Умрежавање

Страна 15 of 17 Previous  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd December 2015, 13:59

Ако дух живи у молитвама онда дух умире у чулима!

Буди унутра, у додиру (пажњом) срца; и одатле се обраћај Богу; јер буђење чула значи гашење духа; онда кад чуло поведе дух да плане у пожару страсти. А не треба дух да гори у чулима; нити да се предаје чулним мамљењима; већ ума (пажњом) усредсређена на вратима срца да гори Христовом молитвом! Чух да неко донесе закон по коме су терористи они који се противе абортусу, Новом Свјетском Поретку... То што сам чуо (чуло) треба да пробуди у мени страх да мислим својом главом (него туђом њушком); и страх од свога мишљења да изгори дух (личност) у пожару страсти. Нека, хвала! Јер страст може бити блуд, гњев, страх... а из страха за тијело (чула) човјек 21. Вијека пристаје да буде робот! Док Господ рече: ''Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.'' Лука 12,4. Дух преко чула излази напоље; зато борац чула држи на оку (духовном) да не изађу из духа; јер ђаво хоће да их извуче вани у нестрпљењу. А треба живјети са Богом, дисати са Богом, молити се са Богом, радити са Богом... све са Богом; ту свету заједницу борац 21. Вијека своди на – ТРПЈЕТИ СА БОГОМ! Трпјети тијело са Богом, кад оно зове дух вани; трпјети отуђиваче са Богом... Шта значи трпјети са Богом? Кад се учи беба ходу па је држи мајка да не падне; такав однос треба да буде између борца који трпи и Бога који трпи (хода) заједно са њиме! ''Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.'' Мат. 11,28. У ходу са Богом ти си сам у свијету отуђивачком, који хоће да те отуђи да не би био сам са Богом. Свијет хоће да те раздвоји од Бога и утопи у гомилу (море); да те учини усамљеним, одбаченим од овог свијета; јер се не уклапаш у шему која је програмирана за контролу ума. Контрола ума се врши преко контроле тијела (чула); тијело нас чини сличним животињама; и зато систем звијери ради све да ум човјека веже за тијело (чула); како се не би човјек досјетио да ум веже за духовна осјећања, познавајући само тјелесна (душевна) осјећања. И већ код Биометрије, душевни човјек (човјек који мјери чулима) ће је прихватити из страха за тијело (чула (удомљење чула); духовни човјек ће одбацити и помисао о том из страха од Бога! То безочно отуђивање почиње од одвајања ума од духа; и тако се ствара простор за научна достигнућа из бездана; сва ова технологија води поријекло из бездана пакленога; створена да зароби човјека у тијело (чула); да човјек постане звјеролик, да мисли тијелом (чулима); за такве људе не постоји Царство Небеско, јер испред себе не виде смрт, само тјелесни (чулни) живот. Борац чула окупља око духа, који се смирено моли Богу; већ кад дух бива избачен напољу, помоћу којег од чула, дух бива узнемирен! Немиран дух привлачи демоне исто као што смирен дух привлачи благодат Божију! Везујући се за чула човјек бива рањив, тијело (тјелесна осјећања) му се рањава док дух исчезава; осјећања везана за тијело показују љубав према тијелу. Логика чула је логика овога свијета, ту мјеста за Царство Небеско нема! Логика духа је љубав према Извору љубави унутар нас; док Извор љубави даје ту моћ да волимо ближњег свог као себе самог. Прихватити све у духу унутар нас који је чврсто везан (молитвеним везама) са Богом у дубини срца; јер ако прихватимо све у чулима бићемо чврсто везани за нешто напољу зашто се чуло закачило! Што значи прихватити све у додиру срца, гдје дух живи и гледа (осјећа) Бога у дубини срца; јер ђаво преко чула мами дух да изађе напоље; јер ако дух живи у молитвама онда дух умире у чулима! ''Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.'' Мат. 23,27.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 9th December 2015, 23:54


Куцај на затворена врата срца

Гледајући духовним (осјећајним) оком у дубину срчану борац гледа у дубину смирења! Ту Господ, ту Богородица, ту светитељи, ту Небески свијет, сви по имену... молитвеник их је пун; борац им се моли духом, што значи да осјећа њихово присуство у дубини смирења. Призивамо Име Божије са погледом у дубину срца; док нас ђаво омета позивајући нас на површину земље; да пажњу скрајне на било што споља. Да провири на површину земље, да се забави (немирном) површином, гдје се отварају чулне очи а затварају духовне; то је план ђавола, да љубављу према земаљском (пролазном) засјени љубав према небеском. Док је дух љубав према небеском (духовном); то је осјећај ватрене љубави према Богу! Ђаво гаси ту ватру у нама љубављу према земаљском; да заборавимо општење са Богом општењем са злим дусима (шаптачима). Ако хоћемо смиреност духовно око нам је упрто у дубину срца; већ кад тјелесно (чулно... пет чула) око засјени духовно ето нама немира! Осјетити унутрашње весеље значи служити Богу у љубави с Њим; осјетити спољашње весеље значи служити себи у љубави са тијелом (поистовјећеном са тијелом). Док плашити се од Бога или плашити се за тијело у јеку рата за душе има много везе са оним што нас весели; једно је страх Божији, страх да не изгубимо Бога (благодат Божију), док је друго страх (паника) за тијело (страх да не изгубимо тијело). Гледајући на тијело (чула) далеко је од гледања у дубину срчану као исток од запада; али опет сва битка се води око срца људскога; коме ће припасти Богу или Сатани. Борац на вратима срца молитвене ријечи утемељује у дубину срца; ђаво одвлачи пажњу са врата и мисао усмјерава на дешавања са нама напољу; тако ствара ефекат да ријеч од срца испарава у недуховну атмосферу, на угодан мирис (смрад) ђаволу. Јер споља су људи и све што весели спољашњег човјека; да, ту је телевизор, компјуер, аутомобил, комфор; ту су путовања (туризам), јела, пића... другим ријечима живот, за који се чврсто везао наш спољашњи човјек; али из перспективе срца, које ватрено воли Бога, приупитајмо себе: да ли је то живот? Драги борци, лако је изгубити благодат Божију; само треба отворити врата срца за уплив демонске енергије из вансрчане вреве (свјетске, рецимо); и ето нам гостију у виду живих и неживих ликова, да срце испарава од задовољства!? И ето живи лик у виду неког човјека, коме отварамо врата срца да дух овога свијета мислено господари у нама; али и неживи лик у виду аутомобила, који величанствено господари друмом нашег срца. Борац чува врата срца, која су под стражом увијек ЗАТВОРЕНА! Молитвено стражење у пажњи према помислима да оне од напољу не уђу нашом непажњом. Борац је молитвеник који се Апостолу Петру моли затворених врата (срца): ''И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.'' Дјела 12,14. Тако борац кад се моли Апостолу не отвара врата (срца); но се затворених врата вјером моли, не изображавајући себи никакве ликове! Зато куцај на (затворена) врата сопственог срца; гдје духовно око стреми (енергија погледа, чежња) у дубину срца. Јер власт над вратима срца хоће и духови из поднебесја; да борац духом буде гдје су жена, ђеца, земаљски ликови живи и неживи. Одвојивши се духом од Бога човјек отјелешћује дух и власт на вратима срца препушта демонима. Затворена врата су вам као завјеса; и борац се духом моли, који је мало изнад срца (додир пажњом срца); док молитва Оном Који је иза завјесе значи вјеру да нас слуша Онај Кога нико није видио.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th December 2015, 22:22


Знак краја

Гњев и оспољачко говорење и мишљење убија молитвени дух у нама! Зато пази на дух унутра, да се не оспољи мишљу немолитвеном и језиком страственим! Тјелесни дух је противник молитвеног духа; зато ум има пажњу на дух на вратима срца; јер ако дух побјегне у чула нестаје самоконтроле, јер се ум оспољио у налету страсти. Тјелесни мир равнодушности на спасење рађа лијени дух; који не испитује детаљно себе, него се препушта тјелесном мудровању. Претпоставити тјелесни мир духовном миру значи дати значај тијелу али и обезвриједити дух. Сваки гњев у име тјелесног мира, па ма колико праведан био у нашим очима, је гњев против Бога! Јер гњев је ударац на духовни (унутрашњи) мир, који буди самопоуздање одбацујући поуздање у Бога! Ум борца има пажњу на дух, који је оглашивач унутрашњег стања сваког човјека. И зато тај микрофон унутар нас буди у нама свијест да Бог чује наше прозбе; и зато не чините гријех по Храмовима укључујући звучнике и микрофоне за вријеме Литургије! Што се тиче грађења човјека у Богу, то је јако лош знак, знак последњих времена! Човјек се у тишини срца спасава; нарушавање тјелесног (спољашњег) мира у срцу се решава! И мир у срцу може покренути делатан (молитвен) дух, ријешити га може Благодат. Дух се стражи пажњом на вратима срца; делатан дух који се покреће у обраћању Богу у дубини срца. Дух умире у тијелу; кад стражи чулно и делатан је у општењу са злим дусима; кад ум стражи вани, а треба унутра! Ум губи функцију кад не стражи над делатним духом, чувајући оно што је доступно лопову. Није на уму да стражи над ђавољим мамцем; да се бави неделатним (лијеним) духом, који се забавља све али не са молитвом! На уму је да стражи над молитвеним духом у додиру (пажњом) срца са горње стране; свјестан тога да кога призива тај и у срцу станује! Зато борац призива Бога Који је унутра, у срцу; све што треба је унутра ономе који тражи Бога у дубини срца; скривенога од очију (тјелесних) иза врата (завјесе) срца, али откривеног духом молитвеним! Човјек 21. Вијека је оптерећен ђаволом у себи; што га ћера (нагони) по широким стазама овостраних мисли у оспољивачком животу. И зато немир, нервоза, гњев, смирење кад нам дају звечку... то прилагођавање систему Звијери. Јер човјек – број у биометријском систему вриједности је тијело; којим управљају нагони којим управљају зли дуси из поднебесја. Ђаво мами дух борца да изађе напоље преко чула, у сусрет злим дусима који су скривени у тјелесним жељама; жеља очију за звечком (замајавањем (оспољавањем) пажње)); жеља ушију за слушањем оспољавачких ријечи; жеља за мирисом (недуховне) атмосфере пакла; жеља за укусом (...Да једемо и пијемо, јер ћемо сјутра умријети. 1. Кор. 15,32.); жеља за пипањем иако савјест каже: не додирни! Чулну атмосферу контролише духовна атмосфера; атмосфера духа јесте унутра и она се шири, освештавајући молитвом своју спољашњост; зато свет човјек све људе сматра добрим, видјевши грешку у њему самом! И гледајући себе не улази у атмосферу чула, преко које човјек 21. Вијека жели да упије (повуче) све у себе, ширећи око себе дух антихриста. Ту је проблем са гњевом и свим пасивним осјећањима, што дишемо чулном атмосфером. Док се чулним људима дешава страст: ''А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,'' Дјела 9,1. Ширећи чулну атмосферу и уједно гушећи духовну (молитвену) атмосферу видимо знак краја; упитајмо себе колико времена ми дишемо у чулној атмосфери и самим тим доприносимо приближавању краја!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2015, 16:38

Контрола дисања

Дишемо мржњом, пријетњом, крађом, гњевом, пакошћу, љубављу према овостраном (чулном); дишемо блудом, чувањем плате (посла) неправедне, лажима, сујевјерјем, метафизиком живота; дишемо љепотом пролазном, разним сујетама, егоизмом бескајним, гордошћу, бескрајним забавама, стомакоугађањем, итд, итд. Да, па ми љубимо живот јурећи за њим, у кратком времену, да што не пропустимо; па грабимо у општем грабежу уз усклик: ЈЕДНОМ СЕ ЖИВИ! Алтернатива дисања тјелесним (чулним) животом је дисање духовним животом; што није дисање пуним плућима већ Христовом молитвом! Обрати пажњу на дисање у додиру срца, да се плућа не пуне ваздухом увлачећи у себе оспољену мисао (из широких стаза)! Диши Господом на вратима срца да и мисао буде небеска! Ширење духовне атмосфере, омогућиће ти да живиш небеским животом; док обраћање пажње на земљу даје демонима прилике за дејство на душу огољену (небрањену)! Како дишеш, да ли пријетњом на Истину, имајући у виду да се против бодила не можемо праћати; или дишеш славом Бога у смирености, за Истину? Али животне околности чине од човјека пса; који лајући на Истину чува себи опстанак у глобалној лажи. Животне околности 21. Вијека чине то да је једини услов опстанка окруживање себе тјелесном атмосфером. Духовна атмосфера је атмосфера Истине; то је унутрашња атмосфера Царства Небеског; и зато борцем зовемо онога који се бори да остане унутра, у духовној атмосфери; поред свих мамљења, да изађе напоље, у тјелесну атмосферу. Да би одржали духовну атмосферу у свијету злом (отуђивачком), гдје су људи модернога доба као ђаволи; са тежњом да извуку борца из његовог стана унутра у тјелесну атмосферу; борац се свакотренутно сјећа смрти, своје сопствене смрти тијела. У свим животним околностима то сјећање је константно! На другој страни таса је свакотренутно сјећање на тјелесне потребе; човјек 21. Вијека се грози сјећања на сопствену тјелесну смрт; и ово ЗЛОПАМЋЕЊЕ довело је до тога да вага претегне на страну апокалиптичког зла (у људима) и појаве ЖИГА ЗВИЈЕРИ! Богомислије, о, богомислије, које се (молитвено) чува на вратима срца; што је пажња на дух, усмјерење духа, да буде загледан у дубину срчану. На другој страни је свака рђава помисао овог видљивог (чулног, тјелесног) живота; што је последица непрестаног трчања за тијелом (чулима). Дух у богомислију трчи за Богом, за даровима Духа Светога, ту је живот који нема краја и који овдје почиње; дух у рђавим помислима овог живота губи своју функцију, трчећи за пасивним осјећањима; која су скривена у тјелесним жељама (потребама) овога свијета. Тјелесно размишљање (умовање тијелом) је размишљање логиком тијела (чула); а пошто је тијело без духа мртво и тјелесно размишљање је мртво умовање. Мртво умовање прате мртва осјећања и делања: ''Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живјећете.'' Рим. 8,13. И зато, сјећање на смрт тијела чува нас од тјелесног умовања; утемељавајући се у умовање по духу. Док удисање молитве хлади срце од страсти, које јесу дисање пасивним осјећањима (мртвим осјећањима, осјећањима везаним за тијело); обрати пажњу на дисање (контролиши дисање) и удиши богомислије на вратима срца!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 7th January 2016, 12:20



Расуђивање из дубине срца

Сваку ријеч, сваку мисао, сваки рад утврди у срцу! Да ван себе не луташ ђе те ђаво води! А лутамо, није да не лутамо; несвјесни себе а свјесни својих страсти!? Па ми морамо гледати спорт са свим нашим страственим расуђивањима; у серијама и филмовима (забавама) тренирати наше страсти; гледати добро и зло на екрану и тако пребацити поприште борбе са врата срца на ђавољи терен! И гњевно одговорити оном ко нас је увриједио и пољуљао наш тјелесни (вањски) мир, па морамо ван себе и одговорити!? Док све што није утврђено у себи (срцу) ван себе се руши! Још морамо гасити наше страсти за путовањима и разним доказивањима у доба биометријског распадања душе!? А зашто је то тако? Па не слушамо себе у молитвеном подвигу; већ шаптача бесловесног; не пратимо своје ријечи молитвене већ визионара бесловесног, који бригама овог свијета држи у ропству душу немоћну. Али, пријатељи, ово вријеме кад су свуда око нас шаптачи, што бестјелесни што тјелесне слуге бестјелесних, је вријеме моћи душе борца! Јер вјетар злих отуђивача пажње утврђује борца у срцу (вјетар у леђа); његове ријечи мисли и дјела пуштају корјен од стана духа (врата срца) до у дубину срца! А пријетње отуђивача данашњице и сјутрашњице да ако се не одрекнемо Христа идемо на муке; о колико су оне љековите за стајање и укорјењивање у Богу! Јер моћна и доброумна је душа борца, у којој нема страха од отуђивача, кад се држи својих приоритета; који су садржани у држању прве заповијести Божије! Живи умом (пажњом ума) утврђен у срцу да не би био распршен ван срца; спој дух и ум и добићеш духовни разум; и у том јединству духа и ума сија свјетлост разумног, односно духовног, осјећања; сија свјетлост духа! И ту свака мука позива на радост војника у боју (на путу) за Небеску Отаџбину своју! Ми знамо да не узимање Биометрије позива на муке, изолацију, глад и смрт; и знамо да пуцамо у срце властитим интересима; али страх Божији већи је од страха од пролазних губитака у систему антихриста! Јер страх од издаје Бога већи је од страха од издаје властитих интереса! У молитвама, правилима рецимо, борац се у удаху ваздуха надовезује на ријечи молитве; у сјећању на последњу изговорену (издахнуту, изњедрену) ријеч. Тако се борац у животу сјећа Бога надовезујући се у удаху; не тјелесних потреба, јер тијело сјећа на себе. У доба кад тјелесне потребе замрачују дух гордошћу ума; треба опрезно удисати ваздух; да удишемо духовну атмосферу, која води поријекло од унутрашњег расуђивања (расуђивања из дубине срца); јер удишући спољашњу атмосферу (атмосферу чула) ми удишемо страсти, замку злих духова из атмосфере чула. Бог је удахнуо дух у човјеку да би човјек био надахнут Богом; и зато свако надахнуће извор тражи у удахнућу. ''А створи Господ Бог човјека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.'' 1. Мој. 2,7. Да би се сваким удахом живо сјећао Бога и не угодности непријатеља свога (тијела). Тако ћеш и ваздух користити као благодатну храну, и бити увијек сит, и радовати се духом у доба кад се сви радују тијелом. Зато се тијело жигоше компјутерским духом антихриста; док мјесто за жиг Божији остављено је за дух борца, зар не? Ако је удахнуће извор надахнућа онда је човјек 21. Вијека демон који управља њиме; не можеш бити похлепан ако ниси удахнуо демона похлепе у себи; нити било како страствен ако ниси удахнуо демона своје слабости (палости). И зато, борче, требаш бити будан на удах; који хлади срце од страсти; да удишеш духовну (молитвену) атмосферу; да ти храну (немир) не би давао демон; и да изњедриш из себе смиреност! У смирености, пак, наше ријечи, мисли и дјела налазе своје утврђење у сабраности, гдје је Извор смирености; а то је у нама, зар не?

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 23rd January 2016, 18:22


Умно и безумно сјећање

Сјећам се онога што ми рањава срце; и ту, у том сјећању лежи моја љубав огромна према себи; увриједили су ми самољубље и покрали оно што мени припада; то ђаво види па ми убацује слике гдје ја одговарам увријеђеним самољубљем. Е тај који је ранио моје срце, и који буди мучна сјећања постаје мој бог! Лијек за то је сјећање на Бога у додиру (пажњом) срца; злом сјећању супростави ово СПАСОНОСНО сјећање! Почео је рат, све се руши, многи гину, и ја изгубих оно што сам имао (што сам мислио да имам); пријатељи од мене одступише; и потрчаше за собом у паничном бијегу; и мене паника хвата у сјећању на мој биједни положај у страху од болести, ракета, глади...; па мој бог је болест, ракете, глад, јер оно што ми срце рањава – то је у ствари мој бог. А посао изгубих и плате нема, једини спас је чип, а у чипу је мој бог; кога се радо сјећам ЈЕР ТУ ЈЕ МОЈ ЖИВОТ!? Живот 21. Вијека приморао ме је да будем многобожац, премда ме знају као Православца (по имену). Драги многобожци, сва сјећања из овог (чулног) живота убијмо у себи и замијенимо их јединим спасоносним сјећањем – сјећањем на Бога! Једино право сјећање, сјећање које рањава срце са љубави према Богу, је сјећање на Бога у унутарпостојању! Јер ако ми рањава срце било што друго ван Бога, то и моја љубав се сели на страну рањеног срца! То, зло самољубље, сјећање на увријеђеног себе; радосног себе, смиреног себе... гуши личност; зар не видите да то нисте ви, већ слика о вама у туђим очима! Ко прати знаке времена, он види да је Биометрија рушење Личности, јер срце своје прилажемо за наставак тока: ''богатство ако тече, не прилагајте (му) срце'' (Пс. 61,11). Тај континуитет чувања богатства, мјеста у друштву, спољњег имања које је ТВОЈЕ (мислиш да је твоје), итд: сада добија услов наставка континуитета животне удобности; Биометрију, коју отуђивач сматра нормалним током модерности; у служењу себи и онима које је присвојио за идеју конформизма. Сјећање на тјелесне потребе нема алтернативу; зато ако те ђаво не присјети на твоје тјелесне потребе, присјетиће те тјелесни отуђивач (пажње) на његове тјелесне потребе! Заиста: ''И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.'' Откр. 13,15. Ум је умјетник духа; и он духом лети до Небеса на крилима молитве. У сјећању на Бога унутра, у нама, је (духовна) снага; и то сјећање рањава демоне; и, ако је постојано, тјера демоне у бијег!!! Ум се духом моли Богу, у сјећању на Бога; то умно сјећање ђаво помрачује безумним сјећањима; док свако сјећање које помрачује сјећање на Бога је безумно сјећање. Зато све што је грешно чини се у забораву Бога! Дух се игра и весели у сјећању на Бога, на близину Божију, као мало дијете близу родитеља свога! Свако ко му замрачује сјећање на Бога је тјелесни или бестјелесни вук; и он бјежи од гласа злог, који га присјећа на љубав у забораву Бога! Домашњи су вукови зли ако наводе борца да прихвати Биометрију; силујући разум указујући на љубав према себи; али да ли треба љубити ближње као себе? Да, али не треба љубити ближње више од себе, више од себе борац љуби Бога! И ако човјек удахне у себе рат, то је удахнуо у себе сјећање на зло рушилачког рата; у страху на оно што иде на свијет. Борац се труди да удахне у себи сјећање на Бога у страху Божијем; и то пред најбезазленијим отуђивачем; да нико и ништа не замрачи тако бистро сјећање на Бога! И зато се ђаво упиње, трудећи се свим силама, да убаци у човјека сјећање на нешто што буди пасивна осјећања; да пратимо вука а не Пастира!? И ти се упињи да се сјећаш Бога на вратима срца; та упорност је спасоносна: ''Ми, међутим, са непрестаним сјећањем на Бога и гледајући у дубину свог срца, треба да проводимо овај живот (који је склон прелести) као да смо слијепи очима.'' блажени Дијадох.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th January 2016, 16:06



Заједно са удахом удахни и Христово име

Сјећање на Бога рађа молитву у нама; безумно сјећање, које замрачује сјећање на Бога, буди у нама разовор са злим дусима; који, скривени у чулима разговарају са нама (шапућу) у име нашег тијела. Зато је Биометрија велика радост и олакшица онима који умују по свијету (тијелу); јер ''мора се ићи напријед, ово је вијек атомске технике''. Они који умују по духу виде опасност од придруживања (прибројаности) броју звијери; и чувајући име личности бјеже од обезличавања, које се састоји у прихватању новог имена; које означава број тијела, које је иначе леш без духа који га оживљава. Зато духовник, који благосиља некоме да узме Биометрију, благосиља у ствари Биометрију; као уписивање у књигу смрти ради живота тијела и сачувавања (тјелесне) душе. А ти, борче, шта ћеш ти кукала ти мајка? Ниђе нико с тобом у коло против Биометрије; видиш свештеници себеугодништва и човјекоугодништва ради благосиљају ропство душе систему Звијери! И они испуњавају завјет смирености удахнувши дах ропства, те зависности од демона који шапуће у име тијела; која је разлика (а има је) између тога зависника и страственог пушача, који удише у себе отров који га смирује? Између кокаинског зависника и биометријског благословитеља... радост и мир им је ван Бога! А ти мира духовнога ради заједно са удахом удахни и Христово име; задржи мало дах, издахни и заједно са издахом изговори (у себи) Сине Божији; па удахни и заједно са удахом: помилуј ме; издахни и у издаху упечатљиво реци (у себи): грешног! И остани у том сјећању које буди страх Божији; а то је страх да се изађе из тог светог сјећања; у сјећање које буди страх и немир ван духовног мира. Спасавајући себе спасићемо све који су вољни да слиједе наш пример; не, ми не тражимо да будемо човјекоугодници подражавајући слабостима својих ближњих; нити себеугодници подражавајући систему Звијери; али, да, ради очувања духовне атмосфере спремни смо, уз Божију помоћ, да презремо тијело своје! Спремност на крст и очекивање смрти то је пут борца; јер његов пут је мир и радост у духу; сопственом духу, који слави Бога; док у свијету ће имати невољу: ''Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.'' Јован 16,33. Толико је лажних смирености, које буде у нама осјећај лажне сигурности; лажне смирености, која одваја од слободе у Богу и вуче у ропство страстима. А ти добро води рачуна шта удишеш и како удишеш; да заједно са удахом не удахнеш и демонски страх, рецимо; са тим страхом би се напала свака ћелија твога тијела; што би значило да је људско биће подређено тијелу; а преко тијела злом духу!? Увлачење злога духа зависти, пакости, сујете или било каквог другог зломислија, преко удаха, чини исти ефекат! Увлачење духа зависности од тијела (Биометрије), преко удаха, у издаху шири тјелесну атмосферу; и тај дух зависности се претвара у дух панике, или како бијес хоће, у недостатку угодности коју нуди Биометрија; као у недостатку наркотика наркоману. То се показује у кризама финансиским, ратним, глобалним итд. А ти борче увлачи у себе, преко удисаја молитвени дух, Име Господње, и ширићеш у издисају, оно што имаш у себи (призовеш у сјећању) – духовну атмосферу! ''И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.'' Дјела 2,21.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th February 2016, 01:09

Наћи дом уму

Све подредити духу који слави Бога; а Бог је један, поред много богова који му се супроте! Много богова у уму су скрити, оном уму који ђаво напада да би га одвојио од духа који слави Бога у дубини (срца). Да дух обрати пажњу на немире ума одвојеног од духа; и то је мјесто гдје срце за очима иде; смирен дух Божији је престо, немиран дух – демонско игралиште! Ум и дух су удружени ако је ум у духу; ум и дух су раздвојени ако је дух у уму! Заиста: ''Христос куца на срце а ђаво на мозак." Старац Пајсије. У ходу званом странствовање, нека ум и дух иду заједно; а то је тренутак кад се ум обраћа духу, обраћајући пажњу на дух у додиру (пажњом) срца. Све снаге ума усредсредити на дух; што значи свести ум пажњом нешто мало изнад срца (додир срца са горње стране); ту дух обитава статичан кад му се ум на овај начин приближава! Кад се ум пажњом сведе на вратима срца, што је додир срца са горње стране, дух одговара смиреношћу; таква смиреност тјера демоне у бијег! И они користе сва сјећања, која су борца узнемиравала, у тежњи да га одвоје од главног сјећања; које је сјећање на Бога на вратима срца, што је услов општења у молитви. Свјетовни дух је дух човјека који трчи за умом; који се тражи у чулним добрима и чулним задовољствима; и зато је такав ум лажан као и његов сопственик! Човјек овога свијета бјежи од унутрашњости; пут од ума до духа за њега не постоји; и зато бјежи од себе у чулно, налазећи срећу у гашењу страсти!? Унутра празан, погодан да се у њега уселе духови злобе: ''Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.'' Мат. 12,44. Дом духа је празан, јер је напустио свој стан, мјесто страже, и потрчао за умом у чулно. Утисци овострани (чулни), који одвајају од Бога, буде сјећања од ђавола послатих; утисци чулни гуше утиске духовне и то се огледа у сјећањима која буде страсти! Није лако свјетовном човјеку доћи до свог срца, јер он бјежи од тог пута; лакше је камили проћи кроз иглене уши него безумном ући у сопствемо срце! Шалим се, камила и може проћи кроз иглене уши, али безумни у Царство Небеско не може! Ово је упозорење за нас, борце, да пазимо којим утисцима дајемо ум; јер ум станује гдје га пажња води: ''Коме пажњу посвећујемо, који осјећај осјећамо, то у нама живи!'' Старац Тадеј. Да ли духовни свијет или чулни свијет, који ум наш окупира; и буди страсти и сласти овога свијета, као општење са ђаволом; или молитву као општење са Богом.. И зато, драги моји, важно је наћи ДОМ УМУ; а он се налази гдје га пажња води; да ли у чула или у духу; а ви га сведите (пажњом) на вратима срца и биће у духу! Велика је гужва на путу за Ад; умови ван духа су немолитвени; и у чулима станују јер је ријеч о тјелесним умовима; који се сјећају сјећањима из широких стаза, док им је ЗАБРАЊЕНО сјећање на Бога! То су они који прате токове развоја свијета и иду у корак са временом; а не знају... '' Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.'' Откр. 3,17. То су они чији ум станује у много ствари; у телевизору, рецимо, и разним модерностима, изумима старе Змије; у циљу да толико ослаби човјека и не примијети да је благодат одступила од њега! Стан ума је тјескобан; да, такав је дом ума правовјерног! Ум станује на широким стазама човјеку који је дух (живот) ''позајмио'' мртвим стварима. А тебе, борче, и мене ђаво ће нападати; престављајући нам сјећања из широких стаза са циљем да нас узнемире. Блудна сјећања, преко утисака која си сам пустио у душу; сјећање на увреде различитих врста која, преко чула, ђаво увлачи у душу; углавном сјећања овострана која одвлаче пажњу од главног сјећања на вратима срца. Јер сјећање прати осјећање; ако се сјећаш овостраног пратиће те душевна осјећања; ако се сјећаш Бога то ум прати дух са пажњом на вратима срца; дух који слави Бога – њему све умне снаге треба подредити!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 12th February 2016, 14:40


Напор воље

Напор воље је умни покрет у савлађивању безумних покрета. Кроз рањена душевна осјећања ђаво дјелује; док су душевна осјећања везана за земљу (овострано); очигледно је да рањена душевна осјећања анестезирамо духовним осјећањима! Бити изнад душевних осјећања, која рањавају дух, је духовним осјећањима проводити овај живот, који је склон прелести. Јер борац духом служи Богу; и зато, молим, зид ћутње према душевним оспољивачима; јер ђаво тражи подобност њему, а то је већ похара унутрашњости! Нико није имун на немире, али кад се појаве силни напор воље угушиће зло да науди срцу јуначкоме: ''Чим осјетиш да се зло јавља пожури да га зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да зло уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе!'' А шта је то у срцу тако значајно, да у њему, без обзира на спољње немире мора владати мир?! У дубини срца је корјен; из кога црпи енергију живота борац; то је она плодна земља која рађа род једно по сто, а једно по шесдесет, а једно по тридесет. И зато, борче, живи у корјену; ту се налази унутрашњи човјек; и ту, у молитвеној атмосфери, се борац радује; а борац се радује по унутрашњем човјеку! И зато борац улаже сву снагу воље да буде и остане у корјену, који црпи благодатну енергију живота! Молитвени дух пушта корјен у дубину срца; али ђаво се упиње да, преко нашег спољашњег човјека, одврати пажњу од духа молитвеног у душевно слово; које рањава душу у језику оспољеном. Похара унутрашњости је пробијање зида ћутње према оспољивачима; и трошење енергије преко нашег спољашњег човјека; а то је оспољавање ријечи због неуздања у молитвену ријеч Христове молитве. А треба задржати пуноћу благодати ћутњом (не улажењем у разговор) са оспољивачима; јер испражњена унутрашњост се добија извлачењем ријечи у немолитвену атмосферу (атмосферу рањеног срца душевношћу). Преко душевних осјеђања ђаво тражи таласну линију рањеног срца; не би ли извукао дух из свог стана и од молитвеног направио немолитвени дух, везан за земљу. Дјелатност ђавола је пребацити поље борбе са духовне (молитвене) на душевну (лутање ума земљом); и предавање духовних осјећања рањеним душевним осјећањима; у којима се крије општење са злим духом. Док народ воли да општи са злим духовима: у серијама, филмовима, музици, спорту, игрицама, плесовима, разговорима... свуда гдје је душевност присутна а духовност одсутна! Али господо, наш рат није са крвљу и са месом већ са духовима злобе испод неба; и зато наш рат није на душевном (видљивом) плану, већ на духовном (невидљивом) плану! И тако се боре наш спољашњи (видљиви) човјек, тражећи линију рањеног срца, и наш унутрашњи (невидљиви) човјек срца. У центру борбе је добра воља; примијетите да човјек не би остао у гријеху да није имао слободну вољу за гријехом; док је вољно држање пажње вани знак да је унутра испражњен стан! И зато нама треба напор воље ка унутра; јер оспољивачи вребају да убију Бога у борцу; и молитвени дух замијене немолитвеним садржајима. Вребају за вољом борца да се укључи у душевну атмосферу; а шта је душевна атмосфера него поље гдје ђаво вреба борца; да добру вољу умне сабраности у корјену живота искоријени из срца! А ви се плашите страхом Божијим да изађете из духовне атмосфере; страхом Божијим у корјену живота гдје се свако добро крије; и пуноћа битија, коју се ђаво упиње да испразни у атмосферу вјетра.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 25th February 2016, 15:44

Буди уз молитву па ћеш бити близу Бога

Оспољавање пажње је мицање пажње са личности Христове; еј, па теби је дужност да призиваш Име Христово на сваком мјесту и у свакој ситуацији! И кад призиваш то Свето Име тражи га осјећајем у дубини срца; а не осјећај рањеност срца душевношћу! Рањеност срца душевношћу је широк појам; она може изазвати различита осјећања.. љубави, мржње, гњева, поноса, ганутости.. а сва су везана са гордошћу овога живота! Али да би човјек осјетио Бога он треба да буде низак, мали; и у призивању Имена Божијега да буде са Богом у мислима и срцу; Који јесте побједник у свим нашим борбама! Јер кроз Њега побјеђујемо непријатеље; и зато смирено подносимо све што нас снађе; што значи оставимо Богу простора за дејство преко нас! Јако је лоше стање у унутрашњости човјека који се моли Богу, Христовом молитвом, рецимо, а мисли на оспољиваче! Е такво стање је у мени и теби кад не живимо са Богом у молитвама; него са оспољивачима у мислима убијамо Бога у нама да бисмо оживјели оспољиваче!? Оспољивачи куцају на врата (ума) доносећи немир; јер је наша пажња оспољена па њом слијепимо тражећи мир у немиру; док нам мир не доноси спољашњост, било да смо га нашли или нисмо! Пажња скривена у додиру срца отвара унутрашњи живот молитава; немоћни смо да спољашњим животом саградимо унутрашњи живот молитава па да знамо што је добро што је зло. Морате знати ко сте и што сте да бисте поступали заједно са тим сазнањем! Јер слуга Божији је једино знање које нас ставља на прави пут; али да би био слуга Божији одрекни се себе и тако пусти Бога да дјелује преко тебе! Слуга себе није слуга Божији, већ оне ријеке смрти коју испусти змија за женом: ''И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци.'' Откр. 12,15. И зато живу воду молитве претпостави мртвој води оспољивачких дављења у мноштву слугу самих себе; те чулне (засљепљујуће) обмане да унификацијом себе човјек постиже циљ свога призвања. У ствари циљ је благодаћу се одбранити од мртвога себе сакривеног у тијелу безживотном; које је спремно бити роба само да се наједе и напије; буди уз молитву па ћеш бити близу Бога; храни се њом на вратима срца и благодат те неће напустити; и ако побиједиш тијело доћи ће они који су слуге свога тијела и потражиће ти душу! Драги борче, ти си човјек примјера, и ни због кога не издаји Христа мијењајући вјеру или узимајући Биометрију! Биометријска процедура је озвјерење; човјек озвјерени кад је сит је јагње, које се у вријеме глади претвара у звијер! Звијер је гладна крви ради опстанка, а ти не препуштајући ум њеним зубима дајеш примјер својој правој родбини; духовној заједници, да не мичу пажњу од личности Христове ради биометриског обезличавања! И биће да непријатељи твога спасења буду домашњи твоји; они који служе себи, и себе ради удариће на личност борца ради Биометријског обезличавања!


Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd March 2016, 15:08

Значај смиреног духа

Молитвена пажња на дух који живи у нама, то је усредсређење пажње на вратима срца гдје дух станује; молитвено расположење ума упућено на дух; дух, који јесте осјећај Царства Небеског у нама. Са умом напољу губи се духовни мир, јер дух престаје да буде владалачки него се заробљава материјом. Битно је са чиме се човјек пуни (храни); борац се храни молитвом, као општењем са Богом и Небеским житељима; и зато молитве са болом у осјећањима најбоље се урезују у Небо; те ријечи праћене болом, као вапајем за спасењем себе и људи са којима саосјећамо. Јер ипак, ако се човјек пуни свијетом или стварима вањским ум постаје луталица; избачен (ђаволом) из срца напољу мртав духом, без молитве лијен (неделатан). Док Небо, о Небо (душе), чисто Небо мира и радости, видиш ли како је предивно? И чисто у чистом срцу, неоптерећеном греховима; а гријех је имати било што осим Христа! И зато, молим вас, молите се чисто, продорно; са вапајима и узбуђености у осјећањима као што је вапио Јерихонски слијепац! А зашто? Да му се очи отворе! Да види и да другима примјер гледања! А да ли види свијет 21. Вијека? Кад не види оштро Бога свуда испед себе онда у себи духом слијепи! Умире човјек слуга времена; слијеп за Бога а будан за ствари овога свијета; види корист и чврсто се држећи за ствари овога свијета он у Антихристу неће видјети Антихриста; њему је истина на његовом банковном рачуну, у ономе што посједује; док у срцу држи лукавство, превару, осветољубивост.. углавном злога духа. Драги борче, не иди за немирима споља; трчи за Богом, да Га не изгубиш у међукораку; трчећи за сјенком (око себе) изгубићеш себе! А ти, имајући пажњу на дух у себи, умном молитвом у центру живота (срцу) се брани од безумног себе; што лута умом око себе и тражи удомљење у немиру (страстима) ван себе. Молитва - то је услов љубави; кад изађеш из молитве улазиш у простор нељубави; то је оно мјесто гдје тражиш ослонац на себе, кад већ не видиш Бога испред себе. Духом да тјелесне послове моримо, да би живјели, то нам поручује Апостол Павле; на дух је молитвено расположење ума усредсређено; ум добро пази на врата срца, гдје дух станује, да дух буде смирен! На пажњу ума, који стражи у молитвеној атмосфери, дух одговара трепетним страхом. Јер молитва у пажњи срца, додиру (пажњом) срца с горње стране, тражи дух смирен. Несумљиво вођење рачуна на смиреност духа је тражење унурашњег мира: ''Уклони се од зла, и чини добро; тражи мира и иди за њим.'' Псал. 33,14. Смирен дух владалачки Бог неће одбацити; јер узнемирен дух Бог не прихвата и зато дух одговара трепетним страхом кад ум крене ка узнемирењу духа! Молитвена атмосфера је стална припрема за молитву на вратима срца; смирен дух борца се уподобљава смиреном Духу Господњем; и зато је смиреност духа база умне молитве; јер се ум никако не моли Богу без преко смиреног духа: ''Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.'' Јован 4,23. Само се питајте да ли вам је ум у истини кад је већ у систему Звијери; човјек се у том систему одазива на број; то му је име преко кога га препознаје тај (компјутерски) систем; и већ ако је неко заведен под 666 онда он није Божији него Звјерињи!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th March 2016, 16:20

Брате мој

Брате мој, немири су свуда, страсти сваке врсте; брате мој, ако људи нису стока онда су звјерови у питању! И зову ли, зову, борца, на гозбу страсти и немира, заиста: ''Људи више нису људи, него неки народ страни!'' А ти си борац да се уподобиш Богу, а не својим страстима, које су усвојене да те РАЗДВОЈЕ од Бога! Увлачење страсти у душу значи извлачење Бога из душе; а човјек без Бога је стока или звијер! А да борац не би постао стока или звијер (јер у Новом Свјетском Поретку се једино то и може) он се не смије уподобљавати својим слабостима или слабостима човјека 21. Вијека! Значи, прво се пажњом одвојити од уподобљавања било чему сем Богу! Водити рачуна на смирен дух у додиру (пажњом) срца и обавезно у молитвеној атмосфери! Тако вршити правила, читати Акатисте, Псалтир, имати Христову молитву... значи у вођењу рачуна на смиреност духа у пажњи срца! У спољашњој граји, вреви, буци, никад јачим одвлачењима пажње (са врата срца), слуга Божији треба да води рачуна на смирен дух! У страху Божијем да се пази на смирен дух, иначе оде у немире! И запамтите: приликом молитве пажњу упућујте на дух ДА БУДЕ СМИРЕН; са свјесношћу да стојимо пред Богом или Небеским житељима којима молитву узносимо! Стајати (мирно) пред Богом је водити рачуна да дух буде смирен; како би се поклопио са смиреним Духом Божијим; и тада ће Бог дјеловати преко смиреног тебе! Брате мој, а што ако су немири свуда око тебе?! Ти чувај вјеру у себи, па сад да те у ''комате'' кидају! Немири глобалнога рата однијеће ти све; али те на (скором) Суду Господњем неће питати (савјест) зашто ниси тјелесно имање чувао, него зашто ниси вјеру у себи сачувао?! А вјера се чува водећи рачуна на мир у себи; и то у циљу уподобљења миру Божијем у дубини срца! Не обраћај пажњу на оспољиваче (пажње), САМО НА МИР У СЕБИ КОЈИ СЕ ВЕЖЕ СА МИРОМ БОЖИЈИМ! А такав мир се одржава страхом Божијим у пажњи срца. Ова бука, ова граја, немири и притисци око тебе, све се то ломи о стијену мира Божијег у теби! Осјећај унутрашњег мира у стопу слиједи; оно на што требаш првенствено да водиш рачуна је твоја лична смиреност духа. Јер ријечи молитве дочекујеш на смиреност духа, а никако супротно; све немире од стране оспољивача дочекај водећи рачуна на смиреност духа који стоји мирно (војнички термин) пред Богом! Земљотресе, ратове, глади, смрти, опасност од смрти дочекај у пажњи на смирени дух; свјестан да тако угодиш смиреном Духу Божијем! И молим те, разумиј ме, у молитвама не води толико рачуна на ријечи молитве колико на смирен дух у пажњи срца. сам опит (духовно искуство) доказаће ти истинитост ових ријечи! А пошто стално слуга Божији треба бити у молитвеној атмосфери (припреми за молитву), то у свим животним околностима важи ово правило, брате мој!



Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 17th March 2016, 16:06


Радуј се радошћу смиреног духа

Радост у свијету је радост са оптерећењем; те та радост није на спасење! Туга у свијету је туга са оптерећењем; и та туга није на спасење! Мир у свијету је мир са оптерећењем; и у том миру нема духовног мира! Све у свијету је све са оптерећењем; и то све не позива на спасење! Зато немој да имаш ништа са свијетом! Стално гледај испред себе и видјећеш моћ трпљења, скривену у смиреном духу (смиреном прихватању свега што се са тобом збива); јер само смирен дух слави смиреног Бога! Уђи умом у срце и ту га заувијек остави (тежи томе); то ти је гарант мира, кад је он послушан Богу стојећи пред Богом! Већ ако си послушан свијету СТОЈЕЋИ ПРЕД СВИЈЕТОМ и ум ће ти бити подложан сваком ђавољем нападу! Јер ако мислиш, мисли водећи рачуна на смирен дух; и на суду кад те буду предали води рачуна на смирен дух у себи; и не води рачуна о ријечима одбране, јер је речено; ''А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.'' Мат. 10,19. И хладноће, и врућине, и пребијања, разне тјелесне болове, и глад до смрти, и зле људе, и зле ријечи, и смућивања ума (мисли), све немире овога свијета, и себе у свим ситуацијама дочекај на смиреност духа гледајући испред себе; док унутра смирени дух (пажња на вратима срца) стоји испред смиреног Бога (у дубини срца)! Дух владалачки је смирен дух – слуга Божији; мисли људске су слуге смиреног духа, али немирне мисли су господари (немирног) духа! ''Ако у духу живимо по духу и да ходимо,'' Гал. 5,25. Овдје се мисли о смиреном духу, и ако је смирен – смирен је Богу! И молитва смиреног духа буди у човјеку љубав, живот у духу. Јер у тијелу је духовна смрт! Ко тијелом живи богат је немирима, разним страховима, богат је Адом! Да, немојте се чудити: ко тијелом живи воли Ад немира! Ад је земља проклетих која се дјелима на свијету заслужује! Али, драги моји, молитва смиреног духа смиреном духу Божијем лијечи ране Адске! Овај свијет носи са собом немире али ми нисмо од овога свијета; наша отаџбина је отаџбина духа владалачког! Зато пази што причаш, да ти не извуку ријеч оспољивачи због рањених (тјелесних) осјећања; кад чула навру (страсти) дух се гаси и језик се обесвећује! Јер ријеч је светиња, а обесвећивање ријечи је извлачење ријечи пред оспољивачем пажње испред тијела (споља); већ освећивање ријечи је чување језика за славу Бога испред духа владалачког (унутра)! Рањен љубављу према тијелу борац талант скрива; не, заиста никоме не даје љубав онај који је затворио у љубав према себи! Већ рањен љубављу према Богу борац талант умножава на корист (духовну) својих ближњих (Цркве)! Водећи рачуна о спасењу себе и својих ближњих смиреним духом, борац Богу служи у Истини! А истина боли сваког ко себи служи, имајући своју приватну истину. И због ревновања себи човјек 21. Вијека је смирен свијету; свијет је господар његовога духа богоодступничкога! Не види човјек овога свијета ништа испред себе, а да види видио би у цвијету, зиду, оштрини погледа испред себе смирен дух у пажњи срца! Господ је допустио Биометрију видећи немирне духове ђаволоподобне; али не прихватај смјерности (смирености) свијету ради, тај знак богоодступништва! Све те замке духа, што овај свијет пласира презри и чувај језик од извлачења вани, и радуј се, човјече, радошћу смиреног духа; духа владалачког смиреног Богу, јер ако смо такви ми смо од слободне: ''Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.'' Гал. 4,23.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 23rd March 2016, 14:07



С пажњом на смирени дух

Дух смирен (уподобљен) Богу испред Бога стоји, Који из дубине (срца) смирене духом познаје! Зато ум треба да угоди духу а никако обратно! Јер смирен дух је циљ ума који стражи пажњом на вратима срца. Тај труд да срце буде смирено је умна дјелатност; то свето приближавање и спајање (у умној пажњи) ума и срца у љубави према Богу. И тако умом борац улази у срце; смиреност духа отвара врата срца због труда умне дјелатности. Тада ријека благодати иде према слуги Божијем и утврђује га у смирености; ово је одговор Божији на труд ума: '' Од Бога је благодат, а од нас труд.'' Свети Николај Жички. По смиреном духу треба ходити и за тај ход се ум треба трудити: '' Велим пак: по духу ходите, и жеља тjелесних не извршујте.'' Гал. 5,16. Јер ум пажњом улази, преко смиреног духа, у духовни простор срца и стоји пред Господом; иначе уму је забрањен пут у срце ако дух није смирен Господу! Језик је крманош душе; мали је уд, али, као мала крмица, покреће брод душе ка добру или злу! И ево нове умне дјелатности која се састоји у пажењу на то што причаш; пазећи на то – да дух не повриједиш (узнемириш) својом причом! У Царству Небеском језик је ћутања (душе комуницирају мислима), јер у тој тишини (душе) душа осјећа снажан прилив благодати Божије (која би била слабија, ако би се ћутање прекинуло)! Прича с пажњом на смирени дух учи борца да све ради с пажњом на смирени дух! Али и о потреби ћутања пред оспољивачима пажње; све пазећи да се не повриједи смирени дух у нама! Све што је тјелесно то је и чулно; док се кроз чула пажња оспољава; а кад дух полети за чулима ствара се гријех и зато: ''жеља тjелесних не извршујте.'' Што мислите, чула су лоша? Боже сачувај! Само чула требају да служе духу владалачком, а никако да дух служи чулима! Господ је ових дана (конкретно од почетка новембра 2015) умножио благодат! Драги моји заједничари у благодати, кључ за отварање благодати је вођење рачуна (брига) да дух буде смирен! И свака друга брига да буде искључена из вашег живота, Бог се брине! Долазе отуђивачи пажње: рат - отуђивач, глад - отуђивач, телевизор - отуђивач, ближњи отуђивачи, даљњи отуђивачи, маскембали, нове (и ко зна какве) године отуђивачке итд; на нама је да не бринемо шта ћемо јести, пити, и шта ће са нама бити; него само да се бринемо о смиреном духу у трепетном страху Божијем! Јер Бог не оставља своје слуге у доба Биометријске експанзије! Сјетите се пустињака које је Бог хранио хлебом од анђела донесеним; и сада у немогућности било каквог рада Бог ће хранити Својом благодатном енергијом! И немојте се питати како ће то бити; ваша брига је да ум, у пажњи срца, смиреним духом уђе у срце и тамо пребива (близу Бога)! Па ће све што се дешава са вама благодатним миром, радошћу и весељем у срцу бити пропраћено! И немојмо се бринути о оспољивачким мислима већ се само и једино бринимо о смиреном духу Богу, не смиреном духу понизном тјелесном себи; већ смиреном духу понизном Богу! Пажња на смирени дух у нама је отворен пут до Бога у сили Христове молитве! Узнемирен дух у нама (на вратима срца) је закрчен пут до Бога; и зато ријечи молитве Богу и светима његовим губе силу кад мост између ума и Бога, који је смирен дух, пада због БИЛО КАКВИХ немира! Зато првенство у молитви је пажња на смирен дух да би и ријечи молитве имале силу; иначе ријечи молитве без смиреног духа остају с ове стране!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 30th March 2016, 01:04


Гријех Биометрије

Тијело је животиња (звијер) душе; и преко тијела (чула) се оспољава пажња; али кад се оспољи: ВРАТИ ПАЖЊУ У СМИРЕНОСТ ДУХА! Доћи до смиреног духа без умног напора силаска пажње до додира срца са горње стране је НЕМОГУЋЕ! А борац не држи до било какве смирености; он држи до духовне смирености; смиреност човјека овог свијета је СМИРЕНОСТ У НЕМИРИМА ДУХА! Смиреност духа У ОСЈЕЋАЊУ БОГА говори о томе: да ум пази на дух да буде смирен за Бога (Божију благодат)! Благодатно стање душе у свим ситуацијама је смиреним духом гледати на све ситуације; али кад се дух узнемири: врати пажњу у смиреност духа! Поред немирних људи (привидно смирених) – имај пажњу на смирен дух; ријечи и мисли у смиреном духу, било кад, су исповједништво ума, уосталом: ''Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.'' Кол. 4,6. Држи стално смирен дух и бићеш стално у благодати! Кад се тијело (чула) узнемири и дух ка немирима иде; тјелесно размишљање годи немирима, јер што је тјелесно то је и чулно; а ти не размишљај тјелесним бригама: ПУСТИ БОГА ДА МИСЛИ ЗА ТЕБЕ! Тјелесно размишљање је звјерско размишљање јер пажњу оспољава на ђаволоподобни материјализам! То размишљање запада у таштину овога живота; док таштина разврстава мисли (умовања) по ђавољим (оспољивачким) осјећањима, која их прате. А ви се радујте мислећи на смрт тијела; јер то је тјелесно умовање које души не шкоди: ''Јер је мени живот Христос а смрт добитак.'' Филип. 1,21. Човјек биометрији склон се идентификује са тијелом; а може се крити иза звања и друштвеног стања; ово указује на то да је Биометрије било и прије 2000 година, али и од постанка свијета! Форма се мијењала, а суштина остаје иста! Човјек који мјери тијелом (лешином) развијао се; и сад је дошло вријеме да му систем Антихриста узме мјере! По локалном времену које је сунчано јер је синоћ било црвено небо, отишао је наш чувени доктор наука да извади Биометријски документ! Са свом умном силом, коју је предао свијету, ријешио је да побиједи зло добром преко себе (тијела). И зато је узео биометрију, јер мјери тијелом и тијелу годи; зато праведним тијелима (лешинама) годи такав приступ борбе против Екуменизма. По локалном времену борити се против локалног времена; по времену пролазности тијела борити се у молитвеном ''подвигу''!? Али гдје је ту ЗРНО вјере, које помјера планине?! Е за то је потребно пазити на вријеме; проћи (умом) кроз КАПИЈУ ВЈЕЧНОСТИ и не задржавати се (пажњом) на пролазним временским стихијама! Непогоде не годе тијелу, али има ли ишта изнад тијела ономе ко тоне у ГРИЈЕХ БИОМЕТРИЈЕ? Али треба пазити да дух буде смирен за прилив Божије благодати у подвигу Христове молитве! Зато по сваку цијену чувај свој унутрашњи мир, јер у мирном стану унутрашњости посјета благодати је тренутна; само се сјети имена: Бог, Богородица, свети Никола итд, и њихова благодат ће бити у твом стану! Заиста, таштином се не може побиједити таштина; нити се трулежношћу може побиједити трулежност; нити се временом пролазним може побиједити тренутна садашњост; зато ПАЗИ НА ВРИЈЕМЕ! Пазећи на вријеме моћи ћеш одвојити (умом) вријеме пролазно, које је везано за тијело, од вјечне садашњости, гдје обитава Бог. Смиреним духом призивај Име Божије у вјечној садашњости; и благодат Господња ће ти рећи шта да чиниш; то је ако имаш вјере, ако немаш вјере (недостаје ти вјера): својевољно луташ по свијету (тражећи мир). Ал' се врати себи, и благодат ће се вратити, јер онај који је послушан Богу може му се десити и субина Јова; све споља заједно са тијелом може бити одузето и спаљено, али се благодат Божија не може одузети ономе ко смиреним духом служи Благодати!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 9th April 2016, 15:02

Једино мисао на Бога и Небеске житеље смирује дух!

А што је благодат него чување смиреног духа за служење Богу, Који из вјечне садашњости даје мир и радост ономе који чува срце у миру чекајући благодат! Управо смирени дух, који уређује стан за благодат, стоји на капији вјечне садашњости! Браћо и сестре, овај свијет је зао, који ствара покварене људе; мућак у нама рађа се из неопрезности, када путања мисли не пази на себе и науку Господњу! Пазећи на себе ми пазимо на срце своје; путања мисли је пут који завршава напољу или (данас врло ријетко) унутра. Анђели путују брзином мисли, што значи да је њихов пут од тачке А до тачке Б тренутан. И твој пут мисли, који спасава, је тренутан; и он даје мир Божији. Али постоји и онај други пут, на који ђаволи наводе, тренутан и узнемирујући; познат по душепогубности и хладноћи осјећања. Снага мисли је огромна, и оне данас служе да униште све духовно у нама, и на тај пут нас мислене силе пакла (ђаволи) наводе. Држати мисли напољу, то је једини правац мисли за човјека овога свијета. Слуга мисли мислима путује тренутно, као анђео, и оне служе да убију све у њему, што сјећа на Бога. Зато, борче, буди опрезан да не упаднеш у замку мислених сила; које вуку (чупају) мисли са врата срца напољу, у простор овостраног; у простор тјелесних уживања, забава, смућивања ума, углавном опуспошења унутрашњости. То су тренутци када ђаво може да поступа са нама како хоће, знајући наше слабости; а човјек као слуга мисли што од вани бију (вјетар) у ствари је слуга мислених сила пакла. Слуга Божији мисли усмјерава пажњом на вратима срца; пажња као смјер куда мисли треба да иду да додирну срце на том тренутном путу. Већ ако се мисао оспољи, отуђи од срца, онда је ријеч о рушилачким мислима; јер мисао која нас не гради у Богу – руши нас ван Бога! Анђео путује мислима, и ти путуј мислима до врата срца и одатле посматрај могуће и немогуће нападе од споља. Узнемирити дух у циљу да тражи смирење у мисленим силама пакла, то је суштина рата између човјека и ђавола. Да човјек има и добије све с ове стране, без напора воље да мисли чува у смиреном духу; но да мисао оспољена путује простором (напољу) од јутра до мрака, од уживања до уживања. Да се губи улазећи у туђе мисли не држећи се својих; оне показне путање мисли од ума до врата срца и ту пажње на смирен дух. Мисао на Христа у пажњи на смирени дух развијава немирне мисли од споља; зато не гледај на људе 21. Вијека (покварене као мућак), да мућак у теби не би прорадио; не окрећи се око себе, тражећи дом духа напољу да тијело ужива или не ужива; заиста немој дух, који је живот у теби, давати мртвим стварима и разним отуђивачима пажње! Мамиће ти ђаво дух преко људи или дешавања; а ти: што чујеш – не чујеш, што видиш – не видиш; само у мислима имај Оног ком се молиш; са мислима чији је смјер пажња на смирен дух (''мисао моју - Твојом смерношћу сачувај''); и мисли затвори у мисао на Бога! Већ, ако су мисли отворене за различите демонске утицаје (од стране демона, људи, живе и неживе твари) то су већ узнемирујуће мисли (мисли које узнемиравају дух); ЈЕДИНО МИСАО НА БОГА И НЕБЕСКЕ ЖИТЕЉЕ СМИРУЈЕ ДУХ! Правац (смјер) мисли одређује твоју вјечност; људи са пажњом оспољеном држе мисли напољу, јер пажња одређује смјер мисли. И зато хоћеш ли немире: нека ти мисли лутају напољу; од бриге до бриге, од уживања до уживања, од страхова до страхова, углавном од немира до немира духа; и ђаво ће те подржавати у смјеру мисли ка напољу! И зато, смјерности молим, то је правац мисли од ума до срца; резултат те путање мисли ће бити смирен дух!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th April 2016, 16:25


На пропутовању увијек се сјећај Бога!

Путања мисли до додира (пажњом) срца је пут слободе од ропства мисленим силама пакла. Смирени дух и мисли смиреним чини, зато мисли иду до духа унутра (сабирају се); и мисли имају само једну бригу а то је ВОЂЕЊЕ РАЧУНА ПРАВАЦ МИСЛИ! Држи тај правац мисли и нећеш никад погријешити, мисао до врата срца која отвара Бог; и зато се дух смирује, јер једна мисао водиља, која је путања мисли, води све мисли у сабран ум. Док се ум сабира у срцу, на вратима срца дочекује га смирен дух; дух се узнемирује кад правац мисли бјежи од духа напољу! А ти буди увијек на путу од ума до срца; а то вам је изнад врата срца у смјеру ка дубини срца; путник је пажња, циљ пута: ка унутрашњости! ''Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама'' Лука 17,21. На том пропутовању нека те дочека свако дешавање с ове стране; па било оно горко као пелин или слатко као мед; а зна то одједанпут да шине борца и рани му срце (пријатно или непримјатно, свеједно) и да вјетар тежње избаци пажњу напољу; и зато било шта да се деси с ове стране нека те нађе на пропутовању (правац је смјер а смјер је тежња)! Та мисаона тежња ка унутрашњости (од ума до врата срца), приликом тежње злога мисаоног духа да оспољи мисао, је пут ка смирењу. Мисли се боре кад мисао у сан вуче (греховни сан), а ти мисли на смиреност у додиру (пажњом) срца; јер сусрет ума и духа (силазак ума у срце) гради мир и тишину у срцу; иначе мисао на смиреност без покрета мисли до додира срца је јалова мисао! Мислене силе пакла ум теже да заробе мислима с ове стране; мислима што лутају по сјећањима на прошлост и будућност у немирима духа; јер циљ је јасан: ум смутити , да не би човјек на уму имао Бога, Којега борац стално призива у смирености духа. И зато се потруди да не везујеш ум за пролазност (пролазни сан) већ за вјечност свога бића; на уму немај тренутну пролазност и сва смућивања ума што иду са њом (што јесте заборав Бога и пут ђавољега смјера); већ имај на уму вјечнога Бога, Који смиреном духу даје благодат! Ђаво удара на умну силу борца; у циљу да му зароби ум овостраним представама и занимањима (да га о јаду забави); да заборави Бога, еј човјече, ДА ЗАБОРАВИ БОГА! Имај на уму Бога кад мисаоне силе пакла својим прилозима наваљују на ум; у циљу да завладају умом ђаволи нападају на борца који нема Бога на уму; тај вакум ђаво користи да убаци немире у срце борца; али кад борац врати на ум Бога: ђаволи бјеже без обзира! Без обзира на ситуацију борац у мислима (на уму) да има Бога; не кћери, синове, жену, пријатеље, мајку:САМО БОГА; кућу, плацеве, аутомобиле, телефоне, компјутере, телевизоре; ђаволе, непријатеље спасења, увредиоце, пакоснике; ратове, покоље, временске непогоде, бриге за тјелесни живот; дакле скретничаре мисли са Бога на ЗАБОРАВ БОГА! Испред себе на оштром плану (ока) да буде Бог, јер стално сјећање на Бога је узрок мира у духу; већ ако нам у мисли упадне било шта осим Бога, ријеч је о сјенки која заклања Бога и оспољава пажњу!
Видите, испред себе сваки човјек има трпезу; мисли на Бога, видећи Га свуда, у удубљењу испред себе (на ошром плану ока) са пажњом на смирен дух (на вратима срца); борац види свуда Бога испред себе, и не види ништа осим Бога; или су му у мислима одступања од Бога имајући испред себе од ђавола помије (сплачине)! Са Господом у мислима (на уму) борац види испред себе (оштар поглед) Бога; јер помије су скретање мисли са Бога на лијеве мисли. Лијеве мисли траже смиреност у пажњи споља (напољу); у богатству споља, које за спасење не вриједи ништа! То су мисли које воде (мисао водиља) од ума напољу; негдје напољу неко види ''смирење'' па му срце полети за тим ''миром''. То ђаво напада на ум, да се увијек бави лијевим помислима; са пажњом вани (напољу) тјелесни дух тражи смирење (у немирима духа). Зато, кад год гледаш види оштро стијену испред себе (нек ти поглед уђе у избочину у стијени, имајући осјећај бистрог ока срца) и видјећеш Бога; било што да се дешава вани ти скривај пажњу унутра на смирен дух; управивши ум утврди срце у унутрашњој пажњи!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 27th April 2016, 12:59

Поглед у себе

Ударе вјетра (немира) с ове стране (ван себе) трпи и претрпи у смиреном духу. Смирени дух одбија немире, тјерајући их у бијег. Смирени дух призива благодат; док срце оштрим (детаљним) погледом УПИЈА Свудаприсутног Бога; и тај поглед иде преко пажње на смирени дух до дубина срца. И то је пут смирености, дакле, ка унутра; споља су немири, гдје срце дају гдје их пажња води. Те се вежу за чулни објекат, и та чулна веза постаје кумир који око чини да не види ништа испред себе! А треба да види Бога свуда испред себе; јер ако Га не види видјеће разлог својих немира! Јер срце упија оштар поглед који види Бога испред себе; заиста: ''Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.'' 2. Кор. 10,7. Али срце иде за расијаним погледом онда кад пажња тјера срце напоље; тако се човјек 21. Вијека храни немирима (храна духа) од јутра до мрака. Зато, не задржавај се на овом животу; испред себе види Христа (оштар поглед), Кога у смиреном срцу имаш. Бити свјестан Бога испред себе значи не бити несвјесан Бога; имати у мислима (на уму) Бога, Кога видиш на оштром плану ока. Борац се моли Богу, а ђаво се упиње да на уму нема Бога док уздиже молитву пут Неба (срца); па коме се онда моли, кад у мислима нема Бога?! Моли се узроку својих немира, ако прихвати ђавоље упињање да ум онесвијести Бога! Борац свакога трена МОРА бити свјестан Бога испред себе, то је ако жели мир у себи! Противник твог човјека у Богу (смирености духа) је твој човјек ван Бога (који тражи мир ван себе (напољу)). Ако је тражење мира ван себе (у уређености спољашњег живота) узрок твога унутрашњега мира, ти мрзиш душу своју: ''Господ испитује праведника и безбожника; а који љуби неправду, мрзи душу своју.'' Псал. 10,5. Хоће ђаво да човјек буде свјестан увреда, понижавања, оговарања, мисли што убаца у ум; јер ђаво се бори мислима са борцем у циљу да га наведе на своје странпутице; па га тјера по помислима оног што је било или ''пророкује''. Борац се упиње да на ум има Бога у вјечној садашњости, значи да буде свјестан Бога! Ђаво напада на свијест, на чело, шта да ти кажем; да на челу твојих помисли буде ђавоља помисао; а кад је напред (на челу) ђаво, он тако и у срцу престо свој гради! А ти осјети чело и не предаји чело туђим помислима, скенирању глобалног ума; што значи да човјек 21. Вијека не мисли својом главом; већ је чело својих помисли предао глобалном систему праћења помисли. Осјети очи своје и не дај туђим очима да гледају твојим очима!!! Јер је ђаво упро пажњу испред ока; у циљу да обори поглед из ока па тако и пажњу сруши на земљу! Видите ли на небу оне искрице свијетле, што играју по небу? Ако не видите, погледаје пут неба, задржите мало поглед и видјећете! Ти луциферчићи (ситне тачке ''свјетлоноше'') у ствари су се скриле у оку; ви поглед скратите до ока (као да оћете да уђете погледом у око) и видјећете! Није суштина погледа у погледу КА нечему него у погледу У себе! А човјек 21. Вијека даје да му се скенира чело, јер неће да мисли својом главом (не исплати му се)! И даје да му се скенира зеница ока, да не би осјећао своје очи; већ да гледа очима звијери из Брисела! Што се тиче електронског потписа, ја сам лично потписао прије 20-так година; али не електронски, већ на хартији да ћу служити Богу! А што се тиче прста, што га скенер звјерињи тражи да му отисак (траг) узме, симболика прста (длана) је додир; додир (споља) глобалног компјутера, који пажњу тјера вани да је дочека компјутерски алгоритам. Човјек – роба у глобалном систему вриједности не види смрт пред очима већ излаз у куповини и тражњи; излаз напољу од тјескобне унутрашњости; излаз у додиру опипљивог супротно од додира пажњом срца (духовни додир). Али гледање испред себе, уз неосјећање ока, већ је оспољени поглед!


Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 5th May 2016, 22:32


Око је бистро смиренога духа ради а не гране што види испред себе!

У осјећању ока крије се враћање себи од високоумља! Ето, видите, кад ђаво упери поглед испред вашег ока, он то ради да отуђи пажњу са врата срца и уведе борца у расијаност! Расијаност мисли у трци за овим животом; у трци за собом бјежећи од себе; и зато испред очију упро је ћаво пажњу да обори пажњу борца. И тако убацује мисли тражећи и налазећи слабу тачку, која уводи у расијаност по широким стазама. Ако трпи поразе на свим фронтовима онда он шаље људе; уловљене за службу ђаволу; и зато дрски и безобзирни људи, успјешни у својим (лоповским) подухватима, траже душу борца; ти непријатељи спасења људског стану испред борца и врше ђавољи (отуђивачки) посао. Драги борче, осјети очи кад туђе очи испред тебе сугестијама или насиљем хоће да завладају твојом пажњом! Ту је ђаво који те чека (вреба пажњу) испред очију; а ти имај на оштром плану ока свијест о томе Коме служиш; да зли људи и ђаволи немају моћи над тобом врати поглед у бистро око срца! Ако је човјек слијеп нека осјети чело, да на челу његових мисли буде свијест о Господу и нека сведе то сјећање на врата срца.У враћању погледа на оштро око је тајна бистрих очију срца: ''И бистре очи срца вашега да бисте могли видјети које је над његова звања, и које је богаство славе нашљедства његова у светима,'' 'Ефес. 1,18. Ђаво поглед из ока краде, али враћи поглед у бистре очи срца; да очи буду слуге Унутрашњег човјека срца; а не лутања по спољашњости (напољу)! Ако ниси свјестан ока и погледа свога, украо ти ђаво поглед – да не видиш Бога! А поглед иде од осјећаја бистрог ока пажњом до у дубину срчану! Сједиш на обали и гледаш море; поглед у даљини (од себе) види – свјетлуца море; дивиш се љепоти пејзажа; предајеш душу мору (напољу), а са морем и ђаволу! Ђаво лако хвата поглед у даљини (од себе) и једино поглед у бистрим очима срца он не може украсти, ни он ни његови тјелесни посланици! Кад се поглед (из ока) оспољи (ван ока) он лута напољу (као демон) тражећи покоја; и налази га у гордом оку и неситом срцу. Пазите се, борци драги, ђаво нас лови напољу, вребајући гордо око у високоумљу; а то може наћи кад год око изађе из бистрине, јер око је бистро смиренога духа ради а не гране што види испред себе! Поглед се увлачи у срце, јер извучен лак је плијен ђаволу! Несумљиво да: ''Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.'' Приче 4,23. И зато чувај срце са пажњом на вратима срца (додир пажњом срца са горње стране), што је пажња на дух! Чим се ум спусти (пажњом) до духа дух се смирује и радује! Заиста, никад не излази из унутрашњости! Све ударце од споља дочекај у смиреном духу; јер, знате, оспољивачки магнетизам у овом егоцентричном алала – балала вијеку је никад снажнији! И како издржати да се ријечи, дјела и осјећања не оспоље? Како зауздати гњев и задржати пажњу, да се не оспољи, кад духоизвлакачи стално бомбардују ум? Упијај свјетлост оштрим погледом све подредивши смиреном духу; поглед не излази из ока, јер је ђаво испред ока упро пажњу да украде поглед из ока. Ослијепивши очи ђаво гледа твојим очима, мисли за тебе, ради у твоје име; а ти врати поглед себи, осјети очи и бистар поглед у њима; то је почетак пута до дубина срца! Видите, ђаво удара на ум; да узнемири мисли, ослијепивши предходно очи; на нама је да осјетимо бистре очи срца, срца у коме Бог станује, и гњев и различита смућивања ума ће побјећи од нас!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 13th May 2016, 12:40


Пажња на очи чува нас од оспољеног погледа

Оспољеног погледа човјек 21. Вијека има очи пуне прељубочинства и непрестаног гријеха: ''Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве; 2. Пет. 2,14. Око упија оштрим погледом свјетлост да престане од таме оспољивачког погледа! Јер заиста, живот (молитвеног) борца је унутра; сабирајући се унутра борац и поглед сабира у оку; не видећи ништа вани (осим свог сопственог гријеха) он пажњом стреми до дубина срца; тако осјећа Бога смиреним духом. Држећи овако бистро око срца, борац је стално са Богом у срцу, у молитвеном подвигу! Јер без жртве непрестаног призивања Имена Божијег ова прича је бесмислена! Зато води рачуна са чим пуниш очи; да ли прилозима ђавољим, што ти у очи упадају (што ти очи пуне) те се ум храни безумљем; или око упија оштар поглед, што је свијест о Богу (кад борац има на уму Бога) ум сводећи (пажњом) у дубину срца. Води рачуна да ти срце не трчи за очима; да не лутају очи по свијету и свјетским дрангулијама; већ држи бистар поглед у оку и резултати те свјесности бити ће самоконтрола и смиреност духа; кад се поглед из ока изгуби (ђаво се упиње да гледа твојим очима) опет врати бистар поглед ока, да не лута по немирима; као резултат тога биће сагледавање моћи трпљења у враћању у смиреност духа! Ђаво вреба кад се изгуби бистро око срца да убаца своје прилоге; онај који је свјестан бистрог ока срца (погледа који иде од ока (пажњом) у срце)) види и ђавоља убацивања у тренутцима губљења бистрог ока срца. Уобличи поглед у бистрину ока, задржи пажњу на око, и видјећеш огледало душе! Од тога мјеста гради се свјесност о призивајућем Имену Божијем; онда се заиста дешава: ''Уста своја отворих, и привукох дух, јер заповести Твоје зажелех.'' Псал. 118,131. На уму имати Бога је величанствена ствар; кад су очи пуне пажње на бистре очи; очи су прозори душе у које ђаволи убацају своје стријеле у несвјесности бистрог ока; јер, заиста, пажња на бистре очи ствара простор свјесности на Бога; и кад се молимо, заиста, таква свјесност привлачи дух молитвени! Да се жртвујеш за очи своје душе, које гледају Небо; да свјесност Бога не мијењаш за јарца рогатога; не иди да скенираш очи и чело! Та биометијска процедура је отварање очију душе за Звијер из откровења! Знам, има много и премного праведника (у својим очима) који одобравају Биометрију; али такве ''праведнике'' чека огањ неугасиви, јер су отворили прозоре своје душе за зле духове из ваздуха! Али, драги борче, гледај своје бистре очи у оштром погледу испред себе; гледај и не допуштај ђаволу да гледа твојим очима; јер свијест предати систему Антихриста значи немогућност покајања! Кад се отвори простор свјесности Бога, затварају се прозори душе за ђавоља убацивања од вани; нестаје зијевања и човјек трезвено гледа. Сада, који видите , можете видјети благодатни простор; колика му је висина и дубина; а висок је до уобличења погледа у бистрину ока; и дубок до дубина срчаних! Ви који сањате овај живот нетрезвено гледајући и предајући очи звјерињим очима; вратите поглед себи или ћете вјечно гледати звјерињим очима; а очи су звјериње све те ваше фарбе за косу, шминке и штикле; сва та гледања филмова и екрана, без и једне забринутости за своју вјечну судбину; све побједе и порази, који у себи имају печат пролазности; сва грабљења,лакомства и блудочинства; прељубочинства, лажи и обмане! Пажња на очи чува нас од оспољеног погледа; и то што гледате телевизију само предајете очи ђаволу на чување; и биометријски скенирате очи да би предали Сатани очи на чување.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th May 2016, 15:54

Крстоносна пажња

Пажња на очи у молитви – улазак у унутрашњост; непажња на очи – излазак из унутрашњости напољу! У непажњи на очи мислене силе пакла рањавају срце по слабостима појединца. Кад причате са било ким - пажња на очи, кад трпите било што - пажња на очи; јер то је смјер пажње до дубине срчане! Ти што си предао очи оспољивачким мислима , ако си борац, врати пажњу на бистрину ока; да ти поглед из ока не крене ка илузорном свијету овостраном; ка пролазној ријеци која се улива у Ад! Пажња на бистре очи уз сјећање на врата срца чува срце да изађе са погледом (вани)! Јер се са погледом оспољеним и мисао оспољава и заглибљује у немире с ове стране. Знам да се човјек 21. Вијека узда у немире; и знам да се сваки материјалиста узда у немире; сваки комуниста, глобалиста и екумениста узда се у немире; и борац, ако иде срцем вани да се смири, узда се у немире! Уздати се у мир Божији значи наћи мир духовни и ићи за њиме; а то је већ улазак у унутрашњост и везање пажње за дух; без напора призивања Имена Божијега нема духовног мира. Сад видите јасно (који имате очи да видите) да је враћање погледа у очи лијек од његовог расијавања; ево рецимо кијавица, као демонска препрека приликом вечерњих молитава, рецимо, скратите поглед до ока и нагон за кијање ће побјећи од вас! Осјетити чело приликом молитава значи сабирати ријечи молитава у срце; јер ђаво хоће да на челу твојих помисли увијек буде сан; онај сан који се зове: спавање греховном смрћу! У присуству отуђивача осјетити чело, да се не смућују мисли мијешајући се са мислима споља. Како осјећаш чело тако осјети и очи; да на челу помисли буде благочестива помисао и да очи управљаш пут Неба (срца). Крстоносна пажња: пажња на чело (осјећај чела), пажња на очи (осјећај очију) и пажња на срце (на врата срца). Заиста, пази на себе на овај начин иначе ћеш бити (пажњом) ван себе; смућивање очију, мисли и срца збива се у непажњи на себе! Постави границу између себе и тјелесних и бестјелесних отуђивача пажње на себе крстоносном пажњом на себе! Тако се отвара простор да се све подређује молитви у смиреном духу. Јер желите ли бити свјесни, желите, како да не! Рецимо молитава које изговарате дугих и предивних; а можда су вама напорне, а жељели би сте да су краће; јер демони се силно боре па ударају на ум да га смуте и оспоље. А ви осјетите чело, да на челу ваших помисли буде молитвена ријеч; и држите пажњу на осјећај чела док изговарате молитву; што значи да сте свјесни (будни) ријечи које изговарате! Други оглед, на који бих вам напоменуо, у вези додира пажњом чела је пажење на мисли; посао борца је молитва, ђаво својим дјеловањем увлачи у сан мисли расијавајући по овостраним замкама мисли; и деси се да ђаво тјера тијело борца на сан, умор, глад, углавном трчање за тијелом. Прије уласка у сан, рецимо, такни пажњом чело и остани на тој пажњи и сан ће побјећи! Јер чело мисли (мисао водиља) било је расијано по ђавољим одвлачењима пажње; и кад се дозвало свијести и сан је нестао. Немојте чело предавати биометријском скенирању јер би са тиме и свијест предали звијери; за борца би то значило промјену свијести, несумљиво да би прешао у други табор; табор оних који ће слати дарове: ''И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другом, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.'' Откр. 11,10. Крстоносна пажња јесте пажња на себе; ако је пажња на очи онда је то вођење рачуна о бистрим очима срца; ако је пажња на чело то је вођење рачуна на правилан ток мисли и ријечи; док ако је на додир срца са горње стране онда је то вођење рачуна да дух буде смирен.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th May 2016, 23:59


Чувај се од оспољивача ума пажњом на чело

Пажња на чело – рогови псалмопојца: ''Тобом ћемо непријатеље наше избости роговима, и Именом Твојим уништићемо оне који устају на нас.'' Псал. 43,6. Кад нема пажње на чело – ни рогова нема! Пажња на чело отвара свијест на онога ком се молитвено обраћамо; то може бити Бог али и неко од светих његових; да, ми се обраћамо њима са пажњом на чело (свјесни њих). Крстоносна пажња на себе, уз призивање Божијег Имена, је призивање благодати на себе! Около борца 21. Вијека непријатељи теже да смуте ум; да, то су ђаволи и његови посланици који својим дејством пажњу са чела преусмјеравају напољу; зато у пажњи на чело призивати Име Божије значи рогове који боду непријатеље спасења; и да не би био шут, без оружја, ослушни дух унутра јели смирен; тако ћеш знати је ли ти пажња на челу или није! Тако и пажњу бистрих очију држи на себе (на очи), и да ти узалуд очи не би служиле... поглед усмјери (пажњом) гледајући (ослушкујући) дух да ли је смирен за Бога; тако ћеш знати да ли ти је поглед усмјерен пут Неба или није! Пажња на чело отвара ум за познање Небеских ствари; просто пажњом на чело борац је окренут ка вјечности; ка општењу са Богом и бићима из вјечности. Кад је на челу (помисли) Име Божије, смирени дух објављује: у срцу је радовање; док кад је на челу оспољивачка мисао, која миче пажњу са чела, дух се смућује самим тим и срце је смућено: ''Сетих се Бога, и обрадовах се; размишљах, и омалодуши се дух мој.'' Псал. 76,4. Да знате, пријатељи, ово су битне ствари за ваше спасење! Пажња на чело (додир пажњом чела), пажња на очи (додир пажњом очију) и пажња на срце (додир пажњом срца): крстоносна пажња! Али акценат ове приче стављамо на додир пажњом чела; јер онда је окренуто ка вјечности а то ђаволу никако не годи! Ђаво је немоћан кад је човјек свјестан себе у вјечности; он манипулише са људима несвјесних свога чела и молитвеног живота унутра; па додирује чело окренувши свијест на спавање напољу. Чувати трезвеност ума значи не спавати мислима које тамна дјела творе; јер трчећи за тијелом и спољашњим човјеком ми чело (својих мисли) предајемо ђаволу! Зато, молим, пажњу на чело неуспављиву; и у тој свјесности молитвено општи у страху Божјем са вјечношћу, брате! Ђаво наваљује на чело да смути ум; и тако преко чела (напред) буди страсти; а ви, гледате ли испред себе? Са пажњом на чело, видјећете испред себе! Јер знате, болно (за срце) је ухватити се за ђавољу замку; а ко влада мислима влада и тијелом! Што се чудите, сваки борац војује са мислима, у циљу да потчини тијело своје духу; док са непажњом на чело мисао водиља од ђавола се јавља; и ђаво управља тијелом, зли дух умјесто духа човјековог, Антихрист умјесто Христа! И данас човјек – посланик ђавољи даљински управља са тијелом човјека који је предао чело ЗВИЈЕРИ; из Бисела заваљен у некој фотељи одваја подобне за Нови Свјетски Поредак од неподобних; у томе му помаже компјутерски алгоритам, који одваја послушне од непослушних. А ти буди послушан! Увијек ослушни духом - повинуј се Богу у дубини срца; чувај се од оспољивача ума пажњом на чело, да на челу Христово Име тјера таму оспољивачких мисли! Да на пољу чела пише Име Оног Ком смо предали пажњу: ''И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим.'' Откр. 22,4. Да се зна чији смо, а ми смо Божији, зар не?

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th June 2016, 12:35



Чим човјек изађе из пажње на себе – ето га у немирима свијета!


Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама, него ли који је на свијету.'' 1. Јов. 4,4. Пажња на чело је увод пажње до дубина срчаних; веза са Богом молитвена, свијест да стојимо пред Оним Кога осјећамо у дубини срца. Додир (пажњом) чела представља мисао водиљу која води до дубина срчаних; битка је за чело, да на челу помисли буде Онај Који је у нама; јер све што је на свијету оспољава пажњу са чела и уводи у заборав Бога! И ви који сте биометријски скенирали чело, на челу ваших помисли је онај који је на свијету; а што то може бити.. новац, забаве, шефови, аутомобил, конфор, пиће, јело, одијело, посао; углавном све што одваја од Бога и веже за спољашње; што ставља жиг на чело помисли да сјећа на тијело. Управо мисао водиља, која почиње од чела чини то да човјек дјелује; а он дјелује по лијевим – грешним или десним – врлинским помислима. Мисао: узети биометриска документа јесте грешна! Јер тај жиг на чело значи РАСЧОВЈЕЧЕЊЕ! Зато вратите ђаволу ђаволово да би било Божије Богу! Заиста, битка је за поље (пажњу) чела: ''Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли.'' 2. Кор. 10,4. Пажња на чело, очи или врата срца не вриједи ништа ако одатле не почиње молитва Христова! Јер унутрашњи живот је молитвени живот; зато је спољашњи живот живот окречених гробова! Борац треба да се затвори у себе, да тражи Бога у дубини срца; да му споља ништа не одвуче пажњу; да не уђе у унутрашњост спољашњост, па да боли срце, и онда како рећи: слава Богу?! Мисао водиља води од чела до дубина срчаних и та веза зове се сабраност мисли; или је мисао водиља нетрезвена, па излази напољу да се повеже са духовима злобе из поднебесја. Очи и ум су веома битни у духовном животу човјека; јер очи и ум човјека 21. Вијека треба избавити од тешког сна лењости по широким стазама! Демони су се утемељили у растемељеним људима; зато се борац утемељује у Богу са крстоносном пажњом на себе; пазећи само на оно што се њега самога тиче! Док у пажњи чела вјечна садашњост (садашњост из вјечности) куца, ђаво се упиње да обори пажњу чела; и преусмјери пажњу са садашњости у служби вјечности на сјећање на прошлост и будућност у немирима. Јер ако на челу твојих помисли није Бог из вјечности онда је идол из пролазности! А ти се, борче, отимај за СВОЈЕ имање! Буди силеџија према себи; не дај своје (сакривено) имање никоме! А то имање је непрестана умно – срдачна молитва; питаћеш ме како непрестано поред посла, читања, разговора, и милион других ствари; па ја нисам рекао непрестано већ НЕПРЕСТАНО! Пажња на чело је припрема за молитву, док непрестано сјећање на Бога одгони сва друга сјећања која одвајају од Бога! Оспољавање ума није ништа друго него одвајање ума од сјећања на Бога! Зато граби вријеме за вјечност; и не кажем ти: трчи за временом, већ трчи за вјечношћу у времену: '' Цени време. Оно је скупље од злата: њиме се купује блажена вечност. Не губи ниједан тренутак, а да не сабереш нешто за вечност.'' Свети Василије Велики. У пажњи на чело је интересантно то да је у пажњи очију и чела вођење рачуна на смирен дух у пажњи срца. Пријемчивост за Благодат је вођење рачуна на смирен дух у пажњи очију и чела; смирено умовање, мир у помислима, спокој душевних сила доноси смирени дух, пријемчив за Благодат! На челу - смирен дух. Смирене мисли има онај ко води рачуна на смирени дух у пажњи чела; и глeда на смирен дух у пажњи очију (бистре очи срца); чим човјек изађе из пажње на себе – ето га у немирима свијета!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 14th June 2016, 12:13



У пажњи чела задржавати дух да изађе напољу

У пажњи на чело је прегледност мисли, као у бистрој води; прегледност ријечи у молитвама, само држите стално пажњу на чело! Ако сам рекао стално мислио сам СТАЛНО; држећи пажњу на челу ми смо будни (свјесни) напада с лијеве и призива с десне стране; напада злих духова из поднебесја или у људима; па шта да радимо? Да призивамо Божије Име, што је више напада према нама то је и више разлога да призивамо Божије Име! Божије Име разгони таму са ума оземљенога; да, долазе ратови, буне, временске непогоде, глад, болести, смрт; свака неповољност за оне који тјелесно пазе на себе (мисле), кршећи Божије заповијести! А ти духовно пази на себе, са пажњом према себи, првенствено према челу; јер ђаво хоће да обори пажњу са чела; да на челу помисли (мисао водиља) буде његова сплетка. А да ли смо ми заслужили муке које имамо; и оне које слиједе: ''Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета до сад нити ће бити;'' Мат. 24,21. Заиста, да ли смо? Имај пажњу на чело и у тој свјесности призивај Име Божије, што се око тебе збива немој да те се дотиче (јер збива се по допуштењу Божијем); трпи ударе са лијеве стране (од споља) призивањем Имена Божијег са десне стране (у правцу срца) и тако пази на себе! У пажњи на очи ти гледаш себе - духовно се разгледаш: ''Духовни пак све разгледа, а њега сама нико не разгледа.'' 1. Кор. 2,15. Не, ја нисам рекао да треба да разгледа шопинге, што ко други мисли или ради не разгледајући себе, да разгледа спољашњост док унутра промаја бије. Јер разгледајући спољашњост човјек купи гријех у себи: ''Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.'' Мат. 23,26. И немој себи допустити да ти ико макне смиреноумље са чела; пажња на чело на уму је смирен дух, иначе ће бити непажња на чело и на уму дух избачен напоље. Ум узнемирен - дух заробљен немирима! Имате мало дијете, треба га чувати, па дабоме! Може паднути у ходу, изгубити се... и зато га стално треба држати на оку! Чувај тако и ти дух свој; духовне очи су од пажње на очи па унутра (пажњом), поглед је стао на мало дијете (дух); које је смирено кад га бистре очи срца надгледају! На уму смирен дух јесте у пажњи чела смирен дух; отварање благодатног простора који јесте простор смирености кога одржава општење! Јер да би призивао Бога мораш отворити простор смирености унутар себе за сусрет са Богом! Ено споља ратови бију, студен или врућина се осјећају, напуштеност и дезорјентисаност; а треба се чувати и слуха злога који тјера дух напоље, из смирености у гордост, из страха Божијега у страх или панику напољу. А шта је нама радити него у пажњи чела, одакле свјесност избија, да задржавамо дух да изађе вани; да не би умовао по свијету (тијелу)! Јер биће глади и жеђи до бола (тјелесног), биће болести, одузетости тјелесне, сваке муке и невоље на овај свијет безбожни; безбожни јер на уму нема Бога, већ само тјелесне потребе! И зато, о свијете безумни КАЗНИО СИ САМ СЕБЕ! Казна ти се спрема због конфорољубља, због тјелољубља; што мислите колико Бога боли један абортирани живот? То ћемо на себи ускоро искусити сви до једнога! На нама је сада на све около да гледамо у пажњи очију и на све да мислимо у пажњи чела да би у будућности наставили призивати Учитеља у свакој ситуацији; то ће малом стаду бити једина храна и пиће и благо томе ко се данас храни молитвом Господњом! Јер језиво звучи пророчанство: ''А тешко труднима и дојилицама у те дане.'' Мат. 24,19. Сада се труди да не би било касно твоје буђење; и потруди се да ти мајка не буде телевизија или свијет који те држе на нивоу бебице, него се храни чврстом храном Јеванђељском!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 20th June 2016, 17:53


Вјечно сада је унутра, у смиреном духу

У пажњи очију и чела – смирен дух; да, то је вођење рачуна на смирен дух; очи су окренуте ка унутра и чело пази на унутрашњост ума да не изађе напоље. Јер сва пажња је у служби смиреног духа (унутрашњег мира). Пажња очију је на смирен дух и није на златно теле напољу. Пажња чела је на смирен дух унутра! Смиреност, ах та смиреност; људи будите горди, не штимујте своју пажњу на смиреност духа, то вам жели ђаво! Зато зашто у пажњи чела имати смирен дух; наштимован ка унутра, о људи, то није живот; изађите напоље; у сусрет Новом Добу, ево људи жељни расправа, узбуђења на сваком кораку, па једном се живи, каже ђаво. Јесте, али ако се једном живи онда се вјечно умире! Али гле, како је лијеп дух кад је смирен; то бистре очи окренуте пут срца (бистре очи срца) виде; и удах који храни срце Христовим Именом. Немојте удисати Христа и то још у пажњи на себе (крстоносној пажњи); немојте, немојте, пустите ђавола и људи – крвопије да дишу за вас; то су све наде демонске како би бацили у Пакао! Пажња на очи значи гледати својим очима; и то очима духа окренутих ка дубинама срчаним; пажња на чело значи мислити смиреним мислима окренутим ка вјечности. Када причамо о очима духа ми причамо о вјери: ''Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.'' Јевр. 11,1. Ум заокупљен Богом (вјером) неће бити окупиран тјелесним и бестјелесним окупаторима! А то је кад је у пажњи чела Божје Име Које даје смиреност духу. У пажњи очију је смирен дух који провиди Господа у дубини срца: ''Провиђах Господа преда мном свагда, с десне стране мени, да не посрнем.'' Псал. 15,8. А ко посрће него онај који се уплиће у замке пролазности; и ту је простор отворен за демонске упаде; али буди човјек – чела окренута ка вјечности; постави границу између пролазности (тренутних дешавања) и вјечности у пажњи чела! Видите ли простор трпљења свих пролазних вјетрова у пажњи чела окренутог ка вјечности (унутра); да, то је граница између славословља и празнословља; између тренутних пораза и побједа и вјечне побједе; са пажњом на чело борац поставља границу са отуђивачима пажње у име славословља. Чувај језик да се не уплиће у блато пролазности, пажњом на чело славослови; јер, борче, ти си сам, пун наде и радости у вјери; у пажњи чела имај Христово Име (вјечност свога бића) кад вјетрови пролазности хоће да отму вјечност са твог чела; и да ослијепе очи твоје пролазним оспољивачким (отуђивачким) визијама! Христова молитва у пажњи чела и вођењем рачуна на смирен дух (унутрашњост) даје то да се лако може трпјети сваки пролазни вјетар! Да, у пажњи чела је трпљење свега; а треба трпјети себе, да не изађеш из себе у тјелесни простор; у простор блуда, чулности и нечовјештва! Јер опет вам кажем: човјек је чело – вјек, биће које је челом окренуто ка будућем вијеку; и у пажњи на чело он отвара унутрашњи ум, ум окренут ка вјечности, а то је пут (пажњом) до дубина срчаних; гдје славословље побјеђује свако празнословље, које је својствено за овај вијек. Вјечност (вјечно сада) је унутра, у смиреном духу, немојте излазити напоље да је тражите!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 15 of 17 Previous  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму