Cтрадање Хришћана

СТРАДАЊЕ ХРИШЋАНА

У Немачкој је објављен годишњи извештај о страдањима у свету на верској основи. Констатује се да 90% страдања погађа хришћане. У свету има 2,2 милијарде хришћана. У протеклој години њих 90 хиљада платило је своју веру животом. Стотине хиљада њих у Азији и Африци било је изложено разним прогонима. У Индији све више хришћана страда од Хиндуса, у Индонезији од муслимана, а у Шри Ланки од будиста. У извештају се осим ове три земље, посебно помињу и Бангладеш, Пакистан и Турска.

Посебно се исцрпно описује све веће страдање Христових следбеника у Ираку и Еритреји. У Ираку, где се број хришћана последњих година преполовио, недавно је одрубљена глава једном 14-годишњем дечаку, као и једном свештенику. У Еритреји, која се пре једне деценије одвојила од Етиопије, затвори су пуни хришћана. У главном граду Асмари, двојицу су исламисти јавно мучили до смрти.

Веома тешко стање је и у Северној Кореји, Саудијској Арабији, Лаосу, Вијетнаму, Ирану, Туркменистану, Малдивима, Бутану, Бурми, а такође и у Кини.

У Руској православној цркви постоје спискови више хиљада новомученика пострадалих у време верских прогона у току двадесетог века. Они се свакодневно проширују. Њих је немогуће поименце помињати, а скоро да нема дана да се не слави спомен неких од њих. Представник патријаршијског одељења за унутрашње црквене послове, протојереј Димитрије Дудко, изјавио је да, иако у Руској цркви не постоји дан посвећен жртвама политичког терора, њима је посвећен сваки дан када се помињу руски новомученици. "Помињући њих, сећамо се и свих невино убијених, пострадалих у то време. Имена многих никада неће бити откривена, но Бог их све зна".

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Прогони хришћана у Индији

Аутор: СВЕТИГОРА ПРЕС, Објављено: 01. 09. 2008

У ИНДИЈИ ПОЧЕЛА НЕВИЂЕНА ГОЊЕЊА ХРИШЋАНА

ЊУДЕЛХИ/МОСКВА, 30. августа - Невиђена, по својим димензијама, гоњења хришћана почела су у индијској држави Ориса, која су праћена убиствима и мучењима, саопштава “Јеванђеље за Азију”.

“Та ситуација је без преседана за последњих 30 година”, казао је предсједник мисије. “Доста сам тога видио за све ове године, али таквих страшних прогона хришћана није било”. Последња саопштења из Индије подсјећају на кратке извјештаје са борбених поља. Убијају и туку до смрти пасторе, мисионаре, просте хришћане. “Једног вјерника су убили, а његово тијело раскомадали на седам дјелова”, саопштава доктор К. П. Јоханан.

Више од свега узнемирава јавна изрежираност гоњења. “Према последњим извјештајима у убиствима и насиљу учествују милиционери из Гуџарата, Чатисгарарха и других дјелова Индије. Предсједник мисије сматра да је мржња Индуса изазвана хришћанским проповиједањем и добротворном акцијом међу житељима Индије који нијесу припадници касти, које Индуси називају “отпадом друштва”.

Све је почело од инцидента који се десио ноћу 23. августа, када су непозната лица убила Свами Лукшмананду Сарасвати, лидера утицајне хиндуистичке организације World Hindu Council. Свами је био један од познатих опонената хришћанства.

За последњих неколико дана у Ориси је разрушено више од 20 хришћанских цркава, запаљено хиљаде кућа, убијено десетине хришћана. Хришћани се спасавају бјежећи у шуме.

Предсједник “Јеванђеља за Азију” моли западне хришћане да се обрате владама својих земаља, да утичу на власти Индије како би заштитили хришћане од прогона.

Прогони и убиства хришћана

Чак 90 одсто свих убистава из религиозних разлога почињено је над хришћанима. Такође, 200 милиона хришћана широм света су жртве прогона и дискриминација. Фондација Фридрих Еберт жели да скрене пажњу на тај проблем.

Ретко се чују вести о прогонима хришћана. Aли, широм света је чак 200 милиона хришћана у тешкој ситуацији. Председница радне групе за људска права посланичког клуба хришћанска унија, Ерика Штајнбах, каже: "Индекс прогоњености у свету показује да су у исламским и комунистичким земљама хришћани под великим притиском и да је 90 одсто људи који су убијени због своје вероисповести - хришћанске вере.''

Akтивиста за права цркве из Тријера, Герхард Роберс, oптужује немачку спољну политику да се недовољно ангажује на том плану: "Taj феномен је већ дуго присутан. Већ годинама, Министарство спољних послова старање о верским слободама препушта Сједињеним Америчким Државама. Наша спољна служба је ту област открила тек у најновије време. Тако су - до душе врло поступно - неке ствари почеле да се мењају. А Немачка би и те како могла да допринесе слободи вероисповести у свету. Немачка историја је заправо историја помирења вероисповести у овој земљи, помирења до кога је дошло уз проливање крви.''

У Турској се гази слобода вероисповести

Прогон хришћана је проблем који се не зауставља ни пред границама Европске уније. Oтмар Еринг из међународне католичке хуманитарне организације ''Мисио'' каже да се у Турској, која је кандидат за пријем у Европску унију, слобода вероисповести грубо гази: ''Неоспорно је да Турска перманентно крши све међународне конвенције које је сама ратификовала. То заслужује критику, и земље Европске уније би морале много одлучније да се позабаве тим проблемом''.

Aли, то очигледно није политички подобно размишљање. ''Прошле недеље сам био у Бриселу - где сам желео да разговарам и о овој теми. Алин тамо ми је врло јасно речено: ''Пандорину кутију звану слобода вероисповести у Турској - нећемо отварати'', каже Отмар Еринг.

О СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА И МУЧЕНИШТВУ ЗА ВЕРУ

Драга браћо и сестре,

У овом тешком и страдалном времену наше свете цркве и народа, требало би се нешто рећи и мучеништву за веру Христову, о томе узвишеном богоугодном живљењу у Христу и ношењу крста Његовог до краја; до свршетка живота нашег Њега ради, кроз мучеништво за веру.
Један Свети отац је размишљао: „Као што је дисање неопходно за тело и без њега човек не може да живи, исто тако и без дисања Духом Божјим, душа не може да живи. Што је ваздух за тело, то је Дух Божји за душу. Шта то значи дисати Духом Божјим? То значи живети с Њиме и бити испуњен Њиме.”
Сви они који су истински дисали Духом Божјим, током свога овоземаљског живота, исплели су један велики венац око Престола Господа нашег Исуса Христа. Један букет из тог венца, који је узрастао „у меру раста висине Христове”, удишући Духа Божјег, су и Свети Мученици Христови.
У животима Светих Мученика, запазићемо оно што свима нама недостаје. А то је управо оно њихово мучеништво за Христа. Они су положили своје животе за Онога кога никада нису видели. Истина, они, многи, а и сви ми, чули смо за Христа, па опет, размислите, да ли би неко од нас пристао да свој живот да у руке човеку кога никада није видео.
У тог Непознатог човека они, а и ми верујемо, јер смо за Њега чули и Његово присуство осетили бар једном у животу, било при некој Светој тајни, обреду или молитви. А они, Свети Мученици су по речима Владике Николаја, знали за Њега, не веровали, него баш знали; јер им је Он при највећим патњама и страдањима био сапатник и састрадалник, јер Бог неће оставити „свеца свог” самог и напуштеног, као што смо ми урадили, када је Он страдао на крсту.
У Светом писму стоји: „Благо ономе који не виде а поверова” и још „Царство небеско се напором узима и подвижници га задобијају”. Све ово су они испунили, а ми? Колико смо ми претрпели, пострадали и били пљувани и наружени за Христа. Нимало, или врло мало. Знамо да је Господ све то за нас претрпео; а колико смо му узвратили? Апостол Павле каже: „скупом ценом сте плаћени, како ћете се откупити”. И заиста, ко смо ми и шта смо, да сам Бог пролива своју Свету Крв за нас. Ко смо ми и шта смо, да се Господ усели у прах земаљски, од кога смо саздани и који ће то постати по смрти нашој, јер је речено: „вратићеш се у земљу, од које си и узет” !
Због чега је Он то дозволио себи? Због тога да би нас, грешнике, очистио од греха, осветио и освећене сјединио са Собом, обожио нас, учинио светим и бесмртним.
Тога ради, драга браћо и сестре, посегнимо за Христом који нас зове к себи: „Ходите к мени сви који сте уморени и натоварени, и ја ћу вас одморити”. Потражимо смисао живота, смисао душе, смисао света. Замислимо се над животом својим и над животом вечним. Ниједно страдање за Христа није неиспалтљиво јер „велика је наша награда на небесима”. Не бринимо толико за животима нашим, и не бојмо се смрти. Мада, нема сумње, најтежи од свих јармова на земљи, јесте јарам смрти, крст смрти. Али одкако је тај најтежи крст постао крст Богочовека Христа, Он је процветао васкрсењем, и кроз васкрсење даровао човеку и роду људском бесмртност и живот вечни.
Ово све су знали и Свети Мученици, Свети Георгије, Свети Димитрије, Свети ђакон Авакум и Првомученик Стефан, а сада смо и ми то сазнали, те „ко има уши да чује, нека чује” ! Мученици су то добро чули и разумели.
Њиховим молитвама нека Преблаги Говорник и нама да, да и ими „добро чујемо” и разумемо Јеванђеље Његово, а да би смо све садашње и будуће муке лакше поднели, на славу Његову. АМИН.