Верске Секте

Страна 4 of 4 Previous  1, 2, 3, 4

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 13:11

Парапсихички феномени, технике и вештине

Пре свега, рецимо да је парапсихологија псеудонаука која истражује екстрасензорну перцепцију
(ванчулно опажање) и психичке појаве необјашњиве познатим законима природе.
Медитација је дубока и непрекидна концентрација на неки замишљени објекат, у којој медитант бива
свестан само објекта медитације, а не и свог ума и тела. При томе се менталним ангажовањем
медитанта или под воћством (гуруа, мага...) бришу, једна по једна, представе претходних искустава
(санскаре), а онда се душа спаја са својим замишљеним објектом. Дакле, у питању је потпуно
искључење свих чула слуха, додира, мириса и укуса да би се без спољних ометања могло уронити у
себе ради постизања просветљења.
О медитацији ћемо опширније говорити у посебном поглављу. Овде ћемо само констатовати да јесте
у питању стање опуштености, али и сужене свести (као у полусну), које, под воћством екстрасенса
некад може бити предмет манипулације у комбинацији са сугестијом или хипнозом, што примењују
гуру или маг, а у сваком случају воће секти, зависно од циља који се жели постићи. Такоће ћемо
посебно говорити о трансценденталној медитацији.
Хипноза је стање слично полусну, у којем хипнотизер себи потчињава вољу хипнотисаног лица.
Свест и слободно деловање сужени су, а сугестибилност је повећана код хипнотисаног, тако да су
хипнотизеру широко отворене могућности подрећивања воље хипнотисаног, што остварује кроз
наредбе или сугестије за које је овај у наведеном стању изузетно пријемчив, и које се урезују у
подсвест, а за које хипнотисани показује изузетну пажњу. Тако је свест инхибирана, контрола
разума смањена на најмању могућу меру, па се хипнотисаној особи могу сугерисати различити
садржаји, поруке, наредбе, осећаји, ставови...
Данас се хипноза, због могућности злоупотреба од стране лекара, све реће користи као терапијско
средство у медицини. Ако је тако одлучено мећу људима од струке и етике, питамо се онда каква је
могућност злоупотреба од стране разних магова, гуруа, или екстрасенса. Уосталом, да ли уопште
мора постојати претпоставка да неко жели да учини злоупотребу. За нечији психички поремећај
довољно је што се предао у нестручне руке, па да му се здравље погорша. Резултат је, дакле, исти, без
обзира на то да ли неко жели да зароби нечији ум, као што чини неки загрижени секташки воћа, чиме
остварује пуну контролу над чланом, или су поремећаји плод једноставно ненамерне погрешке опет
неког секташког воће, или екстрасенса, који је приступио хипнози из најбољих намера (као
„бели маг"), да помогне аспиранту.
Сугестија се примењује за наметање извесних мисли и потчињавање воље дотичној особи, а да особа
којој се нешто сугерише нема могућности да ту мисао подвргне нормалној критици. При томе,
аутосугестија је уверавање себе, односно самоубећивање. Што се тиче овде обраћиване теме, рад на
развоју сопствене сугестивности је један од првих и основних задатака које пред себе поставља сваки
воћа неке верске групе.
Сугестивност постоји приликом предавања верске науке, иницијације (увоћења), мантрања, а такоће
и у богомолитвеном стању медитацији, и различитим облицима верске екстазе. Паралелно се
систематским испирањем мозга и без медитације и хипнозе од аспираната стварају изузетно
сугестибилне особе, које дисциплиновано прихватају све поруке
и наредбе својих воћа као обрасце понашања верске групе којој припадају. Крајњи резултат је пуна
контрола чланства секте од стране воће.
Телепатија је пренос мисли и емоција са једне душе на другу, а самим тим и вршење утицаја на ту
другу душу. То је један од окултних феномена који је доста научно испитиван и често потврћиван као
могућ. Буран догаћај код блиске нам особе може изазвати немир и брижну помисао о њој код нас
самих, иако смо од ње прилично удаљени. Контакт са фетусом препоручују и сами лекари, и то да се
нешто пријатно прича или пушта лагана музика која прија фетусу. У сваком случају, телепатија је као
предмет изучавања дубоко заступљена у експерименталним и граничним областима науке.
Окултисти разних иницијација, наравно да би задовољили очекивања публике, имају наводно
забележене велике подвиге као што су телепатски контакти на велику даљину. Под геслом „Све
показуј, ништа не доказуј", у хиндуизму је телепатија тек један од остваривих степена у духовном
узрастању појединца.
На крају, дакле, и овде где наука није рекла последњу реч, различити магови и чаробњаци, спретно
комерцијализујући овај феномен, ипак само забављају публику, која, бар у овом веку комуникација, у
оваквим ситуацијама најчешће делује супериорно, наравно награћујући ентузијазам извоћача.
Медијумизам је спиритуалистичка појава везана за наводно посебно обдарене особе преко којих у
току сеанси говоре и делају душе умрлих. Према томе, медијум је посредник измећу живих људи на
земљи и мртвих. преко кога они остварују контакт. У хипнози медијум је објекат хипнозе.
Мантра је хиндуистичка света песма или формула која се тихо певуши као део медитативног обреда,
у циљу достизања јединства са богом. Поједину мантру најпре изговара надахнути пророк, па је
преноси свом ученику, а овај, опет, свом наследнику, и тако даље. Значај овог феномена је у томе што
се (како каже веровање) изговарањем мантре ослобаћају човекове психичке моћи, у тежњи ка
постизању одрећених циљева, а то је, пре свега, постизање јединства са божанском природом. Код
нас се у псеудохиндуистичким и синкретистичким сектама аспирант после примања мантре сматра
иницираним. Мантру добија од учитеља гуруа под заклетвом тајности, тј. да је ником неће открити.
Егзорцизам је истеривање злог духа, демона или сатанске силе из опседнуте особе, или места, уз
помоћ заповести или сугестије, обреда или специјалних молитви.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 13:12

Парафизички феномени, технике и вештине

Телекинеза. Сви окултистички феномени које зовемо парафизичким
јесу то по својој природи у области физике, али се дешавају противно законима физике (и
психологије) и зову се парафизички феномени. Тако телекинеза подразумева покретање физичких
предмета без физичког додира, а под дејством паранормалних моћи појединца. Подврсте телекинезе
су:
• психографија покретање оловке и исписивање речи и слова без физичког додира, под дејством
паранормалних моћи присутног мага;
• телеакустика изазивање људских гласова, речи и шумова на исти начин;
• телепластика појава материјализације и дематеријализације предмета или људи;
• апорт појава проласка предмета кроз затворене просторе;
• асторт појава да неки чврст предмет нестане током сеансе и појави се на другом месту.
Аура је поље психичке енергије, које окружује како сва жива бића тако и човека. Манифестује се као
светлост у боји коју производе топлотна и електромагнетна енергија и која зрачи из свих живих бића.
Аура у неку руку, према окултистима, представља заштитно психоенергетско поље физичког тела. Уз
то, кроз њу се манифестује и очитује астрално тело, које представља двојника нашем физичком телу,
само је супстанцијално од много финије материје, те није доступно чулима обичних људи, већ само
посебно надарених магова.
Левитација је способност подизања и лебдења људи помоћу натприродних сила, магијских и
телекинетичких моћи. Левитација се у круговима окултиста такоће сматра техником, али којом се
може овладати само правилним посвећењем и вежбом. Левитацијом је осведочена способност
практиканата вишег степена трансценденталне медитације.
Факирске вештине. На свом особеном путу богопознања хиндуистички монаси вековима су по
својим ашрамима, живећи сами, неговали један посебан вид аскетизма, карактеристичан колико по
дисциплини, миру и самотњачком животу, толико и по подвижничким самоизазовима које су
савлаћивали са вером да им је сам бог (тј. богови) помогао, те да их је оспособио да то чине. Чинили
су то у стању верске екстазе када им је цео душевни живот и кад су им све мисли управљене само
у једном одрећеном правцу. Тада дух апсолутно надвлада тело, а свест се сведе на најнижи ниво.
Осим тога, пулс и крвни притисак на најмањој су могућој мери, а рад ендокриних жлезда је такоће на
минимуму. У таквом стању могу изводити разна чуда, јер постају готово неосетљиви на физичке
додире и бол.
У данашње време опште комерцијализације и факирске вештине су постале само ствар вежбе разних
циркузаната које ни по чему не можемо поистоветити са посвећеницима из Индије који су то чинили
верујући да је то дар свевишњег за њихову богоугодност.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 10th October 2011, 13:14

Пророчки феномени, технике и вештине

Тарот води порекло из Египта. Представља симболичко-сликовно-математички израз свеколиког
знања о прошлости, садашњости и будућности, сакупљеног у шпил од 78 карата. Од њих, 56 карата
представља мале аркане, и подељене су у 4 групе: мачеви пик, штапови треф, пехари херц и новчићи
каро.
: Слично картама за играње, с тим што постоји и карта измећу десетке и пуба, а то је паж. Великих
аркана има 22. свака има своје симболично значење и има их тачно онолико ко: лико слова има
хебрејски алфабет.
Све велике аркане имају бројеве, слике живописних алегоричних фигура и симболичку припадност:
0 -будала
1-чаробњак или маг
2-велика свештеница
3-царица
4-император
5-први свештеник
6-љубавници
7-кочија
8-снага
9-пустињак
10-точак cpehe
11-правда
12-обешен човек
13-смрт
14-умереност
15-сатана
16- кула
17- звезда
18- Месец
19- Сунце
20-суд
21-свет
У симболику и тајне тарота могуће је проникнути дугогодишњим тумачењем и медитацијом над
сваком од карата уз стално присуство духовног воће, тј. мага стручњака. Вештина прорицања
таротом учи се годинама.
Постоји више метода тумачења тарот-карата: метод „келтског крста", метод „златне зоре",
пророчанство Јулија Орсинија и француски метод, у којем се користи карта сигнификатор са 42 друге
карте.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:03

Разни видови прорицања

Од како је света и века људи су, на овај или онај начин, тумачећи разне атмосферске појаве,
предмете, делове људског тела и разне друге ствари или појаве, покушавали да предвиде било неку
космичку или атмосферску појаву или нечију судбину. Зато ћемо навести само мали део од мноштва
знаних и незнаних пророчких вештина:

Кристаломантија стара вештина која служи за погаћање нечије будућности или тајни из прошлости
и садашњости гледањем у куглу од кристала.

Хиромантија представља гледање и читање судбине из длана, а то све на основу проучавања линија
на длану, како би се открила нечија прошлост и предвидела његова будућност. Споменимо да, према
тумачењима магова, на сваком длану постоји седам важних и седам мање важних линија. Важне
линије јесу:линија живота, линија главе, линија срца, Венерин прстен, линија здравља, линија Сунца и линија
судбине. Седам мање важних линија јесу: линија Марса, линија ласцивности, линија интуиције,
линија брака и три линије које као наруквица иду око ручног зглоба. И овде, као и код других видова
пророковања, вештином се овладава преношењем знања од мага учитеља ка ученику, а овај, опет,
преноси то свом следбенику.

Сциомантија вештина и пракса прорицања на основу тумачења сенки.

Нефеломантија вештина и пракса прорицања на основу облака и праваца кретања облака.

Аеромантија вештина и пракса прорицања на основу посматрања неба и ваздуха. Тако се не само
одређује/прориче временска прогноза, већ и друге небеско-космичке појаве појава комета, и слично.

Хелиомантија вештина и пракса гатања по Сунцу.

Френологија вештина и пракса тумачења карактера и духовних способности мушкарца и жене
на основу облика главе. Врло блиска френологији, је и

Физиогномика вештина и пракса анализе карактера једне особе на основу тумачења њених црта
лица.

Гастромантија вештина и пракса прорицања на основу говора из трбуха, звукова из трбуха, или
знакова на трбуху.

Метопоскопија вештина и пракса анализе карактера једне особе и предвићања њене судбине на
основу посматрања бора на челу.

Литомантија вештина и пракса прорицања по одблеску драгог камења или перли. На пример,
плави одблесак значи срећу, а црни или сиви несрећу; црвени указује на љубав или брак; жути значи
неверство; пурпурни тугу; зелени је знак успеха.

Ботаномантија вештина и пракса прорицања судбине из биљака или спаљивања гранчица дивље
руже или врбе на којима су урезана питања на која треба одговорити.

Блетонизам вештина и пракса прорицања по воденим струјањима.

Миомантија вештина и пракса прорицања на основу тумачења цике и посебних активности
пацова или мишева. Овај начин прорицања био је уобичајен у старом Египту, Риму и Асирији.

Кефаломантија вештина и пракса прорицања из печене главе или лобање магарца или јарца.

Армомантија древна вештина гатања из плећке жртвоване животиње.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:05

Окултно-магијски ритуали

У складу са већ реченим логично је закључити да су окултно-магијски ритуали мењали улогу и
функцију
кроз историју, те они и данас могу бити различити, у зависности од циља ритуала, те друштва и секте
која их предузима.

Ритуали примања у заједницу иницијације различити су од секте до секте, од групе до групе.
Постоје, међутим, неки елементи који би се могли назвати заједничким: пригушено светло, посебна
атмосфера, мноштво окултистичких симбола, реликвије секте (групе), посебно место за иницијанта,
обично су присутни већ посвећени чланови, а свакако и вођа секте (групе). Најчешће се применом
медитације, хипнозе или другим, посебно за ту прилику прописаним обредом, аспирант доводи у
стање сужене свести, а затим се дешава сама иницијација, изговарањем магичних речи, уз
одређене ритуалне радње вође који врши иницијацију. Свака група/секта има своје специфичности
везане за ову прилику. Ово је само један краћи приказ који углавном важи за све окултномагијске,
синкретистичке и сатанистичке секте. Обреди иницијације код појединих секти биће детаљније
описани у каснијим поглављима.
Што се тиче ритуала просветљења и стицања вишег ранга и код њих важи све што је већ поменуто, с тим што
посвећеник сада прима тајну вишег ранга. Самим тим и посвећеник постаје надмоћнији, обдаренији
натприродним моћима. У неким случајевима то значи да виши посвећеник сада стиче више божанске
енергије, негде „космичке интелигенције" све зависи о којој врсти посвећења, тј. о којој конкретној
секти је реч. Овом чину обично присуствују само старешина и чланови виших „чинова" дотичне
секте.

Ритуали демонстрирања окултно-магијских вештина. Који ће се обред вршити зависи од његовог
циља, дакле, од феномена који треба да се догоди. Ове ритуале најчешће воде саме старешине и од
њихове воље зависи шта, како и кад ће се вршити. Моментално надахнуће вође јесте правило
понашања у дотичном ритуалу. Овој врсти ритуала присуствују и они који нису чланови
групе. Заправо, циљ ових ритуала и јесте да импресионира и опсени околину да би евентуално неко
од присутних приступио секти (групи). Овакви обреди са присутнима који нису чланови особени су
за псеудохиндуистичке секте.

Ритуали обредне службе подразумевају поштовање строгих правила. У овим ритуалима обично се
слави пророк-оснивач секте, али такође постоје ритуали посвећени животињама и предметима којима
се придаје више магијско значење.

Разни ритуали прорицања изводе се без строгих правила. Све увек зависи од самог пророка, и од
врсте и технике пророковања. Тим пре што су многи пророци самозвани и самоуки.

Ритуали исцељења такође су без строгих правила. Све у многоме зависи од исцелитеља који су
оскудних стручних знања, али који су примили иницијације, захваљујући којима се сматрају
довољно опскрбљеним натприродним моћима да обављају исцелитељски посао. О томе је већ било
писано у глави о екстрасенсима.

Црне мисе јесу окултно-магијске службе у којима се опонаша и скрнави римокатоличка миса зарад
умилостивљења Сатане. Три су основна обележја ове службе:
• радње које се врше сличне су римокатоличкој миси, па отуд и овакво име ове службе;
• вршећи те радње, читајући молитве и прозбе унатрашке скрнави се сама служба у свом изворном
смислу, извргава руглу и исмева;
• причешће се не прима хлебом и вином, него хлебом и крвљу, некад људском, а данас животињском,
и то од животиња које се жртвују ради умилостивљења Сатане. Врше се у сатанистичким сектама,
мада их сусрећемо и међу синкретистичким.

Вуду-магија. Не треба је мешати са црначком афричком вуду-религијом. Ритуал вуду-магије
представља магијску комуникацију са удаљеном особом преко слике те особе или извајане фигуре те
особе, уз пригодне речи и радње. Сад све зависи од циља ритуала. Уколико се жели добро тој особи,
дакле, здравље, срећа, љубав, то подразумева ритуално-молитвени дијалог са сликом те особе. Није
искључено ни нежно додиривање уз пољупце. Уколико се жели да се утиче на промену понашања те
особе,
говоре се другачије магичне речи. Уколико се жели да се напакости тој особи, најчешће се слика или
фигура везује вуницом, пробада иглама уз погрдне речи. Вуду-магија се данас практикује и код нас.

Вештичарење подразумева упражњавање старе религије, тј. вештине чаробњака из прехришћанских
времена. Обухвата магију, траварство, прорицање и поштовање природних сила. У народу је позната
подела на црне вештице, тј. на жене које владају натприродним моћима, али чине зло људима, и на
вештице као веште жене које могу да учине разна добра, да призову кишу, да исцељују
људе, животиње... Вештичарење обухвата карактеристичне ритуале. Најпознатији су код нас ритуали,
обреди бајалачких формула које се зову „чини". Обреди са чинима могу да се врше и са добрим и са
лошим намерама. Наиме, свака ствар која доће у додир са вештицом бива иницирана њеном
концентрисаном позитивном или негативном енергијом. Позитивна иницијација уз пренос позитивне
енергије на ствар праћена је магијским речима које ће донети добро циљној особи и обратно.
Негативна иницијација подразумева пренос негативне енергије на ствар уз магијске речи мржње које
треба да донесу зло. После иницијације тај предмет, а то може бити обична тканина, вуница, одевни
предмет, односи се и сакрива у кућу особе која се жели омаћијати. Као и вуду-магија, и обреди
бацања чини још увек се увелико упражњавају у нашем народу.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:06

Бела и црна магија

Пред крај поглавља мислим да би било потребно дати појмовно објашњење беле и црне магије.
Центар дискусије јесте питање да ли уопште постоје две магије бела и црна. При томе бела магија
подразумева духовно ангажовање и мистериозни поступак усмерен ка другом лицу са намером да се
код њега изазову добре последице (да буде здрав, да има порода, да има родну годину). Црна магија
такође подразумева мистериозни поступак и духовно ангажовање, али са циљем да се нека друга
особа озледи или да јој се нанесе неко зло.
Мислим да је много важније, и предусловно питање, питање да ли се верује у магију или не. Свака
магија подразумева, поред духовног ангажмана, и мистериозни поступак, мистериозне силе, и
мистериозне технике, које, у зависности од намера, треба да изазову позитивне или негативне
последице. Стога би било неопходно анализирати добијене резултате. С обзиром на то да магови себи
приписују натприродне моћи, као и на обдареност којом реално могу неком начинити зло или добро,
треба само проверити резултате њихове магијске „терапије".
Резултата углавном нема, ни позитивних, ни негативних. Оно што се једино десило јесте магијски
обред, без предзнака да ли је црномагијски или беломагијски, јер је, као што
рекох, резултат исти, то јест не постоји. Изузимам само извесне повремене ефекте изазване
реторичко-сугестивним упутствима од стране мага, који после стотина и стотина „пацијената" неки
пут погоди циљ. Никакве резултате, дакле, не доносе жабља чорба, чај од маслачка, магијске формуле
или коњска грива под јастуком. Никакво добро и никакво зло не доносе вуница или мокра чарапа. О
исцелитељима-екстрасецсима већ је било речи.

Закључимо: магија има своју дефиницију технике, ритуале, и циљ је увек да се проникне у божју
промисао, било ради прорицања, било ради исцељења. Сама по себи не доноси ни добро ни зло.
Једино „пацијент" може да ризикује да изгуби време и не почне правовремену стручну терапију.
Коначно, магија је једна, а они који њу практикују поделили су се на црне и беле, у зависности од
тога у које сврхе је практикују. О случајевима који су се после магијске „терапије"
трагично завршили по појединце, биће речи. У свим тим случајевима „терапеути" су били бели
магови. Зато се упитајмо: нису ли можда некад баш бели магови опаснији од црних, пошто им је на
савести нечија болест за чије излечење они, објективно гледано, нису стручни, а једино чиме
располажу јесу добра воља и ритуално бајање.
Коначан закључак гласи: не постоје бела и црна магија. Магија је суштински, садржински и логички
једна,
а само веровање оних који је упражњавају може бити различито, у зависности од тога у име чега то
раде.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:07

Окултизам, магија и секте данас

Надовезујући се на сам почетак излагања, где је речено да су се у давна времена магија, религија и
наука преплитале у трагању за праузроком и у жељи да се објасне тада нејасне природне појаве, данас
можемо рећи да је наука многе незнане појаве објаснила и доказала, чиме се један број магијско-
ритуалних форми преселио у историју. Затим, имамо окултно-магијске феномене којима се наука
није ни бавила, јер су више комерцијално-забавног карактера и у том виду их и данас сусрећемо.
Одређене области, пак, наука, а посебно медицина и психологија, помно прате. Најчешће се
користе високостручни појмови, и то чине стручњаци из поменутих наука, али и они, бавећи се овим
граничним областима науке, увек са доста опреза наглашавају да су алтернативци, и изводе углавном
хипотетичке закључке, како из области окултизма, тако и из области медитације и јоге, јер је у
питању врло осетљива област људске психе.

Што се тиче религије и магије, поновимо да је религија вера у нешто трансцендентно, тј. у
трансцендентни поредак стварности који контролише људске циљеве, али се примењује изнутра.
Магија је била и остала људска вештина. У односу на међусобна преплитања која датирају из прошлости, у
међувремену је дошло до настанка монотеистичких религија или религија књиге. Такве религије јесу:
хришћанство, јудаизам и ислам. Те религије учиниле су магију сурогатом религије.
Нормално је поставити питање која су поља дејства и форме дејства окултизма и магије.
Поља дејства јесу оне још увек неистражене области науке, а то је врло често људска психа.
Магови више не призивају кишу, не изазивају громове, не лече враџбинама, али зато нуде брзо
просветљење и обожење после пола сата медитације, лечење неуроза специјалним психотерапијама,
праве астролошке анализе, проричу... Нажалост, међу данашњим маговима има и славољубивих, али
неодговорних, лекара и психолога, који своју „способност" и свој „таленат" показују управо на
таквим сеансама. Наравно, аспирант ту треба да зна да иза таквих појединаца не стоје
никакве званичне институције.

Дакле, научно превазиђени, а према званичним религијама сувишни или
забрањени. чудотворци „новог доба" налазе своје место у својим инстант религијским скупинама
сектама. Нуди се. као што рекох, брзо, супериорно сједињење са божанским бићем, или врховном
космичком интелигенцијом, а све путем разних психоегзибиционих вежби, молитви, медитација,
мантри... Све се то тумачи као пут у вечност, аспиранту се ставља до знања да је у друштву
одабраних. Неретко се кандидати кроз вежбе доводе у стање измењене свести и удаљавају се од своје
породице, околине, професије и реалног света. Они живе у свом свету етрегора и астралних
путовања, доводећи себе полако у ситуацију да не могу да остваре своју личност у свету око
себе, који, са друге стране, показује све мање разумевања за њих. Тако долази до сукоба са
најближима (породицом) и са околином, затим до социјалног отуђења проузрокованог избегавањем
или пак исмевањем. Неретко. ови људи завршавају у душевним болницама, а одређен број њих овај
конфликт решава агресивношћу која се увек покаже бесмисленом јер се не може сам против свих.
Тако се агресивност трансформише у аутоагресивност, тј. долази до саморањавања и самоубистава.
У тим моментима кључну улогу могу одиграти вође секте које члана једино могу „разумети".
Међутим, пошто су у питању најчешће надригуруи, надрисвештеници или надрилекари, права
терапија изостаје.

На крају бих рекао да ни званична наука ни званична религија не одбацују и не потцењују окултизам
и магију, али не из афирмативних разлога. Управо се са великом и оправданом критиком прати
неетично, комерцијално окултно техниковање појединих магова и група које користе нечију личну
несрећу. Такође се са критиком прате и написи сензационалистичке жуте штампе која охрабрује ове
исцелитељске „клинике", наводећи њихове „подвиге". Нико, наравно, не проверава ни мага ни његове
рецепте, нити се проверава пацијентова претходна дијагноза, нити његово стварно стање.
Зато научници, лекари, издавачи, свештеници, законодавне власти и полиција треба да се потруде да
се одређене професије и дисциплине стандардизују, да се зна шта је наука, шта је медицина, а шта
алтернативна медицина, где је та нова верска група и како се зове, чиме се бави, ко су јој вође и које
су њихове квалификације, какви су то исцелитељски центри, да ли је то стварно народна медицина
или циркус, да ли је то центар за релаксацију или центар за медитацију, да ли се тамо нека група бави
алтернативном медицином или научном фантастиком.
Ако се за лекове тражи цертификат, онда још пре треба увести стандарде и за оне који своје
технике примењују као лекове, дакле и саме технике треба прво подвргнути провери, па их онда
пустити у промет.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:08

ЈОГА И МЕДИТАЦИЈА

Јога

Јога је филозофски принцип, религиозни пут, богообраћање и молитва (хиндуистичком) богу кроз
физиолошке вештине, знања и стања. То је ментално-физиолошка молитва богу. Према класичном
хиндуистичком веровању, појединачни дух и душа (атма) сједињују се са универзалним духом
(Брамом), доказујући тиме да су једна суштина, космичка, при чему се, дакле микрокосмос утапа у
макрокосмос. Јогом се према истом веровању самоспознаје личност, тако што човек схвата своју
божанску суштину и остварује се у њој.
Ван овог трансценденталног објашњења јога је метод господарења над самим собом. Сам превод јоге
у духу нашег језика значи да је то дисциплина, и то дисциплина контроле, то јест зауздавања ума.
Сама реч „јога" потиче од санскритске речи „јог", што значи „јарам". Јога и њене технике и теорије
обухватају три феномена:
• вештину преусмеравања и преобраћања пажње концентрацију и медитацију;
• тешке телесне положаје и вежбе дисања ради постизања потпуне контроле над телом и
посебних психичких стања;
• развијени систем аудитивних и визуелних симбола мантри и мандала који теже постизању
паранормалне, тј. магијске усавршености.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:09

Кратак историјат и порекло јоге

Јога је производ аскетске духовности иначе карактеристичне за индијско поднебље. Порекло јоге
везује се за једну прастару индијску легенду: на једном од недостижних врхова Хималаја, на планини
Каиласи, обитава врховни господар света, бог Шива, окружен боговима. Он уз њихову музичку
пратњу игра своју вечиту игру, којом ствара, одржава и разара овај свет. Његовим ритмом вибрира
цео свемир. Он је и врховни јогин који, седећи скрштених ногу у дубокој божанској медитацији,
истражује истину и пут за постизање савршенства. Тако је једном приликом, кад је Шива своју жену
Парвати упућивао у тајне јоге, прислушкивала једна зачарана риба. Та риба затим се претворила у
човека, мудраца Матсуџендру, и пренела људима ова божанска знања.

Међу многим археолошким доказима још 2.000 година пре наше ере, посебно место заузима
представа на једном печату која приказује човека који седи у положају лотоса, карактеристичном за
јогу. Из старих списа везаних за средину другог миленијума пре наше ере који се зове Атарва-веде,
описује се једна аријска заједница, вратја, која живи аскетски, ради необичне вежбе дисања и заузима
необичне положаје тела. Потом, у „Упанишадама", традиционалним хиндуистичким доктринама и
учењима сакупљаним кроз векове, срећемо се први пут са самим изразом јога, у значењу
„дисциплина", а такође наилазимо и на термине везане за јогу, као што су асане, или положаји, и
пранајане, које означавају задржавање дисања. Касније, опет у „Бхагавад-гити", делу чувеног
индијског спева „Махабхарате", овај метод дисциплинованог дисања, концентрације и вежби јасно се
издваја као метод којим се постиже ослобођење (мокша). (Мокша = ослобођење из круга
реинкарнација и патњи. Манифестује се сједињењем са самим собом.)
Период стабилног друштвеног развоја Индије средином првог миленијума нове ере донеће многе
покушаје кодификације индијске уметности,
филозофије и религије, и то у сутрама, афористичним збиркама индијске мисли кроз векове, а које су
обухватале и обимне коментаре тих афоризама. Слично чини Патанђали, приказујући и
систематизујући традицију јоге у оно што нам је данас познато као класична јога или „Јога сутре".
После тога долази до мешања са различитим филозофско-религијским системима (у новом веку, а и
данас), и долази до појаве нових система јоге. Засновани донекле на класичној традицији, они
углавном представљају синкретистички спој тантричких обреда и древних аудитивних и визуелних
техника за постизање натприродних стања свести, система телесних положаја и спекулација
о људској духовној физиологији. (Тантризам = хиндуистичко-езотерични правац који се разликује од
класичног хиндуизма који води ка мокши. У тантризму се окултне моћи не сматрају запреком, већ
доказом духовног напретка, а уместо умереног живота заговара се раскалашност.) Оно што те облике
јоге разликује од класичног облика јесте присуство окултних техника. Све то у доброј мери доводи до
профанизације и комерцијализације јоге, до појаве многих приучених, самозваних јогија, присутних и
на нашим просторима.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:12

Елементи и суштина јоге

Овде ће бити речи о класичној, Патанђалијевој јоги. Да бих ближе објаснио јогу, а ради лакшег
разумевања тематике, морам навести неке основне поставке хиндуистичке религије уопште.
Према хиндуизму, основ човековог живота јесте у тежњи да избегне патњу, тј. бол. Постоје три врсте
бола које човек тежи да избегне: небески болови узрочиште им је у боговима, земаљски узрочиште
им је у природи и унутрашњи органски болови.
Та патња, тај бол о којем је реч, није знак свеопштег песимизма индијске религијске филозофије.
Напротив, откривање патње као закона постојања јесте услов без кога нема ни ослобођења, те садржи
у себи и стимулативну вредност. Патња је космичка нужност и човек није једино биће које пати, али
је, за разлику од животиња, у прилици да превазиђе ту своју условљеност. Тако закључујемо да је
ослобођење од патње, односно људске условљености, циљ свих индијских религијских филозофија.
Када говоримо о јоги онда говоримо о једном виду богообраћања и начину богоостварења и
самоспознаје (како то хинду-проповедници воле да кажу), па самим тим и о једном од начина
ослобођења од условљености, то јест, остварења мокше ослобођења.
Но, вратимо се поставкама хиндуизма. Уско везано са питањем ослобођења човека од патњи јесте и
питање односа духа и материје.
Са једне стране имамо, дакле, духовни свет. Духовне природе је Браман, творац света,
егзистенцијални принцип, постојећи сам по себи, неограничен временом и простором, неусловљен и
неограничен, највиша спиритуална суштина, космички принцип, универзална свест, како га већ где
дефинишу. Неки га поистовећују са духовном особом, пурушом (која има све претходне атрибуте):
„Атма је суштина Брамана, садржана у човеку. Браман је васцели свет, али је духовне
природе. Живот је његово тело, његов облик је светлост, његова душа је простор, он у себи садржи
сва дела, мирисе и укусе, али је он и моја атма у срцу. мањи од зрна јечма, а већи од Земље и
атмосфере, кад умрем ући ћу у њега."
Браман, дакле, како говори овај староиндијски цитат, универзум, или универзална свест или пуруша
у сваком случају врховно биће и творац испољава се у трансцендентном, божанском виду, а и
пребива (као атма) у човековом срцу. Посмртно сједињење атме са Браманом, дакле прекид кругова
карме и реинкарнације, а самим тим и земаљске патње, јесте идеал хиндуистичког верника, и то се
зове мокша. Прекид патње и сједињење са Браманом следује само ономе ко то заслужи, а то
подразумева потпуно одвајање од овоземаљског, материјалног, природног, укључујући и поништење
човекове појединачне свесности, свих психоменталних искустава из материјалног,
овоземаљског живота, уз живот у врлини. Управо то и јесте значење самоспознаје у схватању своје
једносуштности са богом кроз мокшу, односно сједињење атмана са Браманом.
Први предуслов за мокшу јесте појединачна свесност или знање. Санкја је доктрина која истиче
улогу свесности, односно знања за ослобођење, а та свесност подразумева анализу и знање о
покретачким силама природе и психоменталних активности. Најјаче оружје знања јесте
интелигенција као најтананији, најфинији вид психоменталног и материјалног света.
Интелигенција као таква рефлектује Браму (пуршу, универзум). Али Брама, универзални дух, није
психоментално искуство и не треба га доводити у везу са животом и материјом. Кад се каже „Ја
желим", „Ја патим" или „Ја мрзим", онда то Ја није дух. Само један пут води спасењу, а то је спознаја
духа универзалне свести. Дакле, то је онда када се то Ја изједначи са универзалном свешћу, те кад се
схвати да је она безгранична и неусловљена, као и то да и ми носимо ту суштину у себи чијим
остварењем постајемо и ми неусловљени, слободни и безгранични, без патње боли и жеља. Ова
спознаја не стиче се искуством и знањем, већ једном врстом откровења. Материја сама по себи
инстинктивно тежи ослобођењу и то чини својим најбољим оружјем знањем, тј.
свесношћу, оствареном интелигенцијом, односно најфинијим видом материје. Ту се и завршава улога
интелигенције, јер нешто што је од природе, тј. материје, не може да има биолошке односе са
трансценденталном реалношћу. Тако су теоријски постулати санкје истовремено теоријски оквири
јоге. Јога почиње тамо где се санкја завршава. Самом свесношћу о метафизичком универзалном
принципу само се припрема терен за стицање слободе, а она се остварује применом аскетске технике
и медитације.

Јога је то откровење, тај пут који треба следити да би се дошло до божје тајне. Јога је и победа над
самим собом и пут ка божанском. Јога је и вештина и духовна наука која нас учи како се највиша
стварност може спознати у стварном животу, како се могу превазићи патња и ограничења у нама и
открити божанско у нама, јер јога је јединство са богом. Практично, циљ јоге и њена суштина јесте
одвајање чисте, праузрочне, неусловљене и универзалне свести од појединачног знања, свесности о
универзуму, космосу, покретачким силама, али која је ипак ограничена и условљена. Тако се чиста
свест показује као основ ослобођења. Многи целог живота не препознају ову разлику, поистовећују
се са свесношћу и њеном условљеношћу, те постају жртве несталности свакодневног живота.
Ослобођење се може постићи само елиминацијом свесности. Управо се јогом врши укидање
појединачно условљених искустава и знања, онога што се у индијској религији зове
свесношћу. Дакле, то врховно знање свесност које је утрло пут ка самоспознаји и довело до врата
самоспознаје мора бити елиминисано.
Постоје три врсте стања и знања којих морамо бити свесни да бисмо их уклонили:
- категорија заблуда и илузија;
- категорија свеукупних нормалних, психоменталних искустава;
- категорија парапсихолошких искустава које пружа јогистичка техника.
Класична јога има осам елемената, такозваних осам чланова јоге:
1. јама обуздавање
2. нијама дисциплина
3. асана положаји тела
4. пранајама контрола дисања
5. пратјахара ослобођење чула од спољних надражаја
6. концентрација
7. медитација
8. самади енстатис ослобођење, остварење.

Јама обуздавање. Овај члан обухвата следеће заповести: не убиј, не лажи, не кради, не буди
себичан, обуздај своје сексуалне нагоне. Остварење овог члана не обезбеђује се самим обуздавањем,
већ промишљеношћу, као предусловним стањем за даље духовно уздизање.

Нијама дисциплина. Ово је свеприсутни услов за остварење циља, то јест за постизање
ослобођења или мокше. Најважније је дисциплином остварити аскезу, односно способност
подношења различитих супротности у животу и материјалном свету који нас окружује и при томе постићи одсуство жеље
за увећањем животних потреба.

Асане положаји тела. Важно је без напора држати тело у истом положају, чиме се најпре
остварује један од видова превазилажења људске условљености, и то одбијањем да се човек повинује
својим природним склоностима. Тиме се, такође, обезбеђује да само тело мирује што је и предуслов
потоње концентрације и медитације.

Пранајаме контрола дисања. Циљ је самоконтрола и остварење безусловне ритмичности дисања. Дах
се најпре зауставља на 16,5 секунди, онда на 50 секунди, па на 3 минута, затим на 5 минута. Шта
се тиме постиже? Пранајама је, верује се, инструмент обједињавања свести. Дисање обичног човека,
наиме, мења се према околностима, према психоменталној тензији, а таква неуједначеност, сматра се,
ствара опасне патње. Пранајамом се избегава дисајни напор и поспешује пажња.

Пратјахара ослобођење чула од спољних надражаја. То је последњи припремни члан у процесу
самоспознаје јогина. Овај члан подразумева велики психофизиолошки напор; у почетку је тешко
надвладати функционисање чула. То је и преломни моменат, јер ко својим аскетизмом прође ову фазу
и омогући услове за неометану концентрацију и медитацију, има све шансе да оствари коначан циљ.
Следећа три члана сматрају се унутрашњим или кључним:

Концентрација подразумева потпуну психоменталну усредсређеност на објекат медитације Бога.
Концентрација је психоментално средство медитације. Концентрација обично подразумева питање
„Ко сам ја?" Мисли тада бујају, престижу једна другу, а аспирант их доводи у ред усмеравајући их у
једном правцу. Мисли се синтетишу, дефинишу, и каналишу у једном правцу. Тада остаје чист
простор за медитацију.

Медитација представља дубоку и непрекидну концентрацију на неки замишљени објекат у којем се
јогин/медитант труди да постане свестан само објекта медитације, а не више свог тела и ума.
Медитација је, дакле, последња фаза пред остварење. Један од главних задатака медитације јесте
укидање тока подсвест свест, јер је подсвест та која може све да поквари, одашиљући одређене
садржаје невезане за објекат медитације и уопште за циљ јоге. Такође, медитацијом се
настоји појачати безбедност од чулне активности. Уколико се ти задаци остваре, медитацијом се
субјект аспирант стапа са објектом медитације и ствара услове за остварење последњег степена.

Самади енстатис остварење или ослобођење постиже се урањањем наше индивидуалне
свести (свесности) у бесконачну трансценденталну свест свевишњег. То стање је слично трансу.
Аспирантов его потпуно је избрисан, превазиђена је лична, условљена, ограничена свест и претопљена у универзалну,
неусловљену, чисту свест. Атма се сјединила са Брамом, микрокосмос са макрокосмосом.
Ово сједињење, односно остварење, аспирант постиже, дакле, чистом свешћу оствареном кроз свих
осам чланова јоге. Свесност знање поновимо то, присутно је у свакој фази духовног узвишавања, у
остварењу сваке претходне фазе. Другим речима, сваки корак у продубљењу концентрације и
медитације претходно је одређен свесношћу. Сваки следећи духовни помак остварује се прво
брисањем свесности, то јест знања које је довело до претходног стадијума, а одмах се укључује
свесност о следећем кораку који води у дубљу медитацију. Коначни циљ је, то смо већ рекли,
прелазак у чисту свест. Свесност је све време била средство, водич кроз чланове јоге. Но, сви
елементи свесности који су свакако били неопходни за остварење циља били су после
извршеног задатка, тј. оствареног медитативног помака, избрисани, а убацивани су нови елементи
свесности који су концентрацију и медитацију водили дубље ка циљу. Све то време и стање
медитације повратно утиче на свесност и то најпре чувајући је, већ смо рекли, од сувишних и
беспотребних свесних и подсвесних садржаја, а тиме је и каналишући ка циљу. У кључном моменту
мирна свест или свесност потпуно се брише, постаје беспотребна, а остаје чиста свест, неусловљена
и самостална, без потребе за ослобођењем у знању, те се, као таква, слободна стапа са универзалном
чистом снешћу, слободном и праузрочном.
Манифестације ослобођења јесу различите и зависе од тога шта је био предмет медитације аватар,
божји
следбеник, духовни вођа, нека снетиња, божанство. Патанђали у ,Јога
сутрама" наноди и одређена своја
паранормална искустна, која потнуно осведочавају духонни свет и могућност контакта са њим, и
која показују законитости духовних феномена и њихове утицаје на људе, природу и материјални свет
уопште.
Као свеприсутни елемент, чинилац јоге, ван наведених осам јесте биоенергетска равнотежа.
Потребно је да су биоенергетски центри чакре у току јоге отворени, што се (између осталог) постиже
положајем тела приказаним на илустрацији, и одређеним аудио-визуелним радњама, дакле мантрама
и мандалама. Има седам биоенергетских центара чакри и приказани су на слици. Свака чакра има свој слог/мантру, свој
елеменат и своју боју.

Мантра је такође један од елемената јоге. То је реч која представља магичну формулу и која
побуђује божански садржај (атмана) код аспиранта. „Мантра је звук са унутрашњом резонанцом која
побуђује дејства суптилног света" (Свами Сатјананда). Аспирант обично добија мантру од свог учитеља за
време ритуалне иницијације. Мантра је аудитивни елемент јоге, чији је циљ да се понављањем
изазову унутрашње вибрације у складу са (по хиндуизму) светим исходишним празвуком „ОМ" и да
се тако ум полако отвори за искуства виших димензија. Мантра је такође својеврсно средство ћутања,
јер се ништа друго не изговара, што поспешује концентрацију.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:13

Јантре и мандалес

Као елементе јоге имамо и инструменте за визуализацију, а то су јантре и мандале.
Као што се види на слици јантре, основни облик чине укрштени троуглови, пет са врхом надоле и
четири са врхом нагоре. Ови са врхом надоле представљају женски принцип, а ови са врхом нагоре
мушки принцип. У центру се види тачка, тј. Браман, праизвор и центар уравнотежења. Сам троугао у
хиндуизму има симболичко значење. Три стране троугла представљају три моћи и то су „желети", „знати" и „делати", а што је оличено у хиндуистичком светом тројству Браме, Шиве и Вишнуа. Концентрични кругови и латице лотоса
означавају експанзију, развој, а квадрат испресецан четворим вратима представља Земљу са четири
стране света. Визуализацијом слике у јоги пројектују се божански принцип, универзални склад и
космички поредак.

Мандала је шематски слична јантри и представља симболички божанску слику света у виду точка.
Визуализација на јантру и мандалу одвија се посредством „трећег ока", тј. божанског ока аћне. Има га
свако, али већини људи остаје непознато и изван употребе. Иначе, „треће око", према хиндуистичком
тумачењу служи управо прочишћавању свести, те је самим тим и један од предуслова за проширења
свести, што може да постигне само посвећени јогин.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:22

Врсте јоге

Реч је превасходно о одрећеним аспектима стазама јоге, а не неким посебним и различитим правцима
и поделама. Тих аспеката има много, а биће набројани само они најважнији.

Раџа јога или краљевска јога јесте дисциплина класичног пута и о њој је до сада било речи. Она у
себи садржи све следеће врсте/аспекте јоге.

Џана јога. Ово је, другим речима, јога знања или пут знања и мудрости. Знање и мисаона
интроспекција јесу начини на које јогин остварује свој циљ, тј. прелази границу од свесности до
свести и остварује ослобођење од законитости које погаћају појединца сходно његовим делима, и
етичким и физичким, у претходним животима, а које он наслећује и чијим последицама подлеже.

Карма јога. Тежшнте јој је у брисању искуства из материјалног, свакодневног живота, што је
најбитнији предуслов за ослобођење и остварење. Каже се да појединац не може избећи свако
делање, али може избећи везивање за резултате свога рада.

Бакти јога. Сматра се да је ово најлакши метод, јер подразумева само веру у бога Кришну и
посвећивање својих дела њему. Онај ко то чини следи дисциплину посвећења, трансцендира своје
тело и уз Кришнину милост постиже ослобоћење.

Мантра јога. То је пут чије је тежиште на аудитивној компоненти класичне јоге, о чему је већ
било речи.

Лаја јога. Она подразумева систем понирања и предавања ума. Главни инструмент јесу медитативне
технике.

Хатха јога дисциплина напора. Представља ригорозан програм телесног вежбања, односно
телесног напора и дисциплине. Ове су вежбе врло корисне, зову их вежбама прочишћења, и често су
заступљене у јога-центрима. Овладавање хатха јогом јесте предуслов за упражњавање раца јоге као
најсавршеније и најкомплексније.

Бихарска школа јоге. У питању је нововремени покушај синтезе јоге. Оснивач школе је Свами
Сатјананда Сарасвати, који је ову школу основао 1964. Центар Бихарске школе јоге је у Мунгеру, на
северу Индије. Ту се одржавају редовни курсеви јоге, како за аспиранте, тако и за будуће учитеље
овог правца јоге. Бихарска школа не само што је синтетизовала учења јоге, него их је и прилагодила
савременом породичном човеку, прагматизовала, чак и упростила, али кроз примену окултних
техника, рецимо хипнозе. Слично трансценденталној медитацији и многим другим хинду-групама
новијег датума, ни Бихарска школа јоге није прихваћена у Индији колико на Западу.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:26

Медитација

Већ смо рекли да је медитација дубока и непрестана концентрација на неки замишљени објекат у
којој медитант бива свестан само објекта медитације, а не свог ума и тела. Ту нема формирања нових
санскара, а старе се бришу, па тако и узроци условљености, све то кроз држање неподељене пажње ка
објекту концентрације, уз искључење свих чула. (Санскаре = мисаоне и искуствене представе
претходних живота које одређују ток, жеље и циљеве садашњег живота, стварајући тако и
нове, ововремене санскаре. Сматра се да су људска патња и условљеност управо последице санскара.) Када санскаре сасвим нестану разобручена душа спаја се са замишљеним апсолутом, то јест са замишљеним објектом. Духовно
најплодоносније су медитације на бога. Верује се, дакле, да човек тако излази из подручја
ограниченог ума. Медитација, рекли смо, није поступак присиљавања мисли. На неки
начин, медитацији је сличан и мисаони процес о неком обичном теоретском питању. У смислу
спонтаности и следствености мисли, процес медитације јесте ненапоран. Као што смо већ рекли, код
јоге у току медитације долази до духовног уздизања, а мисли и идеје које воде и доприносе томе
клизе, смењују се, све до финалне, чијим брисањем остаје чиста свест која је основа стапања са
замишљеним апсолутом, тј. универзалном свешћу, и основа ослобођења. Ослобођење се манифестује
посебним стањем, а то је нирвикалпа самади стање, или стање божанствености, „Ја сам бог" стање. То
је стање самоспознаје богооствареног бића. којим оно показује и доказује своју истоветност са богом.
У стање нирвикалпа самади долази се када душа одбаци ограничавајуће чиниоце и доживљава себе
као бога. У стању божанствености (нирвикалпа) ум је слободан и способан да делује спонтано и
природно, ослобођен окова санскара. Тада у блаженству мира и истине влада неспутана слобода и
мир, када ограничени ум, доведен у стање урањања у безусловну истину, бива поништен у смислу
овоземаљских илузија. Тако се дакле, ум свесност утапа у свест универзума.
Све време док причамо о јоги и медитацији наглашавамо да је неопходан ангажман ума у процесу
самоспознаје (богоостварења) и то у своја два вида:
асоцијативном, који обухвата рад ума на стапању, синтези свесности и свести, микро и макро
космоса, атме и Браме, и то све под формулом „Ја сам бесконачан";
дисциплинованом, који обухвата умни ангажман кроз формулу „Ја нисам моје жеље" да се
медитант одвоји од услова, прилика и стања који имају духовну вредност, то јест од илузија. Ова
метода претходи асоцијативној методи и утире јој пут.
Осим на Бога, медитирати се може и на:
• свог учитеља, гуруа (аватара);
• одређене божанске истине, филозофска размишљања и беседе;
• лична духовна искуства, умне токове, одређене форме живота.

Такође је потребно додати да, осим интелектуалне медитације постоје још и медитације срца и
акције. Медитирати се може и у оквиру јоге, али и одвојено. Најпознатија од тих издвојених
медитација јесте трансцендентална медитација, о којој ће касније посебно бити речи.
Медитација се као вид богообраћања упражњава не само у хиндуизму, већ и у будистичким
религијским правцима. С обзиром на предметну тематику, медитацију срећемо не само у
хиндуистичким већ и у синкретистичким сектама. Срећемо је такође и код разних појединаца
самозванаца било исцелитеља, било психотерапеута, било пророка.
Рецимо и то да поред појединачних постоје и групне медитације којима се, посебно у Индији, придаје
велики значај. У тачно одређено време у одређеним ашрамима, хиндуистичким богомољама, окупе се
посвећеници, ученици и евентуални гости
ашрама, и уз певање и свирку (на цимбалу, хармоници и добошу) заједнички медитирају, при чему
бројност медитаната и посебно одабрана музика уз мантрање треба да допринесу интензивнијем
деловању вибрација на мождане таласе. Овај групни вид медитирања, зове се киртан, а код нас је по
томе посебно позната секта Харе Кришна.

Следивши идеју водиљу овог рада, и уз пуно поштовања харизме аватара и следбеника хиндуизма,
дужан сам да наведем неке чињенице које се морају имати у виду када се анализирају јога и
медитација на нашим просторима.
•Јога поред свог изворног значења (религијска техника или дисциплина мисли, осећања и покрета,
као и техника аудио-визуелног симболизма, један посебан и сложен вид богообраћања, који, према
класичном тумачењу, може довести до ослобаћања човека) поприма данас и друга обележја, или јој
се она приписују. Да ли из религијско-експанзионистичких или искључиво комерцијалних разлога,
срачунато или безазлено, истинито или преварно, јога се све више оглашава и представља народу, бар
је тако у нас, не само кроз њено класично и право обележје онога што она јесте, него и као
релаксациони тренинг, психотерапеутски третман, фискултурно-духовни клуб, духовни фитнес-
центар, центар за физичко смирење, опуштање и духовно уздизање и слично. Да ли се из
комерцијалних разлога тиме жели привући што више народа, прикрити незнање учитеља или
сакрити елементи окултизма, што је неспојиво са класичном јогом? Зато и прво упозорење нека буде
то да се у класичну јогу уселио окултизам (вероватно да поспешује ефекте), те да треба пазити
приликом упражњавања ове вештине, а нарочито на то ко води вежбе и шта се њима постиже.
Са претходним у вези је и друго упозорење, или препорука. Добро би било за грађанство, а и за
јогине, да би избегли непотребну компромитацију, да се приликом оглашавања аспирантима који
себе виде у овој вештини представи истина: шта се вежба, шта је уопште јога, која јога се вежба, ко
води вежбе. Медицински је доказано да упражњавање одређених јога вежби, вежби дисања и
положаја тела доприноси унутрашњем психофизиолошком смирењу и складу. Дакле, можемо рећи да
је такво вежбање у сваком случају здраво, али само ако су вежбе дате као вежбе. Међутим, ако се јога
вежба у својој пуноћи као један комплекс физиолошкоменталних и психосимболичких техника, као
вид богообраћања, чији је циљ мокша, тј. ослобоћење духа и сједињење са божанским, коректно би
било да се неподозриви аспирант вежбач који јогу доживљава као корисну физичку активност,
упозна са целом истином и могућношћу неосетног увођења у религију коју можда не жели.

Треће, због чега јога и медитација могу бити опасне по појединца, породицу и друштво? Јога је као
хиндуистичка веронаука прилагоћавана хиљадама година животу и култури индијског
потконтинента, уграћујући се тако и у религију народа на том простору. Због специфичних услова
живота тог поднебља, климе, многољудности, скромних извора хране, ова вештина је морала,
да поред свог духовног аспекта понуди у свом садржају и телесни аспект. Вековним посматрањем и
анализирањем староиндијски мудраци схватили су да поједине вежбе делују и физиолошки на
поједине органе, а да се то дејство појачава кад се уз све то примени и медитација. Дакле, имамо
директну везу измећу вежби и медитације и физиологије, а посебно физиологије мозга. Вежбама се
преко утицаја на мозак подстиче или успорава рад жлезда са унутрашњим лучењем, а што
учитељи знају, форсирајући једне или друге вежбе, зависно од потреба. Тиме постижу два ефекта.
Први је мокша ослобоћење, а други је осећај супериорности после јоге (медитације) којим се
аспирант привлачи да технике упражњава и даље. У чему се састоји тај осећај супериорности или
еуфорије? Шта је то због чега аспиранти тако драговољно прихватају ове технике? Одговор опет
лежи у чистој неурофизиологији. Мозак врло дозирано регулише рад жлезда са унутрашњим
лучењем, тако да то буде најкорисније за организам, а то чини, знамо, на подстицаје, како спољне,
тако и унутрашње. Посебно наглашавамо знаке упозорења које мозак прима из тела и околине
(рецимо бол у грлу као знак прехладе, мучнина у стомаку као симптом тровања или, пак, неко
узбућење споља, као, на пример, изазов у саобраћају, присуствовање некој несрећи и слично).
У таквим ситуацијама, приликом слабијих или јачих животних стресова које региструје мозак и
нервни систем уопште, организам лучи супстанце као што су морфин или ендорфин, које га штите,
ублажавајући интензитет стреса, али опет довољно дозирано да би особа реално прихватила
ситуацију и адекватно одреаговала.

Јогом и медитацијом постиже се то исто, али без икаквог унутрашњег и спољашњег сигнала
(симптома, изазова), дакле без конкретне духовне или телесне потребе за лучењем тих супстанци. То
резултира добрим расположењем медитанта, појачаном концентрацијом, увећаном вољом за било
каквим ангажманом... Тако медитант стиче потребу и навику за медитацијом, а на крају може
врло лако да постане зависник од медитације. Све то време, утеривањем мозга у стални ритам,
мантрањем, бројањем даха, концентрисањем у сваком тренутку само на једно, стварају се и нове
синапсе у мозгу које неумитно мењају личност медитанта.
Речено је већ да се јога и медитација упражњавају у Индији хиљадама година, да су део религије, вид
богообраћања и реализације, да су самим тим и део индијске културе и филозофије, индијске
баштине уопште. Такође је наглашено да се јога и медитација практикују у специфичним
друштвеним, социјалним и климатским условима, те стога постоји и генетска
предиспонираност Индуса за ове религијске технике. Питање је да ли је, и ако јесте у којој мери, бели
човек предиспониран за јогу и медитацију. Колико је спреман и способан да своју измењену личност
пројектује у свом окружењу? Да ли ће се, и како, остваривати у свету реалности, ако се кроз
медитацију стално налази у стању еуфорије, без осећаја за свакодневицу? Колико ће бити способан за
решавање обичних, свакодневних проблема и трзавица? Наиме, евентуална пауза у медитацији брзо
показује аспирантов разрушени психоодбрамбени механизам. Он тражи медитацију, он постаје
зависник од медитације. Тако, најзад, у свом медитативном програму заиста агилни, непомутиво
концентрисани, врло пословни, самољубиви медитант стварно може да оствари добре личне и
професионалне успехе, а да није свестан да је постао зависник од технике. Може да реши и проблеме
у приватном животу. Подсетимо се, рекли смо да се јогом и медитацијом надвладава
условљеност („Ја нисам моје жеље"). Брише се его. Тако медитант избрисаних емоција и без икакве
везаности за било кога, па таман то био и члан породице који је болестан, може доћи
у ситуацију да, будући да је и према том члану избрисао емоције, и не доживљава његов проблем као
свој проблем, у чије би решавање требало да се укључи. Могућа је ту и друга варијанта, да му под
паролом развијања позитивних мисли помаже, сугеришући му да уопште није болестан. Дакле, жртва
је у овом случају болесни члан породице, медитант који се више и не може препознати, а и породица
у целини постаје жртва.

Рекао сам да се јога и медитација често рекламирају и оглашавају као релаксациони или
психотерапеутски центри и слично. Тако се остварује комерцијални ефекат учитеља, али се
повећавају и шансе да се угрози здравље неком од аспираната. Десиће се да на вежбе (курс) доће
човек са актуелним проблемом у животу, било у односу са људима, било здравственим. Код нас је
још увек далеко ређа пракса одлажења психологу или психијатру, просто речено, сматра се да је то
срамота: „Ако те ко види сматраће се да си луд". Циљ јоге је, знамо, стапање личне свести, свесности,
са универзалном свешћу. Самим тим остварујемо се самоспознајом као део божје суштине. Услов
самоспознаје јесте брисање условљености, а то се постиже брисањем мисаоних и искуствених
представа (санскара) и знања, те брисањем чулних активности и емоција, једном речју: брисањем ега.
Да ли је у случају „човека са проблемом" (како га назвах) брисање ега резултат самоспознаје или
реализација нагомиланог психопатолошког или психонеуротског потенцијала у мозгу?
У вези са претходним потребно је поменути чињеницу да постоје људи психички здрави, али
наглашених потенцијалних сила уобразиља у мозгу, чега најчешће нису свесни, а који медитацију и
јогу могу спровести кроз стварање визија и халуцинаторних слика. Сигурно је да су и у једној и у
другој варијанти аспиранти несвесно били предиспонирани за потоњи психички поремећај, али који
није морао да им се деси.

Зато, поновимо још једном, јогу и медитацију треба рекламирати и оглашавати само онако како су
оне дефинисане, оним што оне јесу, па ако неко себе види у томе, нека приступи. Тиме ће и учитељи
јогини са себе скинути ризик, а народ ће видети шта га чека и колико може да очекује од јоге и
медитације. Као последње упозорење навешћу могућност злоупотребе од стране учитеља. Стање
медитације, ради лакшег разумевања, јесте стање слично полусну. Тада је човек у стању високе
сугестибилности, то јест веома је подложан сугестијама. Аспирант, поготову ако је у ситуацији коју
смо описали, а то је да је изгубио контакт и везу са околином, и ако је без воље и жеље да поправи
односе са својим окружењем, може постати потпуно беспомоћна играчка у рукама учитеља. Могу му
се давати упутства, објашњења, утицати на брисање старих навика и успостављање нових,
утискивати симболи, поруке и правила понашања, чак и наредбе. Посебно чест случај овакве
злоупотребе имамо код синкретистичких секти и то увек за време ритуала чији је незаобилазан
сегмент медитација. Додајмо да се ритуалне иницијације врше управо на горе описан начин, у стању
сужене свести са мноштвом магичних формула, прогласа и наредби.
Закључимо реченицом једног мог пријатеља, дугогодишњег медитанта, а сад душевног болесника:
„Због медитације сам изгубио сина /који се такоће одао медитацији, прим. 3. Л. /, породицу,
пријатеље и укусе живота."

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:28

ПСЕУДОХИНДУИСТИЧКЕ И ДАЛЕКОИСТОЧНЕ СЕКТЕ

Увод

У претходном поглављу описане су генерално преовлађујуће технике или начини богообраћања у
хиндуизму. Такође су у најкраћем обиму наведени основни акценти хиндуизма, а све то да би се
припремио терен за излагање о појединим религијским групама управо хиндуистичке провенијенције
које постоје на нашим просторима. Јасно је да је хиндуизам представља скуп обреда у духовном
смислу који упућују на то шта да се ради, јер радећи то и то (упражњавајући јогу, медитацију,
посебну исхрану, мантрате) задобићете духовне дарове. Уз то, хиндуизам обухвата комплекс
филозофских погледа на свет, сакупљаних вековима од стране хиндуистичких мудраца, гуруа и
вероучитеља.
На почетку излагања о верским групама хиндуистичке провенијенције, то јест псеудохиндуистичким
сектама, сматрам да је потребно да нагласим да су јога и медитација преовлађујуће, може се рећи
опште технике богообраћања, без обзира на то ком се богу аспирант моли. Пантеон индијски броји на
хиљаде богова. Сваки Индус по свом сопственом нахођењу или по препоруци гуруа може да изабере
у ког бога ће да верује. Било би потребно бар у најкраћем описати ту хијерархију у хиндуистичкој
религији и филозофији. Постоје, наиме, виши и нижи богови и виша и нижа божанства. Индијска
религија и митологија, а и религијска пракса посебно, истичу хиндуистичко свето тројство, а то
су три аспекта божанског универзума, божанског апсолута:
• бог Брама, творац,
• бог Вишну, одржаватељ и чувалац,
• бог Шива, преобразитељ.

Такође, међу вишим боговима су и Индра, господар богова; Агни, бог ватре, или у преносном
значењу бог жеље и чежње за духовношћу; Рудра, божански ратник; Ганеша, бог знања, и Шани, бог
искушења. Осим
поменутих богова такође је присутан и поштован и женски божански принцип. Тако имамо божице
Дургу Деви и Кали Ма (Шивине жене), затим Сарасвати (Брамину жену), те божицу Локшми
(Вишнуову жену). Зависно, дакле, од личне предиспонираности или сугестија гуруа, Хиндус ће
одабрати неког од богова коме ће се молити. Свевишњи бог, тј. божански апсолут, биће
једнако задовољан изабирањем било ког од богова. Богова нижег значаја има на хиљаде. Они су
функционално обележени, тако да се Хиндус може обраћати неком од њих сходно различитим
свакодневним потребама. Хиндуистички филозофи кажу да су у хиндуизму божанства оно што су
у хришћанству анђели.

Аватари су отелотворења бога на Земљи, међу људима које бог повремено шаље на Земљу ради
просветљења народа. Тако у историји имамо више аватара: Парашураму, Раму, Мојсија, Кришну,
Буду, Христа, Шанкару, Мохамеда, Рамануђу, Мадхаву, а очекује се долазак месије Калке,
Вишнуовог аватара. У сваком случају поновимо: то су отелотворења божја у људима или, другим
речима, људи-богови.

Јогини су, пак, супстанцијално и суштински људи, али духовно уздигнути до могућности
комуникације са богом. С обзиром на овде обрађивану тематику, потребно је рећи да се јогинима
сматрају вође псеудохиндуистичких праваца и група (секти) о којима ћемо причати. С обзиром
на једине начине богообраћања и приближну јерархијску раван, разлика између учења ових секти
јесте у божанском аспекту коме јогин припада. Уз поштовање харизме тих лидера, без жеље да
потцењујем или, не дај Боже вреднујем, дубину и значај њихових учења, рекао бих да она у себи
поред религијског садржаја носе и доста маркетиншки добро спакованих упутстава за живот, погледа
на свет и цивилизацију, у сваком случају много савета и бриге за западног човека. То је један
од основних разлога због чега ове групације називамо псеудохиндуистичким. Све овде описане групе
и сами изворни оригинални хиндуисти сматрају сектама, наводећи као образложење за то
прозападњачење и комерцијализацију хиндуизма од стране наведених група.
Кажем све ово јер ми је њихово мисионарско залагање нелогично, чак и ако прихватим њихову
несебичност и алтруизам до максималних граница. Сви ти јогини (гуруи) имају доста посла у својој
многољудној земљи, чије ће становништво достићи ускоро број од једне милијарде, дакле, као Европа
и Северна Америка заједно. При томе се број припадника других вера, нарочито муслимана и Сика,
приближава уделу од 30%. Заиста је нелогично извозити религију која губи корак и на
сопственом терену. Додајем и то да ми тај хиндуизам / псеудохиндуизам не увозимо из његове
матичне државе, него, што је још већи парадокс, са Запада, где се учење одређених хинду праваца и
група најпре рашири, па онда стигне на наше просторе.

Не кажем да треба избегавати оригиналну, традиционалну индијску културу, религију и филозофију,
већ да би, уколико неко жели тиме да се бави, требало користити изворне, веродостојне ауторе и
њихове текстове. Свако поједино учење хиндуистичких верских секти, то јест њихових воћа јогина,
садржи филозофске постулате. Сваки гуру има неки свој особен правац или решење, али се умногоме
подударају и доктринарно личе једни на друге, а сваки појединачно представља нам поједине инсерте
из старих индијских оригиналних списа, само прилагоћене миљеу западне цивилизације и примењене
на њега, уз одабране сензационалистичке примесе окултизма. Да ли можда у својој земљи нису имали
шансу да реализују своје учење, харизму и аутохтоност, или је сама западна публика, жељна новитета
и сензација, направила од њих звезде? Можда је стварно њихов пут богопознања прави? Само Бог зна
одговор. Оно што се свакако мора закључити јесте да се јогини који по пећинама Индије проводе
године у строгом аскетизму на путу богопознања не могу поистовећивати са неким раскалашним
белосветским гуруима, власницима фабрика и луксузних аутомобила, који попут поп-рок звезда
путују авионом са краја на крај света, деле рецепте за живот, путеве самоспознаје, држе
масовне медитације, организују „Трке мира"(таква трка, коју организује Шри Чинмој, пролазила је и кроз Београд), врше миротворачке
мисије, чак свемоћно месијански и космополитски уједињују религије и народе, везујући тако по
свету за себе како обичан свет, тако и неостварене уметнике и интелектуалце, нудећи им прилику за
личну промоцију и стварајући илузију да су актери великих светских догаћања која преко телевизије
види цео свет. Тако модерни јогини у ствари највише промовишу себе, своје учење, мисли, идеје, али
продају и своје слике и књиге.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:28

Јога-центри

Као и у свету, тако и код нас постоје многи јога-центри. Њихов број је несталан. Неки се отварају,
неки затварају, али су у сваком случају присутни на нашим просторима близу сто година.
Код нас преовлаћује примена хатха јоге, дисциплине напора у програму физичких вежби.
Подразумева асане положаје тела, и пранајаму контролу дисања. Пуна, комплексна јога као
дисциплина класичног пута такоће је присутна, али у мањој мери. Од скоро је присутна и
Бихарска школа јоге.

Пошто је о јоги већ писано поновимо још једном радозналима да нешто прочитају или се распитају о
конкретном центру јоге пре него што се одлуче да је упражњавају. Властима
такође треба поручити да неко надлежан ко познаје ову материју треба да нормира квалификације
учитеља, а тек онда да одлучи да ли треба дати дозволе за рад оваквим центрима. То је потребно
зарад безбедног вежбања аспираната, а такође и зарад људи који искрено следе хиндуистичку
религију, а све то да не би доживели компромитацију због надри-јогина и превараната.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:30

Карма-центар

Желео сам лично да поред класичних верских група и секти у овом тексту напишем нешто и о
једном екстрасенс-центру. Одлучио сам се за овај под горњим насловом и због његовог имена га
сврстао међу псеудохиндуистичке секте. То подвлачим, јер је Карма-центар (седиште у Земуну)
догматски ослоњен на све религије и религијске тековине. Основу доктрине чине тобожња „јављања"
Исуса Христа и Јована Богослова домаћину ове „поликлинике" (иначе математичару који је
објавио већ три књиге порука горе поменутих Исуса Христа и св. Јована). Са техничке Стране у
примени су медитација, јога, аутогени тренинг, хипноза, радиестезија, интензив просветљења,
психотерапија...

Есхатолошка орјентација Карма-центра је реинкарнација. Гласове Исуса Христа и Јована Богослова
домаћин добија препознавањем космичких вибрација, а то му успева јер поседује унутрашњу личну
хармонију, те је тако оспособљен за примање упутстава са неба.
Религијска неопредељеност Кармацентра потврћује се упутством самог домаћина да ниједна религија
и ниједна света књига нису савршене и дефинитивне и треба их све наново тумачити. Када сам читао
књиге оснивача Карма-центра у први мах сам помислио да је реч о метафоричким порукама да бих
тек после схватио да је то догматски основ функционисања за реално постојање ове екстрасенс-
поликлинике која свакодневно прихвата на десетине пацијената разних профила и са разним
проблемима. И то постоји.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:41

Шри Чинмој

„Родио сам се у породици Хиндуса, али је сада моја религија волети бога и служити богу. Свака
религија има свог сопственог бога, али постоји само један бог, једно Свевишње Биће. Оно је познато
под различитим именима и облицима, али мој бог и ваш бог увек су једно те исто. Љубав према богу
обухвата све религије: хришћанство, хиндуизам, јудаизам, ислам и друге. Родио сам се као Индус,
али волећи бога волим и све религије и све их сматрам својим.
Ако бих изјављивао да је мој пут једини пут и да сте се продали ћаволу ако се не слажете са мном,
на Земљи не би било глупљег човека од мене. На нашем путу не настојимо никог да преобратимо; ми
надахњујемо. Многи од оних који су били заинтересовани за моје јавне наступе не намеравају да
постану моји следбеници. Али ја сам им веома захвалан што су били присутни. Захваљујући доброј
вољи бога ја имам способност да их надахнем. Од мене можете добити надахнуће, а затим поћи оним
путем који вам је неопходан и којим желите да идете." (Шри Чинмој).

Као што дате илустрације недвосмислено указују, реч је о духовном учитељу, гуруу, који широм
света шири своју мисију и може се рећи да је он данас један од најприсутнијих псеудохиндуистичких
духовних учитеља. Хиндус пореклом и по религијској припадности, он у свом доктринарно-
проповедничком опредељењу ауторитативно, као остварени учитељ који је у могућности да
контактира са Свевишњим, заступа идеју о универзалној религији и о једном богу. Мојсија, Кришну,
Буду, Христа сматра аватарима које је бог повремено слао да духовно уздигну народ. Самим тим није
неопходно да појединац духовно уздизање и спасење оствари кроз религију етноса којем припада, ако
му то због нечег не одговара, него кроз учење било ког аватара. Нећемо, дакле, по Шри Чинмоју,
погрешити ако своју богонадахнутост остваримо кроз поуке и учења било Исуса Христа, Буде
или Кришне. У том смислу нећемо погрешити нити скренути са пута свог богопознања ако следимо и
велике претходне учитеље, како хришћанске тако и будистичке, или хиндуистичке. Тако и духовни
пут хиндуистички оствареног учитеља Шри Чинмоја није странпутица за оне који су пореклом
хришћани, хиндуси, јудаисти, будисти... Мислим да би такоће илустративно било представити учење
Шри Чинмоја кроз неколико цитата и исечака из његових књига. Из књиге „Кроз хиљаду година":
„На Западу и на Истоку постоји жалосно незнање. На Западу се то незнање врти око изузетно великог
духовног учитеља Христа. Ниједан хришћанин неће посумњати у Христово остварење или његово
јединство са Оцем, Богом. Никакав прави индијски духовни учитељ такоће неће порећи Христову
духовну величину и његово унутарње јединство са Оцем, Богом. Али, неки Христови следбеници су
створили своју сопствену филозофију. Они осећају да сваки трагалац мора да стигне до Бога кроз
Христа, или да буде осућен на пакао; Христ је једини излаз, а црква једини спас. Христ је
дефинитивно велики Спаситељ света, а црква извор инспирације. Али рећи да је Христ једини
спаситељ и једини пут до спасења, је грешка.

Индијски духовни учитељ или трагалац који није хришћанин неће моћи да подржи ово мишљење
или тврдњу. Он ће осећати највеће дивљење, поштовање и љубав за Христа али неће рећи да је Христ
једини спаситељ. Зар није било спасења пре Христа? Зар би један свезнајући, свемогући и
свеприсутни Створитељ створио само један инструмент, један пут којим његови бескрајни трагаоци и
љубитељи могу да га пронаћу? Наравно да не би.
/.../ Ја осећам најдубљу љубав и дивљење за Христа. Истовремено могу да кажем да сам у
најблискијем јединству и пријатељству с њим. Он се смеје када његови следбеници кажу да је он
једини спасилац, јер види да не знају за свест Кришне, и за свест Буде, коју он такоће отеловљује.
Када је рекао „Ја и мој отац смо једно", он је то рекао на основу свог највишег духовног остварења.
Када је рекао да нико не може достићи Оца изузев њега, мислимо да трагалац мора да иде уз помоћ
Христа бескрајне свести, не уз помоћ Христа физичке особе. Ми смо у потпуној заблуди ако мислимо
да је Христ мислио било шта друго том изјавом. Ту се ради о бесконачној свести израженој кроз
Христа. Његова свест је још увек на Земљи, јер он представља и отеловљује бесконачну свест. Он
назива Свевишњег својим Оцем. Свевишњи је Отац свих и сваке душе на земљи.
Када други покушају да преобрате људе, то је због незнања. Ја сам Индус. Ја нисам дошао на Запад да
преобраћам било кога, далеко од тога. Ја сам духовна особа. У мени је хиндуизам, у мени је будизам,
у мени је хришћанство, у мени су све религије. Духовни учитељ је изнад свих баријера религије.
Истовремено, на темељу његове апсолутне реализације и јединства са Свевишњим, он удомљује у
свом срцу све праве религије, живе и мртве /.../

Пригодни поговор и упутство за читаоце Шри Чинмојевих књига.
/.../ Прави учитељ ће увек осећати да је најважнија ствар за трагаоца да оствари Бога. Он не жели да
буде једини који просветљава, једини спаситељ. Он једино жели да буде верни Божји инструмент.
Кад кажем да сам инструмент ја то заиста и мислим. Ја нисам Бог. Далеко од тога. Бог је ваш отац
исто као и мој. Бог није ничији монопол. Ја сам међутим његов свесни инструмент док ви, на жалост,
нисте. Сутра међутим можете да будете свесни инструмент ако следите унутрашњу стазу духовне
дисциплине."

Из Шри Чинмојевог интервјуа Радио-Њујорку:
Шта се десило са Христом у оном периоду његовог живота који није представљен у Библији?
ШРИ ЧИНМОЈ: Христ се упутио у Индију где је учио од индијских учитеља, али није примио гуруа.
Његов гуру је био Јован Крститељ. Од њега је примио посвећење и био крштен. У време кад је умро
његов отац, Исус је био у Кашмиру. У Индији су чак до данашњих дана сачувани неки талисмани
којима се он користио.
- Речено је да ће се у наше време појавити поново божански аватар Христа. Имате ли
захваљујући својој суперсвести било какав став који би нас могао просветлити по том питању?
ШРИ ЧИНМОЈ: То је ствар унутрашње вере. Стварни Христ се раћа свакога дана у нашој свести.
Стварни Христ је Христ који је бесмртан, а не Христ који је живео 33 године, не људски, него
божански Христ. Људски Христ, син дрводеље, живео је 33 године али божански Христ који је
реализовао Бога који је постао једно са Богом, који је представљао и представља Бога на Земљи, жив
је до данашњег дана и у исто време рађа се сваког дана у људском срцу.
- Постоји ли нека разлика између Христовог учења и учења јоге?
ШРИ ЧИНМОЈ: По вишем схватању, разлика не постоји. Христ је реализовао Бога и понудио га
човечанству. У јоги је такође коначни циљ реализовати бога и понудити га човечанству... Уколико се
Христово учење заснивало на љубави и самилости оно потпада у категорију бакти јоге."

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 14:43

Саи Баба и Саи-центри

Један од такође популарних модернијих индијских „пророка" и „исцелитеља" јесте Сатија Саи Баба.
Рођен је 1926. у селу Путапартеу. Рођено име му је Сатјанараџан Педи Раџу.
У учењима Шри Чинмоја и Саи Бабе запазио сам многе подударности и сличности, поготово у
смислу универзалистичког приступа религији, то јест доктрине о једном богу и мноштву божанстава
(анђела) и аватара, те остварених духовних учитеља. Тако се малопређашњи опширнији приказ учења
Шри Чинмоја умногоме поклапа са проповедима Саи Бабе. Оно што је карактеристично јесте то да се
Саи Баба прогласио реинкарнацијом чувеног индијског учитеља и аскете Саи Бабе од Ширдија. Сам
Саи Баба предодређен је да живи три живота. У претходном се звао Ширди Баба. У овом ће живети
96 година, а осам година после смрти родиће се као Према Саи Баба и имаће лик Исуса Христа.
Следбеници Саи Бабе иначе верују да је он божанство, реинкарнација бога Вишнуа (преко претходне
реинкарнације од Ширди Бабе). Верују да је управо он од бога одабран да у следећем животу
уједини човечанство. Зато они и припремају терен, заговарајући уједињење свих 5 религија. Објавили
су и крст новог доба, који уместо распећа има срца, а у дну лотосове цветове.
Велики Саи Бабин ашрам и центар духовности налази се у Путапартеу, у Индији, и састоји се од
здања које личи на дворац у стилу Дизниленда. Ту су затим зграде у које могу да се сместе на стотине
његових обожавалаца, који масовно долазе да приме његов благослов и увере се у његово
чудотворство. Затим су ту и школе и универзитет који је основао Саи Баба, где се млади
образују како у религиозном смислу, тако и у разним предметима, односно наукама, до техничких
сазнања и вештине рада на компјутерима. Сам Саи Баба је дакле врло богат, мада скромно живи,
улажући огромне донације у објекте потребне за његов духовни рад и ширење мисије. Посебно
је значајно истаћи да је од прилога верника изградио супермодеран „Институт више медицине",
комплекс који се простире на 60 хектара, а опремљен је најновијим апаратима, операционим салама,
скенерима.. Његова популарност одавно прелази границе Индије. Поред свог мисионарског рада,
оснивач је и међународне организације „Духовни напредак на индивидуалним основама". Присутан је
у преко сто земаља света. Центар за Европу налази се у Милану. У Југославији су присталице Саи
Бабе окупљене у два центра, и то у Београду и Новом Саду. Укупан број чланова и симпатизера Саи
Бабиног покрета у нас процењује се на 500.

Саи Бабин центар, или тачније „Саи-центар за универзални духовни развој и образовање"
проистекао је из редова Саи Бабиних присталица из Београда има више огранака у Југославији.
Заговара идеју да се Југославија прогласи зоном мира и љубави, приређује различите приредбе или
манифестације на дан планете Земље. Посебно је интересантан предлог да се, по угледу на Саи Бабин
ашрам у Путапартеу, на ушћу Саве у Дунав изгради велелепни Саи-универзитет за
универзални духовни развој. На политичком плану, Саи Бабиони поклоници у Југославији
присталице су Еколошке странке и странке Зелених. Под капом Саи-центра 1991. године основано је
и „Удружење за граничне области науке Никола Тесла"!!!

Сеансе и медитација Саи Бабиних следбеника одржавају се за сада по становима или на Ушћу у
Београду. Само место службе је по питању ових верника небитно, јер им се, било где да се налазе и
медитирају, телепатски јавља сам Саи Баба, шаљући им поруке и поуке. Саи-центар не штампа
новине, али има своје радијске емисије „Енергетски канал љубави" на Трећем програму
РадиоБеограда. Једна од посебних Саи Бабиних специјалности јесте његово чудотворство и
способност материјализације. На пример, у непосредном контакту са народом он каже: „Ја знам шта
вас мучи, који су ваши проблеми. Стрпите се, ускоро ће то бити решено, бићете срећни и задовољни."
Ако те невоље заиста нестану, биће то још један доказ његовог божанског бића, ако не, Саи Баба ће
рећи да је то зато што нису довољно веровали у његову божанску моћ.
У Саи Бабину способност материјализације његови следбеници верују. Заиста, појављујући се пред
њима, он повремено лаким покретом покаже да се у његовој дотле празној шаци одједном нашао
свети прах „вибути", створен ни из чега. Повремено тако материјализује неки златни предмет или
ситницу. Обожаваоци тада падају у прави транс. Само на 160 км од Путапартеа налази се Бангалоре,
центар савремене индијске науке. Ту су смештени највећи нуклеарни ваздухопловни и
други институти, крем индијске науке. Научници нису могли да прихвате да тако близу њих неки
спретни човек разбарушене косе, пред хиљадама верника изводи трикове. Кренули су у напад
доктрином да је све то само превара, писали чланке и књиге. Био је ангажован и најчувенији индијски
мађионичар Соркар, који је, кад је видео шта је Саи Баба урадио са прахом „вибути", извео и сам исто
то. Ништа није вредело, јер су они који су веровали у Саи Бабу остали непоколебљиви у свом
мистицизму и преданости свом духовном воћи.
Чини ми се да је најадекватнији резиме Саи Бабине духовне и световне мисије дао један индијски
новинар, који је написао:
„Разуме се да многе нервира и врећа мистицизам који се шири око Саи Бабе, слепо веровање људи у
његове божанске моћи, да им смета што је ашрам у Путапартеу велико предузеће које прави видео-
касете, продаје „вибути" и друге тобожње реликвије, што нас тај спретни и вешти „свети човек"
готово исмејава, материјализујући разне предмете. Али зар Саи Бара није подигао школе
и универзитете, болнице и медицинске центре и тако донео много доброг
огромној маси људи? Ставимо све на вагу и измеримо имамо ли више користи или штете? Будимо
практични и прагматични. И зашто нам смета што хиљадама збуњених несрећних људи доноси
утеху? Врло важно за вибути који он просипа са свог длана, односно из рукава."
Морам, ипак, да закључим да се све добро и племенито из Саи Бабине мисије догаћа само у Индији и
нигде другде. Ван Индије, не желећи да потцењујемо искрене следбенике и уважавајући његову
харизму и добротворна дела у његовој земљи, Саи Бабино учење и маћионичарство не значе ништа,
осим што могу послужити као штиво за разбибригу.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 15:07

Ошо Багван Раџниш

Ошо Раџниш умро је 1990. када је имао само педесет девет година оставивши иза себе ореол
спиритуалног великана и воће, велику славу мећу следбеницима, огромно богатство, речју: читаву
малу спиритуалистичку империју, славну организацију која је функционисала као сат у његовом
чувеном ашраму у граду Пуни, у индијској држави Махарашатра.
Роћен је као најстарији од једанаесторо деце трговца из села Кучвада у држави Мадија Прадеш. Као
дете показивао је независан и бунџијски дух. Током студија филозофије наводно је доживео
просветљење, што се описује као стање „тоталне свести и пробућености", попут онога што се десило
принцу Гаутами Сидарти пре него што је постао Буда. Сјајно је завршио студије, био награћиван као
изузетан говорник, радио као професор санскрита, а касније филозофије, али је све то напустио да би
се посветио медитацији и размишљању.
Све чешће и у све већем броју окупљао је следбенике, њих и до сто хиљада, и држао им беседе.
Стварао је своју филозофију која је била мешавина источних и западних, која је захтевала проницање
у себе, што је услов да се постане богат у физичком, материјалном и спиритуалном смислу.
После напуштања универзитета, постао је проповедник прво у Бомбају, затим у граду Пуни, где је
основао свој ашрам. Ту се расправљало о гледиштима свих маркантних фигура историје, од Буде до
Ајнштајна и од Лао Цеа до Вилхелма Рајха. Тада је то постала већ снажна организација, материјално
добро опскрбљена и било је све више људи са Запада који су долазили тражећи спас своје душе.
Спас душама својих следбеника Ошо Раџниш је тражио упућујући их на потирање, тј. брисање
сопственог ега. Када се избрише сопствени его човек постаје неусловљен, слободан и душевно здрав,
а его је прошлост. Све што се радило, акумулирало, све карме и условљености, све жеље и жудње
прошлости, све везано за оно од чега потичемо расу, религију, науку, породицу догаћа се човеку,
а его је то што се догаћа. На терену хришћанства, тумачи Ошо Раџниш, Христово распеће представља
брисање тела, а васкрсење је поново роћени и ослобођени Христ. Такође ће се, то је порука
следбеницима из хришћанског миљеа, и наше васкрсење десити након брисања ега. То практично
значи, саветује Ошо Раџниш, да је свака интелектуализација у животу и свако постављање
неког циља предуслов нервозе и фрустрације.
Циљ треба да буде екстаза и блаженство. И Адам и Ева, поручује Ошо хришћанима, били су
избачени из раја пошто су окусили плодове са дрвета познања, а то је у ствари била жеља да се
потхрани его.
Себе као пример реченог поистовећује са белим облаком, а свој пут духовности назива „путем белих
облака". То је пут свеприсутности, лакоће, неусловљености, нежности, блаженства и љубави. Не
бити, не постојати, а бити свуда. То све је свакако немогуће остварити супстанцијалним егом.
Сексуална енергија, сматра Ошо Раџниш, јесте једина енергија коју можемо потиснути, али је
можемо потиснути, то јест можемо медитирати, кроз секс. Сексуална искуства трансформишу се тако
у медитативна. Није значи, по Раџнишу, секс тај који пружа екстазу, него је то стање свести
ослобоћено сваког мисаоног процеса. Ошо Раџниш је такоће промотер такозване динамичке
медитације. У биополарном свету, у планетарном смислу, полном и сваком другом, прихватити
динамичку медитацију значи не опредељивати се за једно од двоје, већ бити обоје и тако медитирати.

Све ове поруке, поуке, те сеансе и медитације, привлачиле су на хиљаде људи са Запада. Сам Ошо
одлази 1981. за Америку и оснива на огромном ранчу у држави Орегон своје седиште, такозвану
„спиритуалну комуну". Ту су га посећивале хиљаде људи из Америке, Европе, Азије и Аустралије.
Мећутим, све напред описано учење Ошоа Раџниша, у пракси је (најпре у његовом случају, а потом
мећу хиљадама следбеника крајем седамдесетих и у осамдесетим годинама) превазилазило оквире
законских норми које важе и за регулисање рада јавних кућа. Масовне сеансе претварале су се у
масовне оргије, са свим видовима перверзија. Хипипокрет, иако на заласку, још увек је, сходно свом
изворном праву на слободну и отворену љубав, амортизовао однос власти према раџнишевцима, па
су оне (широм света) дуго биле уздржане. Појава дроге је решавана на сличан начин појединачним
хапшењима. Али, зна се, порез му нису опростили. Кад су почеле да стижу казне за неплаћање пореза
почеле су и оптужбе за угрожавање јавног морала, проституцију, кријумчарење дроге. Оптужен
за тридесет пет кршења закона, Ошо Раџниш је затворен 1985. и поред тога што су га бранили најјачи
адвокати из САД. У исто време забрањен му је улаз у 22 државе света. Човек којем се најпре све
толерисало, незајажљиво се од гуру-проповедника претворио у раскалашног богаташа (власника 90
ролс-ројсева), сексуалног развратника и перверзњака недостојног своје мисије и својих књига,
порука, поука и беседа, које је први лично демантовао и компромитовао после издржане казне.
Већ оболео од астме и дијабетеса, враћа се у Индију и у свом граду Пуни оснива „Ошоов
мултиверзитет" (мултиуниверзитет) са предметима као што су: алхемијско хипнотерапијски
тренинг, зенстрељаштво, трансмисија енергије, тибетанско лечење пулсом, па чак и уметност
умирања!
Умире 1990. према званичној дијагнози од срца. Последња ауторитативни документи казују да је
био заражен HIV-ом, те да је СИДА узрок смрти. Број присталица се од некадашњих 10 милиона
смањио на 3 милиона.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 15:11

Чандрасвами

Мећу примерима модерног, комерцијализованог, исполитизованог, неконвенционалног и
нетрадиционалног гуруа, изабрали смо, измећу осталих, Чандрасвамија, до пре неколико година
популарног псеудохиндуистичког гуруа. Његово учење својевремено је публиковано у Београду и
Новом Саду, па се претпоставља да има око 500 симпатизера у нашој земљи. Пореклом је из индијске
државе Андра Прадеш. Још у раној младости одликовао се харизмом. Добар говорник,
убедљив, вешт, брзо је стекао глас великог мистика, светог човека, и правог гуруа. Предузимљив,
определио се за дружење са политичарима који су, опет, умели да искористе његов утицај на
следбенике.Пријатељ је Санћаја Гандија, старијег сина Индире Ганди, и још у време владавине Гандијевих почео
је да се креће мећу људима из државног врха. Био је лични верски односно спиритуални саветник чак
неких председника влада, живео је на високој нози, путовао хеликоптером по земљи и учествовао чак
и у разним политичким смицалицама.

Одлази и за САД. У Холивуду се зближава са Елизабет Тејлор коју је наводно излечио од неке тешке
болести. Ипак, његово уплитање у финансијске и политичке афере постало је све учесталије и
индијске власти га хапсе. Тренутно је у затвору под оптужбом да је учествовао у више политичко-
корупционашких афера, а такоће да је чак имао удела у припремама атентата на бившег премијера
Раџива Гандија.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 15:11

Дзођкен
Друштво за очување древне традиције Тибета

Оснивач овог друштва је Намкхан Ромбу Ринпоће, професор оријенталистике у Напуљу. Прве
комуне Дзоћкена настају у Европи осамдесетих година.Ово је на нашим просторима мала верска заједница и у исто време верска група новијег датума окупљања, па ћемо јој посветити и мање места. Пропагирају религију која је спој хиндуизма и
будизма. Практикују тибетанску јогу, хатха јогу, познатију као „јога хладних предела". Поред тога,
ово друштво изучава тибетански језик, културу, сликарство, обичаје, а посебно тибетанску
древну медицину и астрологију.

Основ учења је савршенство, то јест савршено јединство три узајамно повезана људска аспекта, а то
су тело, животна енергија и ум. Јогом и медитацијом управо се постиже интеракција и хармонија
ових компоненти кад човеку полази за руком да открије своје „првобитно стање чисте свести".
Ова заједница има центре у Београду, броји око 200 чланова и повремених практиканата и сарађује
са другим центрима дзођкена у иностранству.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 17th October 2011, 15:13

Мехер Баба

Мехер Баба, у преводу „милосрдни отац", или „отац љубави", рођен је у Пуни (у Индији), као Мерван
Шеркар Ирани, 25. фебруара 1894. године. Родитељи су му били Индуси, припадници Зороастрине
религије. Од младих дана је на путу богопознања и духовности, а своју прву иницијацију примио је,
што је занимљиво, од једног од најсавршенијих учитеља тога доба, муслиманке Хабрад Абађан. Од
ње сазнаје да је отеловљење божје. Добија име Мехер Баба, а поклоници и следбеници називају га
„аватар новог доба". „Мехер Баба је срж наших безбројних Ја. Не можемо спознати себе ако не
спознамо Мехер Бабу. Волећи Мехер Бабу и дајући Мехер Баби, дајемо и другим лицима, а
дајући другим лицима дајемо и себи", заносно истичу следбеници.
Са друге стране Мехер Баба у својим „Беседама" каже: „Мој задатак није да свету откривам истину,
већ да похотном човечанству помогнем да сазна истину. Треба спознати своје егоистично, а не
стварно Ја, не као добро и лоше, паметно или глупо, већ као уобразиљу, као лажну слику свог
истинског Ја, те људи треба да престану да се поистовећују са том лажном сликом. Ново
човечанство јесте човечанство истине са избрисаним појединачним егом, засновано на спиритуалним,
а не интелектуалним искуствима, то јест доктринама, јер мистично је истинито, а интелектуално је
плод маје, то јест уобразиље. Сврставање људи у групе, партије, религије, секте, јесте бежање у вид
одбрамбеног механизма. Не придајем значај вероисповестима, религијским ритуалима,
догмама, сталежима, већ једино разумевању седам стварности:
• стварно постојање бога чија је суштина (сопство) присутна у сваком појединцу;
•једина љубав јесте љубав према богу, која и буди чежњу да се буде са богом;
• једино стварно жртвовање јесте жртвовање за бога;
•једино стварно одрицање јесте одрицање бога ради;
• бог борави у сваком и добром и рђавом човеку;
• једино право уздржавање је уздржавање од ниских побуда;
• предавање богу, али тако да му не може нашкодити ниједна несрећна околност.

Као један од примера божанске љубави коју је проповедао, он и његови људи стварали су се о
„мастима", душевним болесницима, које је Мехер Баба сматрао светим богоопијеним душама које су
напустиле овај свет ради богопознања. Такве особе је на својим многобројним путовањима Мехер
Баба хранио, купао и проводио време са њима.
Иначе, Мехер Баба је често путовао, како по Индији, тако и по Европи и Америци, дубоко
фасцинирајући све оне са којима се сусретао и сараћивао. Године 1925. заветовао се на ћутање и није
проговорио до краја живота. Са присутнима је комуницирао пишући, а од 1927. престаје и да пише и
само је гестикулацијама и показивањем слова на табли предавао следбеницима своје мисли и идеје.
Умире 1969. У граду Мехерзаду налази се гробница Мехер Бабе. Многа поклоничка путовања
углавном старијих особа, организују се по свету у циљу посете гробници Мехер Бабе. Самим тим
хоћу да кажем да постоје многа друштва следбеника Мехер Бабе у свету. Тако и у Србији имамо
слична друштва у Суботици, Новом Саду и Београду.

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 23rd October 2011, 13:06

Ваишнавска верска заједница Харе Кришна

Међународно удружење за свесност Кришне
Већ смо рекли да у индијском пантеону доминантно место заузима индијско свето тројство:
• Брама, творац
• Вишну, одржаватељ и чувалац
• Шива, преобразитељ.
Знамо да су аватари бога Вишнуа измећу осталих Рама и Кришна, а очекује се долазак месије Калке,
такоће Вишнуовог аватара. Говорили смо такоће и о путевима богопознања и духовног уздизања у
хиндуизму који воде преко самоспознаје, дакле путем понирања и стапања у универзалну, божанску,
неусловљену свест, а да је предуслов за то просветљење појединачна свесност која подразумева
анализу и знање о покретачким силама природе и психоменталне активности. Свесност нас води ка
универзалној свести, ка самоспознаји и самим тим богоспознаји. Тада се свесност, знање које нас је
довело до универзалне свести, брише, а остаје та универзална свест сједињена са божанском.
Дакле, припадници верске групе о којој је овде реч јесу следбеници бога Вишнуа, кроз поштовање
његовог отеловљења на Земљи, аватара Кришне. Живот, учење, поруке и поуке, дакле свесност
Кришне, јесте пут самоостварења, тј. самоспознаје, а самим тим и богоспознаје.
Кришна је, иначе, био саветник и старешина индијског ратника и јунака Арћуне, коме, кроз небеске
и етичке законе, открива виши смисао живота. После се Кришна трансформише у пастира и постаје
омиљен, нарочито код жена. Све то забележено је у староиндијском епу „Махабхарата", и то у делу
који се зове „Бхагавад гита".
Култ Кришне врло је распрострањен у Индији. Постоје Кришнини храмови, вртови, празници, тј.
дани Кришне у Индији. Мећутим, ово масовно поштовање Кришне у Индији нема везе са
„Ваишнавском верском заједницом Харе Кришна" (у даљем тексту: ВВЗ) нити се одвија у оквиру ње.
Њени чланови носе одела боје шафрана, брију главе попут индијских светих људи и дају
себи индијска имена, али окупљају углавном људе са Запада. Да кажем и то да су храмови ВВЗ
реплике индијских храмова и налазе се у земљама Западне Европе и Америке. Кришна је, свакако,
један од највише обожаваних аватара у Индији, али је ВВЗ посебно, мећународно, аутохтоно
удружење настало на Западу.
Пре него што кажем нешто о оснивању Харе Кришне, подсетићу да је пре пет векова живео
овоземаљски живот Шри Кришна Чаитанја Махапрабху. У Индији га зову златним аватаром,
сматрајући га реинкарнацијом Кришне. Творац је мантре (песме) „Харе Кришна", упражњавао је
бакти јогу (јогу љубави и преданости) и остваривао ју је кроз
мантрање. Како је говорио његов пратилац Нитјананда, „довољно је имати код куће Чаитанјину слику
и певати мантру „Харе Кришна", те спознати тако бога". Као неку врсту упутства Чаитанја прописује
осам врста моћи које мора имати сваки јогин тога времена:
• да може постати мањи од атома;
• да може постати већи од планине;
• да може постати лакши од ваздуха;
• да може постати тежи од сваког метала;
• да може по својој вољи изазвати сваки материјални учинак-материјализовати предмете;
• управљати другима попут Господа;
• слободно путовати унутар и изван универзума;
• може изабрати место своје смрти, и место свог поновног роћења.
Циљ сваког духовног уздизања јесте достизање односа са Кришном, а то је самим тим и достизање
савршенства живота, проповедао је Чаитанја.
„После много роћења и смрти онај ко заиста има право знање предаје се мени (Кришни, прим. З. Л.),
знајући ме као узрок свих узрока и свега што постоји. Таква велика душа је веома ретка." Тако стоји у
епу, а Чаитанја, као што је већ речено, предвића могућност самоспознаје кроз бакти јогу и мантру
„Харе Кришна".
Оснивач ВВЗ је Шри Шримад А. Ц. Бактиведанта Свами Прабупада (1896-1977). Он је десети учитељ
у традицији Шри Кришне Чаитанје
Махапрабхуа. Рођени Индијац, пре свог мисионарског рада био је успешни пословни човек у
Бенгалу. Међутим, 1959. прихвата санјасу (одвојен монашки живот) и активно и потпуно предано
почиње свој мисионарски рад. Пошто по правилима санјасина нема право да поседује или зарађује
новац, бригу о породици и сав свој иметак препустио је синовима. На сугестију свог учитеља Шри
Шримада Бактисиданте Сарасватија Такура, одлази у САД, да на енглеском језику преноси свету
ведско учење. Тако је у Лос Ацђелесу 1965. основао „Међународно удружење за свесност Кришне" (у
даљем тексту: МУСК), познатије као Харе Кришна, у преводу „вољени Кришна". Удружење је
засновано на екстатичком обожавању Кришне, што ћу касније објаснити. Веома активна мисија
Свамија Бактиведанте дала је немале резултате.
Основао је издавачку кућу „Bhaktivedanta Book Trust" у Лос Анђелесу. Он сам написао је преко
осамдесет књига преведених на седамдесет језика. Отворио је 108 храмова широм света, има око
10.000 иницираних чланова и на милионе следбеника (око десет милиона) у целом свету. Центар
Харе Кришне за Европу је у Шведској. После његове смрти наследило га је више гуруа. Област
источне Европе држи девет гуруа.
Учење Свамија Бактиведанте покушаћу да представим што верније и објективније, наводећи
повремено цитате из „Бхагавад-гите", као и из
најпознатије књиге Свамија Бактиведанте, „Наука о самоспознаји".
Следбеници Харе Кришне су бакте (посвећеници), па су, самим тим, декларативно, и њихов живот,
систем вредности, верско-обредна дисциплина, рад и навике у складу са њиховом верском
припадношћу. Циљ живота јесте излазак из круга реинкарнација, реализација сопствене духовне
суштине и вечни живот у оквиру свесности Кришне. По „Бхагавад-гити", сва бића су делићи божји, а
делићи су намењени служењу целини. Пут до вечног живота и изласка из круга реинкарнација
јесте пут свесности Кришне. Бити и делимично успешан на овом путу у овом животу јесте велики
напредак, јер обезбеђује рађање добрих верника у породици у наредном животу, те тако ствара

велику шансу за остварење вечног живота или барем за даље духовно усавршавање и
коначну реализацију. Постоји, наиме, 8.400.000 телесних облика од којих добијамо један, у
зависности од сопствених заслуга, врлина и навика у претходном животу.
Посвећеност припадника ВВЗ толико је изражена да, рецимо, наши суграђани тврде да су они пре
свега посвећеници Кришне, а тек узгред деца тог и тог оца и те и те мајке. Такође, нација им је
небитна, а да им је „демонизовано" окружење интересантно само уколико пристане да крене путем
буђења свесности Кришне.
Такође ће Свами Бактиведанта у САД својевремено рећи: „Ви нисте
Американци, ја нисам Индус. Ми смо само духовна бића, душе." У својој књизи „Наука о
самоспознаји" оснивач Харе Кришне каже: „Духовно тело је тело које је ослобоћено смрти, роћења,
болести и старости. Оно је вечно, пуно знања и блаженства. Различите жеље стварају различита тела.
Све док желимо разне врсте ужитака морамо прихватити разне врсте материјалног тела/дакле, у том
случају круг реинкарнација се продужава, прим. З. Л./. Кришна, бог, толико је љубазан да нам даје
оно што желимо. Ако желимо тело тигра /мисли се на будући живот појединца, прим. З.Л./. снажно и
са зубима којима можемо хватати животиње и сисати свежу крв, Кришна ће нам пружити прилику...
Ако желимо тело бакте, даће нам такво тело... Ако се неко бави јогом, процесом самоспознаје и
из неког разлога не успе да доврши процес, пружа му се још једна прилика. Тако се раћа у чисто
браманској, или богаташкој породици и добија све услове и погодности да заврши процес."
Из „Бхагавад-гите" навешћу речи Кришне упућене Арћуни: „Драги мој Арћуна, ако неко схвати
моју појаву, одлазак и делатности, само због тог разумевања пружа му се прилика да се после
напуштања овог тела роди у духовном свету." Дакле, да разјасним: хоће се рећи да свако кад-тад мора
да напусти ово тело, при чему онај који је схватио Кришну неће бити присиљен да прихвати још
једно материјално тело,
већ одлази директно у духовни свет и „раћа се на једној од духовних планета", како каже Свами
Бактиведанта у књизи „Наука о самоспознаји". Он такоће у истој књизи каже:
„Душа је честица мања од атома. Сићушни делић бога, то је душа; она има божанске особине као што
капљица воде има све састојке као и велика вода. Душа се сели из тела мртвог у ново тело (мења
одело). Душа на еволутивном путу иде, сели се, рецимо из тела водених животиња, у биљке и дрвеће,
затим инсекте, птице, животиње, па затим у нецивилизоване људе, а после тога у цивилизоване љуе.
Еволуира, дакле, одело душе, а она остаје једна, непроменљива, вечна. Телесно схватање живота које
се манифестује, рецимо, кроз сладострашће, националности, конфесије јесте глупост и по томе се не
разликујемо од паса и мачака. Нације и вероисповести само су врсте одеће."
Постоје разни облици грешних тела и према степену грешности живо биће добија материјално тело.
Зато наш прави проблем није како да једемо, спавамо, размножавамо се и бранимо, већ како да
добијемо нематеријално тело, духовно тело. То је коначно решење свих лроблема. Кришна обећава:
ако се предамо, ако постанемо потпуно свесни Кришне, уједно ћемо се заштитити од свих последица
грешног живота.
У овом добу једноставно певајте мантру „Харе Кришна". Нема другог начина. Људи су збуњени
многобројним процесима самоспознаје. Не могу се бавити правим обредним процесима медитације
или јоге. То није могуће. Зато господар Чаитанја каже да ће онај ко прихвати овај процес певања
одмах постићи ниво самоспознаје. Овај процес певања који је господ Чаитанја понудио за постизање
љубави према богу, зове се санкиртан (у преводу „потпуно славље"). Певање „Харе Кришна"
је трансцендентни процес, процес оживљавања изворне свесности. Постоји осам врста
трансцендентних заноса који можда одмах неће бити присутни код почетника, али даљим певањем и
духовним узрастањем хоће:
1. ошамућеност
2. знојење
3. јежење коже
4. запињање у говору
5. дрхтање тела
6. лагана вртоглавица
7. плакање у заносу
8. транс
Мантра „Харе Кришна", позната и као „маха мантра" („велика мантра") изводи се уз помоћ
бројанице. Ако бројаница има 64 куглице, креће се мантрањем од прве до последње куглице. Држећи
се за сваку од њих понавља се 16 пута мантра „Харе Кришна". Укупно се у току сваког киртана
(службе) мантра понавља 1.024 пута. „Маха мантра" гласи овако:
„Харе Кришна, Харе Кришна,
Кришна, Кришна, Харе, Харе,
Харе Рама Харе Рама,
Рама, Рама, Харе, Харе."
Вољени Кришна (2 х)
Кришна, Господе (2 х)
Вољени Рама (2 х)
Рама, Господе (2 х)

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Чувар Православља on 23rd October 2011, 13:12

Други део Ваишнавска верска заједница Харе Кришна


Свами Бактиведанта такоће каже следеће: „Не само што време садашње није приступачно правој
мистичној јоги него и Веданте које се могу читати тешко се могу разумети на прави начин, јер су
тумачења вишеструка. Мантра, то јест певање Харе Кришна је довољно за посвећеника Кришне, за
Бактија... Да се вратим, немојте мислити да је Покрет свесности Кришне нова религија која не
признаје Бога. Бога можемо звати Алах, или Кришна, или неким другим именом, али која религија не
признаје Бога. Ми једноставно поучавамо људе да воле Бога. Привлаче нас разне ствари, али ако
своју љубав посветимо Богу бићемо срећни. Немојте волети само дрвеће, биљке или инсекте. То вас,
свакако, неће потпуно задовољити. Научите да волите Бога. То је мисија Чаитанје Махапрабуа. То
је наша мисија. Трансцендентална вибрација настаје певањем Харе Кришне, те узвишен процес
(осмишљавања) наше трансценденталне свесности. Као живе духовне душе ми смо свесни Кришне,
али смо загаћени од памтивека. Наша свесност је сада загаћена материјалном атмосфером.
Материјална атмосфера, окружење, у којем живимо
назива се „маја", у преводу „оно што је илузија". О савременим јогинима и гуруима Свами
Бактиведанта каже: „Они су лакрдијаши и преваранти. Не знају шта је права медитација, користе
нестандардне методе, незабележене у ведским списима."
Осим што потире значај нације и конфесија, хришћанима се Свами Бактиведанта Прабупада обраћа
на више места на следећи начин: „Ко постане свестан Христа, тај је свестан Кришне. /.../ Ми Исуса
Христа поштујемо као нашег гуруа, јер проповеда свесност Бога и зато је и наш духовни учитељ."
Свами Бактиведанта и прекорева хришћане: „Уместо што држите затворене цркве, понудите их нама.
Ми бисмо тако певали божје песме 24 сата на дан /,../ Такође мислим да би хришћански свештеници
требало да сарађују са Покретом за свесност Кришне."
Као и сви Индуси, чланови овог покрета сматрају краву светом животињом, или, тачније, другом
мајком чије млеко користе као и мајчино.
Било би, чини ми се, интересантно навести и речи оснивача ВВЗ о криминалу, тачније о
криминалцима: „За разлику од побожног човека који има чисто срце, криминалац има нечисто срце.
Та прљавштина је као болест и манифестована је у виду необуздане пожуде и похлепе. Дакле, многи
људи болују од те болести и зато је криминал раширен. Кад људи прочисте срце од те прљавштине
криминал ће нестати. Најједноставнији процес прочишћења јесте заједничко певање божјих светих
имена, санкиртан, који је и основа покрета свесности Кришне."
Исхрана је посебно поглавље следбеника ВВЗ. Пошто следбеници Кришне себе сматрају бактама
то подразумева посебан режим исхране у складу са учењем које следе. Како све на свету, и животиња
и биљка, имају душу, то је исхрана пре свега строго вегетаријанска да се у циљу исхране не би
убијало и тиме чинио грех. И сам оснивач заједнице је својим следбеницима, спремајући ову храну,
дао препоруке, то јест неке рецепте, који се ревносно поштују. Тако ће се у кухињи уз другу
вегетаријанску храну обавезно спремати и нудити чапатије (погачице од непросејаног брашна), дал
(супа од поврћа) и ги (путер). Ова храна која се спрема у храмовима Харе Кришна зове се прасадам
или господова милост. Она најпре одстоји око пет минута у току специјалне молитве којом се нуди
Кришни, па тек потом следбеници обедују. Исхрана прасадамом сматра се причешћем Кришном и
делом обреда заједнице. Прилика је и да се каже како припадници Харе Кришне проводе дан у храму.
Буђење је у 4 сата ујутро. Од 4 до 9 је служба, служи се Кришни, кроз велику мантру уз помоћ
бројанице на већ описан начин, шеснаестоструким понављањем мантре на сваком зрну куглице,
укупно 1.024 пута. То су личне медитације. Осим њих предвиђено је и колективно извођење велике
мантре уз колективно певање, тзв. санкиртан. Санкиртан припадници Харе Кришне изводе и на
јавним местима. Од 9 до 17 сати најпре се доручкује, потом свако иде на своје задужење, било везано
за храм (чишћење, припрема хране), било везано за мисију (продају књига, пропагандног материјала),
или се обављају пробе за јавне наступе (вокално-инструментални састав „Нитјананда" из Београда,
који чине чланови Харе Кришне из Београда с времена на време одржава добро посећене концерте), а
ангажовали су се, на нашим просторима до пре неку годину, и хуманитарним радом у организацији
„Food for Life" („Храна за живот"). Од 17 до 19 сати је вечерња служба. Најважнија и најпосећенија
служба је недељом у 10 сати коју посећују и бивши иницијанти, симпатизер и гости. Духовно
уздизање подразумева својеврсно рангирање. Ко достигне највиши, трећи степен, тај се смрћу
сигурно утапа у Кришнин свет, у вечно блаженство, остварује циљ, прекида круг реинкарнације, те се
са својим духовним телом вечно насељава на духовној планети. Заслужити тако нешто значи
претходно ревносно служити Кришни и беспрекорно се држати моралног кодекса заједнице и то:
• беспрекорно се држати вегетаријанске исхране (избачени су месо, риба, јаја);
•забрана предбрачног и прељубничког секса;
• забрана конзумирања свих опојних средстава дроге, алкохола, кафе па чак и чаја;
• забрана коцкања.
Посебна карактеристика припадника ВВЗ јесте прихватање система друштвених сталежа
карактеристичних кроз историју за саму државу Индију, на којем почива и сама верска цивилизација
а који се зове „Вернашрама дарма" и обухвата 4 степена, 4 друштвено-социјална сталежа и 4 духовна
сталежа:
брамани духовници,
свештеници, научници
кшатрије управљачи, ратници
ваишије трговци, занатлије,
пољопривредници
шудре радници, слуге;
по другом критеријуму имамо:
грихасхе породични људи
ванапрастхе они који су се
одвојили од породице
брамачаре они који живе у целибату
санјасине монахе
Крајњи циљ је опет обожавање Кришне, које спроводи свако у свом друштвеном сталежу. Судбина
сваког је у свом сталежу у којем живи. Срећа и несрећа се не могу спречити, зато не треба трошити
време на свакодневицу, него се треба у потпуности и предано посветити духовном напредовању у
оквиру Покрета за свесност Кришне, сходно свом друштвеном и духовном сталежу.
И баш у последње време, уз мисионарско проповедање и подучавање из чисто религиозних и
мисионарских побуда, следбеници Харе Кришне после смрти Свамија Бактиведанте (1977) посебно
инсистирају и на ширењу идеје о кастинском урећењу друштва на глобалном плану. То бих
илустровао наводима везаним за организацију државе и друштва на кастинском принципу коју ВВЗ
заговара. Биће то извод из предавања др Александра Дворкина, руског теолога и стручњака светског
гласа за питања верских секти, одржаног октобра 1966. у Дому Војске Југославије, на конгресу
о тоталитарним и деструктивним верским сектама.
„Ипак, уз сву своју самокритичност, кришнаити се не одричу своје основне доктрине концепције
Варнашрама, која је и до данашњих дана остала формулисана у књизи „Варнашрама манифест
социјалног разума" (Њујорк/Лос Анћелес/ Вадуц/Бомбај, 1981. год. Странице цитата дате према
немачком издању. Превод са немачког: П Чиплин).
Њен аутор је Његова Божанска милост Ом Вишнупада Парамахасма Парирајакарја Астотарасата
Шри Шримад Харикеши Свами Махарја Вишнупада Ахраја Харикеши Свами, Американац по
националности, члан МУСК. Шрила Прабхупада је 1977. заузео место гуруа-вође и управника
имовине. Он је врховни гуру свих кришнаита и сва његова мишљења и одлуке за њих су обавезујуће.
Стога је сваки домаћи кришнаит обавезан да Варнашраму сматра божанским поретком друштва и да
тежи њеном спровоћењу свуда у
целом друштву. Упознавање некришнаита са овом концепцијом је врло компликовано. Руководиоци
секте скривају је од спољних људи, сматрајући да они нису довољно просвећени да би је схватили и
применили и да би се скандализовали ако би се ближе упознали са њом.
У чему се састоји та концепција? Пре свега, она оповргава основе демократије, тј. оне саме принципе
на којима кришнаити инсистирају, бранећи своје право на постојање у плуралистичком друштву:
„Ако је људско друштво обезглављено, онда ће безумни људи, који нису брамани, увести свет у
мучно самоуништење, и све дотле док на чело човечанства не стану брамани, неће бити мира, ни
среће ни задовољства." (стр. 106)
Религиозна неутралност државе, лажно названа атеизам, проглашена је кривцем за општи пад, који се
може исправити само брзим увоћењем у читав свет кастинског система Варнашраме, на чијем ће челу
бити руководећи кришнаити. Реч је о својеврсном освајању власти, које се може остварити кроз
покоравање интелектуалне елите разних земаља и одлучан утицај на средства масовног
информисања: „Савремени друштвени систем, којем се људи осећају приврженим, може
бити безболно промењен ако се примене исправни социјални циљеви које садрже прави ваишнавски
ведски текстови." (стр. 133)
Харикеши Свами желео је да искористи информациону мрежу друштва у циљу „ширења сазнања о
божанственом" (стр. 136), тј. да претвори СМИ /владу, прим. З. Л./ у инструмент пропаганде
свесности Кришне, надајући се, не без основа, да ће перестројка брже од свега настати у оним
друштвима у којима се велики број информација може ширити без препреке. Данас се информациони
канали могу злоупотребити тако што се њима плени ум човека материјалним циљевима.
Информативни слој ваишнаваца може продуховити те канале, при чему ће их они користити за то да
би изазивали духовне промене у друштву. (стр. 134)
У новом друштву пред преуређени СМИ биће постављени други задаци: „У друштву Варнашрама
информациони ток налазиће се под контролом брамана. То значи да ће све информације које шири
СМИ морати да одговарају духовном стандарду. Друштво Варнашраме потпуно зависи од
интелектуалног воћства брамана. Зато друштво Варнашраме не може да остави СМИ под контролом
других снага." (стр. 146)
Све кључне позиције у СМИ заузеће виша каста брамана: „Пред браманима је задатак да обуче народ
уз помоћ информационе мреже. Брамани ће постати саветници људима и одрећиваће карактер
друштва." (стр. 118). Глумци, коментатори, редитељи и слични остаће, напротив, као шудре нижа
каста најамника, радника за новац. Ипак „сви они који одлучују које знање и информацију треба
ширити редактори, новинари, сценаристи или редитељи морају бити брамани који су обучени
да управљају друштвом. Под руководством брамана СМИ ће служити истом циљу, као и под
садашњим материјалистичким руководством, и тиме ће управо подржавати друштвену стабилнсот.
Ипак, то неће бити друштво које је запало у материјалистички ћорсокак, већ прогресивно духовно
друштво. (стр. 148)
Идеални друштвени систем то је теократија уздигнута на дотад невићену висину, која не подлеже
критици и која је заснована на кастинској основи. Систем Варнашрама МУСК произилази од
Свесавршеног Свевишњег. Највиши Господин опуномоћио је своје записе. Највиши Господин жели
да створи Свој савршени друштвени систем (Варнашрамадхарму) у виду старања за
људско друштво." (стр. 73, 88 и 81)
То друштво карактерише кастински систем. То је веома ауторитарно друштво. Чак и Харикеши
Свами самокритично признаје: „Влада Варнашраме, треба схватити, није фашистички, али је суров
режим." (стр. 208) Често се може срести корпоративистички опис идеалних система. Многе
фашистичке идеологије воле да упорећују државу са организмом, који има главу (управљачку
елиту), руке (касту полиције и војске), стомак (касту трговаца и банкара) и ноге (раднички део
становништва).
На челу друштва стоји заиста умна глава која доноси одлуке, сагласне апсолутним принципима (стр.
88).
Та руководећа елита јесу ваишнавиакари, тј. они су монаси друштва и његове вође. Никакви избори
нису потребни, јер „ако народ просто види како они раде и чује шта они говоре, онда је потпуно
очевидно да ће им се он прикључити и следити те висококвалификоване, духовношћу и благодаћу
испуњене људе који се изузетно брину о највишем благостању народа." (стр. 82)
Кришнаитски гуру изрекао је своје мишљење и о радницима који чине више од половине
становништва у његовом систему друштва. Ево шта он о њима мисли:
„Професионалним склоностима шудра одговара физички посао или услуге. Шудре опслужују три
друге друштвене класе. Њихов доходак зависи од задовољства које њихов рад доноси корисницима
услуга. Људи који имају способност да буду шудре предодрећени су да раде под контролом три више
друштвене групе. Њихов основни интерес је да задовоље сопствене интересе, њих стално нешто вуче
забрањеним гнусним стварима као што су риба, месо и јаја, и нарочито храна подложна труљењу.
Шудра се одржава помоћу вина, вискија, пива и цигарета, често је и наркоман. Он може да
прокоцка сав свој новац ради задовољења сопствених чула. Шудра није у стању да издржи
ограничења чулних наслада, чак ни на моменат и првом приликом ће са огромним олакшањем да се
преда зову насладе. Његово омиљено занимање је секусални живот. Незадрживо гоњен својим
гениталијама, он ради даноноћно да би створио погодну ситуацију која одговара његовим похотним
жељама. Шудре се увек налазе под контролом неког другог и то одговара њиховим наклоностима.
Најбоље за њих је да се потчине контроли у систему Варнашрама. Тада ће коначно бити задовољни."
(стр. 215, 217 и 227)
Треба приметити да ће се, за разлику од кастинског система у Индији, где се припадност касти
стиче роћењем, чланови нових каста бирати још у раним фазама школског образовања: „Нико није
сасвим лишен личних квалитета и нико не може да не ради у складу са својом природом. То је само
питање времена када ће се код детета испољити типични симптоми одрећене друштвене класе." (стр.
143) На тај начин човекову судбину одрећује не неки неправедан слепи случај, већ владајућа елита.
Свака каста добиће образовање које стриктно одговара њеном положају у друштву: „Ученици
довољно способни да би се обучавали за брамане добијају довољна знања из свих филозофских и
интелектуалних предмета. За друге друштвене групе то је непотребно и неумесно. Упоредо са
будућим браманима пролазни курс учења похаћају још само кшатрије, који ће касније заузети високе
руководеће положаје. Остали чланови друштва добијају образовање које одговара њиховој
касти и после тога he бити погодни за професионално испуњавање свог социјалног дуга."
Када достигне отприлике 12 година, дечак напушта своју основну школу и даље добија продужено
образовање у складу са својим професионалним способностима. „Ако ученик има способност шудре,
научиће га да ради одрећени посао. Он ће посећивати школу дотле док не добије довољно знања за
обављање тог посла и не више од тога. Затим ће напустити школу да би се бавио друштвено
корисним радом.
Ученик који покаже способности ваишије, добиће дуже школско образовање, специјализујући се у
областима ваишијских професија, као што су: трговац, банкар или сељак... Те професије изискују
широко образовање." (стр. 144)
У школи неће бити места религиозном плурализму. У свим школама новог друштва учиће се само
кришнаизам: „Што се тиче погрешних и бесмислених принципа атеиста, о њима не треба
информисати децу која посећују школу Варнашрама, да не би сазнала у шта други верују." (стр. 141)
Без обзира на сталне изјаве кришнаита о њиховом стремљењу ка миру и редовних фестивала мира
које они спроводе, у систему Варнашрама најважније функције поверене су војној касти кшатријама.
У друштву будућности предвићени су и кшатрије-атоми, у чије задатке спада и
то да духовно или уз помоћ електронике, оружјем или опремом слисте непријатеља са лица земље.
(стр. 180). Носилац божанске свести, као главни у влади, мора да има могућност да води, како
одбрамбени тако и освајачки рат, и да води војску у победе. Он је дужан да нападне /непријатеље
друштва, прим. А. Д./, да их пороби, да неутралише њихово деловање и рћаво понашање, а затим да у
њиховој земљи устроји друштво социјалне свести. (стр. 163)
Пред нама су глобални планови: „Ако једно друштво може да се промени и да прихвати духовне
вредности, веома је важно да руководиоци учврсте интересе тог духовног друштва у целом свету.
Оружано супротстављање ће пружити само демонске личности, које су се целим срцем прилепиле уз
атеизам и материјализам. Управо такве људе треба уништити. Тада ће се свет ослободити њихових
захтева." (стр. 163)
„Шта значе глупи и сентиментални идеали живети и уживати у свету који је јасно испољио склоност
ка самоуништењу." (стр. 181)
Нераскидиви део идеалног друштва то је лик непријатеља. МУСК назива своје непријатеље
демонима. У овом свету живе три врсте људи: богомизабрани, демони и невини. Богомизабрани су
заузели своје место службеника Највишег. Демони активно раде на томе да уништи свако сазнање о
Богу. Невини образују стадо које следи за оним ко је на челу друштва. (стр. 158)
Сви граћани he проћи кроз обавезан систем испирања мозга. Исправне мере које је започео снажни
врховни Варнашрама неће ограничавати само снажни војни утицај. Граћани оних друштава која су
затрована атеизмом, добијаће инструкције од брамана, да би им се лично објаснила неопходност
система Варнашрама. Лако се могу одвојити корисни елементи друштва од некорисних, позвавши
сваког на зајендичко певање мантре Харе Кришна. Уз заједничко певање мантри, многи људи који су
сада преступници, могу се прочистити и као такви испунити важан посао за друштво. Ако се неки
људи без обзира на то што је пут прочишћења био свакоме доступан, и даље понашају како не треба,
неопходно је да се полиција кшатрија оштро позабави са сваким од неподобних." (стр. 163, 177)
Ево како треба дискутовати са критичарима система: „Завидне и неосноване критичаре треба
позвати на дискусију са браманима само зато да би се подстакао дух народа. Као крајње средство
брамани ће позвати кшатрије који ће довести у ред такве агитаторе." (стр. 165)
Изванредно је интересантна теорија о кажњавању неистомишљеника: „Пошто ће се људи у друштву
Варнашрама још од роћења учити високим обрасцима људског понашања, за њихове преступе нема
никаквог оправдања. Зато ће полиција Варнашрама бити довољно строга према преступницима и
сурово ће их
кажњавати... После првог покушаја да се ставе на прави пут истине они који први пут греше,
полиција кшатрија мора да протера или уклони окореле преступнике... Примена смртне казне не
подлеже расправи. У савременом друштву на смртну казну гледају као на бесмислену суровост; скоро
свугде она је укинута. Али укидање смртне казне само је доказ неспособности и
незнања руководилаца друштва, а никако милосрћа према убицама... Ако у складу са религиозним
законом убица буде кажњен, онда ће он сагласно закону карме бити ослобоћен посмртне казне.
Казне ће служити као средство застрашивања. Боље би било, кад би се сентименталне присталице
индивидуалних слобода узбућивале због тога што безрезервна подршка праву и поретку не узима у
обзир социјално порекло и окружење преступника." (стр. 176 177).
И тако, удружење за свесност Кришне негира слободу. Када критичари тоталитарних секти говоре
о одсуству слободе унутар секташких комуна, онда их оптужују за необјективност. Теорија
Варнашрама је теоријска основа забране слободе, која произилази из уста самих секташа. За
пропаганду и остваривање одговарајућих концепција у друштву кришнаита, као и у другим
религијама младих, радо се користе правом на слбооду свести и мишљења. Ипак, недопустиво је
злоупотребљавати једно од основних права
човека, право на слободу свести, да би се ограничила остала основна права. Као што смо видели на
примеру концепције Варнашраме, у крајњој линији то доводи и до ликвидације права на слободу
савести.
Потпуно је очигледно да је МУСК сурова група за освајање власти, установљена на строго
тоталитаарним принципима, која машта да те принципе прошири на читаво становништво земаљске
кугле. Сматра се да је то један од покушаја најближих претеча Антихриста да припреме тле за његову
владавину у целом свету."
Уз претходни текст додајемо да су се после смрти Свамија Бактиведанте појавили лидери, гуруи
Харе Кришне из више области у свету промовишући се за наследника. Били су ту гуруи из више
држава САД, Енглеске, Шкотске, Шведске, Холандије и Русије. Свакако је ту било жеље за
лидерством, али, без цинизма рецимо и правом на располагање огромном Бактиведантином
империјом. Покрет је тако, крајем седамдесетих, прилично дехомогенизован.
Истина је, показало се, да је поједино чланство уз знање локалних воћа кријумчарило и користило
тешке дроге као што су хероин или ЛСД. Дрога се каналима покрета појавила чак и у Русији.
Истина је да је монаштво у неким храмовима Америке живело у промискуитету.
У САД, тачније у Западној Вирџинији, дешава се почетком осамдесетих година серија убистава, за
које је индиректно везан воћа покрета за ту државу и својевремено један од Бактиведанти најближих
гуруа.
Један тако „чедан" покрет, са чланством високих моралних принципа и дисциплине суочио се са
низом афера. Ипак, предузимљивог пословног духа, са израженим атрибутима менаџера, Американац
Харикеши Свама наметнуо се као домаћин, те стварно постаје први гуру воћа ВВЗ и управник
имовине. Он успева да консолидује заједницу, те да углавном поврати дисциплину и уредност у
храмовима.
У стратешко-доктринарном смислу заговорник је радикалног кастинског друштвеног урећења, као
што је већ речено. Да ли то схватити као верски фанатизам, лидерски ентузијазам; да ли као
политички анахронизам или као реалну могућност артикулисану у овом случају речником и праксом
хиндуистичке традиције? Да ли је то још један пробни балон светских центара моћи то јест будућих,
мада преодевених, брамана и кшатрија?
Ако је судити по посећеним концертима групе „Нитјананда", само у Београду има око 5.000
симпатизера Харе Кришне, а укупан број у Југославији процењује се на 10.000. У свету их има око
пет милиона, процентуално највише у земљама бившег Источног блока. Центар им је у Америци, а за
Европу у Стокхолму.
На крају поглавља о псеудохиндуистичким сектама, послужио бих се опет једним цитатом, овог пута
владике Николаја Велимировића, који је дуго проучавао индијску религију и философију и чак
показивао симпатије према њима. Он каже: „У погледу философије, Индија је најбогатија земља на
свету. Све што су људи могли да измисле својим разумом смишљено је у Индији. Само је Бог једини
могао људима открити нешто ново што људи нису измислили. И Бог је заиста открио људима највећу
новост радосну вест кроз Исуса Христа... Кад би Индија знала истину, зашто би чекала аватаре и
месије? Чека она нове, јер не верује у старе; чека месију јер је видела да јој не помаже ни
Гаутама, Зен, Патанђали, Санкија / а ја додајем: Ошо, Шри Чинмој, Мехер Баба, Саи Баба, Свами
Бактиведанти, прим. 3. Л/. Највећи противници хришћанства у Индији су окултисти и теозофи који
мисле да су пронашли кључ мудрости у збиру свих религија и философија и који држе да је истина у
мноштву, а не у чистоти."

Назад на врх Go down

Re: Верске Секте

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 4 of 4 Previous  1, 2, 3, 4

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму