СРПСКИ ЈЕЗИК БОЖИЈИ ЈЕЗИК ?

Читајући Стари Завет први пут нисам запазио, већ ми је после пало на памет:
Једна од најважнијих личности Старог Завета је Јаков коме је име како св.Писмо каже промењено у
Израиљ. Написано је да се ноћу борио тј. рвао са неком авети која му је после борбе рекла "одсад ћеш се звати Израиљ, што значи борио се са богом", јер је био храбар, није изгубио.
Даље, пише у св.Писму, да је Израиљ имао 12 синова од којих ће постати племена, којима ће Бог да испуни оно што је рекао Авраму (деда од Јакова), да ће његовом семену подарити обећану земљу.
Онда су тих 12 племена били 400 година у Египту (Мисиру), иако испочетка у добром положају, постали су робови и Бог их преко Мојсија избавља од ропства и наводи ка обећаној земљи.
Та обећана земља нам је позната као Израел и носи име по библијском Израиљу (Јакову).
Чињеница да кад се тукао са авети звао се Јаков и само име буквално говори да је јак.
Друго њему та авет, вероватно анђео, саопштава да ће променити име у Израиљ односно нама познатији израз Израел.Оно што му анђео није рекао је да му је ново име практично - пророчанство, узимајући у обзир српски језик ! Не знам да ли је Јаков знао српски али Бог зна !
Знамо да је египатски бог сунца Ра. Оно што је мање познато да ИЛ значи божији. (нпр. црквено предање је да је ђаво док је био на небесима имао име Сатанаил, а да је изгубио суфикс ИЛ кад се одметнуо од Бога). Постоји разлика између римокатолика и православаца: они нпр. кажу Михаел а ми Михаило, они Рафаел а ми Рафаило итд. Оно што је њима ЕЛ нама је ИЛ али има исто значење.
Дакле, правилно би требало да се каже држава Израил, као у св.Писму, с тим што је то црквенословенски израз Израиљ. Значи Бог преко анђела даје ново име Јакову које на српском звучи и као пророчанство тј. кад се рашчлани на слогове Из Ра ИЛ = из земље бога сунца изводе божији.
Не сумњам да Израиљ значи "борио се са богом" али има додатно логичко значење и то на српском језику !
Даље, Бог преко Мојсија води народ ка обећаној земљи и они после под вођством Исуса Навина, стижу пред зидине једног града.
Речено им је да ће град заузети тако што ће дувати у рогове и од буке ће пасти зидине града. Такође, Бог им заповеда да у том граду побију све живо. Име тог града нам је и данас познато - ЈЕРИХОН. Када поново рашчланимо име овог града на слогове Јер их ОН опет имамо неко логичко значење на српском. Име тог града је постојало и пре доласка Израиљаца, име тог града другачије се изговара на јеврејском, а на нашем језику се зове баш тако !
Има још примера: нпр. Јован - име Крститеља и рођака Исуса који је представљен као Јагње, а он Ј+ован. Наравно, то име је само на српском Јован.
Постоје нека веровања и објашњења о старости српског језика (књига Олге Луковић Пјановић - Срби народ најстарији), постоје тврдње Павла Масарика да је српски за словенске језике, оно што је латински за романске, али шта је српски језик и где је његово порекло - са овог или оног света ?

Још занимљивости из св.Писма :
Када је Бог водио Израиљце ка обећаној земљи кроз пустињу нестало им је хране, а Свевишњи им је са неба даровао храну названу МАНА. Дакле, са неба је падала МАНА, а у српском језику то је реч која је синоним за недостатак !
Довољно је узети атлас у руке и видети појмове типа Перу,Чиле,Богота,Колорадо и слично.
Када ово имамо у виду, онда можемо да се запитамо да ли су наши митови о Србима као "небеском народу" заиста истинити ?