Умрежавање

Страна 2 of 18 Previous  1, 2, 3 ... 10 ... 18  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 13th November 2010, 12:51

Везаност за земљу доноси смрт, везаност за Небо врата су спасења, душа се стражи на вратима срца, то су та врата: ''Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповиједи да стражи. Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у пијетле, или ујутру;'' Мар. 13, 34-35. Док се срце стражи сјећањем на Бога, ђаво то свето сјећање тежи да преусмјери на сјећање на увреде, углавном људе који повлаче у себе или је то ријеч о било каквом другом преусмјеравњу пажње на земаљске мјере. Зато, држи у срцу Господа, а не човјека, који тежи да те повуче у себе, свој систем вриједности, па тај човјек можда си и ти сам оптерећен собом, па због тебе или неког њега, никако у срце да смјестиш сјећање на Бога.
16. Спољашњи и унутрашњи човјек, спољашње устројство (уређеност) може бити добровољно лудило илити јуродивост, Христа ради, унутрашње устројство, о њему смо писали (68 поука прва стотина). Али ако спољашњи човјек уређује унутрашњег човјека, пред вама је гроб окречени... ''Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.'' Мат. 23,27. Ако се унутра не чува Бог, онда туђе око влада срцем вансебног, умјесто Једног влада мноштво – срце се управља по мноштву, по метафизици постојања. Али овај пут ми се базирамо на погрешна сјећања, то су она сјећања која нас одвајају од сјећања на Бога, и која чине пакао у срцу, гдје је смиреност изузета, док се немири нуде као главни мени. Јести хлеб пасивних осјећања – горко је, одакле год она долазила, а само и једино могу долазити од споља, јести Хљеб насушни (надсуштаствени, надприродни) води поријекло од унутрашњег порива, покретом слободне воље, да се задржи смиреност у себи, и не одговара немирима на немир. Задржати смиреност значи задржати сјећање на Бога, а не задржавати сјећање на узрок немира, јер ако у срцу задржимо сјећање на тренутни узрок немира, истиснућемо из срца сјећање на Вјечног Бога. Док је на нама да будемо свјесни да чувамо Бога, сјећање на Њега, Извор нашег мира, у срцу, док је сваки извор немира, мисао послата од демона, у циљу да се сјећамо свега споља осим Њега унутра.
17. Ми о немирима, док немири постоје пасивни и активни, до сада смо причали о пасивним тј болесним немирима, а сада ћемо мало о активним немирима или о немирима у слави, да срце искочи од радости, јер је ријеч о здравим немирима. Те немире или узнемиреност буди савјест, такве немире имали су наши преци кад су бранили Отаџбину, православни док бранише душе своје (убијани, јер нису хтјели да промијене вјеру), свети Авакум, свети Петар Зимоњић... и данас те немире имају они који не желе да се поклоне Новом Свјетском Поретку.
18. Браћо, мораћемо да научимо да трпимо у нади, да не би морали у нестрпљењу да се одричемо Бога, што је трагедија над трагедијама – вјечна трагедија! Зато се треба плашити гријеха, јер он уводи у вјечну трагедију, неподношљиве немире, очај без излаза... што прихватањем игре (осјећањима) Новог Свјетског Поретка добијамо! Тај пут придруживања у злу уводи у вјечне немире, пут који вјечно води у несмиреност, а то није циљ писања ове књиге, зар не? Зато, прије него ти антихришћански систем понуди шаргарепу, сјети се, ако је узмеш демон ће те тјерати својим штапом и увести у неподношљиве немире! ''Дом душе је –трпљење, јер она живи у њему; храна душе је – смирење, јер се она храни њиме.'' Монашко правило. Дом душе јесте трпљење, јер ко је нестрпљив – бјежи из дома, трпљење у Богу је предукус Раја, јер се трпи у нади, правовјерни је свјестан да се трпљењем до краја задобија вијенац, и душа се радује поводом тога. Храна душе је – смирење, па да, душа живи смирењем, у несмирености – она умире.
19. Радост у служењу Цару Небеском, то је неземаљска радост, неповршна радост, радост која је (духовно) евидентна, овације у срцу и стабилност у Ономе, Коме се служи, истинољубивост а самим тим и богоугодност, далеко од човјекоугодности у лажи. Далеко од служења људским слабостима науштрб богоугодности, заиста радост је служити Богу, трпјети увреде, ударце, понижења и лажи Христа ради, резултат свега тога је радост која потиче од служења Богу далеко од служења људским или својим слабостима. ''Христос је са мном, кога да се бојим? Чак и да се таласи подигну на мене, и море, и гњев власти, све је то за мене безначајније од паучине. Јер свагда говорим: Господе! Нека буде воља Твоја; нека не буде то што хоће овај или онај, него што Ти хоћеш.'' (свети Јован Златоуст). Дакле, чувај Бога у срцу, и немој људе, народе, који одвлаче пажњу од Бога, јер га вријеђају увредама, рањавају ранама, од споља мраче Господње име са немирима од демона послатих (све да не би чували Бога у срцу, него некога ко одвлачи пажњу од Бога, дакле, да не би чували Извор мира унутра, него да чувамо извор немира од споља).

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 17th November 2010, 02:00

. Извор немира чини да мисли лутају споља, по спољним славама, спољним немирима који боду очи, гдје човјеку срце иде за очима – оним грубим, тјелесним, а требало би за духовним које виде унутра. Простор срца отвара се молитвом, и онда се дешава да човјек види унутра: праву славу, радост, тугу по Богу, сва врлинска (племенита) осјећања, визије. Околосебна љубав одаљава човјека од самога себе, да човјек не види и не чује Глас из унутрашњости, таква љубав не воли себе у Богу, не воли људе, јер је тада ланац љубави прекинут. Дјецо Божија, уђите у срце своје, тамо потражите Бога, и самом помисли о изласку на широке стазе спољне љубави, повезану са симпатијама, већ је издаја љубави која води у Пакао!!! Овдје говорим о молитви, баш тако се чува Бог у срцу, и тада Извор мира дјелује кроз нас, и ми осјећамо мир и радост при том, мир и радост који од Самога Бога долази. Ако не тражимо, кроз молитву Бога, да нас помилује, Бог неће доћи, само има један простор иштења погледом оштрооким, који је такође молитва... о томе ћу писати у следећој поуци. На другу страну насиље од споља се дешава, кад човјек жели и тражи нешто спољње, вансебно. Ђаво тако растрже срце, представи човјеку нешто споља, увредљиву ријеч што одвуче пажњу, да се човјек бори за мир на спољњем пољу (смути се)... три кушања Господа Христа, не бјеху ли од споља, зашто... ђаво нема приступа унутра, што значи да једино Бог дјелује изнутра!
21. Детаљно гледање, бити свјестан Бога у срцу, држати ту свјесност са поштовањем, знати ко си пред Богом, недостојни слуга свога Господара: ''Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагријеших Небу и теби. И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.'' Лука 15, 18-19. И ево односа Бога и човјека у срцу, одакле Бог дјелује, у таквом расположењу страхопоштовања, човјек оштрим погледом пажњу смјера ка свом срцу, ум сабира у срцу. Док ће тамо наћи духовни простор, Небеско Царство, Цара Небеског – Коме се ваља клањати и служити Му у строгој послушности! Једино овако човјек може бити утврђен у Богу, кад се не надима, што значи да зна ко је (недостојан ичега доброга) и пред Ким стоји.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 18th November 2010, 15:28

Господ поносите обара док смјерним Њему дарове даје, поносити неће видјети Царства Небескога, јер су заслијепили у понос свој. А ти гледај са позиције ништавног па ће ти сваки јад бити већи од твоје ништавности, и у том расоложењу Господ даје благодат, кад се отвара пут погледа до свог циља (слијепи прогледава). Расијани човјек нема пажњу, а уз то очи се многима отварају далеко од Бога, а ви у простоти гледајте да видите сваку пору испред себе, оштрога погледа расијаност се губи, а поништена срца и Господ придобија. Имати пажњу на Бога, ово је света пажња и спасоносна и ово је суштина ове поуке, да умјесто пажње на свјетска одвлачења пажње од Бога вратимо пажњу Извору, гдје нам молитвено расположење и без ријечи срце гори.
22. ''Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.'' Псал. 18.27. И ево нас у 21. вијек, вијек материјалног процвата и духовног распада, због заслијепљености у материјални процват. Усамљеност у Богу, гдје год човјек да је, тековина је прошлих вјекова, данас су људи усамљени у друштву, са њиховим величанством Ја. Поносити човјек трчи за собом, жури да ухвати вријеме, треба се скрасити и после ''скрашавања'' уживати у себи, а до тада направити дом у мислима, за то будуће (и никад достижно) вријеме. Невољни трчи за Богом и не бјежи од Бога, због невоље, јер зна да Бог помаже људима невољним, он дочекује зле утицаје једнога или више људи са позиције усамљености у Богу, пуштајући Бога да му стаје у одбрану: „ Бори се до смрти за истину и Господ Бог ће се борити за тебе“ (Пр.Сир. 4,28). Знам, истинољубци, усамљени сте наспрам мноштва унификованих лажова, али трчите за Богом, док его у људима трчи за собом и престижем у коме и дјеца учествују, уочавам – последња су времена! Није битно шта је у мени него шта је на мени, унутрашњост не занима оне који имају ''паметнија посла'', зашто градити невидљиво... тако се духовно разграђују прваци материјалног процвата, што виде – то би имали, смрт је за њих ужас, који их се не дотиче, трче за животом и газе све пред собом. То су непријатељи који, ако им је интерес, а јесте ако су домашњи такви, да одвуку пажњу на себе и делатнику тако скрајну пажњу са Извора мира. А теби и мени, брате оно што је важно – да имамо пажњу на Бога, и понизно молимо, па ће, видећи наше трпљење, Бог умирити непријатеље наше (непријатеље нашег спасења)!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 22nd November 2010, 14:01

. Јако битно... приликом напада демона и слугу демонских је ЗАДРЖАТИ ДУХ У СЕБИ! Јер они раде (мисаоно или физички) да извуку дух из делатника, и везујући га за нешто споља, похарају и завладају унутра, у људском бићу. Како би побијеђени био послушан својим новим господарима демонима. Нови Свјетски Поредак путем биометрије завладава људским душама, тако да они постају борци на страни ђавола, ратујући против људи, који указују на погубност узимања биометриских докумената. На Христовим борцима је да прихвате страдање до краја, Христа ради, и добро је имати на уму да је боље бити попљуван, бијен, убијен него да ми то другоме и пожелимо! Дух се задржава молитвом у себи, бистрим оком као поток планински, и уздањем у Бога, да се у ма каквој ситуацији налазили – Бог нас неће напустити! Тако да једино ми можемо себе напустити сумљајући да ће нас Бог напустити, и ухватити се за спољни мамац. Човјек, ако прихвати спољашњи мамац – споља се пуни а унутра празни, кад се испразни унутрашњи простор човјек постаје духовно парализован јер је изнутра опустошен. Зато оштрооко пази (води рачуна) да дух задржиш у себи, и да не излијеће ван, гдје није његово природно станиште, већ унутра у молитвеном општењу. Уздање у Бога, при нападима на дух демоноподобних људи цар Давид славослови: ''У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?'' Псал. 56,11.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 27th November 2010, 14:39

. Све чиме се човјек треба бавити јесте – СПАСЕЊЕМ СВОЈЕ ДУШЕ, данас је то приоритет гдје је компромис сведен под ''морам''. Љубав према тјелесном животу је важнија данас од љубави према Истини, глад тјелесна нема алтернативу, жеђ тјелесна очи тамни... има ли ко да је гладан Истине, можда има неко ко је жедан да се напије из Извора Живота, хоће ли ко да слиједи Истину, то вам је далеко од слијеђења масе, јер маса слијепо слиједи свјетског духа. А ти се радуј ако те гоне, јер Истину слиједиш, буди глув на ријечи против тебе, јер Ријеч слушаш, нека ти буде одвратна храна посољена издајом, љуби Бога више од икога свога, љуби Бога више од себе самога! Они који ''морају'' – морају јер трче за собом, а ти трчи за Богом, ограничавање са собом не даје могућност да се види Истина Божја. Муке и страдања која нам долазе од ближњих прихватимо са смирењем, радошћу у Христу, свјесни тога највећега циља на овој земљи – СПАСЕЊА СВОЈЕ ДУШЕ!
25. Бјежати од муке и страдања кад се страда за вјеру је дезертерство, бјежање од себе у неке дане без муке и јада, у неко ''боље'' сјутра без данашњег дана – то је заборав самог себе у Богу. Човјек мора бити спреман на страдања, ружења, јаде итд, ако кани за Царство Небеско, и да сваки крст прихвати са радошћу и умиљењем, јер је добио прилику да служи Богу. Не бјежати од тренутка доказивања у Господу, у рату за душу не предаје се првенство тијелу науштрб души, само треба стално молитвено чување срца од налета предвиђених и непредвиђених ситуација. Бити (духовни) бој у тренутку боја, ни прије ни послије, нпр. престати употребљавати храну, која је условљена бројем звијери, до тог трена нека вам је пријатно. Духовно сагледавање свакога трена увијек је посољено страхом Божијим, јер духовни борац не кани да лута по свијету, него кани за Царство Небеско, духовни борац не узима храну заражену ђавољим мамцем – јер зна да се тако сламају моћи душе, а сломљеним крилима не може се летјети, зар не? Ова метафоричка приказивања треба поткријепити простим примјерима... Мир човјека икс био је условљен тјелесним здрављем, кад је сазнао да има неизлечиву болест бачио се с моста... мир човјека био је условљен добром пензијом, али пошто је имао биједну у тренутку - убио се... мир и радост људи данас зависи од много чега споља, кад спољашњи извор мира и радости пресахне јавља се депресија, очај и нагон за самоубиством.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 29th November 2010, 15:07

. У рату против ђавола и његових замки прво се иде од себе, побиједивши себе човјек стаје на узан пут гдје су врата уска и мала, да се човјек треба добро сагнут' и много трудити на себи. Господе, ослободи ме негативног утицаја самог себе, мог одговора на демонске шеме. Бити будан на одговор који дајемо у различитим животним ситуацијама, јер ако је пут до Царства Небескога узак, то је и труд на себи Христовог делатника евидентан, јер се ваља прилагодити уским стазама а треба много покајања, туге по Богу, суза и суза и опет суза, молитава, самопрекоревања, истинољубља, правдољубља, презира своје (пасивне) правде, славе Бога. А у слави је мир и радост, у слави Живога Господа је пуноћа радости, док слава себе позива на празну радост, оног себе који ограђено своје имање види да неко други ограђује, ено огромна змијурина је кренула да обухвати сво имање да би се ту скрасила. Како се спасити од глобалних узурпатора, који присвајају све и укидају слободну вољу? Па ето, цијела књига бруји о томе... Имање, које змија ограђује је споља, то је имање остало од твојих родитеља, рецимо, али ако си везан за њега и ако прихваташ све змијиње услове само да одржиш власништво над спољним имањем тим неминовним прихватањем укида се власништво над унутрашњим имањем, односно укида се власништво над самим собом! Примијетили сте у молитви, молитвеници, како ђаво представивши нешто од споља тежи да одвлачи нашу пажњу од молитве, и зато се ми молимо са пажњом ка унутра, молитва је унутрашње делање, и ако је жртва Богу дух (из срца) скрушен онда се и ми потрудимо у својој смјерности Богу. Архимандрит Рафаил Карелин каже да ништа не треба претпоставити Богу, Који у смјерности Њему, је гарант наше слободе: ''Због тога заповест учи да се откида од срца оно што му је драгоценије од Бога; да се откида с болом, као што се спаљује тело оштећено гангреном.'' Само Бог може да ме спаси од мене самога, само ако Му пружим руку, као Петар, кад је тонуо... ''Но видећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловјерни! Зашто се посумња?'' Мат. 14, 30-31.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd December 2010, 18:39

. Ево, вјетар силни наилази на нас, да нам пажњу скрајне од унутрашњег мира на спољашњи хаос, хаос (настањени немири) унутар нечистих људи атакују на унутрашње устројство делатника, али овај пут радиће се о кулминацији зла, многим злим ријечима, у циљу смућења, да зле ријечи баштинимо у срцу, док Псалам каже: ''У срце своје затворио сам ријеч Твоју, да Ти не гријешим.'' Псал. 119,11. Понуђено ће бити: живот у антихришћанском систему или смрт у Христу. Прогон из свијета, који је прихватио игру глобалиста, је сладак јер му Божија правда даје благодат. Остати у Богу и не предавати се антихришћанским замкама значи сачувати врлинска осјећања која красе личност. Ако многе рђаве ријечи рекну на вас, неистином као оружјем манипулишући, ви се не расправљајте. Сјетите се поуке Оптинских стараца: ''Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе.'' Пазити на себе није исто што и пазити на своје и због свога изгубити себе у своме, што је циљ антихришћанског система.
28. Водимо рачуна о томе – шта баштиимо у срцу, јер то је наше поље у ком гајимо пшеницу вјере, цвјетове наде, разне дивне изданке многих богоугодних (миомирисних) врлина које се натапају из Извора Љубави. Добре духове ваља чувати у срцу, стражећи над срцем, да се у невидјелици не поткраде кукољ злосмрадних осјећања, која везују срце за куће, имања, аутомобиле, новац, себе, другога... све али не за Бога. Христоцентричност је једина правилно усмјерена пажња, колико правилна – толико и спасоносна, ту је извор свакога мира (мира од свега). Било какво скретање пажње, а својство пажње је да се везује, на извор немира уједно значи и одвајање од Христа – Извора мира. Шта све не може одвући пажњу, и увести у немире, рецимо човјекоцентричност – пажња на човјека, који одвлачи пажњу од Бога. Срце, које је центар људског бића и кад се тај центар пренесе на нешто споља човјек губи самог себе у Богу. А човјек може лутати по немирима, како му их ђаво представи, губљење страха Божјега је предводник тих немира. Бог не станује у немирном срцу, јер страх Божији смиреношћу призива Бога у срце! Све осим страха Божијега је страх ОД и страх ЗА. Страх од рата, временских непогода, људи, животиња, самоће, глади... и страх да ћемо нешто материјално изгубити. Страх од Бога анулира све друге постојеће и непостојеће страхове. Зато се плаши да не изгубиш Бога из срца, док све споља препусти Божјој вољи, и према дешавању споља односи се тако, да ти не додирује устројство унутрашње смирености.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th December 2010, 02:39

. Пажњом се везивати за ријечи молитве Христове коју садимо у срцу, не везивати се за празне ријечи, јер је корјен сваког везивања у срцу које воли (само је питање шта воли). Да ли воли Небо те се везује за Небо, раскидајући све што га веже или окива за земљу, по оној Христовој: ''Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.'' Мат. 19,21. Или се везује за земљу и земаљско, те му душа није слободна - јер му срце тежи земљи. Срце је, дакле, центар људског бића, и шта у тај центар садимо и гајимо – то и рађа своје плодове. Свети гаје смиреност и безметежност у пажњи на ријечи Христове молитве, тамо, у њиховом срцу је мир без обзира како је споља, јер је у центру пажње Христос, Извор мира у човјеку. Овдје је јасно шта значи христоцентричност, али мноштво не жели да слиједи Христа, човјек мноштва слиједи себе, јер у мноштву је трка исто као у Христу што је трка, само што је у мноштву трка за собом, чији циљ се завршава овдје и сад.
30. Шта значи у твом животу богоугодност? Ако ти значи, то хоћеш да обрадујеш Христа и све свете, који се радују Христовом радошћу. Богоугодност је радовање Христовом радошћу, а то је онда кад смо Му угодни, кад не одступамо од Њега улазећи у мир Његов, кад не тражимо мир у другим изворима (лажног) мира, јер, заиста, сваки други или алтернативни извор води у пропаст! Екуменизам, рецимо, је хула на Духа Светога, јер у том бућкуришу људи се радују човјекоугодништву, подражаајући ''истини'' палога човјека, што је далеко од Христове радости, колико исток од запада. У акатисту Богородици, молитвеник каже: ...Радуј се, јер ће тобом радост засијати!... Значи, молитвеник упућује радост, радошћу којом се Богородица радује, и заједно са том благодатном радошћу молитвеник улази у сферу Небеске, неземаљске радости, која пролази срцем – и тада се земаљски радују са небеским. Да, ја говорим о унутрашњем животу, који је жив уколико му се осјећања поклапају са Небеским, иначе унутрашњи живот не постоји јер је празан.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th December 2010, 13:25

Зато се немој трудити да угађаш људскм слабостима или својим слабостима, и кад те нападају радуј се што угодиш Богу, радуј се јер се Бог радује слуги који Му годи.
31.Несрећни човјек духовно спава, окреће се око себе, тако развијајући спољашњег човјека обогаљујући унутрашњег, и нема мира ни спокоја – јер мир и спокој су особине унутрашњег човјека. Дакле, човјек који пребива у својој унутрашњости добија благодатни мир, који је стран спољашњем човјеку који своја осјећања доживљава само споља. Спољашњњи човјек биометријске документе оправдава, не видећи ништа лоше у томе, и он ће нападати од споља свог ближњег (унутрашњег) супарника, изазивати га да изађе из унутрашње пажње. Демони ће га на сваки начн изазивати, представљајући му слике и поступке својих ближњих, не би ли га навели да се бори за своју правду спољашњим осјећањима, значи осјећањима спољашњег човјека. Спољашњи човјек просипа осјећања иако се врло често зна градити у овостраном, и ту не просипа спољашње имање. А ти, духовни борче не просипај своја осјећања пред свињама, под просипањем подразумијевам узалудну борбу (спољашњим осјећањима) која слаби унутрашње благодатне потенцијале. Имај на уму и ово: домашњи непријатељ изненада ће бестидно напасти, као што демони раде... ''Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;'' Псал. 64.4. Како се одбранити... као и код напада демона, тако и кад људи напаадају... '' Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.'' Псал. 56,9. Добро је обратити пажњу на овај Псалам, ви, који сте искусили демонско повлачење због призивања Имена Господњега и опитно знате ово спасоносно дјело.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th December 2010, 14:41

Рат сјећања у човјеку. Оружја демонска су сјећања која, кад се човјек прилијепи уз њих, изазивају пасивне (демоноподобне) реакције. Овај пут говорићемо о блудним сјећањима и сјећањима на своју правду – то су сјећања која бестидно одвлаче пажњу од сјећања на Бога. Ђаво у мислима представи слику, блудних сјећања, отуђеног новца... и онда крене сјећање у служби одвлачења пажње од сјећања на Бога. Сјећање на неку особу која одвлачи пажњу јер вас подсјећа на додир са њом, а све почиње од додира... зато, кад сте у близини особе супротног пола, подразумијева се да вам није брачни партнер, добра је Христова молитва. Кад вам је таква особа у мислима и евоцира блудна сјећања, која ђаво зна да развије (прошири) до неслућених размјера, лијек је сећање на Христову молитву. У атмосфери 21. вијека кружи блуд, већ се успјешно преко медија програмира у психи човјека СВЕДОЗВОЉЕНОСТ. Тако да обезбоженом човјеку 21. вијека веома годи ова новина која он њега прави роба страсти, привезаности (одомаћености) за земаљско. Такав човјек се плаши губљења привилегија, плаши се губљења земаљских благодети и не плаши се губљења Бога због тог страха, јер страх за прах бесконачно је јачи од страха за дух, тако је то код одомаћених. Новац је идол потрошачког друштва, губљење новца представља губљење бога потрошачу 21. вијека, јер је њему бог новац. Тако да је на све спреман бестидник, који се поклања новцу, само да дограби свог бога, сад на који га је начин стекао – небитно. Ако те дира ово, борче, избриши из сјећања пролазног, ближњег идолопоклоника, који ти ремети мир, и сјети се вјечног Бога.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 13th December 2010, 14:13

. Страх од гријеха нека буде јачи од било каквог другог страха, јер од свих снага које ударају да сломе отпор одбране Христовог борца – Бог је јачи, с Богом смо јаки! Страх од гријеха је једини легитимни страх, јер гријех значи одвајање од Бога, издаја будности – улазак у расијаност. Док је расијаност лутање, у тој несабраности (раштрканости пажње, којом управљају демони), очни притисак (невидјелица, слијепост) не да да се види испред себе. Јер виђење је повезано са бистрим погледом, гдје је мутан повезан са погрешним виђењем, односно са прелести. Просјечан човјек 21. вијека је рачунар, који рачуна материјалну корист и ништа њој не не претпоставља. Сви његови страхови повезани су са материјалном коришћу и губљењем овостраног. Такви страхови су прелесни страхови и они воде ка утапању у антихристов систем условљавања, просјечан човјек ће све прихватити, само да има мир од тог страха. Господњи борац бистро гледа, види испред себе будно пазећи да срце буде смирено, како би Господ услишио његов вапај... Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј ме грешног. У том судару страхова, страху да ће изгубити све ако не прихвати игру Новог Свјетског Поретка – што је смртни гријех и страху од гријеха поклоњења, слуга Господњи се радује смрти за Звијер.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 14th December 2010, 11:55

. Јер заиста, дивно је мислити о Имену Господњем... пророк Малахија каже: ''Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом.'' Мал. 3,16. Ту се задржимо на мишљење о имену Господњем – кад се у мислима има Онај, Кога призивамо, да нас помилује. Његовом Силом ми побјеђујемо кад и ако му се предајемо. Јер многи задржавају Силу Божију да дјелује, хотећи својим силама да дјелују, и ово се зове невјерје. На нама је само да се трудимо да видимо оштро испред себе – тада сама креће Христова молитва и човјек храни мисли и душу именом Божијим. Просјечном човјеку 21. вијека много је лакше предати се екрану и заводити очи виртуелним сликама, које се брзо мијењају, него ли темељ поставити на оштром погледу и ту стражити над собом гдје у мислима тече Христова молитва. Јер спољашњи живот значи лутање ока и игра осјећањима у унутрашњости, што значи да је у унутрашњости хаос. Онај срећник, који води рачуна о унутрашњем животу, стражи, односно чува смирен дух, не стражи нешто ван њега већ унутар њега дух свој стражи. Малахија би рекао: ''Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер такав покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините неверу.'' Мал. 2,16. Зато разумијте: Поглед ока је веома важан, као што пишем од почетка књиге, јер ако је кваран, такав се заноси са нечим споља, па да ли је то злато, које роби око, да ли је то туђа жена, да ли је то... гдје је дух туђи дошао да ровари по нашој унутрашњости. Јер дух туђи мисли о превари, док онај ко чува свој дух мисли о Богу, у мислима му је Христова молитва. И нема многе мисли Христов борац већ саммо једну и једину: како да угоди Богу!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th December 2010, 16:12

.. Говор духа, језик из срца у ком влада Љубав и говор тјелесни, језик спољашњег човјека, у ком влада униформни дух. Господ Свети Дух рече, преко пророка Давида, будите слободни. И то је послушање Богу и језик, којим причају слуге Божије. Говор спољашњег човјека, онога ко је сав споља - окреченог гроба је говор униформног духа, није говор из себе. То је говор роба униформности, неслободних људи, јер ако Свети Дух рече – будите слободни, то значи будите слободни од униформног или каквог страног духа. Духа страног Духу Истине, Који каже – не будите робови духу лажи. И тако комуникација међу људима, онај језик којим човјек прича се разликује по духу говора, тако да се не разумију униформни отац и слободни син, униформна жена и слободни муж итд. Порука свим Христовим борцима је: Чувајте дух у себи и не дозволите страним духовима да ремете мир вашег унутрашњег човјека!
36. Ми о духу, а гдје је ту тијело, гдје су ту тјелесне потребе... набројте своје потребе, а да останете духовни, јер знате да тјелесност тежи земљи. Кућа – заборавите кућу, кад вам поставе услов: кућа или слобода, тако урадите и са послом, примањима, привилегијама, свему што тежи земљи и ставља окове на слободу. Па како живјети? Фино, одрећи се свега и кренути за Христом! Онај који се поистовјећује са тијелом и тјелесним – кренуће за логиком. Па шта ћемо јести... и земља је слатка, кад се Христа ради одричемо хљеба земаљског! Језгровито је и поучно завештање блаж. Матроне (+1952): „Потом ће бити тешко, и биће горе него икада. Како ми вас је све жао. Доживећете до последњих времена. Живот ће бити све гори и гори. Тешко. Доћи ће време када ће пред вас положити крст и хлеб, и рећи: 'Бирајте!' 'Ми бирамо крст'. 'Матушка, а како ће тада бити могуће живети?' Она: 'А ми се помолимо, узмемо земљу, направимо куглицу, помолимо се Богу, седимо и будемо сити'“ (РПВП II, 548-549). Блажена Матрона московска, није рекла путујте, забављајте се туризмом,возите кола, идите по кафићима, пијацама, црквама, игранкама итд. Она је рекла сједите на једно мјесто, сједите с миром, јер ће свуда немири бити, а ви у ров своје одвојености од свијета и утицаја злих чекајте Други Долазак Христов.




Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2010, 02:05

. –Моли Бога за мене, данас му рече једна жена забринута због...
- Која ти је мука, видим бригу да те тјера...
- Мобилни телефон, свуда сам га тражила - а цијело је вријеме био испред мене!? Па се плашим да заборављам...
То је небитно, рече он, тражи Име Божије, све остало је небитно. Све што није унутар тебе нека те се и не дотиче јер је у питању ништа.
38. Коме дајеш пажњу – тај те и води. Шта ти води? Па душу ти води! А ко ти води душу – тај управља и осјећањима твојим. Пажња на Бога је чврст темељ за осјећања, свака друга пажња даје нестабилан темељ грађен на пијеску вансебности. Пажња је усебан феномен, то значи да се пажња смјера ка срцу а не обратно (од срца). Пажња од срца производи многе заведености, расијава осјећања стварајући антиосјећања као што су мржња, завист, нервоза итд. Било што да се споља збива, немој да ти то заводи пажњу, нека твоја пажња буде усмјерена ка унутра, јер унутра је центар живота. Зна се да је оштро око веома битно за пажњу, али оно се не заводи са оним нашто је споља поглед пао, да му то споља ''гради'' осјећања, него пажња ка срцу смјера - да се ту човјек Богу помоли. ''А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно'' Мат. 6,6. Поглед из ока је слуга Оног Који даје да човјек види (осјети) унутрашњу красоту. Тад људска душа дела на себи, подвизава се да се украшава врлинама, да буде угодна Оном ради Кога се украшава. Псалмопојац каже. ''Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.'' Псал. 45,13. И ово је здрави поглед из ока јер има и болесни, кварни којему влада неко други а не Бог. Много их је споља који хоће да завладају погледом из ока. Похотни поглед, поглед мржње, самољубиви поглед, егоистички поглед, похлепни поглед, итд. Владари тих погледа су пасивна осјећања, која их прате. Али не будимо пасивни учесници свог живота, будимо активни учесници свог живота! Што значи – питајмо се са самима собом, не дозволимо да се други питају са нама. Не будимо у људима, чија особина је да нам заводи пажњу, но пут срца свога кренимо, и ту у срцу потражимо Бога, да би били у Богу, а не у спољним заведеностима.


Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2010, 13:38

http://www.youtube.com/watch?v=6kFwIVazQ9c
Власт може обећати само очај, у који уводи безтемељни просјек!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2010, 16:40

Заклањамо ли се за другу заповест Спасовог Свееванђеља: „Подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу“ (Мт.22,21), да би оправдали своје пагубно човекоугодништво, доказ је да ову заповест нисмо апостолски и светоотачки ни схватили ни разумели ни богочовечански у животу применили.

„Цару царево - Богу Божије“: То је еванђелска коегзистенција Цркве и државе, одређена и прописана самим безгрешним и свезнајућим Господом и Спаситељем Христом. Зато за Цркву неизменљиво и вечито обавезна. Цару: харач, новац, на њему лик царев (Мт.22,19-21). А Богу? - и душу и тело: јер на души и у души лик Божји, и на телу и у телу преко душе, јер тело живи боголиком душом и носилац је боголике душе. Све што је битно у човеку, и у души и у телу, све је Божје, и људи нису своји, већ увек и по свему творевина Божја и имовина Божја (1Кор. 6,19-20). Да, да, да: и душа и тело припадају Богу: - вечности, вечном животу: =Вечној Истини, Вечној Правди, Вечном Разуму, Вечном Смислу. Стога се Божје не сме жртвовати ради царевог. Првенство и ту увек припада. Ава Јустин

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2010, 17:17

На претње одузимањем имовине, прогонством и смрћу од стране царског намесника Модеста, Св. Василије Велики одговара: „Не можеш одузети имање од онога који ништа нема, осим ако су ти потребне моје вете хаљине и оно мало књига, што представља све моје имање. А прогонства се не плашим, ... јер је сва земља Господња, на којој сам ја дошљак и пролазник. Мучења се такође не плашим..., јер смрт ће ме само брже приближити Богу, за Којег живим и Којему служим“. На чуђење царског намесника да му „ нико до сад није са таквом смелошћу одговарао“, Св.Василије додаје: „Није ти се, ваљда, још десило да се сретнеш са Епископом. Знај, намесниче, ми у свему осталоме понашамо се смирено и кротко, али када неко хоће да нам узме Бога и правду Његову, ми тада не гледамо ни на кога“. Најзад Модест рече: „Размисли до сутра, јер ћу те предати на погубљење". - Свети Василије одговори: „Ја ћу и сутра бити исти, но желим да и ти останеш при својој речи" (код Св. Григорија Богослова, РG t. 36, соl.5601). Ава Јустин

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 25th December 2010, 21:05

http://www.youtube.com/watch?v=mtudNpL30BU&feature=related
Ово је могући Антихрист! Грци су га ''снимили''. Старац Тадеј је говорио да је једно од имена Антихриста Давид.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 25th December 2010, 21:11

http://www.youtube.com/watch?v=wIv6fOz0Dvw

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th December 2010, 04:07

''Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.'' Псал. 73,25. Љубав према Богу, што је снажнија, то се и весеље у срцу појачава, до овација... Човјеку у овом свјетовном (овостраном) жагору се губи из вида да Бог чује, кад га дозивамо. У молитви Богу Он чује, али ако га свјесно призивамо, свјесни да Он чује призив из центра људског бића, то ми по правилу радимо. Видим оштро и бесједим с Богом у срцу свом. У овим данима, кад свијет вапи да душу вргне у Пакао, и човјек многи се хвата у мреже очувања тјелесног имања, на уштрб спасења душе зарад спасења пролазних задовољстава, псалмопојац грми! ''Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:'' Псал. 77,6. Очигледно је да се Бог призива унутра (умносрдачна молитва), док спољашњост заводи и ствара игру осјећањима. У ово доба кад ђаво скреће пажњу преко људи – службеника, и све ради да слугу Божјег увуче у немир срчани, псалмопојац грми. Да нам скрајне пажњу са тјелесних и бестјелесних службеника ада – почујмо силни удар духовног Грома Ријечи! Умјесто да разговараш са немирима тјелесним или бестјелесним ти иди срцу своме и испитај дух у њему. Рећи ћете да говорим о самопосматрању – да, говорим о самопосматрању! Умјесто да се поистовјетимо са таласном линијом сатанском енергијом рањеног срца, нека наша поистовјећења буду унутарсрчана. Ту је духовни простор у ком струји Енергија Љубави, која дарује огромна блага ономе који је вољан да служи Христу, Небу а не земљи. То је надчулни доживљај, јер долази од Њега, а ми га доживљавамо у односу на силину наше љубави према Њему. У закону се каже: "Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом, и ближњег свог као себе самог". Случајно? Једино нас чисти Извор може опрати и чувати чистог, ако се чврсто држимо Њега, иначе ћемо отпасти! Док је чврста веза љубав према Богу, управо онаква како и у закону пише!





Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd January 2011, 01:02

Дакле, Бог чује кад га призиваш, рабу Божији. И није случајно псалмопојац наглашавао више пута у Псалтиру тај значајни моменат, рецимо: ''Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.'' Псал. 71,2. Или: ''Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој; Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.'' Псал. 116, 1-2. Несумљиво да прави молитвеник тражи пажњу Божију, да га саслуша и услиши ријечи прозбе, да Господ пригне ухо своје на нашу пажњу коју Му поклањамо. Зато, водимо рачуна чију пажњу тражимо, или за којим извором наша пажња иде! Јер доста пута мислимо да Богу узносимо јутарње молитве, рецимо, док наша пажња лута по демонским шемама. На нама је да нашом пажњом тражимо пажњу Божју, да Бог пригне ухо Своје. Демони ће убацивати слике и хулитељске ријечи да скрајну пажњу делатника да не би пажњом тражио пажњу Божју, већ се непажљиво хватао за демонска скретања пажње. '' Из дубине вичем к Теби, Господе! Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.'' Псал. 130, 1-2.
42. Желиш ли у Рај? Духуј, знај за духовање. За многе је рај пакао овога свијета. Зато они разумију само оне који свјетују. Духовање је говор и мисао у славу Духа. Свјетовање је говор и мисао у славу свијета. По светим оцима свијет представља страсти. Људи који свјетују и они који духују противе се једни другима. Двије силе, двије енергије, два човјека. Један с лијеве други с десне стране, нашли су своју храну. Човјек је енергетско биће и зато се храни енергијом, која га привлачи. Пажња се лијепи за енергију. Свијет и свјетовно заводи пажњу несвјесног створа, који на непријатеље своје (демоне, који стоје иза свијета и свјетовног) неће ни да гледа. ''Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.'' Псал. 10,5. Господ и Господње тражи пажњу онога, кога је привукла љубав према Истини.




Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 3rd January 2011, 22:40

. И упро је демон пажњу, и фиксира право у очи, у твоје очи рабу Божији, да те повуче у себе, да се замислиш. Јер сваки страх сем страха Господњега тамни очи, толико да је слава Господња далеко од душе човјека који је расијао пажњу по демонским шемама. А очи су огледало душе, то знаш, огледало тамне или свијетле душе зависи како гледаш, а надам се да ти пажња Богу оће. Страх мамонски заробљава пажњу, да она није слободна, тако да она не зна да пјева у Слободи, кад је утврђена у робству. Управо што је демон упро пажњу да нам омете пажњу, да нам не буде чист поглед, већ мутан и безличан, ми уђимо погледом у сваку пору испред себе. Ово се зове детаљно гледање , док срце слави Господа Сведржитеља, и овдје је демон (и демонско) немоћан! У том стању крије се неприродна духовна снага од којега бјежи све сатанско, јер се благодат не даје кукавицама, за кукавице је затворено Царство Небеско! И сад се питајте зашто се самим поклоњењем злу одузима благодат, зашто се узимањем биометријских докумената одузима благодат. Само се храбри неће поклониити злу и само ће храбри одбити биометриска документа, док се кукавицама зна траса – огњено језеро! Зато ви који сте узели та документа – благодат је отишла од вас, али покајањем се може вратити... само ту је обавезно преумњење!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th January 2011, 11:29

. И шта мислите, да се јакост крије у погледу!? Псалмопојац каже: ''Дај нам помоћ у тјескоби, одбрана је човјечија узалуд. Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.'' Псал. 108, 12-13. У погледу се не крије снага, нити у смирености, али то је припремање мјеста за Домаћина куће, да Он дјелује преко нас. Призивањем Живога Господа у срцу, Господњом молитвом, придобијамо Господа Христа да се бори за нас. Заиста Христос је наше Оружје, тако да Свемоћни даје Руку немоћноме. Али зна да се поглед повуче, изгуби своју оштрину док демони нападају у мислима и сликама, тако да се небудни створ повуче у те и сличне демонске шеме. То је онај моменат – кад човјек од себе не види ништа испред себе. У недостатку погледа, смирености и молитве, тог тројства, које призива Господа, неможе се ни правилно утврдити срце! Да би се остварио овако чист однос са Богом неопходан је подвиг поста и честе молитве првенствено.
45. Зато немоћниче – Свемоћнога тражи, ако мислиш да си неко, не, ти ниси тај неко, који мислиш да си, него црв је у суштини подигао сам себи цијену. Зато, растерети се терета самог себе и признај своју ништавност пред црвима. Ето, толико треба да се понизиш, да би те Бог узвисио. И ово је пут православног борца последњих времена! У доба појачане благодати за борца последњих времена.



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th January 2011, 14:49

По спољној имовини сви смо цареви, а нико неће себе да види као црва, зато спољни простор обрађује својим језиком, спољашњи човјек. Онај, који је зависан од спољњег простора не познаје подвиг, док без подвига неће бити ни награде! Подвиг је презир човјекоцентричности, људи који скрећу пажњу од Бога. Појаве се пред слугом Божијим и својим дејством хоће да униште пажњу на Бога и Његове заповијести. Да слуга Божији не буде утврђен у себи, већ да лута по простору ван себе. Заиста у времену кад од човјека чупају душу од споља – подвиг је бити у себи и тамо тражити Бога. Подвиг је пљунути на замке поретка, подвиг се борити до на смрт са ђаволом, подвиг је не гледати гнусобу опустошења, подвиг се осамити и не жељети друштво опијених овим свијетом, подвиг је ићи за Истином у свијету лажи, подвиг је више вољети Христа него своје радно мјесто. Више вољети Христа него мајку, оца, ђеда, бабу, леб, пршуту, вино, сир, школу, кућу и у кући жену и ђецу, еј човјече – то је подвиг! Ви сте чули за подвижнике, знајте да смо сви позвани да будемо подвижници Божији. Нека ваш подвиг буде достојан Царства Небеског, одрекните се биометријских докумената и свих ауторитета, који вас позивају на њих. Нека ваш Ауторитет буде Онај Који Јесте!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 9th January 2011, 00:07

Бити утврђен у срцу, и не излазити из унутрашњег утврђења! ''Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте.'' Мат. 24,26. Ако вам кажу: ево га у пустињи свијета, тамо нема ништа, не излазите! Јер би хтио многи човјек да нађе спасење у обезбоженом друштву, туристичким путовањима по бијелом свијету или по свјетовним разговорима, тежњама, мислима, путевима, итд. А да ли је то богочежњива тежња? Јесте, за богом вани, који осигурава мир у кафићу и свијету, али не и у себи. Зато кад је зависнику онемогућен кафић или кад се свијет немирима бави, онда је и зависник немиран. Спаситељ од таквих немира је Антихрист, то је онај, који осигурава спољашњи мир на рачун унутрашњег устројства. Ако вам кажу: ево га у собама, не вјерујте. У соби се налази телевизор, спаситељ од досаде, који чини то да пажњу поклањамо заводнику пажње, који у нас ''оживљава'' свијет, који у злу лежи. Управо у свим собама, гдје се укључи телевизор, ће се појавити Антихрист, а до тада у њему ће ''живјети'' дух антихриста, који се кроз виртуелне слике провлачи. А ви не утврђујте пажњу споља, не излазите из себе својом пажњом!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 2 of 18 Previous  1, 2, 3 ... 10 ... 18  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму