ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
Страна 1 of 1 • Share •
ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
Из љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим.
Настају моје прве жиле. Тело почиње да се обликује.
Већ имам уста... Срце је почело да ми куца.
Ко још може да посумља да ја - живим!
Не схватам зашто је моја мати забринута...
Ручице и ножице су почеле да ми расту.
На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке...
Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога. Једва чекам да видим лице својих родитеља...
Сад је већ сигурно да сам девојчица.
Имам све органе, боље осећам околину.
Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси...
Очи, уши, нос,... Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају... Некако су узнемирени. Отац вели: „ Кад ћеш већ једном да абортираш" Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колевку...
Мама, чујеш ли како ми куца срце? Оно куца и за тебе, вољена мајчице... У утроби се осећам безбедно и срећно.., Мајко! Мајко! Где смо то? Што је то? Шта то раде са мном? Мајко помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко... Не дозволи да ме убију.. Боли! Боли ме! Молим те... Помози!
-Госпођо, изволите. Обавили смо операцију... Заметак је одстрањен.
Из љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим.
Настају моје прве жиле. Тело почиње да се обликује.
Већ имам уста... Срце је почело да ми куца.
Ко још може да посумља да ја - живим!
Не схватам зашто је моја мати забринута...
Ручице и ножице су почеле да ми расту.
На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке...
Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога. Једва чекам да видим лице својих родитеља...
Сад је већ сигурно да сам девојчица.
Имам све органе, боље осећам околину.
Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси...
Очи, уши, нос,... Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају... Некако су узнемирени. Отац вели: „ Кад ћеш већ једном да абортираш" Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колевку...
Мама, чујеш ли како ми куца срце? Оно куца и за тебе, вољена мајчице... У утроби се осећам безбедно и срећно.., Мајко! Мајко! Где смо то? Што је то? Шта то раде са мном? Мајко помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко... Не дозволи да ме убију.. Боли! Боли ме! Молим те... Помози!
-Госпођо, изволите. Обавили смо операцију... Заметак је одстрањен.
Re: ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
У СРБИЈИ је током прошле године, према званичним податцима, извршено више од 150 000 абортуса.Имајући то у виду ја незнам како се ми,СРБСКИ, народ уопште надамо нечему добром и да нам Бог помогне.Још тврдимо да смо Божији народ, далеко је то од истине.Па то је да плачеш од жалости.
Re: ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
200.000 званично, а око 300.000 незванично! Страшно је то! А држава то не подстиче, то се може лако подстаћи, но неко то не жели и још даје премије за сајтова педера, а на КосМету народ гладује!mladenkovic ::У СРБИЈИ је током прошле године, према званичним податцима, извршено више од 150 000 абортуса.Имајући то у виду ја незнам како се ми,СРБСКИ, народ уопште надамо нечему добром и да нам Бог помогне.Још тврдимо да смо Божији народ, далеко је то од истине.Па то је да плачеш од жалости.
_________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, него по томе колику светињу браним!

ΒΑΣΙΛΕΥΣ ΒΑΣΙΛΕΩΝ ΒΑΣΙΛΕΥΩΝ ΒΑΣΙΛΕΥΣΙΝ
Србин_православац- Admin
Re: ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
Константин ::Боз увреде, ал ово је тотална глупост
Зашто мислиш да је глупост Константине мудри?
Re: ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
Zato, mladenkovicu momcemladenkovic ::Константин ::Боз увреде, ал ово је тотална глупост
Зашто мислиш да је глупост Константине мудри?
Re: ДНЕВНИК НЕРОЂЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ
Због чега мислиш да је глупост?
_________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, него по томе колику светињу браним!

ΒΑΣΙΛΕΥΣ ΒΑΣΙΛΕΩΝ ΒΑΣΙΛΕΥΩΝ ΒΑΣΙΛΕΥΣΙΝ
Србин_православац- Admin
Близанци у материци
Близанци у материци разговарају:
- Да ли верујеш у живот после рођења?
- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.
Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот
после рођења.
- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би
тај живот уопште изгледао?
- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више
светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.
- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.
И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.
Кажем ти, после рођења нема живота.
- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји
нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово
што живимо сада.
- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после
рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго
него постојање у уској и мрачној околини.
- Па не знам баш тачно како изгледа живот после
рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу
маму. Она ће затим бринути за нас.
- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та
мама била?
- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо
живи, без ње не бисмо уопште постојали.
- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно
да не постоји.
- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,
можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,
уверен сам да живот после рођења заправо тек
започиње...
- Да ли верујеш у живот после рођења?
- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.
Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот
после рођења.
- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би
тај живот уопште изгледао?
- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више
светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.
- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.
И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.
Кажем ти, после рођења нема живота.
- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји
нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово
што живимо сада.
- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после
рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго
него постојање у уској и мрачној околини.
- Па не знам баш тачно како изгледа живот после
рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу
маму. Она ће затим бринути за нас.
- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та
мама била?
- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо
живи, без ње не бисмо уопште постојали.
- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно
да не постоји.
- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,
можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,
уверен сам да живот после рођења заправо тек
започиње...
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму