Умрежавање

Страна 19 of 19 Previous  1 ... 11 ... 17, 18, 19

Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 27th January 2018, 16:30


Унутрашњи уздисај води поријекло из дубине срца
Човјек изађе напоље да провјетри главу (ум) и у њега се усели ђаво - и тако долазимо до мучитеља Хришћана Диоклецијановског типа. Просјечни човјек излази напоље (пажњом), а и ти борче не тако ријетко волиш да чиниш такве излете. Што ти је хтјело данас да се нервираш? У небудности на себе, односно непажњи на очи које уочавају испред себе, ђаво има слободан приступ уму...на теби је да се покајеш и вратиш (пажњом) себи. Око тебе су противници твог спасења, док су у теби (Небески свијет) подражаватељи твога спасења, пазитељу на самог себе! Домаћи су НАЈВЕЋИ противници спасења и они који те знају! Који те убјеђују и вриште, само да прихватиш биометријску карту! Већ се спремају мучитељи хришћана антихристовског доба! Кад дође Антихрист све ће бити спремно за његов долазак! Борче, води рачуна коме се обраћаш; то значи, немој се трудити да будеш познат околини, било коме! Познаници ће бити локатори за борца, да га мучитељи пронађу! Ти да живиш у пажњи чела које прати осјећај очију које виде (уочавају) удубљење испред тебе! Осјећај очију зауставља дух, да изађе из унутрашњости у осјећање овога свијета; зато сам рекао; ОБРАТИ ПАЖЊУ НА ОСЈЕЋАЈ ОЧИЈУ! Живот у пажњи чела које прати осјећај очију, које уочавају бистро испред себе (бистре очи срца), је ЖИВОТ МОЛИТАВА! Бити у пажњи чела значи - имати на уму молитву у духу! Стриктно пази на себе; унутрашњи уздисај је уздисај у пажњи на себе; и не брини се, мучитељи ће доћи, сваком борцу гонитељ ревносни! Гоне они и сада, да те изагнају из себе, јер то су прваци спољњега уздаха! А ти се не везуј за ништа споља и мисли о смрти у Богу, као о сусрету с Христом, и убица ти неће бити тако страшан! Спољни уздах ђаволових слугу Диоклецијановског типа уздише гледајући страх од спољашњег ауторитета, што уздише за крвљу слугу Божијих. Ако се вежеш за било што споља ти се за тај мамац вежеш унутрашњим уздахом! Упозорење! Држите се стриктно унутрашњег уздаха у пажњи на себе; у пажњи на чело гдје се стално призива име Божије; и пажње на очи које гледају оштро испред себе одакле се завршава унутрашњи уздах који упечатљиво пада у дух. И чувајте се војника спољњега уздаха да вам не отму, својим дјеловањем, унутрашњи уздах вјечног пажења на себе; и често, ако не и увијек, осјећајте циркулацију ваздуха (удисај-издисај) унутар вас! Осјећате ли дах, како се у пажњи очију улива у дух чинећи унутрашњи уздах? Са тим дахом повежи Христову молитву у пажњи чела! Свако мамљење на спољњи уздах је мамљење за спајање са духовима у ваздуху: ''У којима некада ходисте по духу овога свијета, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дјејствује у синовима противљења,'' Ефес. 2,2. Заиста, водите рачуна како дишете, да не удахнете спољни уздисај; ту је поријекло свих ваших пасивних мисли и осјећања, а и оне нервозе данашње! Оружај се против спољњега уздисаја, то ти кажем! Спољњи уздисај је уздисање за нечим споља, што ниси ти; уздисање за туђим, док је ђаво засјео на трону срца отуђивачког. Унутрашњи уздисај води поријекло из дубине срца, а који се упире да исчупа ђаво; да унутрашњу пажњу уздисаја за Богом преусмјери на спољашњи уздисај.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 3rd February 2018, 17:50


Пажњом на чело (умом) контролиши дисање у духу
Гдје дишеш ту и живиш. Дисање Ада је дисање ван пажње себе; дисање смирено (по Богу) је дисање у пажњи духа. Борац се гуши када удише спољашњи уздах јер нема духовне атмосфере; оне пажње на удах у духу; већ удишући дах из ваздуха он удише нешто од кнеза овог свијета. А то је гушење духовне атмосфере и отварање ваздуха из спољашњости. Борац треба да дише Духом Светим и то у пажњи на себе, оној крстоносној; ако неће да се угуши у свјетским дрангулијама и разноврсним отуђивањима (пажње). А тебе гуши јер ти брат отуђује имање, краду те завидници, ено поплава гуши, ратови разни гуше твоју духовну атмосферу; па онда грехови твоји лични гуше, све споља гуши; једино правилно дисање је умно дисање, дисање Духом Светим. Безумно дисање је дисање у оспољавању ума. То дисање једино испуњава оспољиваче, јер он да би дисао МОРА КОНСТАНТНО РАДИТИ ГРИЈЕХ! И зато је врло важно удисати у пратњи пажње очију и чела директно у центар живота (срце). Знам тебе, пријатељу, што да би утолио (смирио) своју нервозу ''годиш'' духу увлачењем дуванског дима; увијек је дух тај око кога треба молитвено стражити да се ђаволи не би ломили; што значи да је увлачење загушљивог дуванског дима у дух ђавоље смиривање духа, што је тровање своје духовне атмосфере у којој треба само у пажњи на удисај у духу молитва да тече. Вјечност је у питању, твоја вјечност, човјече; и зато не живи ваздухом у ком је кнез овог свијета, већ молитвом и постом! А ти да се не би гушио у разним богаствима свијета, дигитализованим чудима, жељом за послом у ком је неопходна биометрија отвори слободан простор и удиши молитву у пажњи духа! И увијек се нађи у молитви и да се радујеш брате мој радошћу Духа Светога; ту је простор слободног духа од гушења свјетским отуђивањима. И молитва је, она умна, главна имовина духовнога борца од замки антихришћанских система. И зато увијек буди заузет молитвом Богу и немој да те одврати од молитве било какво спољње дешавање! Јер спољња дешавања позивају на отуђивање пажње, енергију Божанску ти ломе и гуше молитву која треба да дише Духом Светим! Добро обрати пажњу на удах у духу, то је пнеума која даје снагу молитви Духом Светим. Пажња на чело, у којој је лоциран ум, нека Духу Светом годи пажњом на удах у духу, што јесте пнеума. Како изаћи из ропства свијету и световним дрангулијама него ући у слатку слободу духа; повлађивање честим жељама и чулним феноменима овога свијета јесте гођење свијету (јер нам то свијет нуди). Велика је одговорност на човјеку у овоме свијету; а он треба да уђе у себе, јер ту је слобода духа; напоље је ропство свијету и тијелу и тјелесним жељама, а ви уђите у слатку слободу духа и молитвама и постом угађајте Богу гледајући на вјечност. Ето вам подвига борба против ропства тијелу у име слатке слободе духа; биометрија не, мобилни телефони не, серија не, филмови не,... то је све што позива човјека на умно ропство свијету. А ви ослободите ум од гушења напољу и отворите унутрашњи простор слатке слободе духа, гдје је права пјесма славе Бога у Тројици; а не славе страсти и одвлачења пажње од духа на телевизор, различита путовања око себе у доба биометријско, а у себи празнина. Не бити у себи и угађати тијелу даје човјку снаге за непрестани гријех и одвајање од извора живота (Бога), а ти не примај ништа биометријско само се моли и радуј у духу слободе који је унутар тебе, што значи диши слободно у славу Богу. Пажњом на чело (умом) контролиши дисање у духу, удах у духу, да не би лутао умом (пажњом) по ваздуху злих духова; јер, ПАЖЊА ЈЕ УМНИ ФЕНОМЕН!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 9th February 2018, 15:47


Обитавање на слободној територији духа
Бити у молитви нон стоп то је циљ молитвеног борца! Зато молим Вас у пажњи на чело имајте дах који се улива у дух, шта ли је то него смирени дух? Шта ли је то него обитавање на слободној територији духа, који јесте љубав према Богу и ближњем своме? Шта ја то кажем него немојте бити у људима, у свијету, у телевизору, у разним отуђивањима пажње! Будите у Богу и добро водите рачуна на дух у Вама, што значи очи и чело да буду усмјерени на дух, који је љубав према оностраном првенствено. Молитва је приближавање Богу, већ разна немолитвена подсрчана размишљања подстичу на одаљавање од Бога! Већ разна тјелесна размишљања... гдје скрасити тијело, како угодити тијелу у супротности су духовним размишљањима... пазити да дух остане у тијелу, да са тијелом не изађе вани; и пазити како угодити духу, а то је увлачити у дух молитву Господњу преко унутрашњег уздаха! Тјелесно размишљање (како угодити тијелу) гуши све духовно у нама и дајући сумњу у постојање Бога Свемоћнога. Свака брига за тијело и тјелесно гуши дах у нама и ми понекад осјећамо и физичко гушење од размишљања бригом за тијело. Данас, у 21. Вијеку кад је све технолошки везано за тијело у циљу гушења највеће вриједности човјека, а то је слободна воља. Човјек се уподобљава потребама времена. Еј, људи, каква је то прича код духовништва да је Бог дао технологију, да је то Божија благодат која постоји и у Рају!? Пријатељу, технологија је додатак тијелу као што су и колица инвалиду. Тако је и са авионима, аутомобилима.. и свему што можемо назвати ''технолошки напредак''. Много сте ви потцијенили Царство Небеско онамо гдје Господ обитава! На човјеку је да што простије живи да би се тако приближио Господу; и пажња, која је умни феномен нека се усели у срце и тамо живи, што значи споља је све, мало је рећи, илузија! И зато удах у духу је веома битан у пажњи чела, наравно. Човјек данас размишља скверно словним језиком, а ја ти кажем размишљај молитвено у пажњи чела; што значи чувај ум од разних скверни! Сав технолошки напредак је у славу тијела, сви спољни уздаси су у славу тијела, сав систем антихриста је подређен слави тијела; нема вјечног живота, нема се за што борити... само за страсти тјелесне.. а шта ђаво каже на то? Шта каже, само напријед у срећнију технолошку будућност; да будемо прваци спољњег уздаха, држећи до спољњег уздаха, јер тако смо повезани са енергијом сатанском. Тако каже ђаво, али битно је шта кажемо ми: боримо се против спољњег уздаха који наваљује да буде домаћин у духу, како? Унутрашњим уздахом, вођењем рачуна на удах у духу да буде у пажњи чела (умно дисање); да треба водити рачуна да у пажњи на себе пунимо дух молитвеном атмосфером (умним дахом). И онда ако имате очи да видите, видјећете 21. вијек, вијек спољњег уздаха гдје човјек оспољава пажњу на конформизам, само му је важно да у духу не призива Божије име. И то су противници Православља који ће се у догледном времену пробудити да гоне Цркву Божију. Све је спремно, човјек 21. вијека је изагнао Бога из себе спољашњим уздахом, па тако и ђаво ратује против војника Божијих да преусмјери унутрашњи на спољашњи уздах. И тако ће бити све споља, да уздишемо за спољашњим човјеком, али ко претрпи да остане унутра до краја тај ће се спасити!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 16th February 2018, 14:03


На путу истине
Осјећај очију у нама буди дух, да од духа тијело ИЗНУТРА свијетли! Како? Страхом Божијим! У очима ти се види страх Божији који у срцу баштиниш; борац у пажњи (осјећању) ока, које види бистро испред себе, држи страх Божији. ''Имајмо пред очима истински страх Божији.'' Свети Јован Златоусти. Је ли вас страх поред људи, је ли вас страх у олујама, невременима; је ли вас страх од родбине... Ако није, Апостола Павла је било страх: ''Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;'' Кор. 11,26. Какав би то страх био присутан у једноме од највећих генерала Христове војске? Страх да изађе из простора трпљења, значи да остане у духу и трепетном страху Божијем. Велики је страх борцу изгубити Бога у духу због страха спољњег, могу слободно рећи спољњег човјека. И прошли би мученици хиљаду мука и хиљаду смрти само да задрже Бога у духу из страха Божијег. А што данашњи човјек ради? Он је спољњи и плаши се свега осим Бога јер Бога ни не осјећа у себи; а и како може кад нема пажњу на себе већ увијек на нешто споља му лети око, а са оком и пажња. И зато, борче ти се у осјећању ока одвајаш од спољње пажње и у осјећању ока осјећаш страх Божији унутар себе, да не би страх изашао из себе и тако се човјек почео плашити спољњих феномена. Сватате ли.. у духу је вјечност, кад призивамо вјечног Бога, у духу куца вјечна садашњост и зато у унутрашњем уздаху удишемо небески ваздух. Ако у очима видите страх, боље рећи панику, од рата који је почео, рецимо, ви то видите јер је у питању спољњи страх; зато борац види страх у својим очима (осјећању очију) да страх Божији не изађе из њега и претвори се у спољњи страх. Христов борац јако држи до тога КАКО СЕ ОДНОСИ СА СОБОМ испред себе било шта се дешавало; да те неко увриједио, ударио, опљачкао и ко зна шта са тобом се дешавало ти се борче добро држиш до тога како се односиш са собом! Те очи твоје осјећајне осјећају дух у теби, у страху да не изађе вани. Ето ми мало о историји, тога данас нема али биће само ли будемо пазили на себе (дух). У историји било је мученика који су водећи рачуна како се односе са собом умирали на путу истине, па ма што се њима дешавало; а кидали су им руке, ноге, вадили су им очи, чупали су им језик, али они нијесу гледали на тјелесно већ само да чувају слободу духа који иначе човјека води у Рај. А данас то није тако, већ у име слободе тијела гуше слободу духа. И биће жестоки рат и велика мука на овај народ; кад ено чујем некога владику који повлађује тијелу својих духовних чеда. Нико не прижељкује рат, али рат долази гријеха ради мога и твога. И није на мени да ако тај владика тјелесно размишља, да и ја тјелесно размишљам, већ дух да избавим а тијело како хоће. Мој план данас је молитва у пажњи на себе; и све што годи духу да чини борац; већ тијело и тјелесно размишљање уништавају мир у духу избацајући пажњу напоље. И морамо размишљати да ће бити лоше, најлошије, па ако буде што боље од тога слава Богу, јер ми не знамо како ће бити, али знамо куда води човјеково настројење данашњице. Важно је молитвено чувати дух од спољњега уздаха, да се било шта догађа радујемо у унутрашњем уздаху!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 23rd February 2018, 17:32


Борац треба да молитвом буди дух који јесте љубав према Богу и ближњем!
Осјећај очију...Зашто то? Зато што тај осјећај повезује са духом који је осјећање у нама. Видите веза између ума и духа, гдје молитва тече, је осјећајна. Дакле кад уђемо у осјећање ока ми требамо мислити о молитви и осјећати онога ком се молимо. Чврсто се вежимо за молитву, пнеума о та пнеума је испуњавање духа молитвом која је обложена умним дахом; све око нас је безумље које би да отуђи пажњу на ум у пажњу на нешто око нас што би хтјело да зароби срце. Лијек за то је чврста веза са молитвом у пажњи чела која се улива у дух умним дахом. Да би смо били слуге Божије морамо пазити на удисај; јер ум је делатан стално мисли и зато у пажњи чела водимо рачуна на удах, јер са удахом увлачимо у дух и мисао коју мислимо. Зато молитвена мисао, мисао молитве упућена на овај начин духу, омогућава борцу да живи благодатним животом. ''Разлика између добрих и лоших људи је само у мислима.'' Отац Тадеј. Добар човјек мисли са мислима усмјереним на дух, јер у духу се молитвено састаје са Богом; иначе без молитве дух се квари у додиру са тијелом , ђаволом и свијетом. Молитвене мисли усмјерене на дух и осјећање очију и чела смирују дух, веома је битно не изаћи из себе (пажњом) већ унутар себе молитвено тражити смиреност духа! Јер та смиреност је смиреност богоугодна да би Бог могао дјеловати кроз нас! А лош човјек је човјек нестрпљив, он све мјери мјером љубави према себи, а не љубави према ближњем свом, слично пише Архимандрит Рафаил Карелин. Тијело му гори, јер је пробудио тијело и тјелесне жеље...пробудио је тијело на уштрб духа и душе, то је лош човјек, лош према својој вјечности! А шта треба човјеку да би био добар човјек? Јер ако си добар Богу си добар, подредивши своју вољу Божијој вољи. Борац треба да молитвом буди дух који јесте љубав према Богу и ближњем! Умна снага борца, која покреће тијело на добра дјела, води рачуна о пажњи на чело, гдје је почетак мисли, да одатле удише умни ваздух; безумље даје умну слабост да човјек може остати дахом у себи; шта ја то кажем, да он дише дахом ван себе? Да! Дише дахом негдје вани, гдје га је мисао одвела! А гдје то? По слабостима вјечног бјежања од себе. А ти се потруди да у пажњи на чело имаш удах у духу; на дах гледај како се, у пажњи чела, улива у дух; и тако што чешће да се мисао о молитви кристалише и одбаце мисли које удишемо у дух у непажњи чела! Слијеп код очију не гледа у дух свог властитог срца, већ тражи свјетлост напоље (ван себе); кад гледа поглед му одлута од очију у нестабилну спољашњост, тако да умује по спољашњости; али одвој осјећање очију од осјећања заведености са овим свијетом, са спољашњошћу; осјећај очију који одваја борца од листа брезе којега оштро гледа, као да са тиме каже слијеп сам за вањштину и отварам очи ка дубини вјере и смирења у срцу. Видите, вјера улази у дубину смирености које је срце смјерно Богу; јер да изађе на површину овога свијета била би површна, јер је неутемељена (у срцу). И зато буди ту пажњом, у духу, која иде ка дубинама срца благочестивог; не излази из осјећања чела, не излази из осјећања очију, што значи пажњом на себе одвој се од спољашњости. Осјећање очију улази (умним ходом) у дух; схватате ли, ван нас је трпеза ђавоља, колико грехова и невоља поставља ђаво испред нас да изађемо из себе у простор немира. А ви гледајте да видите оштро испред вас, само немојте предавати пажњу томе испред вас! Пажњу предајте молитви у дубини смирености!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 1st March 2018, 23:04


Дух је смирен кад се обраћа пажња на њега при сваком подухвату!
Изађем из себе да се расправим ''с тебе''. Кад изађем из себе изађем из страха Божијега, духовна снага ми се урушава јер нестаје благодат; спољашњост (обраћање пажње на спољашњост) исисава из себе благодат и борац се празни енергије животне. Јер ми поменусмо оштар поглед испред себе, али сву снагу усмјеравамо унутар себе, одакле тражимо благодатну снагу! Гледаш оштро лист брезе, али у духу призиваш Божије име, и то је правилно гледање испред себе. Било што споља да гледамо ако гледамо расијано то је демон упро пажњу на нас. Напољу је рат за душе а ти гледаш телевизор, буљиш у мобилни, тражиш љепоту испред себе... Али бити унутра увијек то је правилно настројење борца. Значи, ако је рат морамо оштро стражити испред себе, као војници у боју и увијек у духу призивајмо Божије име. Тражимо снагу унутар себе, док споља стражимо као војник на стражи, и зато се обраћамо Богу у духу за снагу духовну, благодатну, шта да ти кажем... осјећај ока гледа у дух, у коме призива Бога. Видите, борац се с тиме осамљује са Богом одвајајуђи се од отуђивача, кога оштро види,али у осјећању ока! Јер отуђивач се обраћа борцу, да му отуђи пажњу, да га изведе из себе (страха Божијег), а ти се обрати Богу, у осјећању очију, да те заштити од отуђивача! Како? Господњом молитвом! Овдје смо причали о односу између тјелесних отуђивача и борца; гдје смо видјели да најбезазленији лист брезе може бити савршени отуђивач ако га не уочимо испред себе; јер ето ми се не боримо против листа брезе већ демона који хоће да не уочимо лист брезе гледајући (мислено) бригу или неку отуђивачку мисао. Истовјетно наш однос треба бити и са бестјелесним злим силама; наша снага је унутар нас и ми тражимо благодатну силу да се правилно одупремо свим немирима од споља. Онај који наговара да се боримо ван благодатног простора побјеђује се Христовом молитвом у благодатном простору. Зато живјети и делати у духу, борити се по правилу – да Бог побјеђује зло у нама и ван нас, јер зла воља је наша воља без Божије воље! Борити се у складу са смиреним духом; лоцирај дух (пажњом) у себи, то ти је додир срца с горње стране (врата срца); мислити са пажњом на вратима срца, гледати са пажњом на вратима срца, трпјети, причати, молити се, радити... пажњом на вратима срца. Јер дух је смирен кад се обраћа пажња на њега при сваком подухвату! Слушајте људи, ђе год да сте , што год да радите, у каквом год сте стању, све у духу доживите; оном лоцираном на вратима срца , па ако те неко умно напада ( да изађеш из себе) ти пажњом на чело се јасно устреми ка духу унутра... Јер ту ти је простор дубоке смирености ( кад се обраћа пажња на дух) од површинске узнемирености која од споља бије; ако видиш огромне немире иди... то гледај у уочавању испред себе, али осјећај ока нека стреми ка унутрашњој (дубокој смирености). Бити у Богу значи бити у истини. Драги мој , да те спољње лажи не додирују ти пажњом иди у дубину свога бића (смирености) и призивај Бога живога! Јер јесте да је дух владалачки у нама, али без Духа Владалачког у себи си празан, што значи немој се никада уздати у себе! И зато на површини, гдје је све површно, немој оспољавати пажњу, јер 21. вијек је вијек који споља велике немире буди у човјеку и спас за многобројна оспољавања је унутра. Бијег унутра, гдје се мора лоцирати пажња духа, је спас од нервозе и било којих расправа са овим свијетом који сав у злу лежи. Зато због себе (унутрашњег мира) се нећу расправљати ''с тебе''!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th March 2018, 22:43


Треба имати стриктно пажњу на себе ходајући по врху литице 21 вијека
Удар је на ум – да буде безуман; и зато пажњу на чело, јер у непажњи на чело нешто споља пажњу му одвлачи и чини то да се без ума предајемо струји немолитвеној! Пажња на чело значи: држим ум при себи, непажња на чело значи: држим ум од себе! Призивам Име Христово у простору духа, у пажњи чела ми је мисао о молитви; призивајући Име Христово ми будимо благодатну силу, да осјећамо да кад Га призовемо – Бог је у нама! Просјечан човјек ово не жели, јер мисли да призивањем Имена Божијега губи земаљску срећу. Видите, ми у тренутку призивања Божијег Имена у духу вјерујемо да је Бог у нама и да дјелује преко нас и у име нас! У име нас, ако држимо до имена; ако га нисмо продали систему звијери, јер трговина душом је претварање личног имена у баркодовану робу! Не тргује се с именом, јер било је некад када је Марко, из жеље за бољим и мирнијим животом, продао душу и добио ново име душе; од тада се одазивао са – Јусуф! И у највећем спољном миру и у присуству спољњих немира, пажња на чело и МИСАО НА МОЛИТВУ У ПАЖЊИ ЧЕЛА нас одваја од мисли отућивачких. Константно да имамо мисао на молитву у пажњи чела, значи, без обзира на спољашње околности; у пажњи чела мисао на молитву у смиреном духу (која се чини на вратима срца); и у пажњи очију, очи да пунимо смиреним духом на вратима срца! Удар је на умну силу да постане сила у контакту са мрачним силама, силама умне таме; гдје нема силе Христове борац нема што ту да тражи, јер у контакту са умном тамом ум борца се мрачи. Шта то значи, да требамо прекинути сваки однос са отуђивачима на које смо упућени!? Не, већ пажњом на чело и мишљу на молитву дочекујемо сваког у дом наше душе! Ово је знак да мисао о молитви у пажњи чела гуши сваку другу мисао, која јесте отуђивачка! Отуђивачка мисао је туђа (страна) мисао која, дјелујући на нас, прави хаос у нашем уму да боли срце; зато у пажњи на чело да имамо мисао на молитву, као молитвену везу између ума и духа, јер то је наша мисао! Други људи, далеки, мајка, тата, брат и кћер; далеки, јер се противе закону Господњем и сви сложно кличу: ТЕБЕ ЋЕМО БИОМЕТРИСКИ ОБИЉЕЖИТИ! Ено брат виче чип у тијело од мене те чека! Ако, нека вичу, викаће још јаче... то су туђе мисли и ако их прихватимо кваритељи ума су успјели у својој намјери. Зато испуњавајмо срце молитвеним, не отуђивачким, мислима; борац иде по литици и не гледа лијево и десно нема маме, тате, бабе, итд... јер ако обрати пажњу на човјека у овом времену оклизнуће се са литице, јер стварно треба имати стриктно пажњу на себе ходајући по врху литице 21 вијека, иначе изгубићемо равнотежу и панути у амбис! Сви се питају како се смирити и смирено реаговати у свакој ситуацији. Па никако, данас без благодатне смирениости не можемо бити никако смирени пред нама и у нама. И зато пажња на чело и пажња на очи улази у простор духа да се сретне с Богом.. и молитвено општење може нам дати благодатну смиреност. У искуству то можете да осјетите, већ ако се уздате у себе нећете имати праву смиреност.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 16th March 2018, 01:00


Резултат пажње на дух (кад је дух у центру пажње) је смиреност и радост!
Мисао о молитви у пажњи чела осамљује борца са Богом у духу! Човјек удише мисао коју мисли, и зато ако мислиш о нечему што узнемирава дух теби се узнемирава цијело биће. А узнемирава дух свака мисао која није мисао о молитви! Неко те је увриједио, удара (да избаци Бога из тебе), те борац мисли о људима отуђивачима пажње... о нечему што отуђује пажњу (о спољашњим феноменима)... и како се избавити од тих вањских мисли? Свака ријеч у себи садржи и силу ријечи; и зато у пажњи на чело задржавајмо мисао на ријеч ''молитва''; и нападаће на чело многи вјетрови да оспоље пажњу, све те ријечи отуђивачке, на борцу је да поред викача има мисао о молитви у пажњи чела; то је кров куће, која се у духу грије Христовом молитвом! Кад чула извуку дух напоље преко мисли маштарских, страхова демонских, буђења страсти да ријечи уједају за срце, дјела безумних... дух се треба вратити Богу унутра преко мисли о молитви у пажњи чела! Зашто у пажњи чела? Па, удар је на ум, да мисли о било чему осим на молитву! ''Ево ти, мисли о бригама овога свијета, мисли о ријечима и дјелима других људи, уосталом имаш ли о чему да мислиш у пажњи чела осим о молитви...'' То ђаво се чангриза на молитвеника. Ђаво хоће да пратимо ријечи празних људи и да мислимо о томе, да пратимо догађаје у свијету и да се не сјетимо да мисао о молитви затвара у себе, то је живот духа и то боли нестрпљиве ђаволе. '' А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.'' Мат. 6,6. Молитва у клијети је тражење благодати. Или што мислите да можете бити смирени и трпељиви без молитве умно-срдачне? Е па право трпљење и смирење је немогуће без молитве... и такни пажњом чело, мисли о молитви јер и ђаво додирује очи или чело да оспољи пажњу са молитве на ћорсокаке који маме пажњу напоље. И такни пажњом очи, да их затвориш за оспољавање, да умјесто расијаног погледа ван себе држиш сабран поглед у себе; па јесте, енергија погледа, кад је у пажњи на очи, улази унутра гдје сабраност (у себе) фокусира се на дух; резултат пажње на дух (кад је дух у центру пажње) је смиреност и радост! Пажња над собом или стражење над собом... очи имају своју путању у себе или ван себе, што је зависно од тога: да ли имаш или немаш пажњу на очи, што значи да ли имаш отворене очи за спољашњи или унутрашњи свијет... пажња на очи као главно чуло (чуло вида) кроз које демони улазе. Јер упро је демон пажњу на очи да борцу преусмјери путању погледа од унутра ка напоље. Док борац гледа да види оно што је унутра, свуда дух а у духу Бога призивајућег! ''Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.'' Лука. 11,35. Да, свијећа је тијелу око, говори Господ. И ако стражи над самим собом онда је енергија погледа увучена у себе; већ ако је поглед распрострањен по широким стазама живота човјек може да стражи над свиме али не и над собом, јер му је енергија погледа извучена из себе! Човјек 21 вијека скрнави тијело, јер он даје очи биометријском скенирању да му се поглед никад не врати себи; и чело предаје скенирању да се зна ''чи си ти сине'' (ја сам твој – да, ти си мој)! А како ти, борче, да се одупреш настљивом систему звијери и људима – бројевима? Скупи снагу у себи, што значи: добро води рачуна на унутрашњи уздах призивајући Христово Име!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 22nd March 2018, 22:30


Потруди се да видиш у видљивом испред себе невидљиво у себи
''А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.'' 1. Мој. 2,7. При сваким удахом сјећамо се оног трена, када је Бог удахнуо у човјека дух животни. Да, Он је удахнуо дух животни кроз нос, кога стално осјећамо при сваком удаху у пажњи на вратима срца; дух животни је личност, која се оживљава сваким удахом у пажњи на вратима срца, као сјећање на први удах (благодарење Богу). ''Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?'' Лука 17,18. Удах у пажњи духа је заиста само оно што имамо; и то требамо пазити! Како у пажњи чела удишемо у дух мисао водиљу и она нас ствара или разара наше унутрашње биће. Браћо и сестре Дух Владалачки је сила која покреће наше биће; то је огромна моћ у нама коју требамо чувати као два ока у глави! А како се ми односимо са Духом Владалачким у нама? Тај однос пажња на чело-Господ у духу , то је оно што покреће духовнога борца на сваку богоугодну реакцију! Па како се заиста ми односимо са духом у коме живи Дух Владалачки? Не знам за вас, али што се мене тиче то је катастрофа! Не може Бог од мене да дође до прилике да дејствује преко мене! Човјек 21. вијека је потпуно пренебрегао Дух Владалачки у духу; сав се дао решавањем својих маловјерних ствари споља, гдје ум лута по духу антихриста! Што значи да човјек 21. вијека у суштини не постоји, јер је сав ушао у простор небитија. Ту можемо ми борци да видимо себе увијек кад смо несвјесни Духа Владалачког у нама! Видите, у пажњи на чело крије се мисао владалачка која вођењем рачуна на удах у духу ствара човјека у Духу Светоме. Моћ је у духу да призивањем Божијег имена у пажњи чела и вођењем рачуна на удах у духу покреће човјека на свако добро. Зашто је добро толико удаљено од нас питајте технологију, материјал који нас одваја од добра. Заиста моћ је у невидљивом коју видљиво претвара у слабост. Ти имаш очи да видиш али потруди се да видиш у видљивом испред себе невидљиво у себи. И сваки удах у духу (унутрашњи уздах) доживи као многоцен; преко истог удаха човјека спопада ђаво преко мисли у непажњи на чело, јер кад мисао лута по спољашњости човјек прикупља домаћине (ђаволе) у духу. Рекли смо да је у духу моћ али она је велика и код ђавоиманих људи: ''Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.'' Лука 8,29. Знате ли колико су јаки ти зли духови... да човјек сву снагу даје на овострани живот Богу не остављајући ништа; чујете ли ви.. у непажњи на удах и сјећања на удах у издаху - ђаво преко удаха влада вашим духом. А шта треба да радите? Благодарите Богу при сваком удаху у духу јер то је оно што заиста посједујете; све осим тога посједује вас...Зовете земље својим именима, гордите се када вам се укаже прилика за то, па ломите главу око милијарду небитних ствари представљајући их као битне... А удах у духу и призивање Божијег имена у пажњи чела (одакле мисао почиње) чекаће вас када вам се сломе све наде на разне идоле од глине, злата, и кад положите сву наду на Спаситеља!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 7th April 2018, 15:42


О трагедији нечувања животног даха у себи
Олуја је испред мене, као изненадни догађај, хоће да узме и мене та отуђивачка струја. Немир споља вреба да узме мир из мене, али ја сам очи и ум усредсредио на дух унутра, далеко од злих духова олујних споља! Да ли то значи да сам отпочео рат против немирног (узнемиреног) себе, тражећи мир Божији унутра? ''Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу, и побјећи ће од вас.'' Јаков 4,7. Пазите се неутемељених (у непажњи духа) ријечи, јер с ким ми можемо доћи у конктакт данас? Са неутемељеним људима, чији дух је заражен кугом отуђености. Борац с њима мора опрезно, јер њихов план је план ђавола. А то је: заразити све око себе кугом општег обезличавања, гдје човјек постаје роб туђег мишљења. Мир Божији кога се борац држи је унутра, у чистом срцу молитвеном, и зато неопрезни контакт са нечистим срцем значи рат на пољу нечистог срца (напољу)! 21. вијек је вијек урагана који од споља дјелују да утичу на унутрашњост човјека и онечисте срце стварајући ураган унутра. Борче, ти изнутра дјелујеш и ако тако радиш знаш правилно цијенити љубав која је брана од свих урагана оспољивачких. Ево вам доказ љубави: пажња иде ка срцу кад се молимо за другога; онда се молимо за другога као за себе јер идемо ка унутра одакле љубав долази. И човјек треба увијек да се задржи унутра, да не излази из себе борећи се за душу, већ утемељивши се у умно-срдачној молитви пустимо Бога да дјелује преко нас. Унутра је мир Божији који се молитвеном пажњом унутра чува од немира споља. Урагани су јаки вјетрови праћени временским непогодама. И ако уђемо у ураган несумњиво да ће нас однијети на своју страну. Урагани су околности које утичу на борца да изађе напоље ( ван себе)...А шта је одбрана од свих урагана? Не бити у спољашњој атмосфери, већ градити себе у унутрашњој ( духовној) атмосфери; исто као што има вјетар урагански који односи пажњу од себе, тако постоји и унутрашње струјање ваздуха које јако препоручујем свима. Значи водити рачуна (пазити) на удах у духу и на сјећање на удах у издаху. Да то је доживљај унутрашњег струјања ваздуха који је пропраћен смиреношћу и жељом за уподобљавањем Богу у унутрашњој атмосфери (атмосфери духа). Ти пролазни вјетрови имају тежњу да нас заувјек увуку у замку пролазности, а ми требамо да вјечност претпоставимо пролазности. Тренутна дешавања око човјека су пролазни вјетрови који имају тежњу да ум оспоље (отуђе) од властитог срца! Знате ли ви о чему причам? О трагедији коју људи, несвјесни унутрашњег уздаха, зову забава, ратови.. живљење у спољашњости шароликој.. у људима отуђивачима који скрећу унутрашњу пажњу на себе. О ТРАГЕДИЈИ нечувања животног даха У СЕБИ, него давања дисања увредиоцу, рецимо. Како? Преко мисли! Мисли о нечему ван себе – и дах си му дао, да дише мјесто тебе!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th April 2018, 21:09


Ум борца молитвено стражи над срцем у духу

Док је у даху живот, чување даха у себи (духу), што је пажење на удах у духу (унутрашњи уздах), је чување живота од дисања ада! А дисање ада: ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Дисање ада је кад је човјек несвјесан унутрашњег уздаха, кад му мисао смућује човјек, посао, неки дух напољу, оковидо.. тако да он није свјестан себе (своје унутрашњости) дишући ван стана духа. Пажња на очи и пажња на чело је затварање врата и прозора душе за спољашње вјетрове који производе у човјеку спољашњи уздах. И зато у пажњи на очи буди свјестан унутрашњег уздаха у пажњи на чело; нека у теби, дакле, дувају унутрашњи вјетрови који се уливају у дух на вратима срца. Ено видим трче за спољњим дахом млади људи којима је у уму што ко други ради; и њима је смисао живота прст уперен у другога и у уму доживљавају спољашњи уздах; да, то је занимљиво људима да је свакоме човјеку прст уперен у другога а требало би пажњу имати само на своју личност (дах животни). Па тако и други да се поистовјете са људима који пазе на своју личност и да сви будемо друштво личности а не као данас бесловесне стоке. Стоке, јер не пазимо на унутрашњи уздах, не струје вјетрови у нама, већ трчимо за дахом ван нас; и ето нам суштина филмова, спорта, игрица, информатичког друштва. Јер многи и премноги хоће да живе ван себе не купећи унутрашњи уздах ( снагу) унутар себе. Унутрашњи човјек, то је обновљена личност; то је онда кад се човјек врати себи од дугог пута ван срца; до срца је дуг пут, за многе је толико дуг да ум не могу никад досегнути до срца! Неко ће рећи ха- ха, па лако је доћи до срца, а човјеку 21. вијека је једини правац- широка стаза да трчи за собом у простору ван себе. Ја вам причам бол коју мени производи потпуно обезличавање, то је онај прст упрт гдје човјек показује нешто ван себе. Немојте трчати за вјетровима ван вас, већ зауставите спољашње вјетрове у пажњи на очи и чело и нека у вама дувају унутрашњи вјетрови! Вјетрови унутрашњег уздаха јесу унутрашњи вјетрови који дувају пут срца гдје је љубав сабрана. Већ ако хваташ спољашњи дах, теби пажња иде ка спољашњости, гдје дајеш себе али без љубави. Спољашњи човјек је тијело са оспољеном пажњом који хвата дах споља, гдје дух излази у сусрет злим духовима из ваздуха; то су безумни људи, чији ум не зауставља дух да изађе напоље (у сусрет злим дусима). Док ум борца молитвено стражи над срцем у духу, циљ ђавола је отргнути пажњу (као лист са гране) са молитве у унутрашњости и пренијети пажњу ван, да ум лута од немира до немира! Зато, чувајмо животни дах у себи (пажњом), да не изађе вани (непажњом на себе); заиста, будимо у духу да не би били у свијету!

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th April 2018, 19:49


Дјеловање из мира Божијега

Обратити пажњу на дешавања у духу; тамо је мир од немира споља, јер обраћање пажње на дешавања споља одвраћа пажњу од мира у Богу! Бити у Богу значи бити стално у контакту с Богом унутра (у духу). Видиш ли бисер, ради кога се све продаје, да би се купио тај многоцени бисер? ''Још је царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера, Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.'' Мат. 13, 45-46. Збиља, видиш ли ишта што позива на благо вјечно које би имао? Ако не видиш, ум ти је у свијету; а ако видиш, ти у пажњи на очи затвараш се за спољни свијет и улазиш умом (пажњом) унутра; и осјећаш богатство у духу; да, ту је Бисер Који јесте Христос, а ми Га осјећамо у виду благодатног унутрашњег мира и радости. Царство Небеско је Христос, ван Христа нема Царства Небеског, јер Христос је Истина, Пут и Живот! И гледај да видиш у пажњи очију; слова која читаш, пејзаж који гледаш, човјека испред себе.. у пажњи очију ти улазиш у себе, гледајући Бога на престолу твога срца. ''Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.'' Приче 23,26. То усредсређење ума и очију ка унутра (пажња на чело и очи, али упућена умна снага и снага очију на дух) даје смиреност; јер тај напор борца да буде у духу и самим тим у Богу Господ благодаћу награђује! Ту, у духу гдје се састају Бог и човјек потребно је бити стално, јер је ван духа немир и хаос, а ти се потруди да будеш у духу, што јесте приближавање Богу и тај корак смиреношћу бити ће праћен! Видите, 21. вијек је вијек немира у души, јер човјек је ван себе, па тако се то одражава на спољашњем плану СТРАХОТНО! Јер нијесмо са Богом у духу дешавају се разне девијације широм свијета; човјек је изгубивши своје назначење радо улазио у разне немире. Ратови су широм планете и то ће једном прерасти у рат који ће однијети трећину човјечанства. Ти ратови почињу унутар човјека управо зато што се човјек не приближава Богу него тражи смиреност у свијету, далеко од Божијега мира у духу. Човјек је напустио своју унутрашњост и све ради по наговору ђавола; јер долази у контакт са спољњим свијетом а да није у духу, гдје се састају Бог и човјек , него ван духа гдје ђаво хвата ријечи да отуђи пажњу. Човјек који у духу (у приближавању Богу) посматра спољашњост, он у ствари изнутра дјелује, дјелује из мира Божијега; да, то је плата за приближавање Богу унутра! ''Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше, и да се не боји.'' Јован 14,27.

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  ivan Today at 00:59


Морамо се Богу свидјети
Заиста ништа без приближавања Богу, јер ако се приближимо свијету имаћемо посла са двојником, спољашњим човјеком; и управо нас ту лови ђаво, јер свуда око нас су спољашњи, фасадни људи, који су заиста противници мира нашег унутрашњег човјека преко нашег спољашњег човјека! Спољашњи човјек – то је онај стари човјек, који не зна путеве Божије и он се бори за своје првенство у нама. "Две титанске склоности сједињене у човеку производе у њему јаку и сталну раздвојеност, трудећи се да га свака одвуче на своју страну да би њиме завладала. Две међусобно супротстављене љубави, окренуте различитим крајностима, јесу покретна снага тих двеју тежњи: љубав према свету и љубав према Богу" (из књиге Старац Јосиф Исихаста). Спољашњи човјек се јавља као адвокат унутрашњег човјека, у циљу да избаци борца из унутрашње пажње; док молитва држи борца у себи, и то молитва у пажњи очију и управо она зауставља борца да изађе напоље, у спољашњег (старог) човјека. Без молитве човјек лако излази (покреће се) од ума и излази у простор старог човјека; и зато у пажњи чела се борац зауставља и усресређује се на дух (на вратима срца) у циљу молитвеног подвига. Напољу мајка, отац, жена, ђеца, пријатељи - стари људи, робови система, и свима се требамо свидјети да би нас прихватили (човјекоугодништво). Неки несвјесни себе људи ''проповиједају''.. то не зависи од нас – хоћемо ли се Богу свидјети или нећемо, да нас прихвати као Своје!? Да, заиста је речено: ''Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.'' Јован 17,9. И заиста МОРАМО се Богу свидјети, са би нас прихватио као своје! Али то зависи од нас, да се уредимо, него шта! Прво да се погледом (пажња на очи) свидимо Богу, то гледајмо зашто гледамо! Друго, да се умом приближимо Богу, да у пажњи чела призивамо Божије Име у пажњи духа (усмјереност на локацију унутар себе). Треће, осјећање које је у нама, да не излази из нас, и тако се не спаја са духовима зла из поднебесја; но нека живи ту, у благодатној смирености; и нека страх Божији чува животно осјећање од изласка у сусрет (спајања) мртвим осјећањима (осјећањима празнине). Заиста, ако хоћемо да се свидимо Богу морамо се приближити Богу и унутрашњим (молитвеним) уздахом одвојити се од мртвог даха овога свијета! Јер мртви дах овога свијета демони, као жртву, удишу; јер хватају споља оно што не могу унутра задржати; а ти води рачуна на удах у духу јер ту те вребају демони (пазе на то како дишеш)...

Назад на врх Go down

Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 19 of 19 Previous  1 ... 11 ... 17, 18, 19

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму