Суштина новотарства

Сигурно сте се доста пута упитали шта је суштина новотарства, шта је онај основни и крајњи дух који се налази у самом фундаменту тога покрета. По моме мишљењу, новотарство је у суштини јако слично лутерантсву. Наиме, све "реформе" које је Лутер почев од октобра 1517 проводио биле су упућене ка једном једином циљу: да се човек ослободи страха од греха, кога је он сматрао нехришћанским. По Лутеру, само проста вера, а не и очишћење од греха кроз напоран и сталан подвиг, покајање и исповест, спашава. Лутер је укинуо свештенство, светитеље, све Свете тајне осим крштења, а причест свео на узимање комада хлеба једном месечно без икакве припреме. Затим је укинуо исповест, епитимије, иконе, свеће итд. Главни циљ је био победити страх Божији, који је Лутер сматрао погубним, јер ће се и онако сви спасити, свако ко верује у Христа. Суштина лутеранства је животна девиза: "лако ћемо". После је лутеранство преко спреге са капитализмом постало фундамент либерализма, а преко тога ушло и у латинску јерес, а онда и код нас.

Суштина новотарства је управо та животна филозофија: "лако ћемо". Суштина новотарства је да се убије страх Божији. Јесте ли се питали зашто се новотарци причешћују сваке недеље? Па поред тога јер су безобразни и горди, и да обезпредмете Свету тајну, да је сведу на нешто обично и свакодневно, да би преко тога убили страх Божији. Зашто је новотарцима важнија суштина од форме, како они кажу? Да униште страх Божији. Зашто новотарци не верују у митарства? Јер желе да истисну страх Божији. Суштина свега је лутеранска филозофија "лако ћемо." У суштини лутеранство је атеизам. Атеизам у смислу што верује да ће Христ спасити све и владати на земљи 1.000 година, а да ће се после тога ова конкретна земља обновити. Дакле, увек овде, сада и на овоме свету. У својој суштини, и новотарсво је атеизам. у једном замаскираном облику. Зато је за њих душа смртна, а рај и пакао су им неки далеки и апстрактни појмови, који тек треба да се десе (у будућности) и сада не егзистирају реално. Јесте ли приметили које теме доминирају међу новотарцима? Све теме које говоре о радости живота, али материјалног и опипљивог, попут тема о колима, брзом интернету, путовањима, заљубљивањима итд. Новотарци чак и када причају о вери, то је увек повезано са неким конкретним објектом вере овде и сада - рецимо које су манастире посетили, или где иду у цркву или какву православну музику могу да размене. Веома мало причају о рају, паклу или житијама Светих, о Богу, свету и јуначким подвизима из прошлости, уопште веома мало о врлини и подвигу. Због тога веома често кажу да су житија Светих понекада претеривања и преувеличавања, јер су им оностране ствари далеке. Будући да живе светски и да су од овога света, новотарцима је Небеско царство, исто као и лутеранцима, јако далеко и апстрактно, као неки свет из неке старе бајке, који је тешко реално замислити, а још теже у њега веровати. Новотарци причају много о љубави, јер им је срце овде на земљи, те стога настоје да овде буду прихваћени као пријатна бића. Они су суштини не верују у љубав, него настоје због успеха на друштвеној лествици да себе представе као неко ко има разумевање и љубав. Ако сте икада причали са неким новотарцем, дали сте осетили неку мучну и необјашњиву скученост? Новотарцима фали ширина, а највише им недостаје онај осећај Царства небеског и лепоте овога Божијег света, као и бесмртности и неуништивости добра. Све у свему: од овога света.
основно учење Лутера је да се човек не спашава делима него искључиво вером у Бога. Зато по њему и не требају те ствари попут исповести, житија Светих или канона. То је све непотребно. Тако и новотарци - по њима човек се највише спашава љубављу. Новотарци не могу отворено као Лутер да кажу само вером, зато они кажу љубављу. Када епископ Атанасије каже: који бре канони, бре?!... он само понавља стару Лутерову реченицу, оно што је он изговорио пре тачно 500 година. За новотарце, вера је оно што је битно, а канони, дисциплина и поредак, то све по њима спутава ослобођење енергије праве љубави. Дакле. исти аргументи и исти дух који стоји иза ова два покрета. Погледајте аргументе у прилог мењања литургије: да народ боље разуме, да иамо бољи донос, да се јача заједница. Дакле, све аргуметни "љубави" како је они схватају. Тако је говорио и Лутер: да народ боље схвати, да се сруше ограде које деле народ од Христа итд. За новотарце је рецимо иконостас или завеса ограда народа од Христа, за Лутера исто тако.
Брат Игор

Брате Игоре,моје лично мишљење је да је суштина новотарства у парама које новотарци добијају да би саблажњавали народ који се на једвите јаде кроз невоље одлучио да се врати Богу.Среброљубље је натерало и Јуду да изда Христа.Опрости али,знаш како наш неуки али мудри стари кажу ,,пара врти где бургија неће''

Ах,опрости,тек сад сам схватила(женско па глупаво ) да си мислио на духовну суштину-као јереси.Па да,све си у праву,већ си све рекао.

Јеленка ::Ах,опрости,тек сад сам схватила(женско па глупаво ) да си мислио на духовну суштину-као јереси

Тако је. Овај текст се не односи на "убачене" већ на оне који су инфицирани свим тим либералним идејама и који заиста верују у њих. И није ово моје већ сам га копирао са Ихтуса. Ево још једног одличног текста на исту тему:

Већина људи је подлегла пропаганди животног стандарда Европе, али шта радити са оном шачицом која још жели да се спаси, и следствено томе окаје грехе кроз покајање и причест?
Њима под један треба умањити свест о сопственој грешности, да би што мање греха исповедили. Цела ова новотарска прича о љубави је део једне велике стратегије уљуљкавања човека у његовој грешности и подстицању гордости. Поента је да се центар пребаци са покајања на љубав. Новотарци увек и на сваком месту проповедају љубав пре покајања, мада би требало да буде обрнуто. "По плодовима ћете их познати" - плодови ове "љубави" су умањено покајање, дакле нечишћење греха и следствена погибељ у паклу. И по томе видимо ко стоји иза ове љубави.
А како је до овог концепта љубави дошло, то је једна прича којом се морамо позабавити ако Бог да. Не ради се о љубави него о хуманизму. Хуманизам је основно учење европске идеје, налази се у свакој из тога изведеној идеологији - толеранцији, парламентаризму, демократији или еволуционизму. Хуманизам негира основно учење Цркве - да је човек грешан и да му треба Искупитељ греха. Црква учи да је проблем у човеку, јер је човек грешан, хуманизам учи да је проблем ван човека, и да је друштво грешно (тј. лоше). Хуманизам је породио просветитељство - учење да треба поправити лоше друштвене околности да би човек срећно живео. А просветитељство је породило три начина како то извести - либерализам (демократију), комунизам и расизам (нацизам). Све су то деца једног истог злог родитеља - учења да човек није грешан него да је друштво лоше. Ово је најбоље формулисао Русо између осталог.
Када данас неки новотарац говори о љубави, он не говори о круни свих врлина, која се дарују након година очишћења, него он говори о хуманистичкој љубави, љубави за човека неочишћеног од греха. Зато новотарцима и није битно очишћење толико. Зато новотарце толико боли када им неко дирне у идола, јер њима није важна Истина, као први темељ спасења и очишћења, њима је, пошто су дрогирани у идолопоклонству, важно да их неко не буди из сна самозадовољности и "љубави" за све. То је суштина, новотарци имају исти ментални склоп као и сви идолопоклоници (нпр. неко ко навија за Звезду и иде на све утакмице). Њих не занима Истина, јер их у суштини не занима спасење. Спасење је за њих питање православног фолклора, апстрактно и помало далеко, а не питање одсудне борбе на живот или смрт, како нас уче Серафим Роуз или Свети Игњатије Брјанчанинов. Зато њима и смета рецимо Серафим Роуз, који је писао књигу Душе после смрти, а одговара им Шмеман, који их уљуљкава и успављује у тој хуманистичкој "љубави" - тј. самодовољности, самозаљубљености и уживања лепотама живота, како то лепо објасни Шмеман.

Зашто новатарци иду милион пута у Рим на поклоњене папи? Па просто - њих руководи та хуманистичка "љубав", која је испред Истине, која каже да је папа јеретик. Неки наводно позивају папу на остављање јереси. То је лаж - сви они само упражњавају заповести хуманизма, која гласи - љуби сваку лаж свим срцем својим а посебно ону лаж која каже да лаж не постоји и да је живот леп. Јер сви људи су добри, постоји само неразумевање међу људима које доводи до сукоба. А када се то неразумевање отклони, онда ће настати срећа. А Црква учи супротно - људи су лоши, имају прародитељски грех и још много личних грехова, срећа ће настати у Небеском царству међу оним људима који у одсудној борби на живот или смрт са својим греховима победе и милошћу Искупитеља Исуса Христа нађу се у Царству Небеском.
Брат Игор

брате, мислим шта рећи.... за десет....

Јеленка ::Брате Игоре,моје лично мишљење је да је суштина новотарства у парама које новотарци добијају да би саблажњавали народ који се на једвите јаде кроз невоље одлучио да се врати Богу.Среброљубље је натерало и Јуду да изда Христа.Опрости али,знаш како наш неуки али мудри стари кажу ,,пара врти где бургија неће''

Среброљубље, страсти, суштине сваког ГРИЈЕХА.То је оно због чега су многи склони ка томе и благонаколно гледају на то, мисле "ако није гријех, неће ме пећи савјест, неће ме осуђивати други, могу слободно да радим што год хоћу".Искрено мислим да иза свега стоји МАСОНЕРИЈА-ИЛУМИНАТИ-ТВОРЦИ НОВОГ СВЈЕТСКОГ ПОТРЕТКА.Укратко САТАНИСТИ.Ево један занимљив видео за све.
https://www.youtube.com/watch?v=b_g6Xs_DKSs&feature=related