Верске Секте

Страна 2 of 4 Previous  1, 2, 3, 4  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 11:58

10. Наведите ми само три ствари које вам се не допадају у вашој верској заједници и код вашег вође.

Свако од нас познаје многе православце који отворено критикују своју Цркву и њену хијерархију. Познато нам је да постоје католици склони критиковању римског папе, и протестанти који се веома критички изражавају о својим црквама. У вези са тим можемо имати различита мишљења и вредносне оцене, али то је чињеница. А јесте ли чули макар за једног секташа који отворено износи макар и умерено критичке судове о оснивачу своје групе, њеном руководству или о самој тој заједници?Много пута имао сам прилике да на питање да ли се у некој организацији упражњава контрола свести зачујем одговор секташа, пропраћен широким осмехом: „Ах, наравно не; како сте могли тако нешто да помислите". Али исто тако и душевни болесник неће признати за себе да је оболео, као што ће и алкохоличар ватрено негирати своју зависност од чашице. Ако је човек свестан своје болести, учинио је први корак ка оздрављењу.Најбољи начин да докажете човеку да је наркоман јесте да га наговорите да неколико дана апстинира, да остави дрогу. Такоће, најбољи начин да проверите да ли је човек под утицајем контроле свести јесте да испитате да ли је задржао у себи способност критичког односа према околини.

Пажљиво посматрајте секташа када му поставите ово питање. Уочићете да је изненаћен, сметен, и неколико тренутака деловаће потпуно изгубљено. А када се сабере у мислима, тешко да ће моћи да вам каже ма шта конкретно. То је сасвим „природно", пошто је секташима забрањено не само да јавно изричу, него да и у мислима себи допуштају критички однос према својој организацији и њеном вођи.Уколико сте поставили сва ова питања, а потом у одговорима вашег саговорника нисте успели да приметите ништа лоше, те желите да добијете још информација о његовој организацији, предузмите још неке мере предострожности пре него што донесете коначну одлуку. Настојте да се упознате и са другим члановима групе, да им поставите иста ова питања и да утврдите колико се одговори добијени од различитих особа поклапају. Ако се уочава већа разлика међу ставовима разних особа, упитајте ваше саговорнике за узроке њиховог размимоилажења и обратите пажњу на то што ће вам они казати. Пре него што се сагласите са учешћем у некој манифестацији која се одржава под окриљем неке нове организације, настојте да се распитате каква је то организација. Ако организација тврди да су њени оснивачи успели да у свом учењу уједине све религије света, будите нарочито на опрезу! Како показује вишемиленијумска историја верске мисли, такви вештачки покушаји „уједињавања" доводе једино до даљих деоба и одвајања. Није нимало случајно то што су оснивачи свих најстрашнијих тоталитарних секти 20. века изјављивали да су најзад успели да пронађу магичну формулу свеопштег јединства.Ако нисте успели ништа да сазнате о организацији, али вам се она још увек чини привлачном и занимљивом, поведите на неки њен скуп или манифестацију на коју желите да одете и пријатеља у кога имате поверења. Тако ћете имати прилике да са неким размените мисли и утиске о свему што сте видели и чули. Истина, морамо вас упозорити да ће многи деструктивни култови, чији је основни принцип деловања „завади. па владај", одмах покушати да вас одвоје од пријатеља. Обично се чини све да то изгледа спонтано: неко ће отпочети разговор са вашим пријатељем, за то време друга
особа поставиће питање вама, и кроз неколико минута наћи ћете се у различитим деловима просторије. Неке секте од самог почетка могу да поставе услов да на семинару сваки учесник решава задатке само у пару са непознатим човеком. Не пристајте на ову варијанту: захтевајте да не будете растављени од пријатеља. Ако представници организације буду инсистирали на вашем покоравању изволите изаћи напоље.

Ако на скупу осетите да се на вас врши притисак да прихватите мишљење већине пре но што сте стигли да формирате свој став, или да се потчините стереотипу понашања који вам се не допада другим речима да је отпочео процес кодирања устаните не часећи ни часа и реците да вам се не свиђа да други манипулишу вама и да други контролишу вашу свест. Што гласније то изјавите, брже ћете бити избачени са скупа. Ко зна, можда ће још неко налик вама искористити прилику да напусти просторију заједно са вама.Уколико се све ово буде дешавало у иностранству, на семинару на коме се налазите о трошку организације, немојте се збуњивати. Нема разлога да осећате ма какву обавезу према организатору!Будите реални: ако је организатор сносио трошкове вашег путовања и боравка, значи да сте ви потребнији њему него он вама! Имајте на уму да се организатор пред локалним властима обавезао да ће се старати о вама и да ће вам пружити и медицинску помоћ ако затреба, све до краја вашег боравка у тој земљи. Могућност да у непознатом страном граду останете на улици без средстава за живот и без повратне карте је, будите сигурни, практично искључена! Ако би се тако нешто, неочекивано, ипак догодило, остаје вам могућност да се обратите најближој станици полиције и тамо дате изјаву да сте у незнању прихватили да будете гост те и те организације, која на вас врши психолошки притисак и која одбија да изврши обавезе пред имиграционим властима. Знајте да никакве ваше изјаве које сте могли дати пре поласка не скидају са организације обавезе везане за ваш боравак у иностранству. Немате се чега плашити. Најважније је испољавати разуман опрез. Не предајте се празној знатижељи на уштрб здравог смисла. Сувише је људи упецано у замке разних верских секти само због сопствене прекомерне самоуверености. Такви људи веровали су да ће моћи да се контролишу у свакој ситуацији, те да никада неће потпасти под нечији рћав утицај. Тако људи мисле и кад почињу да пуше (па шта, могу увек да оставим дуван ако то пожелим), да пију, да се дрогирају... Нажалост, неконтролисана знатижеља и претерана самоувереност многе су одвеле у пропаст! Учинимо све да не постанемо и сами жртве таквих искушења!

(При писању чланка користили смо материјале из књиге Стивена Хасана.)
* Текст руског сектолога др Александра Дворкина, преузет из „Београдског дијалога", број 2, март 1998. (са руског превела Ксенија Кончаревић).

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 12:01

Како да се понашате ако се неко од чланова ваше породице налази у секти

Шта треба да чините:
*Покушајте да останете у редовном контакту путем поште или телефона, чак и када вам особа мало или ретко одговара.
*Изражавајте искрену љубав према члану секте у свакој могућој прилици.
*Водите дневник коментара, ставова и догаћаја повезаних са његовим животом у секти.
*Увек са добродошлицом дочекујте повратак „секташа" у породични дом, без обзира на то шта је речено.
*Сачувајте копије преписки измећу вас и те особе.
*Забележите сва имена, адресе и бројеве телефона људи повезаних са сектом.
*„Држите језик за зубима" ако „секташ" прави неумесне коментаре.
*Прочитајте све препоручене књиге о сектама и контроли ума, као и све остало што ће вам пружити додатна обавештења о дотичној секти.
*Тражите помоћ и информације од организација специјализованих за противсекташко деловање; оне брину о вама и вашој личној ситуацији.
*Лагано га подсећајте на предсекташки живот. Показујте му (јој) слике бивше љубави, спортског клуба где је играо(ла), пуштајте музику коју је слушао(ла) у предсекташком животу.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 12:04

Шта не треба да чините:

* Немојте срљати у прихватање могућег решења пре него што пажљиво истражите проблем секти.
* Немојте говорити: „Ти си у секти, теби је испран мозак", иако је то, нажалост, тачно.
* Немојте давати новац члану секте.
* Немојте се осећати кривим; породице нису узрочници овог проблема.
* Немојте се љутито или непријатељски понашати према дотичној особи.
* Немојте мислити да сте усамљени то се дешава хиљадама породица сваке године.
* Немојте потцењивати моћ коју секта има над својим чланом.
* Немојте изазивати непријатељство „секташа" исмевајући његова веровања.
* Немојте се понашати као судија или противник особе која је у секти, његовог учитеља, нити учења секте.
* Немојте се сукобљавати ни са једним од вођа или чланова секте.
* Немојте дозволити да вас неки „стручњак" за секте убеди да платите велике суме новца без претходне провере његових квалификација.
* Не губите наду у успех у помагању члану ваше породице да напусти секту, без обзира на то колико је друго жртва у секти.
* Немојте запостављати себе нити остале чланове породице.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 12:13

ПСЕУДОХРИШЋАНСКЕ СЕКТЕ

„... И ако вам ко тада каже:
ево овде је Христос, ево онде, не верујте!
Јер ће се појавити лажне месије,
и лажни пророци ће чинити знаке и чуда,
да би завели изабране ако је могуће.
А ви пазите! Ето, све сам вам унапред казао."

Секте (верске групе које су се одвојиле од званичне Цркве и званичног учења) постоје још од првих векова хришћанства. Црква је, да то најпре кажемо, примала у своје окриље и незнабошце и људе који нису били обавезни да се подвргавају Мојсијевом закону. Довољно је било веровати у Исуса Христа као Господа, исповедати грехе и крстити се. Цркве су водили епископи и презвитери (свештеници), али рукоположени од апостола. У тим временима, секте се одвајају од званичне Цркве углавном из догматско-доктринарних разлога. О томе се у круговима званичних цркава водило и те како рачуна, те су питања јереси расправљана на васељенским саборима где су и анатемисане.У наредном тексту биће најпре дат један осврт на те ранохришћанске секте, затим на неке средњовековне, а највише ће бити речи о нововековним, актуелним псеудохришћанским сектама.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 12:50

Псеудохришћанске секте кроз историју

Евионити
Прва секта, то јест прва јерес хришћанска, били су евионити. Наиме, Хришћанска црква, поникавши у центру јудејства, најпре је дошла удодир са самим Јеврејима, те је природно што се одмах и поставило питање односа хришћанства према јудаизму, тим пре што је 51. године на Апостолском сабору донесена одлука о укидању старозаветног обредног закона. Овим нису били задовољни неки од хришћана који су желели да остану верни Мојсијевом обредном закону, те се одвојише и основаше секту евионита секту „јудејствујућих хришћана".

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 12:57

Гностици

Овде ће бити дат само први део приче о гностицима. То су гностици са краја првог и почетка другог века наше ере. Други део приче везан је за реактуелизовани гностицизам, од 18. века па до данас, што ће бити објашњено у групи савремених синкретистичких секти. Зато је интересантно видети на којем праучењу почива овај још увек актуелни јеретички правац. Сам назив потиче од грчке речи „гносис", што значи „знање". Гностици су деловали крајем првог и почетком другог века. Хришћанство тумаче као једну врсту спиритуалистичко-интелектуалистичке филозофије, где се духовно одваја од материјалног. Христа стављају у центар, али Цркву одбијају. Следити Христа значи овладати истином и техником којом можемо осетити Христов божански дух у себи.

Тако гностици у хришћанству виде трансценденталну надградњу свог филозофског образовања чијим овладавањем не само да могу пробудити божански дух у себи него могу дати и одговоре на нека суштинска питања о животу, времену, космосу. При томе гностици не тумаче само хришћанство, него и друге источњачке правце. Суштина старовековног гностичког учења јесте у односу Бога и материје. Материја је беживотна маса, а Бог јој даје форму, значај и живот, путем слања духовних суштина,које се зову еони. Сви еони заједно чине духовну пуноћу, при чему су савршенији они проистекли из врховне суштине. Последњи еон као најслабији сам је упао у материју, а како је сам по себи дух реда и хармоније, он се труди да то учини и са материјом. Он се зове демијург и он је душа света.Ипак, ово духовно начело жели ослобоћење од материје, што доводи до борбе духа и материје. По једној варијанти, то је био александријски гностицизам („демијург је јачи од материје"), а по другој варијанти (сиријском гностицизму) „демијург је у власти материје и сотоне". Тако он мисионари по свету, подјармљујући материју духу. Е сад, ради ослобађања и потпуног овладавања
духовног начела, Бог шаље већег еона, Христа, који се сједињује са човеком Исусом. Циљ његовог доласка није да људе искупи, већ да их научи религијском знању и покаже средства за борбу са материјом. Док неки уз та сазнања подразумевају и воћење живота у врлини, други та сазнања сматрају довољним, а сам начин живота небитним, те живе у разблуду и неморалу, у чињењу свега по
сопственој вољи.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:17

Монтанисти

Крајем другог века појавили су се монтанисти, као реакција на све учесталије примере недоличног понашања неких хришћана. Име су добили по оснивачу Монтану, а осим тога звали су их још и ригорознима, јер су проповедали прави аскетски живот за све, као предуслов правог хришћанског живота. Посебно су свом свештенству укинули: употребу меса, венчања, пријем грешница у Цркву и
сваки контакт са световним властима. Свештеницима је била обавезна етичка беспрекорност. Све то су предуслови да свештенство може преносити свете тајне.Такоће су народу стално проповедали о моралној чистоти, тим пре што се може очекивати скори
други долазак Исуса Христа (дакле, и најраније секте, попут монтаниста, и оне после њих, баве се другим Христовим доласком).

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:24

Апокрифи

Апокрифи су списи с краја другог и почетка трећег века, настали у тадашњем, према хришћанству још увек ненаклоњеном, Римском царству. У тим се списима на један фантастичан и бајковит начин(као у легендама) описују животи Исуса Христа, Богородице и апостола. Суштина аутора и следбеника апокрифа јесте компромитација хришћанског учења и одвраћање народа од учења хришћанства, будући да се оно третира као збирка прича из живота Исуса Христа, а не као целовит верско-доктринарни систем и пут спасења.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:25

Аријци

Према учењу Арија из прве половине четвртог века, Бог није Свето Тројство, већ је Бог отац само створитељ. Тако је он и створио Сина и Светог Духа као инструменте спасења. Дакле, по аријцима,Исус Христос није божанске природе као његов отац, већ створење као и Свети Дух. Потчињавањем свом оцу (Богу), он, дакле човек небожанске природе, вршио је месијанску мисију у свету.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:26

Несторијанци

Име су добили према свом оснивачу Несторију, са почетка петог века. Суштина учења јесте у оспоравању пресвете Дјеве Марије као Богородице. Она је, по њима, само родила Исуса Христа,дакле она је „Христородица", а потом се у њега уселила божанска природа.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:30

Монофизити

Монофизити одбацују човечанску природу Господа Исуса Христа и истичу његову искључиво божанску природу. Многи покушаји, од тада (од петог века) па до данас, да се доктринарно приближе званичној црквеној доктрини о двострукој (и човечанској и божанској, то јест богочовечанској) природи Исуса Христа, пропали су.Монофизити постоје и данас. Због неких других исправних доктринарних ставова, догматике,доследности и апостолског прејемства, сматрају се (монофизитским) црквама. Оне постоје и данас, а историчари религије сматрају да су најближе православним црквама. Монофизитске цркве су: Коптска црква у Египту (има око пет милиона верника), јаковитска црква (под Антиохијском патријаршијом, са око сто хиљада верника), Сиријска црква Индије (такође под Антиохијском патријаршијом са око двеста хиљада верника), Етиопска црква (има око седам милиона верника) и Јерменска црква (која укупно у свету има око пет милиона верника).

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 13:33

Иконоборци

Савремени секташи, када говоре о православцима, истичу како су ови „фетишисти и многобошци",јер „обожавају свакакве предмете" (мислећи при томе на православне светитеље). Зато ће иконоборство бити подрабније описано.Иконоборство кулминира у седмом и осмом веку. Иконоборци сликање Бога Оца, Исуса Христа и Богородице сматрају богохуљењем, фетишизацијом и изопачавањем хришћанства и противе се томе.Проблем је расправљен и разрешен на седмом Васељенском сабору. Констатовано је да је сликање
Исуса Христа, Богородице и светитеља управо богоугодно, да се кроз сликање Господа Исуса Христа људима даје слика-икона Исуса Христа и као Бога, али се, што је још важније, кроз њу види и човечанска природа Господа Исуса Христа и осведочава да је Бог човека створио по својој (значи Божјој) слици и прилици. Сликајући Господа Исуса Христа, Богородицу и светитеље, потврђујемо и
сведочимо о њиховој људској природи. Сликање иконе, дакле, није светогрђе, јер су на њој Исус или неки светитељ насликани као људи.Следствено томе, верници се не моле дрвету, нити разним боговима, како тврде секташи, већ се икони са Исусовим ликом обраћају кроз молитву као Господу који је оваплоћен као човек и страдао и васкрсао зарад нашег спасења и искупљења, а чија је икона слика његова по узору на лик његов приликом првог боравка на Земљи. Такође се Богородици и светитељима не обраћамо као боговима,него за молитвено посредовање за нас пред Богом.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 17:24

Богумили неоманихејци

Богумилска јерес појавила се на Балкану у десетом веку и то најпре у Македонији и Бугарској, а затим се ширила према Рашкој, Босни и Хабзбуршкој монархији. Римокатоличка и Православна црква супротставиле су се богумилима, али без већег успеха. Они су се постојано одржавали, поготову на територији данашње Босне. Многи сматрају, али то није доказано, да је већи број Словена који примају ислам у Босни, него у другим деловима Балкана, резлтат њихове претходне припадности богумилима.Богумиле (бабуне) зову још и неоманихејцима, јер су умногоме прихватили синкретистичко учење вавилонског пророка Манија (216-277). Маније је био врло образован, врстан познавалац математике,астрономије, музике и сликарства. Сам се представљао као „одабран од Бога", те да је „упућен да људима саопшти истину". Желео је да, измећу осталог, реформише персијску зороастријанску религију. Путује по Индији и Далеком истоку, усваја будизам и хиндуизам, а узима и нешто од хришћанства и гностицизма. Као „божји изабраник" врши проповеди, како у циљу реформације Зороастрине религије, тако и у циљу давања једног синкретистичког погледа на свет, а који се састоји
у следећем:
• одвајкада постоје два начела добро и зло. Бог, са дванаест чистих еона, стоји на челу царства светлости. Зло Сатана стоји са дванаест злих духова и господар је царства таме. Царство светлости састоји се од пет чистих елемената, а царство таме од пет нечистих стихија. У царству светлости владају ред и хармонија, а у царству таме неред и хаос. Један еон из царства светлости
Христове силази са пет чистих елемената у царство таме и ступа у борбу са демонима. У тој борби једна половина Исуса Христа, располућена и изнемогла, бива отета од демона, а другу половину спасе један свети еон. Христова једна половина притешњена је тако у царству таме, а друга је у Сунцу. Ова прва Христова половина изазива мешавину светлости и таме, и тако настаје видљиви
свет. Тако Христос том својом половином постаде душа тог света, а све желећи да се ослободи материје. У томе му помаже друга половина са Сунца. Да би то спречио, Сатана ствара човека по лику богочовека Исуса Христа, а да би га држао у ропству даје му другу ниску душу, пуну телесности и пожуде. Тако се у човеку разбуктава борба ниске пожудне сатанске душе и друге високо
моралне Христове. Да би потхрањивао човекову материјалну душу, Сатана му дозвољава да је потхрањује свим пожудама, осим да проба плодове са дрвета познања. Исус, маскиран у виду змије, приволи човека да то прекрши и човек заиста окуси плод са дрвета познања, испунивши Исусову поруку да је сазнање циљ. Да би разрушио ово сазнање, Сотона ствара жену и проузрокује разликовање са њом. Тако Маније и силазак друге половине Исуса Христа објашњава не као вид искупљења него као обавештавање народа о „правој истини", која је, као што видимо, обратна од онога што стоји у Светом писму. По Светом писму, да окуси плодове дрвета познања човека је приволео ђаво, а овде то наводно ради Христ. Уз то,Маније оповргава учења апостола и сматра да су јеванђеља у ствари криво схваћена Христова мисија.Дакле, у питању је још један вид гностицизма. Ширење ове јереси по Балкану узима највеће размере у 11. и 12. веку. Са богумилима се највише сукобљавао Стефан Немања, а против њих се борио и
свети Сава.Све у свему, богумили су уз манихејце и катаре, могли бисмо рећи, зачетници религијског синкретизма. Уз претходно, закључимо да је за богумиле бог зла творац видљивог света, а прави бог стоји иза овог. За богумиле, сакраменти и литургије су сувишни, а списи и предање Цркве нетачни.Исус Христос, поновимо, није, по њима, искупитељ, већ „божји еон и објавитељ истине", и зато су богумили проповедали да су усвајање истине и овладавање принципа светлосни пут духовног ослобођења.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 17:28

Катари

Као што је речено, катари су средњовековни јеретици синкретистичко-догматског усмерења. Делују у западној Европи (од 11. до 13. века), а посебно су били концентрисани у јужној Француској. С обзиром на претходна поглавља о богумилима, односно манихејцима, учење катара биће укратко изнето у следећим тачкама:
• прихватали су реинкарнацију;
• проповедали су о постојању двају богова бога добра и бога зла који су стално у расколском сукобу
који се рефлектује и међу људима на Земљи;
• катари су одбацили и цркву и свештенство, а и сам крст;
• веровали су, као и богумили, да је овај свет створио бог зла;
• Христос је, по њима био само учен човек, а не и Богочовек;
• пут богопознања води кроз мистичко искуство и знање.
Катари су били просто сатрвени у крсташким походима римокатоличке цркве у 13. веку, тако да су нестали са лица Земље.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 17:40

Староверци

Поменућу на крају овог поглавља и једну руску секту, најпознатију међу православнима, а то је секта старовераца, то јест старообредника.У Русији је од 1652-1676. године владао цар Алексеј Романов, један од најважнијих владара у руској
историји. Он 1652. поставља митрополита новгородског Никона за патријарха. Године 1653. патријарх Никон почиње са одређеним мањим реформама и променама у Руској цркви, посебно у вези са црквеном праксом, усаглашавајући литургијску праксу са праксом других православних земаља. То су биле невелике измене: требало је да се људи крсте са три прста уместо са два, да три пута изговарају „алелуја", и слично. Али то наилази на велики бунт, који доводи до раскола. На једној страни били су Никон и присталице реформације, а на другој староверци. Цар је био незадовољан ситуацијом. Патријарх 1658. подноси оставку, а потом одлази у затвор, јер никако није смео да самовољно и толико неодговорно напусти патријаршијски трон.

Тако 1666. Русија нема патријарха, а те године се одржава сабор у Москви, коме су председавали епископи Александрије и Антиохије. Сабор је изопштио Никонове опоненте, дао за право Никоновим идејама око реформи, али је и рашчинио Никона због напуштања службе и поставио новог патријарха.Вођа старовераца, протопоп Авакум, наставио је са расколништвом све док није јавно спаљен 1682. године.Овакав вид расколништва са политичким примесама карактеристичан је за православне цркве. Имали смо га доскора и ми у Српској православној цркви. Са црквом у Македонији такође имамо сличних проблема.

Да закључимо о староверцима, наглашавајући да, културолошки гледано, и без обзира на тадашњу политику Руске цркве и на то ко је био у праву, њима можемо бити захвални што су од заборава сачували старо руско литургијско појање и иконописање, које ће се касније опет уклопити у обред званичне Руске православне цркве.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 6th October 2011, 17:43

Реформација као идејни извор савременог секташтва

Папство у средњем веку постиже велику политичку моћ, али се то не може рећи и за морал неких папа (Каликста III, Пија II, Сикста IV, Инокентија VIII, а посебно Александра VI и Лава X). Такоће,многе новотарије у вери (догме о литургијском бесквасном хлебу, о чистилишту, о непогрешивости папе) изазивају постепено све већи револт маса.Варница је избила по питању индулгенција (илити опроштајница), будући да се, у том случају,опроштење грехова могло добити за новац, а не побожношћу. Папи Лаву X био је потребан новац за довршење катедрале Светог Петра у Риму, те је он 1517. расписао индулгенције, а њих је доминикански калуђер Јован Тетцел спроводио тако дрско, да је у свакој кнежевини у Немачкој изазвао огромно негодовање, а посебно професора теологије са универзитета у Витенбергу, др Мартина Лутера, који је устао јавно не само против Тетцеловог пословања са индулгенцијама, него
и против других римокатоличких учења, оспоравајући чак и самог папу. То је био почетак једне велике верске револуције. Лутерани следбеници Мартина Лутера, постају прва Протестантска црква.У Швајцарској се шири реформаторски покрет са Калвином и Цвинглијем на челу, а у Енглеској се,под Хенриком VIII, оснива Англиканска црква. Реформација снажно захвата Скандинавију, а такође и Француску. Хабзбуршка монархија је уз велике напоре сачувала римокатолицизам од реформаторских прогласа и програма, а Шпанија, Италија и Португалија нису ни биле захваћене протестантизмом. У то време протестантизам је иницирао настанак многих других верских група (секти), а појавила се и тушта и тма самозваних пророка који су, са својим следбеницима, шпартали
Европом. Били су то валдежани, швенкфелдовци, антитринитарци, хернхути, сведенборгијанци,менонити. Тако, наведених година, долази до великих сукоба и до велике верске искључивости и прошле су многе године док се ситуација није стишала и искристалисала и док се сам протестантизам није догматизовао и организовао. Он је данас озваничен и егзистира паралелно са римокатолицизмом у готово целој средњој и западној Европи, наравно са бројем верника који се разликује од државе до
државе. Осим тога, присутан је и у северној Америци и Аустралији. Која су то основна начела протестантизма као крајњи основ за појаву секти:
1. Материјални принцип реформације: човек се пред Богом оправдава вером, а не добрим делима, као по правилу: „греши јако, веруј јаче, па ћеш се спасити".
2. Формални принцип реформације: Свето писмо је једини извор вере и мера истинитости. Свако ко га чита може га тумачити како хоће, без обзира на ауторитет Цркве, светих отаца и светог предања.
3. Протестантски рационализам: Протестанти тако временом своде Библију на верску књигу каква, у неком облику и под неким другим именом, постоји и у другим религијама, и постају све чешће њенн критичари, да би, као такви, касније често били цитирани од стране секти које се представљају кас озбиљне и доследне следбенице Библије.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:00

Баптисти

Године 1521. у немачком градићу Цвикауу појављује се секта баптиста (у преводу:
прекрститеља), коју је основао Тома Минцер, бивши лутерански пастор. Стварање секте баптиста има
предуслове у чињеници да је у свом саставу имала људе и воће радикалније од
реформатора. Баптисти нису задовољни само делимичним променама које су увели реформатори,
него траже и социјалне и политичке промене. Ево главних карактеристика баптистичког учења.
Најпре догматска усаглашеност неких елемената са Светим писмом и званичним учењем
Православне цркве. Ти елементи су следећи:
• богооваплоћење Господа Исуса Христа и Пресвете Деве Марије;
• распеће Христово;
• васкрсење Христово;
• вазнесење Христово;
• не прогнозирају други Христов долазак;
• празнују недељу, Божић, Васкрс, Духове.
Наравно, постоје и одступања:
• Свето писмо је велико, непогрешиво и једини извор дела;
• не постоји прародитељски грех;
•чланови могу бити само новокрштене особе;
• крштавају се (и то обредним урањањем у воду) само одрасле особе,
старије од 15 година, проверене и процењене од стране осталих чланова;
• члан, дакле, мора бити проверен, што значи беспрекоран у познавању Светог писма, у
уредности коју прописује Црква којој жели да припада;
• нема класичног/званичног свештенства. Постоје „ђакони" и „проповедници" који се бирају
мећу верницима;
• не постоје свете тајне, већ обреди: крштења, вечере Господње, брака и слично;
• одбацују се молитвено обраћање Богородици и светитељима;
• не поштују се крст и иконе;
• једна од најкарактеристичнијих црта баптиста јесте доследност у настојању ка одвајању Цркве од
државе. У време настанка баптиста ова идеја била је радикална, а почев од Француске буржоаске
револуције наовамо у готово свим европским државама она је и остварена.
Начелно гледано, баптисти су, као једна од првих организованих секти са, за оно време, прилично
дисциплинованим чланством, били идејни ослонац настанка и неких других секти на пример,
адвентиста и Јеховиних сведока, а на социјално-политичком плану француском и руском лаицизму.
По питању војног рока они не одбијају служење, али прихватају само цивилно служење Тако је и
председник САД, Бил Клинтон, будући да је баптиста, одбио да иде у рат у Вијетнам. С обзиром на тренутно понашање,
или су се догме баптиста измениле или су оне, можда, факултативне, или Клинтон више није
баптиста, а може бити и да бомбардовања Републике Српске и СР Југославије заправо није ни било.
Баптисти су најбројнија псеудохришћанска секта. Рачуна се да их у целом свету има око шездесет
милиона крштених, што са члановима породица кандидатима за крштење и симпатизерима,
превазилази број од сто милиона. С обзиром на то да су многобројни, те да су од свих нововековних
хришћанских деноминација догматски најприближнији традиционалним црквама, у свету се води
полемика да ли су баптисти секташи или се, можда, може говорити и о баптистичкој цркви. Став
Српске православне цркве јесте да баптисте, иако су догматски блиски традиционалним црквама, не
можемо назвати црквом, пошто немају јерархију (свештенство), те немају апостолску и
светодуховну везу са оснивачем Цркве, Господом Исусом Христом. Следствено томе, „новокрштени"
не прима Свети Дух, нити Светог Духа уопште има у баптистичким богомољама. Ово је сасвим
довољно да се закључи да баптисти не могу никако бити црква. Мислимо да ће Господ Бог у
датом тренутку ценити добротворне и хуманитарне активности баптиста које они спроводе кроз разне
организације и разна удружења као што су „Љуби ближњега свог" и слично. Поред ових организација
постоји и издавачка кућа „Алфа и омега.

Баптисти су иначе, слично православним црквама, организовани по принципу аутокефалности, мада
постоји тесна мећусобна повезаност и сарадња, како догматско-теолошка, тако и социјална,
финансијска и каритативна. Баптистима Европе координира центар из Лондона, под именом Савез
баптистичких цркава Европе, а на нивоу света Унија баптистичких цркава света, са центром у
Вашингтону.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:00

Назарени

Назарени су први секташи мећу Србима. Још према аустроугарским подацима са краја 19. века, од
укупног броја назарена у царевини, а било их је око 10.000, њих 4.500, дакле готово половина, били
су Срби. Данас се процењује да у СРЈ живи око 5.000 назарена, према броју крштења, а са члановима
породица, секта укупно има око 8.000 следбеника. Центар им је у Новом Саду и имају у свом
власништву 80 објеката.
Основао их је 1830. године Швајцарац Самуел Фрелих. Он је пре тога био лутерански пастор,
потом баптиста, а затим је основао своју „свету општину" у градићу Лајпвилу. У свом учењу
назарени одбацују:
• Свето писмо Старог завета и сматрају га само историјском књигом;
• Богородицу и светитеље;
• поштовање крста и икона;
• пост;
• црквене празнике;
• служење војног рока и учешће у рату.
Римокатоличку цркву сматрају „великом блудницом", а према православнима су прозелитски
расположени.
Осим наведеног потребно је навести и следеће:
•јерархију чине „ћакони". На челу сваке области, која може имати и више богомоља, стоји „ђакон",
потом слуге, па верници. „Савез ћакона" води заједницу која је организована на аутокефалном
принципу, а на чијем челу је старешина;
• крштавају се само старији од 14 година, и то на реци, уз ритуално опаљивање (сагоревање) греха
огњем;
• причест и вечера Господња обављају се уз исповед греха.
Назарени су секта чија бројност последњих деценија стагнира.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:03

Адвентисти суботари

Сама реч „адвентисти" потиче од енглеске речи „adventure", што значи долазак. У буквалном смислу
сви хришћани су адвентисти, јер верују у други долазак Господа нашег Исуса Христа и надају му се.
Ову секту (која, иначе, себе назива црквом) основао је 1833. Вилијем Милер (1781-1849).
Најобимније радове и можда највећи ауторитет мећу адвентистичким теолозима има Елен Вајт (1827-
1915), која је написала 43 књиге, уз велики мисионарски рад. Највише својим личним делом
изградила је и уобличила адвентистичке догматско-доктринарне погледе на свет, обишла је многе
државе и својим пророковањем на један прагматичан начин привукла је велики број
присталица. Њеним учењима дефинитивно се заокружује и завршава учење адвентиста, а покреће се
и часопис „Стражари истине".
Сам Милер, осим тога што је оснивач адвентиста и што се два пута (1843. и 1844. године)
компромитовао прорачунавајући и објашњавајући те године други долазак Господа Исуса Христа,
није оставио видног трага међу адвентистима.
Општа обележја адвентиста
• самофинансирање, будући да је још 1858. уведен десетак, што значи да сваки члан даје
заједници једну десетину свих прихода, и то ову заједницу чини можда најбогатијом од свих које
помињемо;
• мисионарство, које је од почетка организовано кроз мисионарска предавања, трибине, часописе,
дописне школе, радионице, колпортерство, а уз то се организују и пригодни концерти, окупљају
хорови, фолклорне групе;
• имају своје школе, штампарије, факултете и обданишта, радионице и фабрике;
• оснивају и помажу многе хуманитарне организације.
Организација
• Најмања организациона јединица јесте црквена општина. Довољно је да броји и три верника.
• Више општина чини окружни савез.
• Више савеза чини унију.
• Више унија чини Генералну конференцију.
• Генерална конференција налази се у Вашингтону, а њен председник је Роберт Фоленберг.
• Седиште за Европу је у Лондону, а води га Холанћанин Јан Полсен.
• Иначе, процењује се да у свету имају око десет милиона присталица.
Објављују око 300 листова на 273 светска језика. Имају 4.200 школа, 11.000 учитеља и око 300.000
полазника. Имају око 500 виших школа и 22 факултета, затим 140 болница са око 6.000 лекара и
медицинског особља, 50 старачких домова и 30 прехрамбених индустрија.
Дакле, у питању је врло организована верска заједница, са релативно великим бројем следбеника,
развијеним пратећим делатностима и јаком световном инфраструктуром.
Догмашска обележја
• Извор вере и мера истинитости је Свето писмо.
• Човек се спасава вером у искупитељску жртву Господа Исуса Христа.
• Христос је једини посредник између Бога и човека и нема потребе за молитвеним обраћањем
Богородици и свецима.
• Не постоји седам светих тајни (као у традиционалним црквама), већ само три: вечера Господња
(причест), крштење и свештенство.
• Нема монаштва.
• Нема поштовања икона, реликвија и крста.
• Забрањени су алкохол, дуван и од јела свињетина.
• Римокатоличку цркву називају „великом блудницом", док су према православнима
прозелитски оријентисани.
Сада ће бити наведене поставке по којима су адвентисти постали познати и међу људима који се не
занимају за верска питања.
1. Оно по чему сви знају адвентисте јесте то да славе суботу, па их по томе и зову суботарима.
2. По адвентистима, нема свесног живота после смрти. Душе праведника страдају да би васкрсле,
а душе грешника умиру.
3. Адвентисти тврде да имају дар пророштва, те да, и поред грешака њиховог оснивача Милера у вези
са прорицањем времена другог доласка Господа Исуса Христа, они ипак знају да је дан његовог
другог силаска врло скоро, јер су ту „знаци времена: многе цркве, многи пророци, ратови, болести,
несреће..."
4. Један од незаобилазних адвентистичких догми јесте и она о „визији,, другог доласка Христовог, а
дала ју је Елен Вајт. Та визија, иначе, не постоји ни у једном црквеном документу, као ни у Светом
писму.
Адвентисти су најбројнија секта у СРЈ. Броје око 80.000 чланова, по броју крштења, а укупно око
150.000 присталица. Имају 50 објеката на територији СРЈ и теолошки факултет у Београду. У оквиру
адвентистичке верске заједнице делује хуманитарна организација „АДРА", а објављују и часопис
„Знаци времена". У Београду такоће имају и радио-станицу „Радио Глас наде".
Адвентисти себе сматрају црквом и тако се и номинују свуда по свету, па и овде. У СРЈ имамо три
центра у Београду, Новом Саду и Нишу.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:05

Јеховини сведоци

Јеховини сведоци су једна од најбројнијих, најраспрострањенијих и најдисциплинованијих секти у
свету. Број чланова из године у годину расте, а цени се да их тренутно има око двадесет милиона у
свету. Главно седиште им је у Бруклину (савезна држава Њујорк у САД), а њој је потчињена
подружница за Евроиу. која се налази у Немачкој, у близини Франкфурта. Пирамидално устројена,
спушта се са нивоа континента, на ниво држава, где постоји председник, старешина заједнице
за сваку поједину државу. Њему су потчињени главни одбори, који се бирају од старешина
скупштина. Свака скупштина обухвата више „краљевских дворана", како Јеховини сведоци називају
своје богомоље и места окупљања. Христа називају својим краљем, а сами себе „објавитељима
краљевства".
Седиште секте Јеховиних сведока за СРЈ је у Београду, а укупан број присталица је око 5.000. Имају у
земљи око 70 објеката.
Јеховине сведоке основао је 1851. године Американац Чарлс Тејз Расел. Они су се најпре звали
„Друштво народних проповедника", а потом „Друштво озбиљних истраживача Библије". Од 1931.
зову се Јеховини сведоци. Објављују часописе „Кула стражара" и „Пробудите се!". и то на свим
језицима света. Мисионаре такође по целом свету. Ако ћемо баптисте запамтити као најбројније,
адвентисте као суботаре и неуспешне пророке другог Христовог доласка, онда Јеховине сведоке
можемо прогласити као мисионарско-маркетиншки најспремнију секту. То су верници који друге
људе гледају или као демоне или као потенцијалне јеховисте. Нека један члан породице, клуба,
фирме... постане Јеховин сведок, остали више не могу остати мирни, јер ће бити или врбовани или
демонизовани. У својим богомољама-скупштинама, јеховисти уче своје учење, али уче и како да
поучавају, тј. како да преносе и шире своје учење. Скрушена супериорност, али и
психолошка гордост главне су карактеристике јеховиста мисионара.
По начину на који најпре осмотре саговорника, способности започињања дијалога и давању
комплимената са пуно стила, равни су стилу неког успешног новинара-теренца или прекаљеног
удварача. Ако се саговорник укључи у разговор велике су шансе да за неки дан доће у скупштину, где
ће, уз експлозију одушевљења, бити дочекан као олимпијски победник, а после ће се дешавати оно
што је већ описано у 5. поглављу. Иначе, јеховисте заиста можемо срести готово свуда: у поштама,
болницама, на пијацама, испред школа, факултета, на трговима. Надаље нека говоре претходно дате
илустрације. То су исечци из стрипова који су се делили испред основних школа у Београду.
Осим: богохулног сликања Бога Оца ништа васпитно лоше не може да следи из порука тих стрипова.
Но, свако ко неког врбује у ствари му се додворава и жели да му се свиди.
Иза ових стрипова и поменутих часописа, унутар секте, воће бесомучно терају полазнике да
проповедају 100 сати месечно, а проповедници то чине 9 сати дневно. Овако војнички обавезно
проповедање без животности, вере, без потврде личним радом и делом даје проповеди које
су бесмислене и које постају супротност самима себи.
Међутим, апокалиптично стање о којем проповедају учитељи и вође ратови, болести, несреће
наговештавају скори долазак Исуса Христа други пут на Земљу, па се самим тим наглашава потреба
за већом дисциштином, ревношћу и проповедањем. Неретко се тако психички слабији припадници
Јеховиних сведока доводе до параноје, различитих страхова и тешких фрустрација, па и до тежег
душевног обољења. Такође, имамо чак забележене случајеве напрасних самоубистава чланова
Јеховиних сведока, који претходно нису имали дијагнозу о евентуалним психопатолошким
поремећајима.
Учење и карактеристике Јеховиних сведока:
Учење Јеховиних сведока јесте смеса свих јереси осуђених на свих седам Васељенских сабора.
„... сваки грех ћу опростити али Грех против Духа Светога нећу опростити..."
• Ми остали хришћани не знамо, наводно, како је Богу име, а то је Јехова. О чему је реч?
Јевреји, својевремено, из богобојазности нису узимали име Божје ни у говорној, нити у писаној
ЈХВХ, а чита се „Јахве", што значи „Бог". Дакле, Јехова је погрешно изговорена формула ЈХВХ, но
„објавитељи краљевства" Бога назваше Јеховом, а себе Јеховиним сведоцима.
• Не постоји Свети Дух, него „сила божја".
• Исус није једнобитан са Богом. Он јесте син Божји, али није Бог. Пре свог живота на Земљи он је
био духовно створење на небу.
• Исус Христос није разапет на крсту, већ је био обешен.
• Нема поштовања крста.
• Христова мајка није Богородица.
• Не славе никакве празнике.
• Душа није никаква духовна суштина, различита од тела, нити надживљује тело. Тело је
носилац живота, а душа је у крви (зато Јеховини сведоци не прихватају трансфузију крви, јер ако
Јеховин сведок узме туђу крв, крв неког грешника, онда више неће бити онај исти од пре
„објавитељ краљевства". Зато је боље умрети без трансфузије и бити спасен, него згрешити сад,
последњих дана пред други долазак Исуса Христа.
• Молитве су у ствари слободни лични разговори са Богом.
• Крштење се врши потапањем у воду.
• Последња књига Библије говори о заједници свих народа, без обзира на вере и расе, који ће, водећи
свој
живот у складу са Божјим законима и у ревности, остварити мећународно братство „новог света"
и то ће бити савремено мећународно чудо. Јеховини сведоци, наравно, виде себе у тој причи.
• Тада ће Исус, тобоже, ускрснути, а са њим и приличан број људи њих 144.000 одабраних. Остали
ће бити побијени у великој бици Армагедону, а Сатана ће бити везан.
•Јеховини сведоци тако проричу и крај других хришћанских заједница.
•Врло негативан став имају према тренутним властима у свету. На овом месту рецимо да су
многи светски теолози из разних религија јако склони тврдњи да су Јеховини сведоци тројански коњ
„новог светског поретка", и то на терену хришћанства.
•Као што је већ речено, они стално коментаришу „апокалиптично време" овога века ратове,
болести, несреће као предзнак скорог доласка Исуса Христа и потврду свог учења. Тврдњом да ће
они једини бити спасени дају себи на аутентичности и значају, а то је, да опет поновим, мамац за
ново чланство у почетној фази, а у потоњој подижу тензију од све скоријег повратка Исуса Христа,
шире страх и обезбећују ревност и дисциплину својих следбеника.
•Што се тиче другог доласка Господа Исуса Христа, Јеховини сведоци и њихов оснивач, Чарлс Т.
Расел, два пута су оманули у прогнози 1874. и 1914. Расел се, ипак, на неки начин оправдао,
рекавши да Исус Христос јесте дошао 1914. али да је за сада невидљив.
• За будуће време, најзад, Јеховини сведоци предвићају теократско друштво у којем ће на небу
царовати Исус Христос, а на Земљи изабрани кнезови.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:08

Мормони
„Црква Исуса Христа
светаца последњих дана"

Реформисање Римокатоличке цркве, почев од Лутера, иде све даље, све до Јеховиних сведока
који су се највише удаљили од учења Римокатоличке цркве.
Мормони, мећутим, не сматрају себе продужетком или реформацијским обликом неке претходне
верске заједнице, већ црквом „новог откровења" које треба придодати Библији.
О чему је овде реч?
Најпре неколико речи о оснивачу. То је Џозеф Смит, Американац, чија се породица, за време
његове младости, често селила с краја на крај САД. Смит је опседнут религијом и Богом. Анћели му
се често јављају и наводе да је пуноћа вечног јеванћеља изражена кроз књигу о прастановницима
Америке, написану на златним плочама, да би му анђели, најзад, показали где је та књига,
давши му благослов за читање, превођење и објављивање њене садржине. Књига је штампана
1830. године. Има 585 страна и она је, по мормонском учењу, ново откровење и порука Библије.
Написао ју је пророк Мормон, а запечатио син Морони да би служила за наше време.
Мислим да би било интересантно, а и неопходно за разумевање мормонског учења, да се укратко да
садржај књиге. Наиме, приликом градње вавилонске куле (уп. Стари завет) људи су због своје
охолости Божјом вољом били пометени широм света. Тако су и Јаредови потомци стигли у Северну
Америку. Међу њима је убрзо избио рат, али их сам Бог помири, пославши им пророка Егера, који
њихову историју написа на златним плочама и сакри их. Око 600 година пре Христа дође у
Јужну Америку породица са четири сина. Њихови потомци поделише се на побожне Нефите и
безбожнике Ламанте, који за казну добише бакарно црвену боју коже. Нефити пронађоше Егерову
скривену хронику, што још више распламса њихову побожност. Нефитски пророци ће чак и
пророковати о доласку Исуса Христа. После вазнесења, Исус Христос, по учењу мормона, посећује
и Америку и ту, међу Нефитима, оставља дванаест апостола. Убрзо, међутим, дође до рата између
Нефита и Ламаната, у којем Ламанти потукоше Нефите. Један од преживелих Нефита, по имену
Мормон, написа целу хронику од Егера до његових дана, а књигу заврши, запечати и на брду
Куморах сакри његов син Морони. Ту се налазила све док је није пронашао Џозеф Смит.
О веродостојности „Књиге Мормонове" нећу говорити, осим оног што знам као обичан читалац, а то
је да Библија зна за Јареда, али да он није савременик вавилонске куле, те да многи мормонски
теолози покушавају да нека „изгубљена племена" из Библије уклопе у своју доктрину и преселе их са
Блиског истока у Америку. Напоменимо да не постоји ниједан археолошки доказ који би доказивао
тачност мормонских тврдњи.
И поред илустрованих начела вере, све више снажећи и по броју чланова и по финансијској моћи,
мормони још увек воде жестоку апологетску борбу за признање и аутентичност, и по томе су
јединствени у свету. Крштавају чак и покојне, међу којима су и многе историјске личности као што
су: Александар Македонски, Наполеон, и други. Све, дакле, са циљем да своје корене вежу
за званичну, признату историју. Осим тога, они тврде како Цркву коју је основао Исус Христос
признају, али да више није било Божјих објава нити правих тумачења. Свака црква је Свето писмо
тумачила на свој начин, а у ствари се све више удаљавала од чистог Јеванђеља.
Мормони наводе и следеће: да је Господ рекао како ће последњих дана обновити Цркву своју, а „про
рок" Џозеф Смит упитао је Господа још 1820. у коју цркву да верује, на шта му је Господ одговорио
да ниједна не ваља. После више „божанских објава" које је примио, Џозеф Смит је 06. 04.1830.
установио „Цркву Исуса Христа светаца последњих дана".
Божанском моћи „пророк" Џозеф Смит успео је да преведе „Књигу Мормонову" која, како верују
мормони, садржи непроцењиве еванћеоске норме, а такође и „божанске објаве" у посебним целинама:
„Доктрина и завети" и „Драгоцени бисери".
Мормони себе зову „Црквом Исуса Христа светаца последњих дана", сматрајући да су једина
истинита и аутентична црква данас у свету, са правим и чистим еванћеоским знањем, апостолским
прејемством од Бога Оца и Господа Исуса Христа, преко Џозефа Смита до самих следбеника.
Осим приказане илустрације, допунићу опис мормонског учења још неким наводима:
• Отац, Син и Свети дух нису једна божанска природа, већ три бога која имају савршену људску
природу. Бог Отац поистовећује се са Адамомом, син Христос није рођен силаском Духа светога,
већ путем физичког сједињења Адама Бога и смртне Деве Марије. Бога Оца зову Елохим, али он је
само један од богова, и то бог овог света, дакле, није једини. Заиста је оправдано запитати се, како
мормони, који себе сматрају јединим аутентичним следбеницима Јеванђеља, могу бити толико
удаљени од хришћанства и самог Јеванђеља. Како могу заговарати политеизам, крстити мртве,
склапати бракове између мртвих? Како могу обарати догму о Светом Духу, Пресветој деви Марији,
њеном безгрешном зачећу, те самом роћењу Господа Исуса Христа?
• Са друге стране потребно је истаћи да су мормони врло организована и дисциплинована верска
заједница. Њихови чланови су, по правилу, вредни, етички и породични људи, који такав однос
имају и према својим предузећима и читавој заједници.
Мормонска верска заједница има око десет милиона чланова. Највише их је у САД, и то у држави
Јути, где је и седиште мормона, у граду Солт Лејк Ситију.
Организациона структура слична је пирамиди:
• Дно сачињавају обични чланови, који су распоређени у огранке којима руководе шефови са
својим саветницима.
• Изнад њих је трочлано „председништво бискупије".
• Изнад овога тела налази се „савет седамдесеторице", подељен у два кворума:
први, који не подлеже реизборности, и
други, који се бира сваке пете године.
• Изнад њих је савет од 7 људи.
• Изнад тог савета је кворум од 12 утицајних мормона, искључиво америчких држављана. То су
обавезно врсни грански стручњаци из разних области.
• Председник је Езра Тафт Бенсон, са два саветника.
• Жене не могу бити чланови ниједног светог реда.
Финансирање се врши на три начина:
1.давањем десетине прихода, што важи за све чланове;
2.добровољним прилозима;
3.куповином акција и приходима од фирми чији је власник црква.
Верски обреди у црквама и храмовима:• У цркву може да уће сваки знатижељник, а у храм само проверени члан после полагања
заклетве о чувању тајне. Провереним члановима после се поверавају и тајни задаци: тајно крштење
мртвих, склапање вечног брака (брака и после смрти). Они такоће треба да унапрећују своју
духовност и да је преносе на млађе.
Центар мормона за СРЈ је у Београду. Рачуна се да их има до 300. Огранак мормона у СРЈ припада
мисији са седиштем у Бечу, а духовна управа за Европу и једини храм у Европи налази се у
Франкфурту.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:09

Пентекосталци

Име ове секте потиче од грчке речи „пентекостас", што значи „света педесетница", празник силаска
Светог Духа на апостоле. У нашем народу то се обележава као недеља на Духове или празник Свете
Тројице. То се, подстимо, десило десет дана после Христовог вазнесења или педесет дана после
васкрсења Христовог. Званичне цркве, дакле, познају све ове празнике и славе их, а дан силаска
Светог Духа (по претходној Христовој најави да ће се то десити апостолима) јесте и дан када су
се апсотоли, обдарени Светим Духом и научени разним светским језицима (иначе до тада
неписмени), разишли по свету, да би ширили хришћанство и крстили све народе, у име Оца, Сина и
Светога Духа. То је дан када је кроз Духа светога и мисије апостола заживела Црква Христова
на Земљи као продужетак његове мисије на Земљи и као тело Христово на Земљи, чија је он глава.
Овај део Светог писма очигледно је фасцинирао неке људе који су проучавали Библију, па тако и
баптисту Спарлинга и његовог сина, који су поверовали да посебним молитвама и призивањем Дух
свети може да се спусти и на њих, те да их све обдари знањем светских језика, као и да их учини
чудотворцима.
Спарлинг и његов син бивају потом искључени из Цркве, али 1886. оснивају „Покрет последњег
изливања Духа светога", који се, иначе, узима
као претеча „пентекосталне заједнице", основане 1901. у Канзасу, у САД, а основао ју је бивши
методистички проповедник Чарлс Пархам. Био је уверен да се на њега и његове ученике (као
својевремено на апостоле) може спустити Свети Дух и обдарити их разним знањима и вештинама,
као, наравно, и знањима страних језика. Обузетост Светим Духом у току служби следбеници су
показивали великим ораторством, песмом и игром. Посебно стање обузетости чинило их је
„способним" да могу осетити и неке натприродне знаке другог Христовог доласка. Овај покрет се,
почетком века, шири по САД, а измећу два рата и по Европи и Скандинавији, па тако долази и у
Југославију.
Оно што је карактеристично за пентекостална богослужења јесу ораторство и песма, то јест
изговарање такозваних „глосалија". Глосалије су речи и реченице које се изговарају приликом
службе, а које по њима „надолазе" под дејством Духа светога. Те речи могу бити чак и непознате и
говорнику и слушаоцу, или познате само једном од њих, дакле, није битно да ли се
саговорници разумеју. Из окриља пентекосталаца на Западу се, после Другог светског рата, шири
посебан харизматски духовњачки покрет који залази и у званичне цркве.
Став званичних цркава према духовњацима није био позитиван. Сматрали су их обичним чудацима,
чак комедијашима, ка што су били квекери, Једна харизматско-неопентекостална подгрупа. Они су се
делили на „шејкере" (тресаче), који су се на богослужбеним призивањима, по наводном наиласку
Светог Духа и обузети њиме, клатили, а друга група били су „џампери" (скакачи), који су
под дејством тог духа скакали. Ипак, најдискретнији је био Папа Павле VI, који их је охрабрио и
благословио, и то због њихове ревности, општецрквеног живота, дубље и догматски доследније
евангелизације следбеника и прихватања светих тајни крштења, миропомазања и евхаристије, као и
привољавања народа да у што већем броју бива у црквено-духовним сферама и да, макар и
делимично, усваја хришћанско учење.
Тако пентекостална заједница опстаје, тим пре што је у основи то заједница врло богатих људи.
Укупно броји око три милиона верника, а у Југославији око 30.000 хиљада. У СРЈ пентекосталци
имају 50 својих богомоља. Заједно са баптистима организовали су више хуманитарних акција кроз
организацију која се зове „Хлеб живота".
После података о адвентистима/ суботарима, Јеховиним сведоцима, мормонима и пентекосталцима,
потребно је навести податак који је веома важан са безбедносног аспекта. Наиме, по подацима који су
из добијени Грчке, централе ове четири секте налазе се у САД, где су повезане са америчком
обавештајном службом ЦИА и Саветом за националну безбедност САД.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:11

Креационисти

Креационизам је веровање да се прва два поглавља Библије морају тумачити као историја настанка
света. Настаје превасходно као одговор Дарвиновом „Пореклу бића", дакле еволуционистичком
приступу који се званично предаје по школама. Идејни вођа (дакле, не организациони) био је Чарлс
Хоџ, презбитеријански теолог из Принстона, у САД, Креационисти широм света окупљају се, од краја
19. века па до данас, у виду удружења. Зашто уопште говоримо о креационистима, кад они немају
обележја класичних верских заједница? Из периода у период, у својој историји (ваљда како се
наука развијала) мењају своје формално верско присуство. Час су уз баптисте, час уз Христову цркву,
час су самобитни, а најчешће су пак „у крилу теозофа и адвентиста.
Чистоти и целини хришћанске вере никако не одговара да разна научна лаицистичка
удружења (не, дакле, уметничка) врше егзактно доказивање тачности навода из Библије, без увида у
целину хришћанског учења и без икаквих теолошко-догматских координата у раду. Шта је у Библији
егзактно, шта мистично, а шта надчулно, како тумачимо први дан у процесу стварања света,
како тумачити разне метафоре, поруке и поуке за све ово морамо се консултовати са одговарајућим
теолозима. Ова и слична удружења („Удружење за неговање и развој црквене музике", „Удружење
целојеванђељских пословних људи" и слична) чине можда, без зле намере, медвећу услугу
хришћанској апологетици, тумачећи Свето писмо на непотпун и неадекватан начин. При томе,
из незнања, бркају и званично црквено и секташко учење, уносећи чак и елементе других религија.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:16

Црква божија

Седиште „Цркве божије" у Србији налази се у Београду. Организација има око 500
присталица и 20 објеката. Код нас се појавила између два рата. „Црква божија" основана је 1886. у
граду Кливленду, у држави Тенеси, у САД. Настала је реформом баптистичке цркве, те је отуда
учење ових двеју организација слично. Интересантно је да припадник „Цркве божије" верује да је
после свог крштења и одређеног молитвеног периода способан да лечи, истерује ђаволе, чини чуда и
слично. Карактеристично је да се причест обавља уз службу „ногоопрања", па их каткад зову
„ногоопрани".
Седиште „Цркве божије" за Европу је у Оберслуму, у близини Штутгарта, у Немачкој. Црква
се самофинансира и то тако што је сваки члан дужан да десетину својих прихода да као прилог цркви.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 12:20

„Божија деца / Фамилија љубави"

Случајеви и проблеми наших грађана са „Божјом децом" толико су драстични да сам одлучио
да ову секту обрадим детаљније. Породица младог методистичког проповедника Дејвида Берга
скрасила се коначно, (после вишегодишњег сељакања) средином шездесетих, на калифорнијској
обали. Купили су кућу, а мајци, социјалном раднику, добро је кренуо посао на плану
збрињавања деце и малолетних делинквената. Њен посао се тада младом Дејвиду учинио
компатибилним са његовим проповедничким радом. И заиста, млад, христоликог изгледа и дуге косе,
брзо је привукао пажњу, најпре штићеника своје мајке, а затим се одважио и основао своју прву секту
под именом „Покрет младих за Христа". Берг проповеда Свето писмо, али подржава и хипи-покрет и
рок-музику и иступа против политичког естаблишмента. Окупља младе у природи, по парковима и
плажама. Његове проповеди смењују се са наступима локалних рок-група, или се, пак, наизменично
пушта музика са озвучења. При томе његова мајка дели сендвиче, кока-колу, кикирики. Берг је тако
напустио богослужења у локалној цркви и одметнуо се, рекавши да жели да мисионари у народу.
Бергова богослужења су тако збиља личила на рок-хепенинге. „Покрет младих за Христа"
растао је. Прво су приступила деца из социјалног дома његове мајке, па су полако почели приступати
и други. Дисциплина у секти била је беспрекорна. Кренула су путовања по целој Калифорнији, а
почели су и медијски наступи. Уз повећање чланства, Берг именује своје заменике-свештенике.
Године 1968. секта добија име „Божија деца", што није био Бергов проналазак, али се под
овим именом секта највише прочула. Управо у то време, крајем шездесетих и почетком седамдесетих
година, Берг коначно артикулише и своје учење. Укупном анализом, учење можемо представити у
следећим тачкама:
• Дејвид Мозес Берг јесте „пророк судњег дана, пророк апокалипсе".
• Он, Дејвид Мозес Берг, лично од Бога добија инструкције и предвиђа да пут америчког
империјализма води ка апокалипси.
• Као пророк судњег дана, Берг је спреман да понуди пут спасења кроз свој „закон љубави".
• Све ствари које воде ка љубави и појачању љубави дозвољене су. Музика, дроге, алкохол, секс,
све су то путеви страсти, путеви љубави, али и путеви спасења.
• Љубав је неопходна за спасење. Љубав је неопходна да би неко био штићеник пророка Берга. Зато
се једино може мисионирати кроз
љубав. Једино се кроз љубав постаје члан „Божије деце".
• Мисионарски стил зове се „flirty fishing" односно „лов завођењем". Од младих чланица се тражило
да обилазе барове, клубове. ресторане, да заводе мушкарце. одведу их у кревет, а потом их приволе
да дођу у секту.
• Дозвољени су сви видови вођења љубави. У оквиру „Божије деце" егстирају сви облици
сексуалних девијација, дакле, хомосексуализам, лезбијство, педофилија, инцест...
• „Проституисање за Исуса" предвиђено је и за мушкарце. „To није класична проституција, то је
проституција за Исуса. Ми умилостивљујемо драгог Бога, дајући себе другом, дајући другом кроз
секс шансу да воли", говорио је Берг.
• Крајем седамдесетих Берг је назвао себе Мојсије Давид и прогласио се „пророком апокалипсе",
као и „свештеником цркве спасења". коју више не зове „Божја деца", већ „Фамилија љубави", а њега
од миља зову кратко „мистер МО".
• У име мисије именовао је преко сто мисионара да шире учење и умножавају чланство у свету.
• Устројена су и правила за чланство у „Фамилији љубави". После успелог врбовања наступа
шестомесечни пробни период, а онда, ако је све у реду, кандидат потписује „револуционарни
уговор".
• Живи се скромно, обично у изнајмљеним становима.
• Такоће се живи у промискуитету, а дозвољена је и могућност брака.
• Инсистира на новцу, то јест препродаји музичких касета, плоча, рок-публикација, графика, слика, а
посебно на продаји публикација саме организације.
• Врло активан осамдесетих, последњих година мистер МО се следбеницима обраћа путем
писама, која за њих имају обавезујући карактер. Писма су, знамо, коментари јеванћеља.
• Промискуитетних заједница под именом „Фамилија љубави" или „Божија деца" има данас
широм света, али у оним земљама где нису забрањени.
• Оцењено је да делатност секте превазилази оквире гарантоване слободе вероисповести, па је
секта забрањена у више држава САД и Европе. Организација је посебно у Енглеској раширила
педофилију.
• Из свих тих разлога мистер Мо се обратио чланству са препоруком да све што се ради задрже за
себе и да полицији ништа не причају, иначе ће их снаћи проклетство.
Наравно, мисионари „Божије деце" нису заобишли ни Србију. Укупно 37 младића и девојака
отишло је у њихова прихватилишта, а од тога је њих 12 остало на својим одредиштима. Од тога је
било 6 малолетних девојака. Мисија „Божије деце" траје од 1984. Упознао сам неке од родитеља
девојака које су биле чланице „Божије деце". Успео сам лично да упознам и саме чланице, а
да оне не знају да сам из полиције. Као и много тога, педантни Американци, иако имају на хиљаде
верских заједница и удружења граћана, убележили су у регистар и „Фамилију љубави". Та
организација пријављена је сада као каритативна организација, чији је делокруг рада брига о деци без
родитељског старања, брига о старим лицима, брига о оболелима од АИДС-а... Према регистру има
око 20.000 чланова из 86 земаља света, мећу којима је и Србија. Мећутим, за разлику
од Маћарске, Словачке, Румуније и Аустрије, на пример, не стоји да имају центар у Србији већ
да у нашој земљи постоји само чланство. Целокупне послове последњих година у организацији води
Линда Берг, ћерка Дејвида Берга.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 2 of 4 Previous  1, 2, 3, 4  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму