Умрежавање

Страна 6 of 18 Previous  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Умрежавање

Порука  Marko on 4th July 2011, 16:47

Слично почињу и код нас да уводе, само што се примењује жиг звери у облику електронских наруквица које ће бити додељиване и бебама:
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/167105/Narukvice+za+pacijente.html
Уводи се и безготовинско друштво:
http://www.alternativnevesti.com/index.php?option=com_content&view=article&id=354:pejpal-do-2015-godine-kes-ce-biti-ukinut&catid=64:vrli-novi-svet&Itemid=48
Рокови у којима су замислили да завладају планетом ће, због верности Христу малог стада Његовог, бити мало померени у односу на то како су планирали, али у једном тренутку, кад се испуни Богом назначено време и отпадништво доживи кулминацију, слуге ђавоље ће преузети власт над целим светом коју ће Господ да скрши о Свом Другом и Славном Доласку.
Пророчанства Светог Писма испуњавају се пред нашим очима. Свако је пред избором:
печат Христов или жиг зверињи, за Христа или Антихриста.

Свако добро од Господа!


Последњи изменио Marko дана 1st August 2011, 22:30. измењено укупно 1 пута

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th July 2011, 17:17

Молите се Пресветој Тројици, Христу Богу, Пресветој Богородици, светитељима, светим подвижницима, анђелима и арханђелима, свом анђелу чувару. Молите се данас, јер већ сјутра не знате коме ће ваша душа ићи! Зато ријечи светог Силуана Атонског спасоносно звуче: ''Држи свој ум у аду и не очајавај''! Имате сада могућност да се молите, контактирате са светињом, то је благо које смрћу можете вјечно изгубити! Јер грехови наши не дају никоме за право да каже – ја сам спашен!? Ако неко од нас носи у себи такво увјерење нека зна ако не преуми свој унутрашњи став чека га мјесто за такву самоувјереност а то је геена огњена! Молитва против увлачења у замку звјерињу не даје никоме сигурност да каже – биометрија није то ништа!? То вам је исто као кад би неки ''душебрижник'' рекао: не бојте се, ја сам добар са ђаволом, па ко узме звјериња документа са мојим благословом ђаво му неће наудити!? Слобода није ропство, само што је ропство много привлачније за тјелесног човјека од слободе! Бити роб гријеха то је слобода гарантована у ''добу водолије''. То што се душа губи неосјетно за модерног човјека представља мртво слово на папиру. Модерни човјек се поузда у самог себе, што је тјелесни феномен, модерни човјек повлађује тијелу и тјелесном и сва своја осјећања веже за тијело. Заиста, модерни човјек је самоубица у перспективи. Самопоуздан човјек нема потребу за молитвом, држи свој ум на џаду зато никад не очајава! Прошле године продавао сам књиге у Херцег Новом, и проповиједао између осталог о погубности биометрије за душу. Једна жена у једном тренутку поче да виком оправда узимање биометријског пасоша... '' Мој син живи у Америци, па нормално да сам узела биометриски пасош да бих посјетила сина... па настави да виче ван себе... Могла је она себе да оправда, јер је за њу покајање у односу на љубав према сину искључено. Њен ум није био у срцу тражећи Бога, већ је њен ум био на џади – путу између Србије и Америке желећи видјети сина. У граји овога свијета, кад се човјек укључи у тај ритам хаотични, срце игра како ђаво свира. Нигдје мира, а гдје је мир... псалам каже: ''Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи. Чезне за Тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мог и дио мој довијека. '' Псал. 73. 25,26. Да, у свом хаосу ближњих и даљних, у друштву кваритеља умног чувства и уградитеља свјетовног осјећања живота ти се осами са Богом!



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 13th July 2011, 19:25

Тишина срца у вреви и граји овог свијета, јер овај свијет хоће вреву, хаос и грају у твом и мом срцу. Иза немирног човјека, са хаотичним срцем, стоји свијет са свим својим замкама. Иза мирног човјека са тишином у срцу стоји Господ. Свако правовјерно срце мора проћи кроз Голготу, муке и невоље, и никад није са нама како ми хоћемо но како Бог, Који зна мјеру подношљивости сваког од нас! Дакле, неминовни су напади демона на војника Божијег, само што је оружје демонско различито. Циљ демона је узнемирити срце војника Божјег, навести га на криве путе, дати му свој лажни мир, учинити га напетим у борби (јер је борба за тишину срца, смирај срца у Богу или у ђаволу!). Мир у Богу је унутрашњи феномен, феномен унутрашњег уређења, мир у ђаволу зависи од спољашњих околности. Мир у ђаволу не ствара тишину срца, јер је тишина срца константна одноно непромјењива. Али храна срцу, с тим што свако срце тежи миру, по извору се познаје. Значи , шта стављамо у срце – тим хранимо срце, да би срце било мирно. Ако је извор хране срчане од споља, тада и мир срчани зависи од спољашњих околности, што је недуховни (лажни) мир. Ако се Извор налази унутра, у срцу, онда човјеков мир не зависии од спољашњих околности већ од дисања душе (молитве). Тишина срца, је осјећај благодатног мира, што је истински мир, прави мир.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th July 2011, 10:06

Кад се молите гледајте на смисао ријечи молитве коју изговарате! Јер ђаво убаца слике и пејзаже, ријечи и друге сметње да ум зароби – скрајне пажњу са молитве, ум вежући ван срца и садашњости, увлачећи га у сан. Ђаво тако даје смисао у бесмислу постојања одвлачећи пажњу од смисла ријечи молитве. Постмодерна се базира на тражењу смисла у бесмислу, сва дешавања око контроле ума у 21. вијеку се базирају на заробљавању ума са бесмислом. Ум се веже за тв, забаву, свјетске фасцинације... само да се одвоји од духовног центра (срца) и веже за спољашњи мамац. И тако се контролише ум, да стално буде у царству хаоса, које му нуди заводљива спољашњост са многом игром осјећањима (бијеса, мржње, туге, радости, патње страха, пристрасности, уживања, задовољства, незадовољства, итд). Зато ум држи споља, у људима, у телевизору, у продавницама, у... само га немој држати у срцу, у својој унутрашњости јер ћеш бити крив ''својој'' спољашњости, новом поретку ствари, гдје је црно бијело, док је спољашња илузија једина истина!? Да се вратимо Откровењу, кад смо већ код спољашњости, да видимо ко је напољу: ''А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.'' Откр. 22,15. О, да, колико спољашњих људи (човјек који је сав споља) живи свој спољашњи рај?! Спољашњи рај се назива унутрашњи пакао. Кад дух спољашњи људи успију унутрашњем делатнику да извуку споља онда долази до кланице духа. Онај ко у својој унутрашњости држи спољашњост је идолопоклоник, јер је Царство Небеско или пакао унутра, у нама, тако да свако са собом носи Рај или пакао. Оно што човјек има у себи то и даје, заиста се људи препознају по својој унутрашњости! Духом се молите, који је у вама, у сабраности осјећања и свему приступајте сабрано, ђаво ће се увијек напињати да разбије вашу сабраност.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 26th July 2011, 02:53


Однос Хришћана према електронском досијеу - О БАР-КОДУ И БРОЈУ 666
Архимандрит Георгије, Игуман манастира преподобног Григорија (Света Гора Атос -1997. г.)
Шта нам каже Апокалипса? Укратко, ево шта: Током векова Црква ће морати да поднесе мноштво искушења. Доћи ће и антихрист, који неће представљати једноставно - идеологију, већ конкретну личност, која ће имати претензију да заседне у храму Божијем, да јој се сви клањају као Богу. Он ће правити чуда и знамења, он ће људима говорити лепе ствари, тако да ће људи тешко моћи да схвате ко је он, сматрајући да је доброчинитељ људима, да је он - Христос. Међутим, у ствари, то неће бити Христос Спаситељ, него лажни христос, лажни месија, лажни спаситељ, који ће саблазнити многе људе. Па ипак ће верни остати чврсти у вери. Они, који у себи имају Христа, неће се саблазнити, него ће остати истрајни и чекаће Други Долазак Христов. Доћи ће Христос, победиће антихриста, и онда ће царствовати вечно заједно са свим свецима. И значи - вест Откривења није депримирајућа, нити нам узима наду. То је подстицајна вест: последња победа ће бити Христова. Последња реч неће бити непријатеља Христових, него нашега Спаситеља - Христа, победника смрти и нечастивог. Христос побеђује, и Он ће победити увек. Зато, када ми слушамо све то, о броју 666 и осталом, ми не смемо паничити и плашити се. Зато што, ма колико да наступе искушења и колико год да дође до потешкоћа, и шта год да уради антихрист, победиће Христос. Ми ћемо бити са Христом, и зато ми увек треба да имамо наду у себи и оптимизам. Ма шта да се деси у свету, ми не смемо паничити. То је прво што сам желео да вам кажем.
Друго што бих желео рећи је следеће. С обзиром да ће и Црква и сви ми проћи кроз искушења, о којима говоре пророчанства и за која ми видимо да долазе, ми треба да се духовно припремамо, да бисмо се супроставили тим искушењима. Како треба да се спремамо?
Будимо у јединству са Христом. Потрудимо се да од овога часа водимо велику духовну борбу и да стално будемо сједињени са Христом - кроз исповест, Божанско Причешће и молитву. Да нас нечастиви ни у чему не покраде и да немамо никакву слабост, неку страст која би нас одвајала од Христа. Онај ко буде у јединству са Христом, умеће да разликује и знамења времена. Разликоваће шта је Христово, а шта нечастивог, и имаће одважност и снагу. Дакле, сада више него у било које друго време, с обзиром да долазе та искушења, морамо се побринути да се сјединимо са Христом.
И треће, што желим да вам кажем, је следеће. Шта да радимо са свим оним, што имамо прилику да чујемо? Највише - са том легитимацијом личности, коју намеравају да уведу и која ће, по свему судећи, имати број 666 на себи - број о коме свети јеванђелиста Јован у 13. глави Откривења (Јован 13) каже да ће то бити број, символ, знак - антихриста.
Знамење и символ антихриста ће бити број 666. Зашто 666, а не 777? Зато што су тај број имали Јевреји. Њега је имао цар Соломон и захтевао је од својих поданика, од држава које је покорио, да му плаћају порез - 666 таланата злата (1.Цар. 10,14). Значи', број 666 је символ, потврда која је указивала на пореску подређеност. И сада је ђаво одабрао 666, да то представља на неки начин порез, који се од Хришћана наплаћује у његову корист.
Сам по себи број 666 није лош. Али, када га одређени антихристи користе смишљено, да оскрнаве Хришћане, ми то не можемо прихватити. Ми знамо да га они користе само зато што је то символ нечастивог. Када се тај број користи без лукавства, нас то онда не брине. Али, када се он користи са посебни циљем, онда нас забрињава изузетно.
Ја сам одредио послушање неким оцима нашег манастира, који су се раније специјализовали у области информатике, да научно истражују тему бар-кода, који је присутан свуда, чак и на прехрамбеним производима - да бих се уверио да ли број 666 постоји у бар-код систему. Оци су се тиме бавили у периоду од једног месеца, прочитали су много страних књига и уверили се да заиста у две врсте бар-код система постоји број 666. То су три вертикалне двоструке црте - једна на почетку, друга на средини, једна на крају бар-кода. Свака од три двоструке црте одговара броју 6. Оци су рекли такође да је средња црта могла бити и изостављена. Компјутер би број могао препознати и без средње линије, довољне су прва и последња. И како нам се чини, она је стављена с предумишљајем, јер, обзиром да није била неопходна, зашто је стављена? Само, и само зато, да би се комплетирао број 666. Значи, постоји лукава намера - оскрнавити Хришћане, натерати нас да, хтели ми то или не, прихватимо број 666.
Тај број је постављен свуда, па и на прехрамбеним производима такође. Шта да радимо? Зар да ништа не једемо? Најзад, чинимо икономију, трпимо. Наравно да је то лоше. Али, најгоре је то што се сада тај број жели поставити и на легитимацији личности. Зашто да се на наше легитимације ставља тај број антихриста? Ако ми заиста имамо демократско уређење - а оно и треба да буде, онда треба да се поштују хиљаде Хришћана, који не желе да имају на својим легитимацијама 666. Ко жели, нека има. Ми, као Православни Хришћани, то не желимо.
Та легитимација није опасна само зато што ће на њој да стоји 666, него зато што ће се, уз помоћ ње, скупљати материјал за такозвани електронски досије. Тај електронски досије такође представља изум антихриста, зато што ће уз његову помоћ бити стављени под контролу милиони људи са многим подацима из њиховог живота. Они ће бити регистровани у једном огромном компјутеру, који ће се налазити у Стразбуру. Оданде ће се Хришћанима моћи наметати било шта.
Контролисаће се наш живот. Пратиће нас сваке секунде. У легитимацији, коју се они спремају да уведу, биће, како кажу, магнетна трака, која је у стању да прими 100 хиљада речи и било какве информације које би их могле занимати о нама. Ту траку ми нећемо моћи да прочитамо. Легитимација ће господарити над нама, она ће свету говорити о нама, а ми нећемо моћи да то прочитамо. Поједини зналци, наоружавши се знањем и компјутером, моћи ће да без нашег знања извитопере информације које се на нас односе.
Све је то веома опасно, зато што може да контролише наш живот, и пре свега, живот верних Хришћана: монаха, свештених лица, људи који се подвизавају у име Христа, за веру. Ми нећемо имати могућности да се заштитимо. Зато, и због те перспективе, не можемо прихватити електронске легитимације, на којима ће бити ЕКАМ: идентификациони број, који ће бити додељиван свакоме од рођења и са којим ће свако бити унет у централне компјутере земље у којој живи, као и у главни компјутер у Стразбуру.
Ви сте свесни да ми улазио у нову епоху, која још није виђена у историји човечанства: епоху диктатуре и свеопште тоталитарности. Одређени људи ће контролисати чак цео свет, цео наш живот. Шенгенски споразум је - први корак ка томе. Мало-помало, они ће узети под контролу целу Европу. Циљ оних, који се свим тим баве, је да створе светску државу и светску религију. Какав будизам, какав ислам, какво Хришћанство! Биће мешавина, и она већ почиње. То није претпоставка, то је већ почело да се дешава. Такође светска економија, којом ће моћи да управљају многи људи. Доказано је да у датом тренутку отприлике двеста људи (милијардера) поседује 70% добара на Земљи. Иза свих тих електронских досијеа, држава, влада, Савета Европе - стоји тих двеста људи који управљају светом. Они исмевају људе: "Уђите у Европску Заједницу. Биће дивно! Хајдете! Ми ћемо вам дати помоћ, ми ћемо вам дати једно, ми ћемо вам дати друго..: Дакле, све је то - очигледно, и све је то почело да се остварује. Ми смо на Светој Гори изјављивали на заједничким скуповима да, као Светогорци, нећемо прихватити електронске легитимације. Ми се боримо. И не само ми, него и они који се не руководе религијским, него политичким разлозима. Парламентарци, адвокатски колегијуми и други људи воде ту борбу и брину се како да људи не изгубе слободу. Зато што ми видимо да економска олигархија, која има дух антихриста, доводи људе до светског ропства и жели да их подреди својој вољи. Ако (нека се то не деси!) дође антихрист, за кога не знамо када ће доћи, онда ће ти досијеи бити њему на располагању. Он ће моћи да чини било какво зло.
Ми ћемо водити ту битку, и влада мора да се са поштовањем односи према Хришћанима и да нас не обавезује да прихватимо електронске досијее. Ко жели, нека узме. Ако је код нас владајућа демократија, нека се према нама односи са поштовањем и нека нам дозволи да имамо старе легитимације, на којима неће бити ни ЕКАМ-а који омогућава везу са свим међународним компјутерима, а ни броја 666. Ето, то је оно што сам желео да вам изложим, а вас такође молим да се молите без панике. Паника иде на руку само нечастивом, који жели да нас престраши, али ми то нећемо дозволити. Треба знати да коначна победа припада Христу. Христос ће победити, и заједно са Христом, Његовом благодаћу и помоћу Свесвете Владичице наше, победићемо и ми, који пребивамо заједно са Христом.
Ако прочитате Свету Апокалипсу, онда ћете видети да ће на крају крајева патити они који прихвате знак антихриста. Њих ће мучити нечастиви. Зато што нечастиви поступа овако: он учи човека да му се поклања, а затим га мучи, зато што нечастиви није човекољубив. Он није као Христос. Који је пун љубави и човекољубља. Он је нечовечни мизантроп. Пошто нечастиви гресима и неверовањем научи човека да му се потчињава, он почне да га мучи. Међутим, по Благодати Христовој, ми ћемо остати верни Христу нашем и нашој Светој Цркви, Светим Тајнама, молитвама, проучавању Светог Писма, и чекаћемо даљи ток догађаја, будући да смо заувек сједињени са Христом. Најзад, ја желим у молитви да и ви, благодаћу Господа, увек будете спремни да се супроставите било ком искушењу. Помолите се и ви, да и нас просвети Бог, да не говоримо у своје име, него што је света Божја воља и света Божја оправдања. Како често ми понављамо у цркви: 'Научи мја оправданијем Твојим (Научи ме заповестима Твојим)" (Пс.119,12).
Ја у молитви желим да ви увек имате благодат Христову и да се сви ми подвизавамо за истину Бога нашега и за нашу Свету Веру. Амин.
Архимандрит Георгије, Игуман манастира преподобног Григорија (Света Гора Атос -

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 29th July 2011, 18:14


Испред себе видим смрт гледајући предивне патике у продавници, док иза смрти ме чека Господ, Који ће ме прихватити или одбацити с обзиром на то како сам гледао на патике у продавници. Испред себе гледам море славећи Бога, иза мора Господ Који ме чека, јер смрћу ћу стати испред Господа и донијети му талант или таланте. Талант ће вратити тјелесни они, који тијелу угодише и тјелесним језиком се обраћаше, дух у тијело сахранише, тако себе у Богу поништише. Не гледаше свуда испред себе смрт а иза смрти Господа, већ заслијепљени гледаше испред себе, тражећи живот у материјалистичком тумарању око себе. Тако да им је у мислима и на језику тражење овостраног живота, тако да гледајући патике у продавници заслијепе у посесивној љепоти патика, док духовни борац испред себе види увијек смрт, тражећи милост од Господа, са Којим ће се сигурно суочити смрћу можда већ следећег трена. Тако поступајући нећемо трчати за животом хватајући сваки трен да га проживимо, једући и пијући, јер ћемо сјутра можда умријети, већ гледајући свуда смрт трчаћемо за Богом јер можда већ сјутра нећемо Га стићи, јер можда већ сјутра бити ће доцкан. И бриге овога живота прећи ће у безбрижност и претвориће се само у једну бригу а то је стално трчање за Богом уз молитву на уснама и срцем: Господе помилуј! Будући да нам је дат дах живота, за други већ нисмо сигурни да ћемо га удахнути, са сваким издахом нека крене молитва: помилуј ме грешног! Док погледом оштрим, што улази у пукотине стијене, видим Бога Жива, што ме чека – одмах после смрти, бити спреман сваки трен да дам одговор Богу, који ме чека иза завјесе овостраног! Заиста, одмах прекопута тебе, иза завјесе, крије се онострано и загрљај Христов... или одбацивање. Видиш, иза твога овостраног погледа чека те Господ, док ти можда блудиш својим погледом по свјетским трицама и кучинама Господ чека твој поглед... само да не буде доцкан. Свети су чекали смрт, и овако бистро гледајући молили се дан ноћ, њима се поглед није заустављао у ма какву расијаност по свијету, бригама, страховима... Они гледаше оштро завјесу а иза завјесе Бога Свевидећега, и не заустављаше се на овострани живот, неки и по четрдесет дана нису јели, они се дефинитивно нису много задржавали на овом животу, гледајући у онај који долази. С ове стране је лудило, хаос... и кад се човјек поистовјети са правдама и неправдама око њега, он се ваља у брлогу овостраног свињца, не видећи завјесу од... себе. Док је оштар поглед на завјесу и духовно око, које види Господа иза завјесе, најближа тачка Царству Небеском! У овој тачки молитвеног прегнућа човјек добија СВОЈ лични став, који није телевизијски или из извора туђег блуда, већ је ријеч о градитељском ставу! Духован човјек не смије да се задржава по овосраним мисаоним краткопогледним тачкама, гдје је евидентна демонска игра осјећањима, него умјесто овостраног брлога пробистрити очи – не вјерујући овостраном и пригрлити Христову бестјелесну науку!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th August 2011, 00:48

Кад Божји слуга погледа оштро тачку испред себе, види удубљења на тој површини, он је очи у очи са Богом! Демон упире поглед испред човјекових очију, не би ли повукао поглед Божји слуга, и од оштрог погледа прешао у тупи!? Јер кад се поглед повуче демон може да дјелује, убацујући у срце човјеково бригу, страх, мисаоне слике које заведу пажњу... углавном оно што демон може дати, што је све праћено пасивним осјећањима. Гордост је та, која скраћује поглед и усмјерава га на себе, тада човјек не види ништа испред себе, и ако види злато или извор ужвања или патње – повлачи се у себе. ''Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.'' Јов. 1,18 Човјек вјерује да га Бог види, премда гледа оштро у завјесу (то је домет човјековог погледа). Искуствено оштар поглед на грану дрвета, рецимо, смирава, јер ту између Бога и тебе брате нема никога, изгуби се гордост, понос на себе у овостраном – човјек иде пут оностраног и наилази на завјесу. Види Очи Господње, пажњу Господњу усмјерену на њега, који се труди да види Очи Господње. А брига га зове, људи у служби да смућују ум убацујући у срце отров којег пасивног осјећања, забаве... само не забаву око труда да види Очи Господње. Демон се труди да се човјек уплете у овостраном, да не би случајно ишао погледом ка Очима Господњим, ка имању с оне стране... гдје и ћутање постаје молитва. Кад вам ђаво скрати поглед, убацујући у вашу унутрашњост срчану смутње од споља, продужите поглед до Ока Господњег и уздајте се у Бога! Не причајте својим пасивним правдама са демонима унутар вас (јер сте их тако пропустили у срце – својим пасивним одговором) него ћутите ту (на том краткопогледном мјесту), продужите поглед и молите се Богу! Пасивна правда је: ''човјек ме је повриједио, лагао ме је... Бог је суров, а зашто баш мени да се то догађа...'', па се дешава да причамо са увредиоцем у себи, докаујући му своју правду, али у тој тачки владају духови кнеза таме из поднебесја.



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th August 2011, 02:23

А гдје владају духови кнеза таме из поднебесја ту су и демонска нашаптавања. Демон гледа реакцију жртве на његова краткопогледна нашаптавања, па ондје гдје види да је жртва рањива ту и сугестије нашаптава. Демонса нашаптавања су везана за тијело и тјелесно, тјелесну правду, у невидјелици праве славе – што значи у мраку. ''И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.'' Јов. 9,39 Демони у својим нашаптавањима играју на карту сигурности у себе као: ''погледај то и то, доживи то и то, одговори на то и то – шта ће ти бити''. Човјек у стању мира у осјећањима, мора слушати Господа. Који је рекао – стражите! Иначе пад у канџе ђавола! Добро отвори очи и пази да видиш оштро испред себе и уздај се у Бога, тако ћеш, кад то буде потребно, задржати оштар поглед! Трпљење не зна за повлачење у себе већ зна за добро отворене очи, поглед који се не повлачи у сан. А кад се човјек повуче у сан он од себе не види ништа испред себе, поглед се скраћује и губи у себи. Заиста, ако се не потрудиш да свуда гдје ти поглед стане видиш пажњу Божју, нећеш бити способан да стражиш над собом!


Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th August 2011, 16:13


Слобода је у Богу. Ударац на личност у 21. вијеку се огледа у невидјелици Бога, преусмјеравању пажње са слободе у Христоцентричности на духовно робство у егоцентричност, или човјекоцентричност, или свјетоцентричност... углавном метацентричност. Метаценричност је кад човјек тражи центар, извор, смисао свог живота ван срца – у Метафизици, док је Метафизика све око нас (али не и у нама). У несабраности у срцу крије се велико нестрпљење, недуховне мисли, недуховна тражења – духовна неслобода! Док кад је човјек несабран у срцу ''сабран'' је негдје у Метафизици. Поглед прост и оштар даје лакоћу срцу, човјеку се деси да осјети чисту радост, смиреност је увијек присутна, тако Бог пројављује своје постојање, Своју пажњу на нашу ПРОСТУ оштру пажњу са уздањем Њему! Слобода је у односу Ја – Бог, који се не може замислити без оштрог погледа, да гледаш испред очију: ''Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.'' 2 Кор. 10,7. Гледање пред очима са уздањем да смо Христови упућује нас на безбрижност у Богу. Сада, када је пред многим очима паника, страх од мрака и мракова, страст, мржња, брига, слава себе, радост ван Бога, туга ван Бога... послушајмо ријечи Апостола Павла да гледамо испред очију, не да нам се поглед скрије у очи, него ПРОСТО – гледајмо испред очију! Наиђе ли брига, нервоза, паника због рата и разарања, опасност по живот, болести... не повлачите поглед, гледајте испред очију и УЗДАЈТЕ СЕ У БОГА! Моја пјесма из збирке ''У наручју Раја'' говори о простоти...
Једноставност
О, како је просто погледат у небо,
и видјети Бога на зиду, на слици,
и осјетит срце како благо куца,
и тихо и тужно, што веле пјесници.

И како је вјера проста к'о година,
к'о природа, вјечност, као историја,
мајка кад милује свог јединца сина,
то је као небо и сунце што сија.

Све простотом зрачи, ми га не видимо-
ни сунце, ни мјесец, језик све природе,
ал' видимо тугу унутар нас самих,
па ми плакат дође кад све просто оде.

О, човјече слаби, о човјече тужни,
чега се бојимо, од чега бјежимо,
од наше суштине, њојзи ми смо дужни,
да своја ока сви небом испунимо.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th August 2011, 12:23

После смрти, кад се завјеса о тијела и тјелесног скине вјечно ћемо се духовно градити како смо се духовно градили с ове стране! Духовно је бестјелесно, мисао је бестјелесна, поглед је бестјелесан, ријеч је бестјелесна – премда све добија тежину у Богу. Значи, свака ријеч, дјело, мисао има своју тежину у Богу, Љубави Која ће судити у односу на нашу љубав, коју смо дали. Не заборавимо: Љубав је Дух, Дух је Осјећање, Осјећање је бестјелесно! Бесплатна благодат је бестјелесна, рецимо благодатна радост је бестјелесна и иде преко бестјелесног у нама бестјелесном у нама. Дакле, тражимо бестјелесно јер нам то не може нико узети, молимо се Бестјелесном Богу не би ли се бестјелесно саградили и сабрали у себе благодатну љубав. Срце је центар људског бића, оно је извор оштрог погледа, расијаног, правовјерног, искривљеног... Зато на оштром плану види срце своје, одреди своју духовну дијагнозу и лијечи се исповијешћу и причешћем! Гдје год погледаш видјећеш завјесу, која се смрћу скида и у оштром погледу тражи срце своје (сабери се), шта оно то ради. При молитви увијек се сабирај, гледај оштро срце своје, демони ће радити све да скрајну пажњу са молитве и повучу поглед, не би ли поглед расијали и срце повели на путовање само да одврати молитвеника са молитве. Моја пјесма за дјецу говори о значајном сабирању...

Дом срца

Гледам срце, срце – ту си,
ниси пошло за жељама,
но сабраног добри дуси,
гледају и дођу, мама.

Ја сам д'јете од искуства,
и знам што ти причам, мама,
знам што значи држат' чувства-
чувам срце годинама.

Не расипам самог себе,
но сабирам у срцу свом,
моје су ти све потребе,
да знам гдје је срчани дом.







Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th October 2011, 01:16

Простије је од простог (од твог схватања простоте)! Гледаш цвијет (рецимо) и у свој оштрини погледа тражиш у срцу благодат Божију: Господе помилуј! Немоћник тражи Свемоћнога, свјестан своје немоћи тражи вољу Творца свога. ''И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.'' 2 Кор. 12, 9-10. Кад би питали неког надувенка за овакву слабост он би рафално: ''Ко, ја слаб, не ја сам моћан јако, виђи ми мишиће, признат и познат сам у друштву, сви ме воле.'' Е, такву љубав треба заслужити, треба бити подобан савременим друштвеним мјерилима, у овом случају подобан мјерилима друштва 21. вијека. Обезбоженог и робског, умреженог у систем који ради по задатом алгоритму, и онај ко испуњава услове постојања у друштву 21. вијека он има доста разлога да дише пуним плућима и буде срећан у друштву. Управо зато што прихвата и оно што му је штетно за душу али му олакшава овострани (тјелесни) живот на рачун духовног опстанка. Свуда око себе види себе, да му добро буде прихватиће сваки услов за околосебни мир и благостање. Услов за то данас је губљење имена у Богу, али зато добија се име у свијету и могућност егзистенције у савременим купопродајним условима, само памтите број на који се одазивате!? Сувишан терет што човјек носи са собом убиће душу човјека 21. вијека, као што је сувишан терет убијао човјека ранијих вјекова. Ако хоћеш да макнеш сувишан терет, са чим си оптеретио себе – осами се са Богом, тад нећеш видјети свуда себе и терет који те притиска, већ Онога Који је рекао: ''Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.'' Мат. 11, 28-30. Али просјечни човјек 21. вијека се узда у себе, он јесте уморан и натоварен и зато ће отићи свијету да га растерети, који му нуди хлеба и игара. Нуди му благостање око њега, само треба да прихвати програмирану спољашњост унутар њега. Да прихвати да га смирује свијет, да никад не загледа умом у срце, него само у свијет и његове обмане. Заиста, ко ће се сада затварати у срце и ту молитвено тражити Бога? Заиста, заиста ти, који бринеш за своју душу и сјећаш се ријечи Господњих: ''А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.'' Мат. 6,6. Осами се, дакле, са Богом у себи, знам да те мами ближњи споља неби ли те забринуо за спољње имање у циљу да ти немир створи, или медиј што вапи за ''савјесним грађанином'', или... Господе помилуј! Значи, при спољним нападима затвори ум у срце своје и не заборави да гледаш детаљно испред себе! И то би било ходање по духу, који је унутра у нама и не излази споља, да се храни немирима и спољном славом. ''Ако у духу живимо по духу и да ходимо,'' Гал. 5,25.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 16th October 2011, 00:30


Тражиш ли унутрашњи живот - ступи у унутрашњост.
(свети Теофан Затворник)
Зашто у унутрашњост, тамо, у срцу је језгро твоје љубави. Тамо живи здрави дух, кога демони хоће да извуку из свог унутрашњег језгра споља и представе му спољни живот као једини могући. Управо у унутрашњости се одвија прави живот, а то је духовни живот који зна за молитву коју чује (а не пречује) Бог. Тамо је пуноћа друштва читавог, осамљивање са Богом, доживљај Царства Небеског, тамо права радост, тамо је права смиреност. Очи срца су поглед ка унутра, гдје ум не лута по спољашњости тако градећи спољашњег човјека, него се сабира унутра у духовном амбијенту Царства Небеског, очи срца гледају ка унутра што је прозор отворен ка Царству Небеском. Спољашњи ефекти, провокације од споља (гдје демони теже да на све начине извуку дух из срца ка споља не би ли се човјек узнемирио) – то је ударна игла на душу човјека 21. вијека али и свих ранијих вјекова. И Ева је испровоцирана не би ли изашла из себе, гдје је Љубав Царства Небеског, и потражила вани нови извор љубави по наговору свелукавог. Док напољу дивљају вјетрови из наших ближњих и даљњих са циљем да нас узнемире ми пажњу усмјеримо ка свом срцу и не заборавимо да Бог отвара очи срца, да их не држимо затворене. Тамо се види правда Божија у смирености срца, далеко од тјерања своје правде која изазива немире срца. Тамо се осјећа хармонија Царства Небеског, али треба куцати на врата срца, да Бог отвори духовне очи срца људима да виде духовни простор. Јер људи просјека куцају на врата живота споља, гдје су забаве и спољна празна слава... док Бог рече: ''Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.'' Мат. 7,7. А ти молитвом куцај на врата срца и Бог ће ти отворити по Својој милости али и по твојој искрености.



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th October 2011, 16:27

Спољашњи и унутрашњи магнетизам

Зашто сад продоран и оштар поглед, који залази у сваку пору испред себе? Ако хоћеш живјети унутрашњи магнетизам мораш бити будан на спољни магнетизам! Јер је битка за срце јунака, да чује срце у прсима, док стражи испред себе. Јер ако не стражи пропустиће мамце спољног магнетизма, који ће тако роварити по незаштићеном срцу. Док се срце треба бавити Христовом молитвом, оно незаштићено се забавља са вјетовима спољног магнетизма гдје је све релативно. Немој никако излазит из себе, ни Ева није требала. Ни метар? Никако! Твој став је став хришћанског борца, и држи то благо у себи, не иди ка туђим антихришћанским ставовима, но гради свој став благодаћу! Твој мир је Христов мир у теби, не иди ка немирима ван себе! Не иди ка људима који својом појавом хоће да изазивају немир у теби, него задржи се у себи. Христос је рекао :''А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.'''Мат. 10,17. Па чувајте се од људи који у себи носе пакао, чувара спољњег магнетизма, који ратују или би ратовали да вас изнутра опљачкају, похарају или духовно униште. Не ''созерцавајте'' о њиховим богоодсупничким дјелима и ријечима, не повлачите се у њихове болесне свјетове, но се издвој, народе Божији, од утицаја тих вукова мрака! Јер тамо је пропаст, у њиховим наговарањима, да изађеш из себе, у поистовјећењу срца са њиним дјелима и ријечима. ''И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њене, и да вам не науде зла њена.'' Откр. 18,4. Изиђите из душе која носи Вавилон и зла њена у себи и ''идите, не стојте, помињите Господа издалека, и Јерусалим Небески нека вам је у срцу''. Што значи, не задржавајте се на сугестије и мамљења Вавилонског слуге, цијелог свијета у лику једног човјека. Јер иза њега стоји утисак који је утицај Вавилона оставио на њега, заиста иза њега је маса, која чини просјек од кога је саграђен Вавилон. А ти, Христов борче, гради себе у себи, ту тражи Бога и Небески Јерусалим, кад изађеш из себе знај Вавилон те мами – да се задржиш ван себе не би ли ти како душу ђаво отео. Унутрашњи магнетизам је магнетизам Небеског Јерусалима, који привлачи оне који Христа у срце траже. Спољашњи магнетизам је магнетизам земаљског Вавилона, који привлачи оне који спасење ван срца траже.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 1st November 2011, 21:32

Заиста, није битно стање у свијету, шта видиш у народу... али јесте да видиш стање у себи, Христов ратниче јер: ''Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, а камоли тама?'' Мат. 6, 22-23. Стање у себи (срцу) види се здравим, бистрим оком. Око слијепо не види стање у срцу од срчаних немира, зато је око слијепо небудно око. Док срчани немири су одговор срца на спољна мамљења у небудности ока, док је речено: будно стражте над собом! Над сопственим срцем стражите оштрога погледа, јер кад се поглед повуче, да човјек ништа не види испред себе, он се повлачи у рањено срце. Зато ум иде срцу а не срце уму, једно је усебност (кад ум иде срцу) друго је вансебност (кад срце иде уму). Кад жеље срца, немири, не дочекају филтер умнога ока онда ум избача прљавштину из срца у невидјелици ока (човјек безумно реагује). Ко има ума, призива Господа у срце, да га очисти од талога безумних жеља и помисли, јер је речено: ''Велим пак: по духу ходите, и жеља тјелесних не извршујте.'' Гал. 5,16. Овај вијек је вијек жига и печата, кад тијело иде против духа који се у уму чува, вијек душевности, емотивности без духовности, тјелесних слобода, тјелесног умовања (безумља, талант сакривен у земљу), безумних срдаца... Али је речено: '' Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина и шездесет и шест.'' Откр. 13,18. Није речено: кога срце жељом понесе, све са свијетом, ићи за масом народном, о, то није потребно за израчунавање броја звијери. Него ум формиран грађењем у Богу, и дух чуван у уму добиће одговор благодаћу из срца. Сигнали из небудног срца у уму стварају таму, да човјек не види код очију слушајући демонске гласове који га смућују. Тако да он разговара са тим гласовима, који представљају пасивног њега, и пасивно одговара на демонске шеме. Небудно умно око значи небрањено срце, док будно призива Господа у срце. Демони нашаптавају уму, небудан ум пасивно одговара на постављени прилог (резултат су немири срца) док будан тражи Лице Господње имајући стално Христа у мислима. Небудан се бави другим лицима и вансебним феноменима. Отворити очи срца – то је циљ грађења ума и отварања оштрог умног ока. У молитви за отворење ума се између осталог каже: Господе Исусе Христе, учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мога, да бих слушао ријеч Твоју и разумио је, и творио свету вољу Твоју, која је у њој откривена нама грешним и безумним људима. Дакле, отвори духовне очи срца мога, то Те у будности молим, да бих слушао ријеч Твоју... јер у небудности добијам демонске сигнале из срца слушајући ријеч непријатеља, који тако смућује ум. Ум да буде утврђен у срцу које слави Господа, а Господ се слави у срцу. Срце да буде утврђено у Богу, Који је Љубав и Извор Енергије којом се напаја срце.




Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th November 2011, 14:53

Пажња срца
Молитва се врши у пажњи срца. Умно око је усмјерено на срце у току молитве, али је речено – свагда се молите! Умно око постаје безумно када лута по спољашњости, около срца, када није у Богу, Који се у срцу тражи, у самоћи од било каквих спољних утицаја. Срце иде за оком, које лута споља и тада се оно утврђује негдје споља, али се вратите себи, браћо моја хришћанска, и потражите Бога у срцу, јер човјек је у Богу када тражи Бога у срцу. Споља срце иде за боговима у којима би се тјелесни човјек препознао, за тим идолима његовог живота, које налази у новцу, људима, аутомобилима, лажним идеологијама... За то потпору налази у пасивним осјећањима која прате вансебно срце. Јесте ли примијетили приликом јутарњих молитава, рецимо, да демони све раде да одвуку пажну са молитве, да се пажња не стабилизује у срцу. Па убацају слике, ријечи, сјећају на давна дешавања, покушавајући да вам држе пажњу споља, убацујући у срце оно са чиме су завели ум. А све убачено од споља је прошло кроз небудну пажњу и убачено у срце у виду мртве енергије, коју шаље кнез из ваздуха... ''Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог свијета, с духовима пакости испод неба.'' Ефес. 6,12. У срцу, код умног ока које стражи односно чува благодатну енергију која кроз срце пролази, се крије енергија живота! Бог је у човјеку, али многи човјек се плаши да буде у себи бјежећи од себе пажњу даје негдје ван себе, плашећи се истине свога бића. Видите ли, неможе свако бити у пажњи срца, у томе га спречавају непочинства и лажи, крађе и све зло које је чинио, паника и бијег од Истине (одрицање од Христа), узимање биометриских докумената (вјенчавање са свијетом, који у злу лежи)... Лијек за ово је покајање светог Петра, али данашњи људи се тешко кају док им је угодно у калу гријеха, зато неће доћи у познање Истине! Док је у срцу Господ, Сав у Својој слави, позива нас да вјерујемо Његовим ријечима: ''Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свијету.'' 1.Јов. 4,4. Али, вјерујемо ли ми у Онога, Који је у нама или не вјерујемо јер ни ми нисмо у себи!? А наш ум треба стално бити у срцу молећи се, не расијавати се по овостраним збориштима, оштрооко стражећи испред себе. Јер стражење је чување илити пажење срца.



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 5th November 2011, 22:17

Разликовање духова
Дакле, Ева је изашла из себе, свога мира, и уплела се у замку кушача... Она је живјела унутрашњим животом, и знала је само за добро, добри дух бијаше у њој, којега је Господ Бог чувао и радио. То да је човјек имао пажњу само на своју унутрашњост говори овај стих: ''А бјеху обоје голи. Адам и жена му, и не бјеше их срамота.'' Што значи да нису водили рачуна о својој спољашњости, дух им је Господ у срцу чувао. Бог је забранио човјеку да једе са дрвета познања добра и зла јер уколико окуси са њега умријеће. (1 Мој. 2,17) ''Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?'' 1 Мој 3,1. И Ева, у свој својој наивности, поче да ''созерцава'' о истини са свелукавим. И он јој задржа пажњу споља, ка плоду познања дрвета добра и зла... те она окуси, даде Адаму да окуси и отворише им се спољашње очи, очи познања добра и зла. Од тада је човјек пажњу ка унутра преусмјерио ка ван, добри дух који је био у Еви се помијешао са злима вањским духовима. Разликовање духова у 21. вијеку, вијеку спољне изложености је веома битно – душеспасоносно. Али опет се ставља акценат на - не излазите из себе: ''Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте. Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човјечијег.'' Мат. 24, 26-27. Људи из просјека 21. вијека су пажњом апсолутно задржаном споља и они не могу разликовати духове, зато их зли духови бомбардују са свих страна, тако да су се они сродили са њима. Интересантно је да такви не вјерују у постојање ђавола јер да вјерују, нашли би га у њима. А ти Христов борче, НИКАКО НЕ ИЗЛАЗИ ИЗ СЕБЕ! Ђаво ће на све начине да те мами да изађеш из себе, из свога унутрашњег мира, а твој ум нека буде загледан у срце и Руку свога Господара. ''Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.'' Псал. 123,2. Ум нека буде загледан у срце и нека стално моли за милост: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног! У причи са црквеном хришћанком, која се често причешћује... Зашто гледаш турске серије, кад то није добро, упитах је. Она уз гомилу оправдања, рече ми истину, да би мени разумљивије било: морам са нечим да забавим ум!? Спољни људи (човјек који је сав споља) забављају ум телевизијским садржајима, производима у продавницама, новинама и часописима, разним спољним уљепшавањима, читањем књига ради читања... углавном са пажњом споља, која служи за завођење пажње. Ко ће задржавати пажњу унутра поред свих спољних љепота, које нам представи ђаво... заиста ти Христов борче! Христове борце ђаво преко спољних људи мами и то најбоље преко домашњиих вреба дух да изађе из своје унутрашњости, бомбардујући ум пасивним осјећањима из срца. Са циљем да се умно око смути и умјесто да се ум усмјери ка срцу, ту траживши помиловање од Бога, ум се покорава пасивним осјећањима из срца. А ти изоштри умно око са пажњом ка унутра и нека крене молитва за помиловање, јер смућивање ока потиче из небудног пропуштања у срце духова злобе од споља... и Евиног ''созерцања''.




Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th November 2011, 13:24

Материјално сунце и Духовно Сунце
Детаљни поглед се враћа у срце, да ту потражи свога Бранича од спољних утицаја: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног! Оштра пажња се сабира у срце, значи окренута је ка унутра не ка ван, јер пажња окренута ка ван је расипање или развијавање пажње... расијана пажња. Дакле, пажња пада у срце, да ту потражи Господа, јер сабирање пажње у срцу назива се сабраност. Реакција на спољна мамљења пажње, назива се расијаност, ту се види да је спасоносна само унутрашња пажња, пажња ка унутра. ''Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А Ја се молих за тебе да вјера твоја не престане'' (Лк. 22:31-32). Сатана тежи да развијава мисли по околини, да пажњу расијава по свијету, вани – далеко од срца (унутрашњости). Да умјесто молитвеног обраћања Богу унутра пажњу усмјери на бриге и осјећања споља гдје човјек у таквом обраћању губи енергију јер није окренут Богу и самим тим добијањем благодатне енергије Љубави, већ Његовом непријатељу споља. Зашто увијек имати пажњу на срце? Срце је центар људског бића... да, али пажња је на Дародавца у срцу, с уздањем у Његову милост. Из овога можете видјети да је човјек 21. вијека дефинитивно изгубио своје назначење јер потенцијале, које му је Бог дао служе свему али не служе својој правој сврси. Пажња му је вани, на све али не на себе, трчећи око себе и негдје тамо тражећи смирај све али не у себи. Тако да је много Евиних јабука које траже и налазе поклоници данашње обезбожене цивилизације и отуђеног система вриједности. Систем циљ оправдава средство ради у отуђеном човјеку 21. вијека. Циљ је Евина јабука, која може асоцирати на разна уживања, која су слободној вољи спољњих људи доступна и примамљива, доћи до тога циља човјек не жали средства, па иако су та средства душеппогубна. ''И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.'' 1 Мој. 3,6. Род на забрањеном дрвету је јако примамљив и ослијепи очи од сјаја, који вјечном оку представља привиђење. Масе тјелеса род на забрањеном дрвету 21. вијека користе ради уживања и знања, док мало стадо избјегава оно што душу слаби или потпуно онемоћава. Јер детаљан поглед гледа детаљно испред себе ради своје унутрашњости, иначе би ослијепио очи од сјаја и милине спољног ефекта, који на њега оставља неки аутомобил, накит, дјевојка, град, итд. Хватање, или држање пажње за спољни сјај значи и непажњу према унутрашњем Сунцу, које однутра сија духовном свјетлошћу. Зраке унутрашњег Сунца од молитвеног обраћања Христов борац осјећа у срцу у виду мира и благодатне радости док зраке спољног сунца човјек осјећа на својој кожи. Детаљни поглед види свјетлост унутра, у срцу, које осјећа Његове зраке и зато увијек унутра држи пажњу, док површни поглед никад не загледа у дубине људског бића, или мало дубље од површног, већ пажњу увијек држи споља. Унутрашње Сунце је Духовно Сунце, зато Оно може духовно и да се види, спољашње сунце је материјално сунце и оно не даје духовну димензију човјеку. Спољни, материјални, поглед кад се завршава споља онда је у питању духовни слијепац, јер ако човјек не отвори духовно око, које гледа ка срцу – бити ће духовно непокретан.

'

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 21st November 2011, 02:54


У души сагради стан, са огњиштем у срцу које грије и чува од хладноће споља Домаћин куће, у којој станује дух, који гори за Христом. ''И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?'' Лука 24,32. Срце да гори љубављу према Богу и Божјему, у тој љубави Домаћин ће ти саградити нерукотворени стан – стан твоје душе. Доживи унутрашњи живот, то је мјесто унутрашње радости и весеља, невидљивих за овај свијет оковиди. Сабрана племенита осјећања представљају цигле од којих се гради стан душе, који се богоугодним дјелима гради. Јер, заиста, или ће Бог саградити стан душе човјеку богоподобном, или ђаво запалити планове за градњу таквог стана. Христов борац сабира духовни материјал за градњу невидљивог стана душе, док се ђаво упиње да тај стан разруши до темеља, не би ли он заузео духовни простор човјековог битија. Битије је лично постојање, независно од уплитања недуховних елемената у доживљавању живота личности Христовог борца. Демоноподобни борац сакупља материјал за градњу тјелесног стана душе човјека 21. вијека. Тјелесна душа тјелесно и доживљава овај живот и зато она однутра не сија, све што је таквој души потребно је ван. Доживљава живот у прављењу спољне куће, држи до спољног амбијента зато гаји сујету, завист, мржњу, зловољу, самосажаљење, гордост у прављењу своје Вавилонске куле... у свом унутрашњем стану. Такав човјек, коме демон даје инспирацију за доживљавање живота и испред унутрашњег стана држи пажњу, све али не у себи (јер му је демон разрушио унутрашњи стан) зове се рушевина од човјека. А ти, Христов борче, води рачуна (пази) гдје ти станује дух, да буде стану душе (срцу), која вапи за Оним Који Јесте! Која не вапи за пролазним задовољствима, забавама, конформизмом, материјалном сигурношћу... јер све то представља ђавољи мамац у циљу да ослијепи духовне очи. Човјек овога свијета је човјек вјере у овај свијет, док вјера, вјера нема очи, но их предаје ономе у што вјерујемо. Дакле, извор наше безбрижности је споља, у свијету, или унутра, у Богу. Зато је битно да дух станује у стану душе тј срцу иначе ко дух шири споља нема га у себи већ станује гдје му свијет одреди мјесто становања у свијету. Вјера нас води на поље нашег војевања или на срчано поље задобијања себе у стану душе или на свјетовно поље и стражења над оним што нам је свијет представио као наше богатство. ''Јер сваки који је рођен од Бога побјеђује свијет; и вјера је наша ова побједа која побиједи свијет.'' 1 Јов 5,4. Видите да је вјера у Бога та унутрашња сила која испуњава човјека, у супротном вјера у свијет или било што осим вјере у Бога, убија човјеку вјеру у Бога. Ако је човјек ван стана душе он је сатаноподобан, јер је речено: 'И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Видите, демони су ван себе иначе да нису, вратили би се себи и својој правој природи, зато је на нама да стражимо у стану душе.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 6 of 18 Previous  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму