Антихрист и последња времена

Страна 2 of 3 Previous  1, 2, 3  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:20

II. Када ће, ипак, бити крај свијета?



Али сасвим је друго, наиме, питање о тренутку краја. И ако Црква и може да благослови ишчекивање, - према одређивању тачног датума се мора понашати сасвим другачије.

А ево зашто (поред онога, што сам Вам већ написао).

а) У Светом Писму апсолутно јасно се забрањује то израчунавање... Додуше, заповиједа се да се на основу првих листића на смокви закључи да прољеће долази уопште; али недјеље његове ми не знамо. Напримјер, сада код нас цвјетају шљиве... И одједном - већ други дан ударио мраз... Друге воћке, пропупале, али не цвјетају; зауставиле се... Ипак, јасно је, разлика може бити само у данима, у недјељама евентуално... А прољеће се не може зауставити... Тако је и са питањем о крају свијета.

- Кад ће бити крај свијета? - питају Господа. Нико не зна; само Отац Мој... "А и није ваш посао да знате времена и рокове које Отац положи у Својој власти" (Дјела Ап. 1:7)... Не знам: може ли бити јасније и категоричније изражена забрана одређивања рокова?.. Чисти гријех! Дрско противљење Ријечи Господњој! И како се то људи не плаше да израчунавају рокове?

б) А ако се чак и мисли у уопштеним (а не тачно одређеним) процјенама - и тада се не смије бити увјерен да су ишчекивања оправдана и несумњива; конкретно, и о Русији. Чак и ако се претпостави да ће она сама и да сконча, односно, да је за њу заиста наступио "крај свјетске историје", као што се нешто слично већ десило са Грчком - нико не може са гаранцијом побијати да се на њеним развалинама неће разгорјети нове хришћанске земље Азије, као што се ми, словени, разгорјесмо уз једва тињајућу културу Грчке.

в) Али ако се то и не догоди, и тада ипак нико не смије да се дрзне па да одређује рокове. 5 - 20 - 50 - 100 година - све су то цифре, за историју врло незначајне.

И преп. Серафим, на којег воле да се позивају очекиваоци и трагачи за годином смака свијета, категорички је одбијао од себе одговор на то питање. Када је један брат био наумио да га запита о времену другог доласка, прозорљиви угодник га је сам предухитрио:

"Радости моја! Превише високо ти мислиш о убогом Серафиму: ја да знам кад ће бити крај свијету овоме и тај велики дан у којем ће Господ судити живе и мртве и вратити свакоме по дјелима његовим! НЕ, ТО ЗНАТИ - ЗА МЕНЕ ЈЕ НЕМОГУЋЕ!"

Ако је овај велики свети тако одлучно рекао то за себе - како онда ми смијемо уопште да дрзнемо и да помислимо на то! Треба имати велику духовну лакомисленост, и веома високо о себи мишљење, да би се бавио оним што је Сам Господ забранио, и од чега се отказао угодник који је у себи јавно имао Духа Божијег.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:23

III. Крај свијета очекивати у наше вријеме, или не?

Ја мислим: НЕ!

Нека ме помилује Господ због овога. На овакво, пак, мишљење, мене наводи много тога, а прије свега - сама ријеч Божија.


а) Ви знате да се на много мјеста указује на један од најнесумњивијих признака приближавајућег се краја свијета: то је управо његова НЕОЧЕКИВАНОСТ. При томе, дати термин треба схватати не само у смислу "изненадности" часа, него још више у смислу - ОДСУСТВА ИШЧЕКИВАЊА КРАЈА. Послушајте. Људи ће јести, пити, градити и т.д. као пред потопом... Додуше, може неко да каже да се то мисли на грешнике, невјернике... Тачно - дјелимично... Али није само то. Прича о дјевама казује да су "задријемале" чак и мудре дјеве... Због тога и друге ријечи: "не знате кад ће доћи", "будите будни, да вас у онај час не бих затекао да спавате" - говоре да та опасност пријети чак и вјерницима. Аналогија са ап. Петром, Јаковом и Јованом - у врту Гетсиманском: спавали у страшном часу Жениха-Господа.

Али чак и ако се допусти да се овдје ради управо о "часу", а не о другом, много неодређенијем тренутку, ако се допусти да ће уснути само луде дјеве и у злу лежећи свијет, а не и ученици (мада ја мислим да то није тачно: "и мудре" "задријемаше", то јест, на неко кратко вријеме, и оне су се биле заборавиле"; и тада се уопште не доводи у сумњу да људи - сав свијет - не само да неће ишчекивати крај, него ће пред крај, баш напротив, сви тврдити и мислити да се уселио "мир и сигурност" (1 Сол. 5:3). У наше вријеме ми видимо управо супротно: свеопште незадовољство, сметеност, "издисање од надолазећих катастрофа", ишчекивање краја или, у крајњем случају, катастрофа свјетске историје. О "миру и сигурности" сви само маштају, али баш њих нема... Само то савршено несумњиво говори да крај свијета - није данас, није сад. А када је онда? - Па, не знам. Али мислим да треба да прође још доста година, да би човјечанство ушло у потребно стање (иако ће то стање бити само привидно, површно, привремено и, наравно, вањско, земаљско, а не унутрашње, не духовно) "мира и сигурности"... Да би "сви" могли да "кажу": "Но, напокон и ми дочекасмо ред и мир"... А такве се ствари не раде за коју седмицу или мјесец, него годинама, деценијама...

б) Друго обиљежје - обраћење јевреја вјери. О томе бих могао што-шта да напишем, али рећи ћу овдје само кратко... И Сам Господ на то указује: "Остаде двориште ваше пусто, све док не повичете: благословен је Онај Који долази у име Господње"... И још: Јерусалим ће бити у власти незнабожаца, док се не испуне времена незнабожаца (незнабожац, паганин, у Јеванђељу се противопоставља Јудеју).

Ап. Павле (Рим. 9) категорички говори да ће се "сав Израиљ" спасти, - када незнабожачки свијет престане да даје нова чеда Цркви (подразумијева се - не јединице, него масе народне, то јест, када се заврши "епоха" попуњавања Цркве паганским народима). "Све" - то јест, масе Израиља, а Израиљ истински не по букви, него по духу (упореди Рим. 11:26 са Рим. 2:28-29).

Св. Јован Богослов претсказује Цркви Филаделфијској ("братољубивој") да је њих мало, али ће истинити Јудеји "из сотононог зборишта" (какви ће бити они који ће себе називати Јудејима) прићи и поклонити се пред хришћанима (Откр. 3:9). И св. Јован Дамаскин - да ће се јевреји пред крајем свијета обратити, мада сам момент тог обраћења њиховог он помјера на посљедње године: "Биће послани, - говори он, - Енох и Илија Фезвићанин, и они ће обратити срца отаца ка дјеци, то јест, Синагогу - ка Господу нашем Исусу Христу и ка проповиједи апостола; и умртвиће их (антихрист)" (Тачно изложење вјере, 267. стр.).

Али чак и ако само обраћење јевреја буде у посљедњим годинама - ипак оно мора бити историјски припремљено. А за то су потребне опет - не мјесеци, него године и деценије... Психолошки и политички ка томе их гура сама историја... И то се већ сада полакао припрема... Могао бих да се са Вама подијелим о ономе што сам сам уочио, али нека то ипак буде други пут... Видио сам пркерасне хришћане из јевреја... Али масе њихове (чак и правовјерних) се још нису пробудиле. Слиједи, није још крај свијета и због тог разлога.

в) Као потврду овога позваћу се и на два веома карактеристична свједочанства.

Свт. Тихон Задонски је у виђењу Божије Мајке, Коју је пратио ап. Павле, питао и за крај свијета. А ап. Павле му је одговорио ријечима управо из своје Посланице: "Када буду говорили: "мир и сигурност", тада ће их изненада стићи погибија" (1 Сол. 5:3).

Преп. Серафим такође је једној од својих духовних кћери, Дивејевских сестара, рекао: до антихристовских времена нећете доживјети, а времена антихристова ћете преживјети.

Какве ријечи!

Данас Русија (она поготово) преживљава та времена... Она су стварно антихристова по својој суштини, па чак и по размјерама... Али, видите, та ће се времена, значи, "преживјети", то јест, између њих и антихриста ће бити један другачији одсјечак времена, то јест, мирни, вријеме мира и благостања.

Слично су, колико сам имао прилику да чујем (чини ми се, опет од С.Н. Дурилина), говорили и Оптински старци: послије ових ужаса биће 70 година задивљујућег процвата и вјере, и благостања у Русији... И тек потом - још ужасније... И - тек након неког краткотрајног привидног говорења: мир и сигурност - долази крај...

Психолошко-историјски то би требало да се посматра не само као вјероватан, него и историјски НЕОПХОДАН услов - то, да дати тренутак Русија изживи и ПРЕОДОЛИ. И више аргумената говори у прилог томе, него да ће она духовно погинути неповратно, или да ће се чак подијелити напола, на безбожнике и хришћане, као што се, у своје вријеме, Запад подијелио на католике и протестанте...

И тако, дакле, још се (чини се) не могу видјети године краја свијета; мада много тога говори у прилог убјеђењу да, изгледа, свијет долази до својег завршетка.

г) Тако мисле многи савремени посматрачи. Светогорски старци су овог љета једном руском ходочаснику (Б.П. Апрељеву) одлучно тврдили да су они убијеђени и да је за њих "несумњиво" наступање посљедњих времена.

Савремена катастрофа - говори и књаз Е. Трубецкој[8] ("Смисао живота"[9]) - "даје основу да се говори о промашају, о катастрофи свјетске културе, која се једним дијелом већ одиграла, а другим се надвила над свијет. Пред нашим очима апокалиптичко виђење звијери која излази из бездана облачи се у плот и крв <...> Свуда свирепо оргија адски вихор свеопштег разрушења. Сотона се обнажио, и свијет је постао пакао. Црква је постала стјециште мржње која се распламсала у свијету <...> И у тој мржњи је сва суштина пакла, сав његов необухватни тамни бездан".

Али и он види препород Цркве: "Усред свеопштег разрушења, само се у њој пројављају силе градитељне. Црква се окупља и организује <...> Једном ријечју, почиње процес црквеног препорода".

И мада су "сви знаци близине краја васељене који су указани у Јеванђељу присутни у НАШЕ вријеме, ипак ми морамо бити изузетно опрезни када из тога извлачимо закључке." "Није први пут" да су претсказивали рокове. Али су "сваки пут били у криву они који су Јеванђеоско претсказање везивали за неки одређени датум, штавише - и за одређену епоху у историји <...> А у исти мах сваки пут је било и велике истине у тим предосјећањима".

Катастрофе и очекивања "увијек означавају <...> стварно <...> приближавање краја".

А датум се не зна.

"Катастрофичност" епохе преживљавају и други руски богослови и мислиоци (архиеп. Теофан, прот. С.Н. Булгаков и многи други људи, мирјани)...

Исто то преживљавају чак и западни мислиоци, као што је нпр. О. Шпенглер ("Пропаст Запада"[10]); то се примјећује и на међународним хришћанским конференцијама студената, - што Ви, вјероватно, знате по Манчестерском покрету из 1925. године.

НАПОМЕНЕ:

8.Иако ми се његова књига не свиђа; постављена је погрешно, и у принципу, и у детаљима. Аутор.
9.Погледај: Смысл жизни. Антология. М., 1994, сс. 456-475. - Ред.
10.У руском преводу књига О. Шпенглера се назива "Залазак (пропаст) Европе"; превод вл. Вениамина је тачнији - у оригиналу стоји Abendland, "земље Запада". - Ред.


Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:24

IV. Све ово нас обавезује - на шта?



(Ако чак и није "данас", али се ипак приближава (близу је) крај?)

То питање, већ, за сваког од нас има реалан и огроман значај, - у личном животу и у практичном понашању.

Навешћу у облику кратког конспекта...

а) Да! Ми морамо из пређашњег "лагодног живота"[11] изаћи у атмосферу ишчекивања, "светог немира", ревалоризације ... "Будите будни" - то је прво што говори Господ.

б) "Бити будним" се мора бити нарочито због тога што ће свуда бити велико "раздјељење": у породицама, међу друговима, у животу свијета, па и у животу Цркве! О! Како ће то било болно, како ће бити тешко снаћи се... "Ми смо православни!". "Нисте! - Ми смо!" ... "Нисте ни ви, ни они, него смо ми, трећи, прави православци"... Скрби подјела треба очекивати и у Цркви. У Русији се то већ и чини (жива црква, украјинска самосветачка и т.д.). Чини ми се, до тога ће доћи и код нас, у емиграцији... Помози нам, Господе! То је и болно, и страшно, а захтијева и храбрости...

в) Још страшније је да ти сам отпаднеш од истините Цркве, или да упаднеш у заблуду. Нека те и осуде неправедно - само да останеш у "малом стаду"... А ако се и сам запетљаш?.. А питања се и овдје, у емиграцији, роје ли, роје...

Због свега тога мора се са сваком мјером држати "Црквеног" пута... Али, да ли ће се тај пут подударити са онима од нас који о себи говоре као о Цркви... Ту се неће бити лако снаћи...

г) Гдје се онда поучити? Из два извора: из светоотачког и Јеванђеоског учења; али, ни то није довољно: неопходно је живјети у складу са њима, да бисмо се удостојили да примимо свјетлост истине; али, и то је, највјероватније, мало: треба још и "савјет" међу "браћом" имати... А више од свега, мени се чини, се треба молити и подвизавати у ПОКАЈАЊУ... Молите се и немојте себе отежавати неуздржавањем...



А све се то своди на још веће: "Ви, пак (а Ви - насупрот центрипеталној, вањској "дјелатности", под којом подразумијевам и само бављење таквим стварима, у детаљима, а тим прије у одређивању датума) НА СЕБЕ ГЛЕДАЈТЕ (Лк. 21) (тј. устремљујте се у себе, у душу своју, а не на вањске догађаје). Можда је то за Вас и довољно?

Писмо ћу да завршавам ријечима двојице људи, веома различитих, и по поријеклу, и по духу, али који се у том питању потпуно слажу...

"Основни тон" претсказања Христових може се свести на четири ријечи: "Чувајте се!" "Пазите!" "Трпите и молите се!". То говори један западни научник - хришћанин, мада и англиканац по вјероисповијести...

А ево шта ми је написао један млади свештеник, који се раније заносио револуцијом, и то бољшевичког правца:

"Ми хоћемо - можда и веома, веома силно - да се бацимо у загрљај Жениху, Који у поноћ долази; а овамо - својег уља за фењере немамо, него на дуг од других позајмљујемо. СВОЈЕГ ПЛАМЕНА ЈОШ СТЕКЛИ НИСМО. Оно, додуше, изгледа као да вањски човјек и заиста "труне", али споро, веома, веома споро... А и то - треба ли да нас збуњује? Зар није то најбоља гаранција вјечности... и очишћења?"

Не знам - шта да одговорим на ово питање. Може ли бити да је то, заправо, знак "малојелејности"[12] у нама, попут оних лудих дјева?





Многогрешни епископ Вениамин

П.С. Молим да копију опет пошаљете О.В.О... Потрудите се мало... Или, још простије: када прочитате писмо, пошаљите јој, и то, и оно прво, јер Вама више нису потребна.

1925. 15/28 II 1 сат ноћи

Уочи недјеље о изгнању из раја...

Билека[13]

НАПОМЕНЕ:

11.У оригиналу пише "благополучног житија" (прим. прев.)
12."малојелејност" - мало јелеја, мало уља, "нестало уља" (прим. прев.)
13.Тачније: Билећа: град на Балкану на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе. - Ред.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:26

Многопоштовани баћушка о. Александар!



Честитам Вам Велики Пост.

Добио сам Ваше друго писмо. Потрудићу се, колико је у моћи моје "немоћи", да Вам одговорим... И вјерујте ми: не тјера мене моје "смирење" да тако говорим о себи, него јасна свијест о томе. Јер, и ја сам преживио високомјерно "учитељевање", а сада почињем да прогледавам да сам био у великој самообмани, да сам умишљао како много знам... И сада ми често на памет долази помисао: отићи од учитељевања, заћутати. Два су разлога: један (о њему сам већ писао) - јасно сазнање да НИЈЕ У ТОМЕ НАШ ЗАДАТАК, него је у борби са гријехом; други - спознаја свог малог знања...

Можете да ми приговорите: шта би онда за себе неки други требало да кажу?

Али - зар то није свеједно - што се мене самог тиче? Зар исто, или мање, или веће незнање других мене подиже? Николико... Чак напротив...

Признајем: мени изгледају чудни и лакомислено-дрски људи који умишљају да не само знају неопходно и суштинско, него и срљају у забрањено и за свих тајанствено и затворено... Али, ко воли - нек изволи! А они и ја - нисмо из исте приче! А и они сами одбацују овакве као што сам ја... И то што уопште пишем - пишем само за Вас, а не за њих...

Ваш приговор (тачније - њихов) може бити само један. А и тај - веома слаб, онако како га ја видим.

1. "Блажен је онај који чита и слуша"... Но, размислите: зар је то приговор који нам се може упутити? Зар ми негирамо читање? Црква је чак установила да се Апокалипса чита у манастирима - али не и у храмовима (то је веома симптоматично: значи, Црква не жели да се сви баве тим питањем), него за трпезом, умјесто обичних читања житија светих (чини ми се, на Велики Пост). Руски народ је увијек читао Апокалипсу. Појачано је данас читају у Русији. Веома је корисно читати је и у емиграцији. Али управо "читати и слушати", јер није речено "рачунати" рокове (успркос ЈАСНОЈ и КАТЕГОРИЧНОЈ ријечи Божијој! Каква се то дрскост појавила код људи! Себе називају хришћанима, а Христа Господа не слушају!)... Чак није речено ни "тумачити", него само "читати и слушати".

Ја сам - по лакомисленој младости - такође покушавао - али никако не да пребрајам! - него само да за себе протумачим битна и разумијевању доступнија мјеста из Откровења; али и то - настојао сам да се држим литературе (Зборник Барсова, Толковање Св. Андреја Критског и нека друга)[14].

Отварати печате - то је дјело не наше, него Самог, пак, Господа (погл. Откр. 5:4-5; 6:1-3). Због тога, не само да то није за људе-појединце, него није у моћи ни све Цркве (Откр. 5:2-3) да унапријед отвара затворено. Него само историја, руковођена Самим Господом (консеквентно, Он Сам се открива у дејствима историје), скида те печате са тајни... Али опет - не са година, него тек и само са догађаја.

Због тога, и када би се цијели Сабор латио да ријеши тај предмет, он би могао да разматра само нека принципијелна и општа питања (хилијазам, однос према "аритметичком богословљу" новоизмишљеном и томе слично), а никако не да се дотиче детаља текста, и тим прије не би дрзнуо да "рачуна" рокове, наравно, под условом да буде под руководством Светога Духа и да слуша Главу Своју Христа Господа. Због тога и Ви неправилно мислите када пишете: "Таква питања се могу рјешавати само саборно, њих може рјешавати само читава Црква"... Неће се Црква бавити грешним и забрањеним послом. Тим прије, што се то питање једном већ појављивало у Цркви - и Црква га је одбацила. А основни Закон Црквених одредби је: НЕ РАЗМАТРАТИ ПОНОВО И НЕ РЈЕШАВАТИ ПОНОВО ОНО ШТО ЈЕ БИЛО (догматичко, вјеронаучно) ријешено. То знам тачно, из Дјела Сабора.



2. О томе (то јест, о гласу Цркве) хоћу још нешто да запишем.

Ако су неки свети оци себи и дозвољавали нешто слично (Папије, Јустин, Иринеј) - јако је карактеристично то што су се у огромној већини таква учења изванредно привијала уз јеретике и сектанте: гностик Керниф, ебионити, монтанисти, аполинаријевци, у новије вријеме - анабаптисти са социјалистичким преливима, данас - адвентисти. Само то би било довољно да се према таквим стварима понашамо не само са великим скептицизмом, него и са потпуним негирањем: "Реци ми кога познајеш (с ким се дружиш, с ким се слажеш), и рећи ћу ти ко си", - говори пословица.

Напримјер, на I Васељенском Сабору савезници Арија су били пагански философи; само то већ је довољно да нас од Арија одбије... А данас: "хиљадугодишњаци" су другови социјалистима по својим маштама о хиљадугодишњем "земаљском рају"... Опасно заједништво... Не постоји ли код социјалиста и антисоцијалиста у емиграцији једна заједничка црта? Несумњиво да постоји: материјалистичка представа земаљског "Царства Божијег"[15]...

А ја сам Вам још у претходном писму објаснио да је природа Царства Божијег - "а-материјалистичка" (овдје, на земљи; а "тамо" ће бити "ново небо, нова земља", "нова твар", "тијело духовно"). И у томе је коријен свих тих питања и одговора на њих: Царство Божије - то је Благодат Светог Духа.

И духоносни Светитељи Цркве су били одлучни противници хилијазма: свт. Василије Велики, свт. Григорије Богослов, свт. Епифаније Кипарски. Овај посљедњи у својим књигама "О јересима" (или "Панариј") нарочито разобличује баш ту јерес (77. јерес). И послије свега тога се нађу дрзници!

На крају крајева, II Васељенски Сабор је осудио учење Аполинарија уопште, а и по дијеловима, између осталог и његово маштарење о хилијазму; због тога у нашем Символу Вјере (7. члан) стоје ријечи: "Егоже Царствию не будет конца", што значи, ни прекида...



3. Као закључак опет ћу се вратити на расположење и понашање "рачунџија": но, добро, де! допустимо да они (бавећи се забрањеном работом) и "дођу" до прорачуна да ће смак свијета бити ... године ... Но, де, и шта ће они даље радити, кад израчунају? Да можда код Вас, у Паризу, већ нису израчунали? Или ће опет требати поново рачунати?.. Једно је јасно: треба се ПРИПРЕМАТИ за крај који се приближава, то јест, кајати се, борити се са гријесима, приобретати БЛАГОДАТ БОЖИЈУ (а људи чак и не примјећују да је немају у себи), једном ријечју: СПАСАВАТИ ДУШУ.



Зато, Ви њима реците: ајде, де, брже завршавајте ви ту своју аритметику, и 'ватајте се за посао! Иначе - остаћете, као луде дјеве, празних фењера. А ви, гдје ви бијасте? - питаће изненада дошавши Жених. - Ми рачунасмо сат Твојег доласка. - Идите, не познајем вас, врата су затворена. - "Сви се дали у богослове"...

Свт. Григорије Богослов говори: о богословљу може причати далеко не свако, не увијек, и не пред свима. А преп. Јован Лествичник: ОНАЈ КОЈИ СЕ КАЈЕ НЕ СМИЈЕ да се бави богословљем.



А данашњи људи се са спиритизма бацају - право на Апокалипсу... Све је то иста она несрећна болест Евина: "Бићете као богови", "све ћете дознати" што је тајно... А ту је било потребно нешто сасвим друго: послушање Господу и надгледање за рајем... Они су тада баш за знатижељу били изгнани отуда...

Узгред: данас се пјевало о рају (свеноћна пред недјељу Праштања).

Молио бих Вас (не ради осуђивања) да се мало загледате у душевни лик ових нових гатара и да ми напишете, да бих провјерио своје претпоставке: ко су они? какви су по животу? јесу ли обезбијеђени финансијски? какво је било њихово претходно духовно стање? степен политичке ангажованости? досадашњи материјални и социјални статус?

На овом бисмо могли и да завршимо. Али остаје још један камен спотицања.



4. "Старци су рекли"...

Прије свега, треба провјерити: КОЈИ КОНКРЕТНО? Шта!? су говорили? Није ваљда о конкретним датумима (годинама)? Није ваљда да су о хиљдугодишњем царству говорили... Не вјерујем...

А ако су и говорили - то само значи да ти старци нису од Бога, или им је тај пут Бог допустио да погријеше... Понекад су и оци били у заблуди.



Конкретно: за крај свијета, као што Ви врло добро знате из Посланице Солуњанима - гријешили су првохришћани; гријешили су и неки од светих отаца V вијека, на примјер, бл. Августин (чини ми се) је мислио да је крај близу; код светитеља Тихона Задонског се указује на близину краја и на остварење пророчанстава (али године он није пребројавао, и хилијазму, наравно, није учио). А ипак - свијет је настављао да постоји... У XIX и XX вијеку почели су нарочито напрегнуто да чекају близину краја. Распрострањена књига Нилусова даје довољно материјала за то. Додајте још на то и о. Јована Кронштатског. Вјероватно, од почетка хришћанског свијета није код хришћана било таквог предосјећања близине краја, као данас... Па чак и по цијелом свијету... И много има основа за то...

Али категорички тврдити, а тим прије одређивати годину - апсолутно је неразумно. Нека нас искуство које нам даје историја научи томе. Ево, адвентисти су такође, и то не једном, са својим израчунавањима падали у заблуду: прво су указивали на 1924. годину. А она - само што је прошла: Богу хвала! А прије њих су говорили: 1884. година... Већ осамдесет година има од тада... И дан у мјесецу (22. октобар) су били утврдили... Сад су одгодили до 1932. године... А они "благоразумнији", не желећи да ризикују својим ауторитетом, - одбројали су свијету да ће живјети још три четвртине вијека (до 1995. године).

Али за то и јесу сектанти, да би падали у заблуду и друге у заблуду одводили. Али, неко ће рећи: а шта је са "старцима"?..

Но, па шта? И они могу бити у заблуди. То јест - у каквом смислу у заблуди? - Са једне стране, они су, у суштини, у праву, јер својим чулом чују (а то не могу чути они који су "тврђи на уву") и далеки, најудаљенији грохот грома, јер они осјећају грмљавину која се све више и више приближава... Али у прорачунима они могу и да погријеше, тим прије што њихов префињени слух то ваљање надолазеће грмљавине осјећа јаче него што оно уствари јесте. А, осим тога, грмљавина може бити и локалног карактера, а не васељенског... Грчка је скончала послије Рима; а сама је скончала при процвату Трећег Рима... Ко зна? Можда ће још Кинези, Индијци, Јапанци... дати свијету и Печерске Лавре, и нове свете Антоније и Теодосије, и Сергије, и Серафиме... Како то знати? Но, можда ће се десити да Русија сконча (мада не мислим тако), а да ће, умирући, родити исток хришћански?!.

Вјероватно ће и Русија још преживјети бљештави - и духовно, и политички, и морално - цијели вијек послије ове очиститељне грмљавине и помора? Оптински старци као да су о томе говорили[16]... Можда. А можда и нису.

Али још НИЈЕ крај свијета (иако је, вјероватно, епоха његовог увода: филаделфијски период у почетку свог зачетка, Откр. 3); јер, када буде крај свијета, о крају свијета ће престати да размишљају. Св. Тихон Задонски је у виђењу видио Божију Матер са светим апостолима Петром и Павлом; између осталог, питао их је и о крају свијета. Св. ап. Павле је рекао: "Када буду говорили: "мир и сигурност", тада ће их изненада стићи погибија" (1 Сол. 5:3). И још није било обраћања Јудеја у хришћанство.

То се подудара са трећом главом Откровења (види Цркву Лаодикијску), гдје се говори о тоталном религиозном индиферентизму (Откр. 3:15-16), уз материјално благостање и задовољство (Откр. 3:17), уз унутрашње сљепило, празнину и чамотињу.

А данас само очекивање краја говори о томе да још није "пред вратима" (Откр. 3:20), него се само приближава... Вријеме опасно, дани лукави... И, због свега овога, нећемо, дакле, рачунати, и бројати, него се кајати!


Молим за молитве. Многогр. Епископ Вениамин.

НАПОМЕНЕ:

14.Између осталог, постоји веома садржајна брошура Л.А. Тихомирова (у редакцији "Московских ведомости"): "Апокалиптичке судбине свијета" (тако се некако зове). - Аутор.
15.Да су макар прочитали књигу покојног Новгородцева: "О друштвеном идеалу". Солидан рад... "Рушење вјере у могућност земаљског раја" (3. страна и сва књига). - Аутор.
16.Можда у том смислу треба схватати тих "1000" година, о којим су говорили неки "старци". - Ред.




Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:31

Св. Јустин Ћелијски

ВРЕМЕ И ЗНАЦИ
ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ



Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог. У тај необични дан престаће да постоји време. Тада ће се збити чудна реч Светог Откривења: "Времена неће бити више".[1] На неки тајанствени начин време ће утонути у вечност. Али, док нам је у Светом Писму јасно откривено шта ће се све догодити у последњи дан, није нам откривен сам тренутак у који ће наступити гај дан. То је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она jе сакривена и од Анђела и од људи, и живи у неприступачној оветлости Божјег свезнања. На непосредно питање светих Апостола о томе, Спаситељ је одговорио: 0 дану томе и часу нико незна, ни Анђели небески, до Отац мој сам.[2] Ову им тајну није казао ни онда када им је у времену између Свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им о Царству Божјем:[3] А када су Га питали: Господе, хоћеш ли сада успоставити царство Израиљево? Он им је одговорио: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.[4] Ни великом Апостолу народа, коме је ,,по откривењу казана тајна" Еванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом,[5] није откривена тајна о томе кога ће тренутка наступити последњи дан, даи другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: За час и времена, браћо, није потребно да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.[6]



Благовест је Светог Откривења: Господ ће по други пут доћи; а када - то не знамо. По промислитељском човекољубљу Божјем то је сакривено од нас, да бисмо даноноћно стражили над собом помоћу светих врлина очекујући Спаситељев долазак. На то указује Спасово упозорење Његовим следбеницима: Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш;[7] стражите, јер не знате дана ни часа у које ће Син Човечији доћи.[8]



Таква промислитељска изненадност другог доласка Спасовог корисна је за праве хришћане, али не за оне који су душу своју раслабили, помрачили пороцима, загадили страстима, и на тај начин постали плен "окамењене неосетљивости".[9] Безбрижност и окамењена неосетљивост људи пред други долазак Господа Христа биће слична безбрижности и окамењеној неосетљивости људи у време Нојево, јер, по речи Спаситељевој, као што је било у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина Човечијег; као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не осетише док не дође потоп и однесе све, - тако ће бити и долазак Сина Човечијега.[10] Зато, будите готови, саветује Спаситељ. јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији.[11] Живећи тим саветом Спасовим, Апостоли га са много ревности предају хришћанима: Браћо, приближи се долазак Господњи,[12] приближи се крај свему;[13] последњи је час.[14]

Но, иако нас је Господ, спасења нашег ради, оставио у неизвеоности о часу Свога другог доласка, није нас оставио у неизвесности о знацима који ће претходити Његовом другом доласку и о сигналима који ће нагавестити близину Његовог доласка. Ти су знаци: проповедање Еванђеља свима народима, свој твари; обраћање Израиља Христу; појава Антихриста; велики потреси међу људима и у природи: ратови, револуције, глади, помори, земљотреси, велики знаци на небу.



Проповед Eванђеља свима народима, и све што она буде изазвала међу њима, биће сигнал другог доласка Спаситељевог, по речи Његовој: Проповедаће се ово Еванђеље о Царству по свему свету, за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај.[15] То значи: Еванђеље ће постати познато свима народима,[16] али не значи да ће га сви народи и усвојити. На то указују речи: за оведочанство свима народима. А оне значе: за сведочанство свима народима о љубави Божјој према њима, о искупитељском подвигу Јединородног Сина Божјег, о Цркви и о васцелом чудесном Богочовечанском домостроју спасења у њој, и у опште о свима вечним истинама Божјим у њој. Стога нико неће имати оправдања за неверовање у Христа Бога; нико се неће моћи изговарати: нисам знао за Христа, за силу и моћ Његовот Еванћеља и за вечне истине Божје. То сведочанство свима народима о Бванђељу даће могућности да у Цркву Христову, по речи Апостола народа уђе "пуноћа народа - το πληρωμα των εθνων",[17] тојест "сви предвиђени Богом незнабошци".[18] С друге пак стране, многи ће, кад сазнаду за Еванђеље, бесомучно устати против њега, и тиме показати колико су људи заљубљени у зло, колико су постали робови греха и лажи, колико су постали оруђе сатанског зла против вечног Божјег добра.[19] И у тој општој борби за и против Еванђеља, наступиће тренутак када ће се, по речи Апостола, сав Израиљ спасти[20] испуниће се пророштво старозаветног Еванђелиста: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.[21] Ово обраћање Израиља Христу, по претсказању пророка Малахије, извршиће пророк Илија Тесвићанин,[22] који ће заједно с Енохом доћи с неба у дане Антихриста, и борити се против њега за правду Еванђеља Христова."[23]



Насупрот ширењу Еванђеља Христова, подвижници зла ће ширити и распростирати зло у свима могућим облицима. Да би омели успех Еванђеља, они ће мобилисати све лажи, сва зла, ова насиља, све ужасе, и натуткати их на хришћане, еда би саблазнили, ако је могуће, и изабране. Плиткоумни поклоници зла напредоваће у злу; у капи меда даваће отров зла; маскираће зло најпривлачнијим маскама; умножиће безакоња до ужаса; ронећи у дубине христоборачких душа, помамљено зло изазиваће потресе у њима, минирати их, и оне ће експлодирати безочном хулом на све што је Христово; "ад всесмјехливиј" - свеисмевајући ад исмејаће све што је Божје; тајна зла опчиниће многе, залудеће их; својим лажним сјајем и привременим успехом зло ће саблазнити многе.



Сво то махнито пировање зла Апостол назива тајном безакоња - το μυστηριον της ανομιας; - која ради у синовима противљења[24] ради против свега Христовог и Божјег, и чини да људи одступају од Господа Христа.[25] Против тајне Божје, тајне Христове, - а то је Црква -, иставља се тајна Сатане, тајна зла. Вешто маскирајући себе, зло ће у последње дане дејствовати успешно кроз лажне христосе и лажне пророке.[26] Описујући то време, Спаситељ говори: Многи ће доћи у име моје говорећи ја Сам Христос. И многе ће преварити.[27] И изићи ће многи лажни пророци, и превариће многе.[28] А свети апостол Павле, у својој пророчкој визији, као објашњавајући ове Спаситељеве речи, вели: Дух Свети разговетно говори да ће у последња времена одступити од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске.[29] Разоривши лажју чак и савест своју, они ће живети по својим жељама ругајући се свему Христовом.[30] Залуђени злом, они здраве науке неће слушати, него ће по овојим жељама накупити учитеље који ће им ласкати, и одвратиће уши од истине, и окреиуће се ка гаталицама.[31]



Посматрајући последња времена са своје богочовечанске небеоке осматрачнице, и обиље зла у њима, апстол Павле пише Тимотеју: Знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати самољубиви, среброљубиви, хвалише, горди, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, клеветници, неуздржници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли.[32] Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне,[33] и невоља велика каква није била од постања света нити ће бити,[34] и због умножених безакоња охладнеће љубав многих, и многи ће се саблазнити,[35] мрзост опустошења биће на месту светом,[36] и - Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?[37]

Догматика Православне цркве, III, 747 - 751. Београд 1978

НАПОМЕНЕ:

1.Откр. 10, 6.
2.Мт. 24, 36; ср Мк 13 22..
3.Д.А. 1, 3.
4.Д.А. 1, 7. 8.
5.Еф. 3, 3; Гал. 1 12.
6.1 Сол. 5, 1-2; ср. 2Петр. 3, 10.
7.Мт. 24, 42; ср. 24, 44. 50; Мк. 13, 33 - 35; Лк. 12, 35 - 40; 17, 24 - 30.
8.Мт. 25, 13.
9.Молитве пре спавања; молитва седма, у којој се православни хришћанин моли: Господе, избави ме од сваког неѕнања, и заборављености, и млаодусности, и окамење неосетљивости.
10.Мт. 24, 37 - 39.
11.Мт. 24, 44.
12.Јак. 5, 7. 8.
13.1 Петр. 4, 7.
14.1 Јн. 2, 18.
15.Мт 24, 14
16.Мк. 13, 10
17.Рм. 11, 25
18.Блаж Теофилакт, Тумач. Посл. Римљанима, сап. 11, v. 25; P.r. T. 123, col 493 AB
19.Ср. Мт. 24, 9
20.Рм. 11, 26.
21.Ис. 59, 20; сp. 27, 9; Осија, 3 5.
22.Малах. 4, 5 - 6.
23.Ср. Св. Дамаскин, De fide, IV, 26.
24.1 Сол. 2, 7.
25.2 Сол. 2, 3.
26.Мт. 24. 24.
27.Мт. 24, 5.
28.Мт. 24, 11.
29.1 Тим. 4, 1.
30.1 Тим. 4, - 5; 2 Петр. 3, 3; Јуд. 18.
31.2 Тим. 4, 3 - 4.
32.2 Тим. 3, 1 - 5.
33.Мт.24, 6. 7; Лк. 21, 11; Мк. 13, 8.
34.Мт. 24, 21.
35.Мт 24, 12. 10.
36.Мт. 24 , 15.
37.Лк. 18, 8




Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:34

преп. Јустин Ћелијски


ДРУГИ ДОЛАЗАК
ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА





Када у личности и делатности Антихриста зло буде на врхунцу своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили Свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са апсолутним ђавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос бити толико надмоћнији од Антихриста, да међу њима борбе ни бити неће, јер ће Господ самом појавом Својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло светлошћу доласка Свог.[1] Тиме ће се окончати дуга историјска борба Божанског добра и сатанског зла кроз тела људска на попришту ове помрачене звезде Божије, и завршити садашњи временско-просторни поредак живота и твари. Зато се у Светом Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа,[2] даном Христовим,[3] даном Господњим.[4]

Као што је време ушло у постојање светлошћу првог дана Божјег,[5] тако ће и завршити своје постајање светлошћу последњег дана Божијег.[6] Обућен светлошћу као ризом, Господ Исус ће доћи у таквој сили и слави, какво око људско видело није, ни ухо чуло, нити срце људско наслутило. То ће бити потпуно, свесавршена слава Тројичног Божанства, јер су пресвета уста спаситељева изрекла да ће Он доћи "у слави Својој и Очевој и Светих Анђела".[7] Јер је слава Очева и исто време и Његова. Као Јединородни Син Божији, Он је у свему раван Оцу; и све што има Отац његово је: Његова је и предвечна Божанска слава. За првог доласка Свог, смирени Господ Исус скривао је ту предвечну Божанску славу Своју завесом тела свог многострадалног;[8] но при другом доласку Свом Он ће ту Божанску славу показати кроз прослављено тело Своје. Јер Он, вечни Син Божији, оваплочењем је постао Син Човечији, и остаће такав за навек. Зато говорећи о другом доласку Свом, Господ Исус непрестано наглашава богочовечански карактер Личности своје: Доћи ће Син Човечији у слави Оца свога са анђелима светим;[9] доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, и сешће на престо славе своје;[10] и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом.[11]- Пошто ће при другом доласку господ Исус Христос открити своју неизрециву силу и сјај Божанства Свог и искупитељског подвига Свог, то се овај долазак Његов и назива у Светом Писму откривењем - ΄η άποκάληψις - Господа нашега Исуса Христа,[12] откривењем славе Његове.[13]

Непосредни сигнал другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као символа спасења нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина Човечијег на небу.[14] Свети Златоуст благовести: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу, тојест крст, који је светлији од сунца. Јер сунце се помрачује и скрива, а крст се јавља; он се не би јавио када не би био далеко светлији од сунчаних зракова. Но ради чега се јавља овај знак? Ради тога да потпуно посрами бестидност Јевреја. Јер ће Христос доћи на овај Суд, имајући највеће оправдње - крст, показујући не само ране него и срамну смрт.[15]

И сви ће тада распознати у крсту знак Христов, и проплакаће сва племена на земљи:[16] проплакаће верни од радости и усхићења што им се остварила нада; проплакаће неверни од туге и очајања што нису поверовали у спасоносност крста Господњег него су га сматрали саблазном и безумљем.[17] И одмах за крстом јавиће се сам Господ Исус, и сви ће угледати Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом.[18] Угледаће оног истог историјског Исуса, оваплоћеног Бога, Богочовека, Сина Човечијега, за кога су анђели при вазнесењу рекли: Овај Исус, који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо.[19] Тада ће богочовечанска стварност Личности Спаситељеве бити очигледна за све људе, па и за оне који су Га на земљи осудили на смрт и распели.[20] И сви ће земнородни увидети јасно да Бог узвиси Исуса, и дарова Му име које је веће од сваког имена, и поклониће Му се свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, и сваки ће језик признати да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.[21]

Божанска слава Спаситељева при другом доласку Његовом, не може се описати никаквим језиком, ни људским ни анђелским. Сва слава неба, и небеса над небесима, јавиће се тада на земљи. Са Њим ће доћи сви свети анђели, јер је сам Господ обећао: Доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с Њим.[22] Неотступно верне слуге Спасове, анђели ће га пратити и при другом доласку Његовом,[23] који ће бити као муња, и зато видљив за све и одасвуд.[24] А муњу, ко може пратити, ако не анђели? Ко може служити таквоме Богу и Господу, који долази као муња, ако не анђели? Стога свети Апостол благовести: Сам ће Господ са заповешћу, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божија, сићи с неба.[25] Господ ће првом арханђелу, Светом Архистратигу Михаилу, том чувару народа Божјег,[26] издати заповест о васкрсењу мртвих и Суду; он ће је објавити осталим небеским војницима, који ће је помоћу труба Божијих обзнанити свима бићима неба и земље, од краја до краја небеса.[27] И сви ће, живи и мртви, изаћи у сусрет Господу; и сам ће Господ у последњој труби сићи с неба.[28]

Ова богооткривена истина о другом доласку Господа Христа сачињава један од главних догмата богочовечанске вере Христове, који је Црква одувек уносила у своје Символе, и његову неопходност за наше спасење одогматила на сва времена уневши га у васељенски Никео-цариградски Символ вере, благовестећи о васкрслом и вазнесеном Господу Исусу: да ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја.

Објашњавајући ову вечну истину вере православне, свети Оци су говорили: "Ми проповедамо не само један долазак Христов него и други, који ће бити далеко славнији од првог. Јер при првом Он је показао Своје трпљење, а при другом - носиће круну Божанског Царства. При првом доласку Он је лежао у јаслима, повијен пеленама; при другом - Он ће се оденути светлошћу као одећом (Пс 103:2). При првом доласку претрпео је крст не марећи за срамоту; при другом - доћи ће у слави, праћен анђелском војском. Ми се стога не задржавамо на првом доласку само, него и други очекујемо... Доћи ће Спаситељ не да му поново суде него да суди онима који су Га осудили. Он, који је некада ћутао када су Му судили, потсетиће законопреступнике који су при крсту показали дрскост своју, и рећи: Ви сте то чинили, ја ћутах.[29] Онда је Спас дошао ради домостроја спасења - δι οίκονομιαν -, поукама учећи људе, а тада ће се они по неопходности, макар и не хтели, покорити Његовом царству."[30]


(ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ III. Стр 778-782.)

НАПОМЕНЕ:

1.2 Сол 2:8.
2.2 Кор 1:14; 1 Кор 1:8; 5:5.
3.2 Сол 2:2; Фил 1:10; 2:16.
4.2 Петр 3:10.
5.Ср. 1 Мојс 1:3,5.
6.Ср. 2 Сол 2:8.
7.Лк 9:29.
8.Ср. Јевр 11:20.
9.Мт 16:27; ср. Зах 14:5.
10.Мт 25:31.
11.Мт 24:30.
12.1 Кор 1:7.8.
13.1 Петр 4:13.
14.Мт 24:39; ср. Откр 1,7.
15.In Math. Homil. 76,3 - Св. Кирил Јерусалимски вели: "Истински и сопствени знак Христов јесте крст" (Catech. XV, 22).
16.Мт 24:30; ср. Откр. 1,7.
17.Ср. 1 Кор 1:17.23.
18.Мт 24:30; ср. Мк 14:62; Мт 26:64; Откр 1,7.
19.Дап 1:11; ср. 1 Сол 1:10; Дан 7:13.
20.Откр 1:7.
21.Фил 2:9-11.
22.25:31; ср. Мк 8:38; Лк 9:26; Мт 16:27; 24:30; Јуд 14; Ис 66:18.
23.Ср. Мт 13:41; 24:31; 25:31; Мк 8:38; Лк 9:26.
24.Муња не тражи гласника, вели Св. Златоуст, не тражи проповедника, него се за трен ока појављује у целој васељени, и онима који седе дома, и онима који се налазе у унутрашњим одајама дома. Такав ће бити долазак Христов, који ће се одједном јавити свуда због блистања славе (In Math. Homil. 76,3).
25.1 Сол 4:16.
26.Дан 9:21; 10:5. 13. 21.
27.Мт 24:31.
28.1 Кор 15:52; 1 Сол 4:16.
29.Пс 49:21.
30.Св. Кирил Јерусалимски, Catech. XV, 1; ср. Тамо, XV, 22.


Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:35

Свети Анатолије Оптински (Млађи)

О ЈЕРЕСИ У ПОСЉЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА
И ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ


Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе. Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.

Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће постављати своје слуге, а побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите. Он је рекао: "По плодовима ћете их познати", тако и ти по плодовима, то јест по делеовању јеретика, настој да их разликујеш од правих (истинитих) пастира. Ти духовни лопови који разграбљују духовно стадо ''не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом мјесту'', као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божје уставе. Зато их Господ назива разбојницима (Јн. 10,1).

Заиста, њихова прва дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбити. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног вријемена скривати своје зловерје, или ће непримјетно искривљивати божанствену вјеру, да би боље успјели, обмањујући и варајући неискусне.

Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво који руководи јересју не трпи благочашће (побожност). Препознаћеш ове вукове у овчијој кожи по њиховој гордељивој нарави, властољубљу, слатољубљу. Биће клеветници, издајници који свуда сију мржњу и злобу, зато је и рекао Господ да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су - смирене, братољубиве и Цркви послушне.

Велике притиске од јеретика трпеће монаси, а монашки живот тада ће бити изругиван. Осуће се обитељи, смањиће се број монаха, а они који остану трпјеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да привуку иноке на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових пријетњи малодушне ће захватити велико очајање. Ако доживиш то вријеме, сине мој, радуј се, јер ће тада вјерници, који не буду имали никаквих других врлина, вијенце добијати само због остајања у правој вјери, по ријечи Господњој: ''Сваког, ко Ме призна пред људима, признаћу и Ја пред Оцем Својим Небеским''. (Мт. 10,3).

Бој се Господа, сине мој!, да не изгубиш припремљени ти вијенац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вјечну. Храбро стој у вјери и, а као је потребно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и свети Мученици и Исповједници са радошћу ће гледати твој подвиг.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: "Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити." Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ - голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Али Бог је већи од врага и никада неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја времена, али ће они бирати усамљени и пуста мјеста. Не бој се невоља, већ се бој погубне јереси, јер она отклања благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповиједио да јеретика сматрамо за незнабошца и цариника.

И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај у подвиг исповиједања и подношења страдања, као добар војник Исуса Христа ( 2. Тим. 11, 1-3), Који рече:''Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота'' (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у вијекове вијекова. Амин.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:35

Свети Нил Мироточиви

О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ


Од око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрастати. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.

И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећаће морским дубинама као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то - обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.

Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране... Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:36

Јуриј Ј. Воробјовски


ПРЕД ЗИДАЊЕ СОЛОМОНОВОГ ХРАМА


Дан одрицања Николаја Другог (Романова, мученика, спасиоца Србије и последњег руског цара. - прим. приређивача) од престола постао је уистину мистичан. Сам пакао је пожурио да одахне са олакшањем. Привремена влада је одмах укинула сва ограничења Јеврејима у Русији (сличан корак је био први резултат свих револуција). Ускоро - (опет случајност?) на међународном нивоу донета је Декларација Балфура о формирању "националног огњишта" Јевреја у Палестини. Тамо се устремио из почетка поточић, а затим и бујица људи, чији су преци, у различито време, и у различитим земљама, прихватили јудаизам.

"А где су сада Златна врата, кроз која у град мора да уђе антихрист?", питао сам у Јерусалиму свог туристичког водича. Младић, који је до тада био у потпуности дружељубив и шармантан, буквално је позеленео од једа. "Не антихрист, већ м - е - с - и - ј - а!" - злобно је нагласио свако слово. Дакле тако! Воде туристе и поклонике, брину се да пронађу уносан послић, свируцкају на виолини и - чекају! Из свакодневице потпуно приземних послова и послића - чекају!

Главни мистички задатак насељеника је постао зидање Соломоновог храма. У свакој синагоги вековима су изучавали речи старозаветних пророка Агеја и Мелахије о доласку Месије. По пророчанствима, он ће засести у другом храму. Шта то значи?

Први храм који је саздао Соломон, разрушен је за време вавилонског цара Навукодоносора. Други је подигнут на том истом месту крајем шестог века пре рођења Христоса.

Међу зидовима другог храма о испуњењу старозаветних пророштава приповедао је Христос - Месија, непрепознат од већине Јудејаца. Они чекају другог "Месију". Чекају, мада по речи Спаситељевој, од другог храма већ није остао ни камен на камену. Њега су срушили римски легионари 70. године и тако начинили пралик будућег Краја Света.

Дакле, будући храм ће постати трећи. Уосталом, Јудејце много не брину такве суштинске околности. Не брине их ни одсуство првосвештеника за тај храм, јер следство свештенства је давно покидано. ("У љето 2001. године у највећој тајности, власти државе Израел одобриле су и омогућиле, уз незапамћено обезбеђење, на захтев ултраортодоксног јеврејства, свечано полагање камена темељца за будући нови Соломонов храм на платоу Хамија у Јерусалиму. Због ризика од незадовољства муслиманског становништва Јерусалима чин полагања обављен је за свега пола сата, уз присуство малобројних изабраника. Чим је вест о догађају прострујала Светим Градом, у џамији Ал Акса и око ње окупиле су се муслиманске масе, које су почеле каменовање јеврејских вјерника код оближњег Зида плача. Интересантно је да је највећи број информација светских и домаћих агенција о збивањима у Јерусалиму, говорио само о нередима које су изазвали Палестинци, док је догађај који им је претходио углавном прећуткиван." Светигора, број 109, 110- 120, стр. 51.)

Синагоге су пре школе него храмови. Узносити жртву Богу Јудејци могу једино на гори Морија у Јерусалиму. Дакле, већ скоро две хиљаде година јудајизам је лишен храмовног живота...

...Дакле, ко ће засести у новом, трећем храму? Онај ко ће се ослањати на своје божанско порекло и на тај начин смоћи снаге да игнорише одсуство првосвештеничког прејемства. Онај који ће саблазнити многе чудесима.

Да, уколико се то догоди у трећем (у њему се једино и може догодити, јер храм за који је постављен камен темељац 2001. године јесте трећи. прим. приређивача), а не у другом храму, човечанство ће имати посла не са Месијом, већ са оним који ће се претварати, то јест са...

Православно Предање га назива антихристом. Зашто није до сада дошао, када је још 1917. године пао онај који га "задржава". (Управо царску власт подразумева апостол Павле када говори о "задржавању" појаве антихриста. Како пише В. Ларионов: "У наше време треба мислити да се има у виду власт будућег Православног Императора (супротно антихристу он се никад неће представљати као месија - прим. приређивача). Вештачко очување древних тронова на Западу и покушај да се на власт врате древне династије као што су Меровинзи ("јудејски цареви" - прим. приређивача) имају супротан смисао. Овде се, можда, ради о испуњењу пророштва да ће се први антихристу поклонити управо цареви." "И сада знате", пише апостол Павле у посланици Солуњанима о доласку сина погибељи - "шта га задржава да се појави у своје време. Јер тајна безакоња је већ на делу, само се неће извршити до тада, док не буде из средине уклоњен онај који је сад задржава".)

Да, кулминација напада на Трећи Рим је постало убиство Православног Императора. (Талмуд јасно истиче: "У опустошењу Рима је - наша нада"). По мишљењу истраживача, кабалистички натпис, начињен на зиду Ипатјевског дома, значи следеће: "Овде, по наредби тајних сила, Цар је био принесен на жртву ради рушења државе. О овоме се извештавају сви народи.". (Нема сумње да су револуцију у Русији 1917. године финансирали моћни јеврејски банкари са Запада. Ево речи једног од њих: "Финансирајући револуцију у Русији, на један уложени долар зарадио сам 60 долара", Јаков Шиф. - прим. прирађивача).

Са тачке гледишта "ратних симбола" избор датума убиства - дан светог убијеног мученика Андреја Богољубског - и места - Ипатјевског дома - такође није био случајан. Управо у Ипатјевском манастиру је оснивач династије Романових, Михаил Фјодорович, добио извештај да је избран за цара. Кабалисти - цареубице двадесетог века сматрали су да крај омражене им династије мора наступити управо тако - знаменован.

...Дакле, зашто није дошао антихрист, када је пао "онај који га задржава"?

Још на дан одрицања Николаја Другог од престола, док су у храмовима певали покајни канон Андреја Критског, у цркви села Коломенско под Москвом догодило се чудо. Пронађена је древна икона Божије Матере - Државна. У рукама Богородице - били су знаци монархијске власти. Али, царска кугла (шар, державна) на икони није овенчана крстом - то је симбол обезглављене Русије.

Шта су у овом догађају увиделе духовне очи православних људи?

Мајка Божија се јавила са тужним ликом, одевена у царски путир. И наговестила на тај начин да преузима улогу "задржавања" на себе. (Монахиње Вознесенског кремљевског манастира су тражећи по архивским записима установиле: да је икона пре припадала њиховој заједници. У Вознесенску цркву села Коломенско она је била предата 1812. године. Управо пред напад гордог корзиканца на Москву.)

На сличан начин је у Другом светском рату спасена Русија. У тренуцима када је Стаљин озбиљно размишљао о предаји Лењинграда, одржана је преписка између митрополита Ливанских гора Илије и њега. Стаљин је прихватио поступке за спас Русије које му је саопштио митрополит. "Да се Лењинград не сме предати, да се свештеници морају вратити са фронтова и из тамница, и да морају почети са вршењем службе Божије, да храмови морају бити отворени, да чудотворна икона Казанске Богомајке мора бити пронета у литијама око града, и тада ни један непријатељ неће ступити на ту свету земљу... Пред Казанском иконом треба да буде служено Богослужење у Москви, а потом и у Стаљинграду, који не сме да се преда непријатељу. Казанска икона мора да прати војску све до граница Русије...". Писма митрополита Илије и Стаљина се и дан данас чувају у московским архивима. Стаљин је испунио све захтеве - Русија је спасена. ...Стављајући нагласак на посебне заслуге владике Илије, Филмски журнал је забележио његов долазак у Москву, на помесни сабор, 1945. године.


(Из књиге Јурија Ј. Воробјовског, "Западни пут у апокалипсу",
Светигора, Цетиње- 2001. године, стр. 77, 324- 326.)


Приредио: Борис АЛЕКСИЋ

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:37

Tajna bezakonja




Sotona: "onemoćao sam i poražen, ali još uvijek imam veliku moć ubjeđivanja i Pokidaću lance i okove, prijeći ću preko granica vaseljene i krenuću u napad sa svojim legiona. I natjerat ljude na napad i otpočeće bitku, posljednju bitku s tim krotkim jagnjetom čiji me zrake slave, krotkost, smirenje, čistoća, nevinost i svetost pale neizdrživim ognjem i prijete mojim svrgavanjem u tamu. A ja znam da odatle nema povratka, jer je tamo oblast vječnog mraka nebitija, gdje je za mene sve zatvoreno i okončano i sva sredstva su nepovratno izgubljena - tamo u oblasti mraka u novoj, za mene beskonačnoj vječnosti. "

Tako je razmišljao Lucifer, okovan u paklu na dan posljednjeg suda i uplašio se svoje budućnosti. Sjetio se obitelji Svjetlosti vječne radosti, ljepote nebeskih služitelja slave s njihovom krotošću, smirenjem i odanošću Tvorcu u svojoj beskrajnoj ljubavi prema Njemu i vječnom slavoslovlje svjetova vaseljene ... Sjetio se i dana silaska na zemlju Božanskog Janjeta pred čijim smirenjem, krotošću i trpljenjem se sve čovječanstvo koje Ga je poznalo poklonilo. Sjetio se uspjelog lukavstva, predaje i obmane: predaje Bogočoveka krsnoj smrti, lažne pobjede nad Njim i strašnog trena konačnog poraza svjetlosnim uskrsnućem Sina Božjeg ... "Sve je svršeno; svijet je povjerovao u Njega i dogodilo se spasenje čovječanstva od početka vremena i ta vjera će spasiti sva pokoljenja ljudi koja će se tek roditi, - dok zemlja ne uđe u vječno - neprestano postojanje sa najsavršenijim svjetovima, - na beskrajne vjekove za mene zatvorene "

I lanci - napravljeni od mraka izdaje, predaje, stihijske gordosti, samoljublja i laži koji su obavijali Lucifera - ga još jače stegoše i vezaše sa svih strana i pomračiše Njegov um još većom pritajenom zlobom i osvetom koje su ga još više i bezizlaznija i beznadežniji mučile svojom nemoći koja je gušila svijest njegove bezumne volje.

"Zar se pokoriti? Pasti u prah pred svemogućom svjetlošću Svetvoračke Sile; pred tom bezgraničnom ljubavlju i milosrđem Onog Tko sve poziva na vječni život, sreću i blaženstvo spoznaje istinskog razuma?! Pokoriti se? .. Pasti i pokloniti se poslije mnogovekovne borbe s Njim, kad sam isprobao toliko sredstava i usavršio se u svojoj kulure "? - Gordo je pomislio Lucifer i strašni bol bezumlja zbog okova nemoći koji su ga pritiskali ga je preplavio i on se još više i još bezizlaznija namračio; i zmija njegove misli koja se kružno izvijala se ispružila koliko je duga i zamrla, a onda se skupila ponovno i sklupčala u novu, crnu misao rušenja, propasti i smrti i dala Luciferu snagu svoje gipkosti, snagu ubjeđivanja ljudi u zmijsku mudrost znanja ...

I zamislio se Lucifer:

"Treba se spremiti za napad s desnog krila: - borba s vjerom i od ishoda te borbe će ovisiti sav uspjeh naše pobjede nad spasenjem." I izdahnu Lucifer vulkansku vatru i izazva podzemnu grmljavinu tako da se razleže strašna buka od koje uzdrhta površina zemlje. Lucifer je sazvao svoje legione i sve saveznike koji su predali vlasti tame i oni svi do jednoga izađoše pred vladara i pokorno slušaše njegovu naredbu. On im je vikao:

"Ej vi bezdomnici šuma, pustinja, džungli i močvara koje je krst premorio i koji ste ostavili svoju slavu u bajkama dadilja koje plaše djecu! Slušajte i izvršavajte; - dajem vam novu vlast i silu crne zmije ... Slušajte!

"Krst i vjera u Raspetog su pobijedili sav svijet, prodrli u svu vaseljenu. Ljudi već stoje na pragu Carstva Božijeg koje nastupa s nepobedivom snagom da bi privuklo ljude vječnom blaženstvu, viđenju one ljepote i sreće i punoće razuma koja nas koda mukama bespovratnog. Ljudi već znaju u čemu je sreća i dobro života; tjelesnim osjećajima, sladoscu strasti i poroka ih više nemožeš zavesti. Potrebna su nova sredstva, novi načini: tijelo zasad treba ostaviti na miru. Treba djelovati na centar i obavezno s desnog krila: uništiti vjeru - to je za nas najvažnije prvo utvrđenje i čim zauzmemo to utvrđenje i od ljudi porušimo ga, - pobijedili smo. Zato je potrebno sagraditi takvu zasjedu i neprekidno vršiti akcije, ali tako da svaki udarac koji zadamo dođe s druge strane. nemože se ni pobijediti.

"Dajem vam novu snagu crne zmije, - snagu nagovaranja. Nagovarajte, ubeđujte; - to moćno i jedino sredstvo protiv slobodne volje čovjeka da savlada i prikloni na našu stranu, - treba privući neprijatelja na taj način i okružiti ga sa svih strana. Misleno nagovaranje će ljudi smatrati za vlastite misli, za dosjetke i postignuće svog uma i slijedit ih nepokolebljivo, praviti čitave teorije, škole i nauke i od njih ste vi dužni pletete svoju mrežu crne zmije, dok se ljudski um skroz ne zaplete u nju i oni prestanu shvaćati jedni druge - gdje iu čemu je istina i neće biti više u stanju ni misliti o spasenju i izlazu i prestaće da ga žele. Tada će mrak svjetlost u njima istisnuti i oni će našu tamu početi nazivaju svjetlošću, a svjetlost će im se činiti da je mrak i oni će se pridružiti našim crnim četama i Legion i lijeva strana će im postati desna, a za desnu će smatrati da je lijeva, a lijeva će sebe smatrati pravom desnom i ropstvo, zarobljeništvo svoje će smatrati pravom slobodom koja je dragovoljna. Tada - samo još jedan korak - i mi ćemo pogubiti sve živo na zemlji. Ljudi će početi zajedno sa nama teže ka stihijskom rušenju i uništenju svega.

"Ura! ... Ura! ... - Bezumnici uzvikivaše u paklu; razlegoše se bijesni krici crnih legiona, onda gromoglasan smijeh, rika ljute zvijeri, metalni zveket - mukli, koji traje, cepa dušu i vuče naniže ispod pakla u vječni mrak, u bezizlaznu provaliju mraka, u vječnu neprolaznu muku. .. I zašištaše crne zmije demonske zamisli i stadoše se izvijaju u krug i izdužiše se na dnu provalije i pritajiše se, a onda se ponovo izviše spiralno i sinuše oči guje - otrovne, hladne, ubistvene za sve živo ... I mrak se pojačao i zgusnuo i ispunio jaucima i kricima mučenja i zlobe i nemoći i žeđi pogibelji - bezizlazne, vječne neprolazne.

Kad odjednom se zažariše, sinuše dva ognjena oka, dvije mračne zjenice - crne kao noć i prodorne, koje lede i obeshrabruju i pakao se osvijetli kao i svi legioni čudovišnih prikaza i nastupi mrtva, strašna i kobna tišina. I dade Lucifer svojim legiona plan napada.

"Prije svega zavodite nagovaranjima služitelje Crkve predvečnog. Pokažite im vlast nad dušama onih koji se spasavaju, nad vladarima i kraljevima i ljepotom žena i mogućnost lakog ovladavanja njima; pokažite im svjetovna blaga, bogatstva i vanjsku privlačnost sredine, izobilja, raskoši, kao i sredstva za njihova zadobijanje. Sveto evanđelje Vaskrslog načinite oruđem u njihovim rukama, skriveno od ljudi, da ono ne bi razotkrilo njihovu prestupnost pred ljudima. Razvraćajte ih oprezno i postupno, a kad vaše sugestije prihvate kao svopstvene misli i želje pohotnih strasti i kada ovladavanje dušama u tajni i lukavstvu pomisli i vlast nad dušama i blagom svijeta zavede njihov um i srce i počnu sude i muče i ubijaju nevine i nepokorne , koji se protive njihovoj laži i pretvaranju i zasnuju svoju vladavinu na strahu - tada ste obavili svoj posao. Vera će se u ljudima poljuljati, jer ako su služitelji i učitelji Crkve takvi, pomislit, onda vjera koju oni objavljuju nije spasonosna, već pogubna i oni lažu: propovijedaju i uče o smirenju, a sami su gordi u svom prestupnom i ulagivački BLAGOCESCU: propovijedaju čistotu i neporočnost, sami se prljaju bludom, porocima i zavođenjem žena i razvraćanjem nevinih i čistih, propovijedaju ljubav prema bližnjima, a osuđuju na surove muke, pale na lomači i smišljaju mučenja (ovo se odnosi na rimokatoličko svećenstvo); propovijedaju uzdržanje i siromaštvo duha , a sami su raspusni, gramzivi, gordi, vole stjecati i grabe od tuđeg imanja. Sablazan će biti tako velika da mnogi neće odoljeti; vjera i religioznost će postati iskušenje i iz korijena će se pokidati.

Taj posao povjeravam vama: legionu Palade i Moloha. A tebi - legionu crne zmije - naređujem sljedeće: pratite budno i neprestano učene ljude, ljude obdarene talentima i genijalnošću. To su izabrani i najbolji od ljudi; - oni teže ka izučavanju prirode i njenih davno sazdanih oblika i prodiranju u tajnu života radi slave Tvorca i poznanja Njegove neshvatljive mudrosti. Svrha i cilj njihov je tako jasan i velik da će se sav život ljudi, ako oni uspiju u tome pretvoriti u hvalu Svevišnjem i ljudi će se vratiti besmrtnosti i vječnom blaženstvu i otkriće im se sva radost i sreća bitija i vjera će im postati kao kamen dijamant, a zemlja sa svim svojim žiteljima - Carstvo Vaskrslog. Tada su sva sredstva naše borbe i naše vrijeme završeni.

"Žuri legionu crne zmije! Žurite, služitelji njeni u područje tih izabranika, ljudi znanosti i genija slave Križa i šapućite im oprezno, skriveno i tajno, - da nema ničeg u svijetu natprirodnog i tajanstvenog, postepenost razvoja prirode u svojoj raznolikosti, ljepoti i harmoniji oblika im objasnite idejom samostvarenja, ili bi ste načinili jači dojam upotrijebite latinski termin - evolucija; ta riječ će prije zaživjeti, jer ljudi su privrženi znanostima i čvrstovjeruju ljudima posvećenima u sholastik. Sugerišete oprezno, u skladu sa iskustvenim istraživanjem sastava materije i njenog oblika s dušom i duhom - svedržećom silom Tvorca, koji su prekriveni tajnom, da te duše i životvorne, kako kažu, Sile uopće nema nikakve, da se radi damo o kretanju, prostom kretanju koje se razlikuje jedino po brzinama koje se različito doživljavaju ili održavaju na živcima organizma; i da postoji samo materija ili vidljiva i opipljiva tvar koja se u svom kretanju sama stvara. Ova ideja je tako uspješna da će ljudi lako početi odriču postojanje i duše i Boga - Tvorca vaseljene i obogotvoriće materiju, a Višu predstavu o njoj - ono božansko - objediniti i vidjeti u sebi, tj svom umu; i pogordiće se i ustati protiv vjere u Jedinog Vječnog. A pošto vide služitelje Crkve onakve kakvim ste ih vi učili, definitivno će se sablazniti i sklopiti savez s nama i priznat za pravi progres samo našu stihijsku kulturu i slobodu, a tada će i naša utvrđena pozicija postati potpuno skrivena i nedostupna ljudima, jer smo postigli to da će naše postojanje odricati sasvim, a naše udare, nalete našeg legiona će smatrati da su od suprotne strane i prihvatit prijateljske pozdrave uma svojim genijalnim predstavnicima. I nikome više neće povjerovati da smo neprijatelji i svakoga tko nas bude otkrivao i podsjećao na naše postojanje će ismejati i proglasiti ludog. "

"Kada je stvar već gotova, smjelo idi naprijed. Potrebno je djelovati što upornije i hitrije da bi se odlučno ljudska misao skrenula s nebeskih oblasti i nada u besmrtnost, zbog kojih ljudi čuvaju svoju moralnu čistotu i izoštravaju stalni glas savjesti koji ih podsjeća na Boga i Njegove svetinje tamo - u nebeskom kraljevstvu gdje vječno sija i mami neugasiva svjetlost istine. S tim glasom savjesti, s tim vječnim, upornim porivima ljudske duše je najteže izaći na kraj "... Evo dakle:

"Slušaj legionu crne zmije i ispunjavaj! - Daj što više dojmova ljudima - raznovrsnih, koji ostavljaju bez daha zbog neprestane smjene novih pronalazaka i otkrića; smjene uzbudljive, koja se događa svake minute, svake sekunde, bez kraja, bez stanke: novo i novo, zamamno, zapanjujuće i začaravajući. Prije svega, načini brzog, trenutačnog kretanja volje, miski, želje - cijelog bića. Vidjeti na daljinu, čuti na daljinu, razmjenjivati misli na daljinu - nevjerojatnu gigantsku, zapanjujuću ... Približiti ljude, zbiti u jednu gomilu, - što dalje od izdvojenosti, dalje od ličnosti - putem buđenja radoznalosti za sjaj novine i čudesan porast pronalazaštva. Kretanje na paru: željeznica i parobrodi: buka vlakova, brzo, munjevito kretanje - do pomračenja uma - buka, zveket, zviždduci, ogromne kolodvora, svuda neumorna buka i graja, smjena lica i predjela i položaja - opasnih, smjelih, skoro drskih, koji izazivaju vrtoglavicu, stradanje cijelih vlakova sa svim ljudima ... Telegrafi, telefoni, liftovi, zrakoplovne strojevi, aerostat; fonograf i gramofoni ... Električni motori, električni tramvaji, električno osvjetljenje ... Sve je u ljudskim rukama, u vlasti njegovog uma - čovjeka-cara, gospodara nad prirodom koju je pokorio sebi ... Nema nadahnute umjetnosti; ona je u estampama, fotografijama, oleografije, svjetlosti, brzoj mehaničkoj reprodukciji bezbrojnih snimaka ... Pisat strojevi , strojevi za tiskanje, za šivanje, strojevi za sijanje, mlaćenje, mljevenje, mljevenje i pečenje, za igranje, pjevanje i govorenje, živi kinematografi ... Dole ruke! Dolje rad rukama! ... Um caruje. Um je car; um gospodar; um je ljudska gordost. Počeće da mu se klanjaju, da ga bogotvori. I gordo će podići čovjek glavu i poznati slobodu ... Što će mu vlast nad sobom kad caruje svime? Što se nekom potčinjava kad su njemu podčinio sile prirode? I poznaće čovjek našu mudrost, mudrost naše crne zmije, ostvarenje rajskog predskazanja poslušnoj ženi: "znaćete sve, pa ćete postati kao bogovi." "I podići će čovjek glavu i pobunit se protiv Neba koje ga je mučilo iskušavanjem trpljenja i podići će se protiv krotkosti i potčinjenosti zakonu i protiv smirenja i nevinosti i čednosti i ismijat ih kao slabost, kukavičluk i robovanje i zamijenit ih slobodom stihijske volje i sladost čulnih naslada će biti ukras te slobode ... "

"Život - kretanje bez prekida, bez zamora u neprestanoj smjeni utisaka - će poteći u vidu bujice koja sve zahvaća i neće biti vremena, ni jednog trenutka za sjećanje na Boga i Njegovu Svetinju, na život svijeta, ljubav i težnju ka Svjetlosti - gdje je Njegov izvor i ispunjenje zavjeta. I ništa Sveto, Božansko neće više zadovoljavati i umirivati ljude i glas savjesti će umuknuti u njima: oni će bježati od njega i strah njihov će biti kao smrtna muka i tražiće masu i plasice se usamljenosti da im ne bi progovorila savjest. I tako ćemo umjesto te dječje, čedne čistote i svetosti koju nazivaju duhovnim razvojem i savršenstvom, kako ih je učilo njihovo Jagnje, mi ustanoviti našu kulturu, naš progres slave i gordosti uma ... Čemu taj mrski poredak; to potčinjenje zakonu, ta ujedinjujuća vlastkoja zadržava kretanje ka nezasitoj žeđi strasti i opijenosti svim ljepotama čulnog, bestidno privlačnog života? Usađujte im jednakost prava opijanja, zadovoljavanja bezbrižnim trenutkom, punog, svakom dostupnog života čula, života divlje strasti, opijanja do kraja, do dna užitka !..."

"Slušaj legionu crne zmije i mamona! Slušaj i radi! .. Kada se život čovjeka pretvori u umjetno, život mašinske, mehaničke proizvodnje, rad rukama više neće biti potreban; ruke ljudi će se osloboditi i odvezati, a želja za životom, bujnim, grčevitim, svim nervima, svom dušom, svim utiscima trenutka, miga, punom čašom strasnog uživanja u radostima i dobrima naše, već naše kulture koja je kao val strasno i sveobuhvatno preplavila, će početi rasti i širiti da ispije čašu života do dna, do smrti, do agonije uživanja, - svatko će je ispije, proba i uživa jer neće više biti vjere, nade, ljubavi - sem čulnih naslada. Sami ljudi će ismijavati vjeru, nadu i ljubav - te sestre naivne ljudske fantazije - kao i mi sada - Slobodna djeca ada ... Ha .. ha .. ha! Smijte im se, smijte se bezumnicima, bezumnici! ... Smij se legionu crne zmije! ... Smej se stari Molohu! ... Gledaj, gledaj i uživaj u bezumlju ljudi! ... Trud, vjera i nada su ih spasavali, davali im mir i čistu radost života; umjereno, razumno, od žetve do žetve, od jednog prinosa pa do drugog njihov život je mirno tekao. A bogataši su nam još odavno služili, radili su za nas; bili su presiti i smijali su se trpeljivi siromasima, držali ih u lancima i tamnicama, porobljavali radom za njih, bogataše: za njihovu sitost, udobnosti, bogate haljine i modu, za njihov tašti sjaj i veličinu, za njihove naložionice, njihovu bestidnu raskoš i razvrat! Oni nisu imali ni vjeru ni nadu, ni ljubavi ni suosjećanja i zato im mnogo dugujemo. I kada mašinska proizvodnja uništi rad rukama i mase gladnih i golih siromaha nebudu imali šta raditi - naš cilj će biti postignut. Proleterijat će se nakostrešiti i pokrenuti se u cijelom svijetu kao strašna lava ... Sugeriši im, ulivaj im u uši legionu crne zmije i ti stari Molohu - slobodu, našu kulturnu slobodu izbora po volji! ...

Sad neće biti teško: - pusti u modu našeg Marksa i postavi socijalizam umjesto kršćanskih ideala vjere, nade i ljubavi; umjesto te Crkve Janjeta koju su ispovijedali i koju smo tako lako uspjeli razbijemo [1] uz pomoć uslužne nam hijerarhije njenog svećenstva, - da razbijemo ne bezbrojne djeliće koji osporavaju svoje prvenstvo i pravednost u vječitoj svađi i mržnji blagočestivih pastira ...

Mi smo pobijedili! Viči legione crne zmije i sugerišu ljudima: - živio Marksizam! živjele socijaldemokrate! živio radni proleterijat! - Zajedništvo u nasilnom, hitnom zahtjevanju sreće svima - sreće, komfora i uživanja naše kulture - blistave, zamamne - slobodne od tih raznih mutnih uzdaha za visokim i dalekim nebom ... Ostvarenje njihovih ideala tamo je suviše daleko; usavršavanje pojedinačno isuviše dugo traje ... Nudite ljudima sreću trenutka - uživanje samo ovdje, ovdje! Ulivaj svima snagu, energiju, odlučnost radi socijalne sreće, sreće sviju.

Smej se grijehu! Smej se čistoći i svetosti života! Smej se savjesti! Smej se i uveravaj da je ovo: ubiti, proliti krv jednog, dvojice ili cijele klase neprijatelja radi socijalne sreće, podvig, i velika stvar. Oduzeti, napasti i opljačkati i pokrasti radi socijalnih ciljeva je plemeniti podvig hrabrosti. Umrijeti na vješalima, na gubilištu, biti streljan radi socijalne sreće naše kulture - slobode, jednakosti i bratstva koji su oslobodili praznih fantazija o vjeri, nadi i ljubavi koje su ljudima nametnute - je pravi podvig, ne više kršćanskih mučenika radi nekih tamo vječnih blaga , već naših mučenika, suvremenih - za realnost, za sveopću sreću ovdje, na zemlji, sreću potpunog zanosa komforom i strasnim, moćnim porivima da se čaša života ispije do dna, sredstvima koja su ravnopravno podijeljena među svima.

I ovi slavni naši mučenici će izvršiti veliki utjecaj na društvo, jer će pomiješati pojam podviga i krotke slave mučenika za Jagnje, da bi stali na njihovo mjesto i potisnuli sjećanje na njih i umanjili istinu njihovog mučeničkog vijenca. Ova taktika zahtjeva puno napora i truda, jer vi, legionu crne zmije, morate pojačano utjecati na podržavanje sustava kazni koje učvršćuju i hrane vašu silu otpora i uništavanje među ljudima zavjeta Jagnjetovog i koje su neophodne, jer zaoštravaju odnose između naroda i vlasti i približavaju povijest našem raspletu, našoj vlasti nad svijetom. Shvaćate li vi to - legionu crne zmije i ti stari Molohu i ti vječito nestašni i vječno nasmijani Erose - dijete crne zmije! Brkajte ljudima pojmove! Pomračujte umove! "

I protegnu se Lucifer koliko je dug i zijevnu da pakao uzdrhta i zaškrguta zubima i od tog škrguta zaljuljaš se legioni izobličenih demonskih prikaza. I izvila se crna zmija Luciferove misli i obuhvatila ga, obavila ga čvrsto, a onda se izdužila i ponovo se zamotala u vidu gipkih prstenova i sklupčala u crno klupče nove rušilačke, gubiteljne misli.

I Lucifer je nastavio:

"Slušajte pažljivo: i ti legionu crne zmije i ti stari Molohu i ti vječno nasmijani Erose, dijete crne zmije, koji si se rodio ispod rajskog drveta sablazni! .. Slušajte!"

"Predstoji vam najteži posao bez koga ništa nećemo učiniti bez koga su sve naše misli besplodne. postoji jedna najnepristupačnija tvrđava ljudi. To je majčinstvo: obnavljanje potomstva i vaspitavanje. Žena djevojka i žena majka: to je ta nepristupačna tvrđava čovječanstva koju treba imati stalno u vidu i vješto, oprezno u tom pravcu upućivati svoje udare. Ako ne zauzmete, ne pokorite to utvrđenje, sve je uzalud, jer nećete se riješiti jednog pokoljenja, a izrašće novo i protiv vas će biti odgojena nova snaga. U ženi moramo uzeti čovječanstvo u njegovoj sadašnjosti i budućnosti, da ga potpuno uzmemo "...

I odjednom se Lucifer prepade od te pomisli i zgrči se kao od snažnog bola. Zmija crne misli je uspuzala u raširene od straha čeljusti i sakrila se. I zadrhta i potrese se cijeli pakao ... Sa ogromne visine je u pakao prodro kao munja zrak čiste svjetlosti i potisnuo tamu i rasejao mrak. To je bilo podsjećanje Lucifera na njegovu bezumnu nemoć i na beskonačno milosrđe Tvorca. I promače pred unezvereni Luciferovim pogledom na nebesima Lik Prečiste Djeve - Majke Janjeta, neumorne vječite zaštitnice i zastupnice devstvenosti i materinstva žena.

I opet se u paklu zgusnu mrak i zažariše se Luciferove oči i iz čeljusti njegovih ispuzi zmija crnih misli i njegov nakazni lik još više iskrivi drski, podsmešljivi osmijeh.

"Znamo mi te prijetnje!" - Nastavi on drsko, prodornim i hladnim glasom kao zveket bakra pod čekićem nakovnja i ispravi se gordo podigavši ružnu, kosmatu ruku s dugačkim prstima stegnutim u pesnicu i sa bijelim oštrim kandžama.

"Mi nismo sami! Mi imamo saveznika - "vijenac stvaranja", i s njim i nije tako strašno! .. Na našoj strani je muškarac, muški pol i on će nam pomoći da svršimo stvar!
bijesnog grohota udrhta pakao i potrese se zemljina površina.

"Mir! ... Slušaj! ".. zapovijedao je Lucifer i kad je zavladala potpuna tišina, nastavio je:

"Ima još jedna važna okolnost koju nikako ne smijete ispustite iz vida i instrukciju morate točno ispuniti:

"Dio Crkve Vjeran Janjetu će se čvrsto držati Njegovih zavjeta i boriti za vjeru s našim učenim" apostolima "koji su zavladali velikim dijelom umova. Ovdje nećeš baš tako lako izići na kraj, legionu crne zmije i moraćemo da pozovemo u pomoć naše robove koji su u grobu. .. Evo šta da činite:

"Čim primijetite kod vjernih Janjetu želju dokazati našim znanstvenicima-saveznicima, postojanje zagrobnog života i njezinih viših područja, odmah im došapne tajne načine prihvaćanja magičnog općenja sa nama i naših čudesa od odanih našoj filozofiji jogina i učenika zemalja uništenog Edema i oprezno im pokažite neke ritualne postupke odanih nam masonskih loža: iščekivanja na seansama i načini prizivanja, gdje treba uvijek i svuda da zauzmete prva mjesta u vidu lutajućih pokojnika [2] koji su ili naši vazali ili robovi i odmah pojavljuju na skupovima na prvi poziv. Ovdje je uvelike potreban oprez da oni što čekaju ne bi istodobno imali u mislima i savjesti ime Jedinog Svetog ili njegovog Janjeta. Stoga ih treba ometati uz pomoć stalnog tajnog sugeriranja i uništavanja pobožnog raspoloženja. Samo u prisustvu znanstvenika i ubijenih duhom nevjernika ne izazivati nikakva javljanja da ne bi uslijedio suprotan utjecaj. Već i samo sjedenje za stolom naši ritualni postupci su pogodna za nas sfera, toliko protivna Svjetlosno Janjetu i Njegovoj Crkvi koja nas muči svojom čistoćom i svetošću okupljanja u hvalu Tvorcu. "

"Dakle, znajte da su magijski skupovi pod imenom spiritističke seanse - naše polje i da ste vi u prvim redovima. Povlačite se samo u iznimnim situacijama, ako bi se umiješali u stvar svijetli Arhistratizima, Anđeli ili sveti pokojnici - služitelji Janjeta koji čuvaju duše vjernih. Tada odstupi hrabro neplašeći se sitnih neuspjeha; ako i napuste skup jedan ili dva - nije strašno, svejedno ćete uzeti ostale. Najvažnije je da se trudite da se zbližite sa sudionicima skupa, svuda se pojavljujući u odredima, zavodeći, budeći interes i radoznalost. Dodirujte ruke i druge dijelove tijela medija i sudionika postupno miješajte supstancu vašeg tamnog omotača s njihovim živčanim tokovima, tako da ono što ne uspijete postići sugerisanjem, postignete polarizacijom, preko priopćavanja volje vaših naklonosti, tako da će oni prestati traže zadovoljenje i duševni mir u zajedništvu s Bogom, u molitvi i vjeri, pa će tražiti u općenju s vama, u priopćenju dijela i beseda vaših i čudesa smatrajući ih za najviše otkrovenje i nalazeći u njima zadovoljenje želje za prodiranjem u skrivene tajne.

I kada im spritistički skupovi zamjene Crkvu Janjeta, tada smo postigli cilj. Na seansama začuđujte i zavodite raznim čudesima: pomičite nevidljivo stolove i predmete; lupajte, svirajte na instrumentima i zvonite pismeno odgovarajte, podižite predmete u zrak dok ne nakupite snage i sastava omotača od medija i sudionika skupa, a onda se oblačite i otelotvorujte vidljivo pod imenima pokojnika i skrivajući se u njihovom liku. "

"Putem tih privremenih ovaploćenja u kojima tobož uskrsli pokojnici ne smiju dugo ostati da ne bi medij umro, miješanjem s ljudima, rođenjem od žene ćemo pripremiti našeg sina koga su Apostoli Janjeta nazvali antihristom. On će u sebi sabrati svu ljudsku učenost koju smo mi spretno obrnuli naglavačke, znanje svih čudesa naše moćne magije i vaskrsavanja mrtvih. A, pošto će znanstvenici do tog vremena raširiti novo učenje po kome Boga nema, da On i jeste samo predstava u čovjeku o samom sebi, ljudi će primiti našeg sina po njegovoj moći i sili čudesa kao da je Sin Božji, jer će on silom svojom nagovoriti ljude da podjele zemlju, imanje i blago da bi svi bili siti.

I tada se društvo neće zvati Crkva Kristova, već socijal-demokratski savez zasnovan na potpunoj anarhiji nevidljivo i tajno potčinjenoj samo nama. Tako će na našu stranu prijeći i izabranici, a ako tamo i ostane malo stado vjernih rasejano po zemlji, to više nikakvog značaja neće imati za nas. Tada ćemo u savezu sa čovječanstvom izaći u posljednju, odlučnu bitku protiv Janjeta - Sina Prevečnog i ustanovit na zemlji svoje carstvo .. A ako nam ni taj posljednji napad ne bi donio pobjedu, ostaće nam barem mnoštvo naših saveznika koje ćemo zadržati uz sebe prilikom povlačenja u tamu, da ne bi i tamo ostali bez posla i vlasti nad onima koji će, nesumnjivo, zbog svojstava ljudske prirode početi tuguju i žale za nepovratnom prošlošću ... Čuješ li, legionu crne zmije?! Čujete li vjerne moje sluge i robovi! Ovo je moja posljednja riječ! Da li ste sve razumjeli i primili kako treba? - Viknu Lucifer svirepim, bjesnim glasom.

I pakao se oglasi nezadrživim, prodornim krikom: "Ura! Ura! "

A Lucifer je, istegnuvši se u bestidnu pozu, u odvratno, bezoblično čudovište koje ne može ni zamisliti, visoko podignuo pesnicu svoje kosmate, mišićave ruke i iskezivši se utonuo u prostoru. I istog časa je brzinom munje nestao zajedno s legiona u svojoj sferi - u ognjenoj provaliji, na dnu pakla ...

Jer je nad zemljom opet izlazilo sunce, i cvijeće je uznosilo ka nebesima svoje molitveno blagouhanije Tvorcu i kraj Njegovog Prestola su plakali Anđeli zbog sudbine otpalog čovječanstva posljednjih dana.



-------------------------------------------------- ------------------------------

[1] Naravno, čitatelj zna da je ovdje u pitanju sotonsko bezumlje. Crkva nikad neće biti razbijena, jer je Ona nepobjediva, Ona je čudesno Tijelo Samoga Krista, jer po riječima Isusa Krista Spasitelja, Njoj "neće odoljeti ni vrata adova". (Nap.ured.)

[2] "Lutajući pokojnici" ne postoje, oni su uvijek i nedvosmisleno "pali angeli" - demoni. Duše ljudi koji su napustili ovaj svijet odlaze ili ad ili u raj, a nikako ne lutaju. To se može vidjeti iz mnošto primjera iz Svetog Pisma. (Prim.ured.)

N. R.

17.aprila( travnja) 1909. g.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:45

Посмртна пророчанства Светог Нила Посмртна пророчанства Светог Нила Мироточивог – Атонског

Кратко обавештење о светом Нилу Био је родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник (усамљеник) у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење се на једном пресече. Свети Нил подвизавао се у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу (Епископ Николај, Охридски пролог, 12. новембар).

После преласка у вечни живот, свети Нил јављао се више пута атонском подвижнику Теофану од 1813. па до 1817. године. Приликом тих јављања, нарочито последњег, које је трајало пуних 18 часова, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи светог Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћењу Теофановом, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је записивао. Спис је настао на грчком 1819. године, а на руски је преведен 1910. годние. Карактеристика људи пред крај света .. . Зато вам говорим ... Кад прође 7.400 година од створења света, онда ће између чевртог и петог столећа, а то ће рећи у току садашњег XX века, настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнављење, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављењу блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непрестано препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор, да би расправио спор и учинио добро — добрим, а зло — злим ... Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће променити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника... Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. И мноштво других зала ући ће у обичај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наилазити све веће несреће. Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла, другарство само зло,дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се спасава. Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес. Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се Антихрист и зацарити над светом Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиромаши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште свакога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста Мајка Његова—била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се кад свет осиромаши у врлинама. Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће осиромашити у љубави, слави, челности. На другом месту, осиромашиће свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу духовне власти. После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих" (Матеј 24, 12), а „кад се уклони онај који сад задржава" (II Солуњанима 2, 7) — родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонском. Свет ће уображавати да је овај Антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом — вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.

Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мржња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна Антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31—34), дотле ће храна Антихристова бити у испуњавању воље оца његовог — ђавола. Тиме ће се Антихрист хранити. И Антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима Антихриста и примити га за светског цара — самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он — Христос Спаситељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити занемарено. После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу . . . Дух Христов и дух Антихристов Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке, која ће дати тело Антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух Антихристов, који сад делује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. У његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи . .. Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасење је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милосрђу, милостињи, која је оно „уље" људског спасења у еванђељској причи о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1—13). Милостиња може бити двојака: материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милостињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духовну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света" (Матеј 25, 34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за ђавола и анђеле његове" (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од гнева Божјега. Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лудим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову. Печат Антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће печатити пошто се зацари Злопамћење је печат Антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим печатом Антихристовим. И кад Антихрист (то јест дух Антихристов који делује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека толико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вере; другога — самољубивим; некога примора да иде на нож; некога учини издајником; некога — хулитељем; некога — туробним; никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења .. . од гордог осуђивања недостатака наших ближњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених . .. И тако, кад Антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво. Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, Антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље, јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), продаваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама". Људи ће постати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити написано: „Ја сам твој". — „Да, ти си мој". — „Добровољно долазим, а не присилно". — „И ја те добровољно примам, а не присилно". — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата. Невоље које ће постићи свет после зацарења Антихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време О, несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај проклети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњетаван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало никаквог људског осећања?! Тако ће говорити на сваком месту, куда се људи буду пресељавали из својих места . . . Тада ће Бог, видевши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пресељавали из својих места на друга. И кад Антихрист заседне на свој престо, тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври, она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути: животиње, птице и гмизавци — све ће уганути. Време ће убрзати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља — као дан, месец — као недеља, и година — као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу света.

Проповед Еноха и Илије да не примају печат Антихристов Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат Антихристов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човека од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла. Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи ваше трпљење, послаће вам помоћ озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после... Онај ко прими печат Антихристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат Антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муки заједно са запечаћенима — где је плач и шкргут зуба?... И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и Илија. Убиство ових праведника Чуће Антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и заповедиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене царским печатом?" Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој проклети печат и лажна слава сурвали су свет у понор и довели до погибије! Дошао је крај и теби и свету!" Чувши овакве речи, Антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?" Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!" Овакав одговор пророка још више ће да разбесни Антихриста и он ће, као бесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.

По убиству Еноха и Илије Антихрист ће да скине са себе маску моралности и вршиће злочине. Смрт Антихриста По убиству Еноха и Илије, Антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та његова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и устремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима . . . Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити на пет педи (око сто сентиметара). А својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће — један дух са демонима. Кад Антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лукавији од демона ... А тада, кад се Антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стране", којим ће он бити побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт Антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на Антихристу оно ће се завршити. Ко су „јарци" а ко „овце"? Кад се смрћу Антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су управљали Свемиром, то јест нарушиће се светска тежа — гравитација... Шта ће после бити — једини Бог зна. Ми знамо само једно, да ће се људи подвргнути одговорности за сва дела учињена у овом животу: блуд, прељубу, мужелоштво, рукоблудије, разврат, хуле (псовке), празнословље, осуђивање ближњих, зломишљење, завист, мржњу, злопамћење, непријатељство, злурадост, гордост, славољубље,среброљубље, грамзивост, раскош, прождрљивост у јелу и пићу, непокорност Цркви и многа друга безакоња, учињена у овом животу — све ће се испитати, да би се добра дела одвојила од злих, као што се одвајају овце од јараца. Овце су: љубав, мир, слога, једнодушност, чедност, кротост, сиромаштво, праведност, испуњавање закона Божјег, послушност, смирење, уздржање, пост, добра реч, старање о спасењу, благодарност Богу, послушност Цркви, исправан духовни живот, очувана чистота крштења — неукаљана грехом, уредно похађање богослужења у цркви и држање правила у монашком животу. То су добра дела спасења.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 09:54

Следећи клипови представљају страшни суд,који објашњавају наша руска браћа.




Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:09

Следећи клипови можда најбоље приказују време у коме живимо.Да ли смо то ми?










Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:14

Погледајте шта каже отац Николај о полледњим временима.





Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:24

Шта свети оци кажу о последњим временима.






[youtube] http://www.youtube.com/watch?v=6DuT7utKWAw&feature=related [/youtube]

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:28

Vizija prepodobnog Grigorija o Strašnom sudu

S NEBA ŠALjEŠ SUD,ZEMLjA SE PREPADA I
MUČI (ps. 75, 8)

U vreme Svetog i slavnog prepodobnog Oca našeg Vasilija novog (IX vek),
velikog čudotvorca i ugodnika Božjeg, darom Duha Svetog, Kojim ovaj beše
ispunjen još od detinjstva, dešavahu se po njegovim molitvama, Božjom
Blagodaću, silom i premudrošću, divna i neobična čudesa. Posebno su korisne
za opšte spasenje svih ljudi, po njegovim svetim i Bogu milim molitvama, dve
vizije učenika njegovog, Grigorija. Prva je o mitarstvima - carinarnicama duše
čovečje, kroz koja ova ima da prođe i da se ispita, te da joj se odredi mesto
večnog boravka posle smrti.


Druga vizija je o Strašnom sudu Božjem i onome šta će se posle Strašnog suda
zbiti.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:32

ISKUŠENjE PREPODOBNOG GRIGORIJA

Jednog dana kada sam ja Grigorije, učenik svetog starca Vasilija Novog, sedeo u
svojoj ćeliji i molio se Bogu, opomenuh se svojih grehova, smirivajući dušu svoju
pokajanjem. U tom momentu pojaviše se u glavi mojoj misli koje me uznemiriše i
zaneše. Mislio sam u sebi i govorio: kako je iskrena vera kod Jevreja, koji su se
bojali Boga svoga! Koliko je bio častan Avraam, pravedan Isak, i veliki pred
Bogom prorok Mojsije, koji je znamenjima i čudesima porazio Egipat! I kako je
onda moguće, mislio sam, da oni iz čije sredine su proizašli ovi slavni muževi, -
ne veruju u Boga koji im je dao zakon na Sinajskoj Gori, i svojim glasom ih
naučio deset zapovesti, koje su oni primili i strogo ih čuvali i ispunjavali? Zar je
moguće da oni ne poštuju i ne veruju u Boga, koji je kroz svoga proroka i vođu
Izrailjskog naroda Mojsija, razdelio zbog njih Crveno more, proveo ih kroz pustu i
nerodnu pustinju, izbavio ih od teških ropskih radova misirskih, slao im u nerodnu
pustinju manu nebesku, uveo ih u zemlju obećanu?! Prisećao sam se i svega
ostaloga iz Starog Zaveta, što sam bio pročitao, tako da na kraju pomislih u sebi i
rekoh: zaista su oni pravi narod Božji! Potom sam čitao knjige od njihovog
Zakona, i došao do zaključka da su oni zaista pravi narod Božji, i da je sve tako
kako sam mislio.

Setih se, međutim, na kraju, da bi ovo moje uverenje i mišljenje moglo da bude i
po nagovoru lukavoga. Zato pomislih i rekoh u sebi: ja imam duhovnog oca
Bogom prosvećenog, koji zna da mi kaže pravu istinu o svemu ovome, o čemu
sam mudrovao i u sebi razmišljao. Zato pođem k njemu i sve mu ispričam,
tražeći od njega razjašnjenje. Nasigurno sam znao, da onaj koji ispovedi sve
svoje sumnje kod duhovnoga oca Vasilija, biva izobličen u svojim zabludama i
poučen pravom putu, a oni koji bi nešto sakrili i utajili, već samim tim nisu sluge
Hristove nego Antihristove.

Ustadoh, dakle, onoga časa i pođoh svome duhovniku, ocu Vasiliju. Našao sam
ga u mestu zvanom Arkadiana. U taj dan su izvođene konjske trke, gde se beše
skupio sav narod. Odavno nisam gledao to pozorište, ali se setih strašnih reči
svetoga Jovana Zlatousta kojima on osuđuje taj greh. Kad sam već bio blizu
konjskog trkališta, na mestu zvanom Dioptin, rodi se u meni silna želja, koja me
navuče da zastanem i da posmatram trke konja. Posle toga uputih se svetom
ocu Vasiliju i nađoh ga u mračnoj ćeliji na molitvi. Priđem mu i učinim uobičajeno
poklonjenje. On me tada blagoslovi, pomoli se za mene, kao što imaše običaj, i
odmah poče sa velikom srdnjom da me izobličava, govoreći mi: eto, dođe mi u
posetu čovek, koji je po svome mudrovao o Judejstvu; koji je pročitao sav Stari
Zavet, a ne poznaje istinu, obmanut svojim mislima. Zato ga đavo i drugi put
navede na greh, kad je dolazio ovamo. Pomislio je u sebi: kako je iskrena i
pravilna vera Jevrejska! Mračnog li i slepog shvatanja!

Potom sveti Otac produži: kaži ti meni, Grigorije, šta stvarno veruju Judeji? Na
ovo pitanje nisam znao šta da mu odgovorim. Onda on poče da mi potanko o
svemu objašnjava, govoreći: Gospod je kazao u svome Jevanđelju: "Onaj ko ne
poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao". Vidiš li, da za lakomislene
nema spasenja? Oni koji hoće da se približe Bogu, verom u Njega, a ne priznaju
Sina Njegovog, mogu li se spasiti? - Zato je na drugom mestu kazao Gospod
Hristos Judejima: "Niti mene znate, niti ste Oca kad znali". Zar Ga oni nisu videli
u svojim zbornicima i skupovima kada ih je poučavao, mnoga čuda činio i s njima
razgovarao? Bio u njihovoj sredini, hodio sa njima po njihovim gradovima i
selima? I pored svega toga, nisu Ga poznali, niti su Ga primili. Otkud onda oni
mogu da znaju i da ispravno veruju u Oca Njegovog koga nisu videli? Zar to nije
bezumlje njihovih misli? Ni jednog idola oni nisu ostavili kojem se ne bi poklonili.
Tako u dane Jerovoama, sina Solomonovog, koji je carovao nad Izrailjem, oni
načiniše dva zlatna teleta, i u zabludi svojoj klanjahu im se i govorahu: "Evo
bogova naših, koji nas izvedoše iz Egipta", I to se produžavalo do Ozije, cara
judejskoga, koji se naposletku okrenu Bogu svome. I kako oni veruju u Boga
kada su ga mnogo puta ostavljali i klanjali se idolima? Gospod Isus Hristos
govorio je Jevrejima: "Ja dođoh u ime Oca moga, i vi Me ne primate, a kada
drugi dođe u ime svoje, njega će te primiti, i u grehu svome će te izginuti i dom
vaš ostaće pust".

Vidiš li ti, Grigorije, kako ih je Bog odbacio od sebe, i razbacao ih po svima
krajevima zemaljskim... Sa njima se desilo ono što i sa smokvom, na kojoj
Gospod ne nađe ploda, kad je bio gladan, pa je prokleo govoreći: da od sada ne
bude ploda na tebi nikada, i smokva se odmah osuši. Zar se to isto nije desilo i
sa Judejima, kad su otpali od zakona Mojsijevog, kada je Gospod došao na
zemlju i našao Jevreje da su pogazili zakon koji su dobili na Gori Sinajskoj, time
što ga nisu ispunjavali? Oni su ispunjavali samo spoljne strane zakona, a srcem
su bili daleko od zapovesti Božjih. Zato ih je Bog i odbacio od sebe što su i oni
odbacili zakon Njegov. Za vreme Mojsija oni su čisto držali i ispunjavali zakon
Božji, no u vreme kad je Gospod Isus Hristos došao na zemlju nisu po njemu
živeli i verovali, zato su i odbacili Hrista i odrekli se njegovog Jevanđelja, i svega
onoga što je vodilo ka jedinom savršenom zakonu koji je Gospod Hristos dao, i
koji je zaista savršeni zakon ljubavi.

Treba i to, Grigorije, da znaš da je Gospod rekao Mojsiju pred njegovu smrt: ti
ćeš umreti u veri svojih otaca, a ovi ljudi posle tebe klanjaće se tuđim bogovima,
a Mene će ostaviti i zavet koji sam im dao neće sačuvati. I zato se ja na njih
razgnjevih, okrenuh lice svoje od njih, i dadoh da se raseju po svim krajevima
zemlje, gde ih postižu mnoge bede, nevolje i žalosti. Ili kako je kazao Gospod
kroz proroka Isaiju: "Oduzeću palicu Moju od njih i razoriću zavet Moj od doma
Izrailjeva i doma Judina, razvaliću razvalinom velikom, okrenuću lice moje od
njih, i odbaciću ih za navek, i nikad im se neću okrenuti". Vidiš li, čedo Grigorije,
da su oni odbačeni od Boga? Kako, onda, da mi ispovedamo zakon koji je
prestao da važi i koji je postao besplodan? Prouči, čedo, i opomeni se da, posle
Isusa Hrista, među Jevrejima se nije pojavio ni jedan prorok, i ni jedan pravednik,
kao što je o njima rekao prorok i car David, da su oni odbačeni i da se ne mogu
ničim opravdati. Isti David i na drugom mestu kaže: "Da vaskrsne Bog i da se
razveju svi neprijatelji njegovi".

Kad je Gospod naš Isus Hristos vaskrsao u treći dan iz mrtvih, i posle četrdeset
dana vazneo se na nebo i kada su sveti učenici i apostoli Njegovi počeli da
propovedaju Jevanđelje po svima krajevima sveta, i razglasili po svima narodima
radosnu vest o Hristovom vaskrsenju iz mrtvih, tada se iznova razgore gnjev
Božji nad Jevrejima. Dođe, naime, rimski vojvoda Tit sa silnom vojskom i udari na
Judeje, te za svoja bezakonja izgiboše i u ropstvo padoše.

Rimljani ih rasejaše po svima krajevima sveta, domove njihove ostaviše puste,
kao što je Gospod za njih prorekao mnogo pre toga kroz proroka i cara Davida:
"Neću skupiti skupštinu od njihova naroda, niti ću ih spomenuti u ustima
svojima". Oni su pre bili sinovi carstva Božjeg, ali su sada isterani otuda i na
njihovo mesto došli neznabošci, koji su poverovali u Gospoda Isusa Hrista i
Svetu Trojicu, i to je novi Izrailj, narod hrišćanski, novozavetna Crkva Hristova,
sabrana iz svih naroda, jezika, i plemena i ujedinjena jednom i istom verom u
Svetu Trojicu, i u ovaploćenje Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista, koji je rođen
od svete Devojke Marije i Duha Svetoga, živeo na zemlji, stradao i treći dan
vaskrsao iz mrtvih i uzneo se u slavi na nebo.

Eto, sada vidiš, čedo Grigorije, da je tvoje mišljenje bilo po savetu lukavoga
demona, koji je hteo da ti dušu okuje u neverstvu judejskom. Sada odbaci to
svoje grešno mišljenje, i duboko veruj u ono što je kazao Gospod Hristos i
njegovi sveti apostoli, da onaj koji ne veruje da je Gospod Isus Hristos Sin Božji,
koji je došao da spase svet, taj je proklet, i da je taj isti kao i onaj koji ne veruje u
Boga. Jer onaj koji ne veruje u Svetu Trojicu i u ovaploćenje Hristovo, - prvenac
je i preteča Antihrista. Gospod naš Isus Hristos, Sin Božji i Reč Božja, koji je
sišao na zemlju radi našeg spasenja, jedini je Život i čovekoljublje, Milost i Istina,
Put i Svetlost i Vaskrsenje. Oni pak koji u sve ovo ne veruju, piće iz čaše gnjeva
Božjeg, i biće prokleti i svake osude dostojni, i postići će ih večno mučenje, kako
ovde, tako i u buduće vreme i vavek vekova.

Kada starac sve to izreče, ućuta. Tada mu se ja obratih i rekoh: Blagodarim ti,
sveti oče, što si me urazumio, i što si mi pokazao i otkrio istinski put ka
nezalaznoj svetlosti i otvorio oči moje i srce moje osnažio tvojim rečima, no ako
smem da te zamolim, sveti oče: pomoli se Bogu za mene, da Gospod pošalje
bilo kakav znak i utvrdi me u veri, i ispravi moje maloverstvo, koje sam gajio u
srcu svom. Tada mi sveti otac odgovori: velika je tvoja molba, čedo moje
Grigorije! No ja verujem da Gospod ne želi smrti grešniku nego da se ispravi i
obrati Bogu, i da želi sve ljude da spase i da ih privede poznanju Istine. On će
sve učiniti što je na korist, i na spasenje tvoje duše, samo ako ti budeš sa verom
od njega molio i tražio. Zatim me sveti otac Vasilije blagoslovi i otpusti s mirom
kući mojoj.

Te noći, dok sam spavao na svome odru, ugledam sebe na nekom plodorodnom,
svetlom i prohladnom polju, ukrašenom sa premnogim i prekrasnim cvetovima,
dok je tihi i prohladni vetar ćarlijao po njemu. Nad poljem se dizao kao svetli dim
iz koga se širio divni miomir. Dok sam tamo stajao i divio se svemu što sam video
oko sebe, i radovao u srcu svome, pristupi mi jedan sveti čovek, lepolik, u odelu
belom kao sneg, koji je držao u ruci svojoj palicu. Približi mi se i upita me: što
stojiš ovde i diviš se svemu ovome što si video? Ja mu odgovorih da ni sam ne
znam od kud sam se ovde našao. Tada mi on reče: to te molitva tvoga duhovnog
oca Vasilija dovela ovde, da vidiš sve ono o čemu si se molio i što si od Boga
tražio. Ja mu rekoh: šta sam to izmolio od Gospoda? A on mi odgovori: kad si
mislio i govorio, kako je duboka i iskrena vera u Jevreja, pa ti ugodnik Božji
Vasilije objasnio zašto su oni odbačeni od Boga, ti si ga onda zamolio, da izmoli
od Gospoda za tebe znak i otkrivenje, i da utvrdi pravu veru u tebi. I evo, Gospod
Isus Hristos, po molitvi ugodnika svoga Vasilija, pozva te u duhu, da ti ispuni
želju tvoju i pokaže ti znak koji si sa verom tražio. Hajde sada sa mnom i ja ću ti
pokazati svaku veru svakoga naroda. I kakvu silu ima svaka pojedina vera pred
Bogom. Zatim me uze i pođosmo na Istok.

Tada se pojavi oblak, koji nas podiže i odnese na neizmernu visinu, i pokaza mi
se u snu kao na javi: videh neku lepu nepoznatu zemlju i zadivih se. Kad se
oblak udalji od nas, nađosmo se na nekakvom čudesnom i svetlom, ali za mene
nepoznatom polju. Zemlja na tom polju beše čista i providna kao led, ili staklo, i
mogaše se otuda videti ceo svet. Tu je bilo bezbroj lepih i svetlolikih mladića;
slatko i milozvučno su pevali i pesmama svojim slavoslovili Svetu Trojicu,
jedinoga Boga. Posle toga odosmo na neko još strašnije mesto, koje beše
obuzeto ognjem Božjim. I ja videh to mesto, i obuze me veliki strah. Tada mi se
otkri ko su bili oni koji boravljahu tu pored strašnog ognja. Pomislih sam u sebi:
kako ovo mesto ne sagori, kada ga je toliki oganj obuzeo? Potom videh mladiće
krilate, svetle i divno odevene. Kada su hteli da lete u visinu, podizahu se na
svojim krilima, obučeni u bele haljine kao sneg. Pitao sam se u sebi: da li su to
anđeli Božji, koji neprestano hode i kade višnji žrtvenik, odnosno, mesto ognja
duhovnog, prigotovljeno za službu Božju?

Posle toga se uspesmo na nekakvu veoma visoku goru, sa velikim trudom. Tada
mi reče onaj svetlonosni čovek, da upravim pogled prema Istoku. Tamo videh
neko drugo polje, neobuhvatno i strašno, koje se blistalo kao zlato. Kada ga
ugledah, srce mi se napuni neizrecive radosti. Ugledah potom kao kakav grad,
divan i širok, od čije lepote i čuda sam bio izvan sebe. Nekoliko sati sam stajao
kao zaboravljen. Stojeći tako na vrhu te planine i diveći se svemu što sam tu
video, upitah svoga vođu: Gospodine, kakav je ovo grad tako širok i strašan i
čudesan za viđenje moje, od koga se um moj zaneo? On mi na to odgovori: ovo
je višnji Jerusalim, koji je nerukotvoren. Tako je beskrajan, kao svod nebeski.
Ustrojen je u širinu i dužinu, ne od smole niti od kamena mermera, niti od drveta i
stakla. Nije on kao vaše zemaljske i truležne stvari. I sam vidiš kako je sve u
njemu čisto i sjajno kao zlato. A stvoren je od dvanaest kamenova.
Ugledah ga, i čudesno izgledaše, beše takav, kakvog oči čovečje nisu videle, niti
su uši čule, niti na um čovečiji dođe, čak ni anđelski um nije u stanju da ga shvati
i obuhvati. Činilo mi se da je visok grad, ne manje od tri stotine lakata, pa i
mnogo više. Imađaše dvanaest vrata, širokih i tvrdo zatvorenih. Sva vrata behu
između sebe jednaka, i napravljena od po dvanaest kamenih blokova, čistih i
sjajnih kao svetlost sunca.

Razmišljao sam o tom čudnom, lepom ali i strašnom viđenju, i pitao se u sebi: da
li je taj grad, tako divan i čudesan, predstavljen meni u snu ili na javi, i ko može
da predstavi i da opiše sve ono što se nalazi u njemu? I od toga čudnoga i
strašnoga viđenja, obuze me strah, pa zapitah moga vođu - anđela Gospodnjeg:
kakav je to grad, i ko živi u njemu, ko je car toga grada, i ko ga je stvorio? Kad
prođosmo malo dalje, onda mi onaj svetli mladić odgovori: Eto, to je grad
velikoga Cara o kome je čudno predskazao David. Gospod naš Isus Hristos hteo
je, po svršetku svoga zemaljskog života, i posle svoje smrti i vaskrsenja, a po
vaznesenju svome na nebesa Bogu Ocu, da pripravi mesto svojim učenicima i
apostolima, i svima koji kroz propoved poveruju u Njega. Kao što je i sam kazao
u svom Jevanđelju: "U domu Oca moga mnogi su stanovi. A da nije tako, kazao
bih vam: idem da vam pripravim mesto". A to i jeste upravo ovo široko i lepo
mesto života, koje je On obećao njima i svima koje je voleo, koji su imali ljubav
prema Njemu. Ime pak ovoga grada je Novi Sion, Grad hrišćanski, Grad iznad
svake moći i vlasti. On nije prenastanjen. I sam vidiš ko sve živi u njemu, i da
nema mnogo ljudi. A Car njegov, zbog koga si ti došao ovde, kaže: znaj, na
osnovu svega što si ovde video, kako će svako, ko uzveruje u Sina Božjeg, živ
biti; ko drži nauku Njegovih svetih apostola i učenika, po kazivanju i učenju svetih
i bogonosnih Otaca, sa verom u svetu, sabornu Crkvu Božju. Onaj pak koji u sve
to ne veruje, neće naslediti život večni nego će biti predat večnom mučenju.
Malo dalje, na sredini grada, beše breg visok kao neka planina. Površina toga
brega se sijala kao usijano gvožđe, i zablista na njemu divan krst, koji
osvetljavaše veliki prostor. Na krstu golub, beo kao sneg, sijaše neopisivom
svetlošću. Videvši to, udivih_se. Odmah iza toga, zasija sa neizmerne visine,
svetlost kao munja, i spusti se na grad jedan mladić koji ga poče pripravljati i
ulepšavati, kako bi bilo sve spremno za sretanje Cara. Odmah iza njega, spusti
se na grad drugi mladić, koji nošaše čudan presto i namesti ga na vrhu toga
brega za doček Cara. Potom se začu gromovni glas koji je govorio: sad će u grad
doći Car sa silom i slavom velikom. Iza toga spustiše se četiri mladića u svetlim i
veoma lepim haljinama, držeći velike sveće u rukama, koje gorahu silnim
Božanstvenim ognjem, i zapevaše svi zajedno: zasija blagodat Tvoja Gospode,
dođi i proslavi se u svetima Tvojim Višnji, Sine Boga živoga. Posle ovih spusti se
još mnogo mladića na grad govoreći: sada će biti Vaskrsenje iz mrtvih i Sud za
sve ljude svih vremena, da prime platu od pravednoga Sudije za svoja dela. Za
njima se spusti sa visine stub ognjeni, iz kojeg se čuo strašan glas.
Ali taj ognjeni plamen u vidu stuba ne ostade nad gradom, nego se spusti dole
na svet i rasplinu se po vazduhu na sve četiri strane sveta i obavi svu zemlju.
Zatim se ču silan glas koji govoraše: izli se sila Višnjega, koja će sabrati svako
stvorenje! I raznese se taj glas nad svima ljudskim kostima. I sabraše se kost
kosti, i zglavak zglavku, i članak članku. Tada se spustiše brojni mladići, koji su
držali ognjeni svitak, poslan od Gospoda Satani, u kome pisaše: svršila se tvoja
vlast i gospodstvo, jer su prošle godine, koje su ti bile date da caruješ nad
svetom. I stade mladić ispred Antihrista, cara zemaljskog i pročita mu onu
poslanicu, zatim ga sa velikom silinom i gnjevom izvuče iz carskog dvora,
svezavši mu glavu na kraj zemlje. Inače bi on izbacio iz sebe svu zlobu, pogibiju,
bes, neistinu i strašnu viku, i sav zli jed, ovakvu nečistotu i nepravdu, osetivši da
mu se približio kraj. I on će biti bačen u večiti oganj sa svom vojskom svojom.
Posle ovoga videh kako se uskomešaše po vazduhu vojske nebeske i sile, i ču
se plač stradalni, plač i jecanje mnogobrojnih ljudi, koji silno gonjahu i terahu oni
na vatrenim konjima, ubijajući pred sobom sve koji su lažnim naukama varali
ljude i radili za Antihrista i njegovo carstvo na zemlji. Odmah potom videh kako
starešine i vojvode vojske nebeske, siđoše blagoliko na zemlju, i počeše se
pripravljati za doček dolaska Gospodnjeg. Među njima beše jedan mladić koji se
blagolikošću izdvajaše od ostalih i koji je držao u ruci zlatnu trubu. Sa njim behu
dvanaest drugih mladića sa isto takvim zlatnim trubama. Kad su sišli na zemlju,
prvi zatrubi njihov glavni vojvoda, i glas trube njegove odjeknu od jednoga kraja
sveta do drugoga. Za njim zatrubiše drugih dvanaest mladića, i razleže se kao
grom glas od njihovih truba, i sva se zemlja zatrese i ustalasa kao more. Tada se
sve ljudske kosti obukoše u svoja telasa, ali ostadoše i dalje da leže u zemlji,
zato što ne beše života u njima. Potom zatrubi drugi red anđela i otvoriše se
grobovi svih umrlih od početka sveta i u grobnice pokopanih. Zatim se spustiše
bezbroj mladića, kao u moru peska, koji vaskrsavahu mrtve, time što su dušu
svakoga čoveka stavljali u njegovo telo. Iza toga začu se i treći red truba od čijeg
zvuka se prepade nebo i zemlja, i svi mrtvi ustadoše živi. A svi oni koji ustadoše
iz mrtvih, bili su u onoj slavi i časti, koju su verom i delima zaslužili: zavisno od
vrline ili grehovnog zla, behu svetli ili tamni i mračni.

Posle toga - mora, reke, jezera, blata, šume i sve zverinje, povratiše sa strahom
cele, sve one koji su poginuli u njima ili od njih. I pojavi se bezbroj ljudskih
stvorenja, koliko peska u moru, a uzrastom behu svi jednaki među sobom. Muž
je stajao pored svoje žene, i svaki narod, svako koleno, i svaki rod beše se
sabrao. Nisu se sećali tajne vaskrsenja, a mene obuze strah i s drhtanjem
pomislih u sebi: bili su od zemlje, u zemlju su povraćeni, i opet svi ustadoše iz
zemlje, celokupni i živi! Veoma se začudih tome, i videh kako se lica nekih od njih
svetle kao zvezde sjajne; u drugih opet svetlost beše manja, a kod nekih kao
svetlost dana. Podobno onome što je kazao sveti apostol Pavle, da se zvezda od
zvezde razlikuje u slavi. U jednih su lica sijala kao mesec u tamnoj noći, a u
drugih kao usijano gvožđe, što sipa varnice, a u drugih kao sunce; kod nekih su
lica bila kao svetlost i bela kao sneg, dok kod drugih kao morski talasi. Kod
jednih od njih lica su bila kao cvet, a u svakoga beše knjiga u rukama i natpis na
čelu. U jednih je bilo napisano: prorok Gospodnji, u drugih: propovednik Božji, a
u nekih: apostoli Hristovi ili mučenici Gospodnji. Jedni su se zvali: uzdržljivi
Gospoda radi, drugi: svetitelji Gospodnji, svi pravedni i svi prepodobni Isusa
Hrista. I mnogo drugih i raznih natpisa, na kojima se jasno videla vrlina svakoga
od njih. Na onima koji su ustajali iz mrtvih bilo je i ovakvih natpisa: siromašni
duhom, smireni srcem, muke pretrpeli u pustinji radi Gospoda, mirni i smireni radi
Gospoda, milostivi i dobri, čisti srcem, mirotvorci koji mir grade, na pravdi
progonjeni; siromaštvo i napast pretrpeli radi Gospoda, pravedni sveštenici
Gospodnji, koji časno služe službu Božju; radnik Gospodnji, čovekoljupci koji
polažu dušu svoju za bližnje svoje, koji čine pravdu i uče dobru, sačuvali telo
svoje neokaljano, pokajanjem Gospodu ugodili. I još mnogo drugih različitih
natpisa bilo je na čelima onih koji vaskrsoše iz mrtvih.

Na čelima su isto tako bili napisani gresi onih koji su ustali iz mrtvih: zloba,
prevara, nečistota, nevaljalstvo, i razni drugi gresi. Kod jednih je bilo napisano na
čelu, a kod drugih u vazduhu nad glavom. Sve je to bilo tako vidljivo, jasno i
očigledno za svakoga. Bilo je mnogo i onih koji su sagrešili u hrišćanstvu, i
umirali bez pokajanja i ispovesti. Kod nekih od njih lica su bila kao zemlja s
pepelom pomešana, a u drugih kao gnoj. Kod tih što im lice beše kao gnoj,
gmizali su i crvi po licu njihovom. U jednih su obrazi bili crni kao u satane, a kod
drugih kao koža zmije otrovnice, kod mnogih opet kao koža od hijene, zvera.
Neki su imali lice kao u slona, a lica drugih i sva koža od glave do nogu, beše
pokrivena sa gnojem i smradom. Svi oni su se okretali jedan drugome i govorili:
oh, teško nama, jer eto dođe dan suda Božjeg, za koga mi nismo nekad hteli da
čujemo i znamo, a sada ustadosmo da primimo platu svaki po svojim delima. O,
teško nama nepokornima i grešnima, jer smo opoganjeni i pomračeni, i Gospod
nas je odbacio od sebe. O, teško nama! Da smo bar koliko toliko imali stida u
sebi! I mnogo što šta drugo su još govorili i ukoravali sami sebe, proklinjući i dan i
čas svoga rođenja. Stajali su sa pognutim glavama u iščekivanju presude
pravednoga Sudije. Mnogi su stajali i govorili: ko je Bog? Ko je Hristos? Mi nismo
znali, mi smo imali više bogova, kojima smo služili i ugađali, pa su oni dužni sada
da nas spasu, - govorili su s pouzdanjem.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:33

JEVREJI POD ZAKONOM

Mnoštvo drugih ljudi stajali su i govorili: ako nas bude Bog sudio po zakonu
Mojsijevu, mi ćemo dobiti mnoga dobra, zbog toga što smo bili rasejani po svim
zemljama, pretrpeli razne muke i napasti, i što osim jednoga Boga drugoga
nismo hteli priznati. Ali ako dođe da nam sudi Sin čovečji (Hristos), onda teško
nama! Mi sio Njega prezirali i hulili, rugali Mu se i činili mnoga zla. Predali smo
Ga na raspeće i smrt, učenike Njegove ubijali, i nismo im verovali, niti smo
priznavali njihovog Učitelja. Mi o tome nismo ni mislili da se može desiti da On
dođe da nam sudi kao Bog. U našem mestu je živeo, i osuđen zato što je
govorio: Ja sam Sin Božji i ravan Bogu. Bilo bi lepo kad bi ga sada ovde videli i
nazvali Ga lažom. Jer je tvrdio da će biti naš Sudija i da je Gospod Bog rekao:
On neće suditi nikome, nego će sav sud dati Sinu svome, da On sudi svemu
svetu. I najedanput se proglasio za Sina Božjeg. No mi dobro znamo šta je Bog
govorio Mojsiju na Gori Sinajskoj: da niko nikada nije Boga video. Dok su tako
Jevreji među sobom razgovarali i očekivali dolazak pravednog Sudije, pitali su
jedan drugog: da li je ko video Hrista ovde, da Ga uzmu i izvedu pred Boga. I
pred samim Sudom Božjim oni behu gordi.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:33

IDOLOPOKLONSTVO JEVREJSKO

Drugi pak Izrailjci, stajali su u velikom skupu i govorili: teško nama, verovali smo,
ali nismo po Zakonu priznavali Boga, nego smo se klanjali lažnim bogovima i
raznim idolima od zlata; zlatnom teletu i drugim neznabožačkim bogovima. Mi
nismo znali otkuda nam se približila nečistota.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:34

NEKRŠTENI I KRŠTENI

Na nekima od vaskrslih pokaza se natpis crvenim slovima - na muškima: muž
ubica, a na ženskima: žena ubica. Na drugima je bilo napisano: kradljivac i
kradljivica, lopov i lopovica, bludnica, bludnik, idoloslužitelj i idoloslužiteljka,
carinarnici i zelenaši, deteubica ili ubica žene, zavidljivac, gnjevljivac. Na nekima
je bilo napisano: surov, krvoločan, zloga srca i nemilostiv, srebroljubac. Na
drugima: jeretik, duhoborac, maniti savelijani, pavlikijani, jakoviti, origenisti,
manihejci, bogomili i svi drugi skupa, koji su se pridržavali bilo kakve bezbožne
izmišljotine. I ne samo nekršteni, nego i oni koji su sagrešili posle hrišćanskog
krštenja, i umirali bez pokajanja i ispovesti, stideli su se kad su videli svoje pravo
obličje. Zato su uzdisali i plakali. Kad sam sve to video, veoma sam se svemu
tome začudio.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:34

POJAVA KRSTA

Posle toga, pojaviše se najednom anđeli sa sjajnim Krstom, i pevahu neku
božanstvenu pesmu. Krst staviše na presto, da ga vide svi koji su ustali iz mrtvih.
I narod se neobično začudi kada vide tako lep svetao Krst. Kada ga ugledaše
Jevreji, ćutali su i drhtali od straha, na licima im se video stid, i udarali su se po
obrazima svojim govoreći: ovaj znak što ga vidimo u tolikoj slavi, nije za nas
dobar, jer to je znak Raspetoga. To znači da će On doći da nam sudi. Kako da se
s Njim sretnemo, i kuda da se sakrijemo ispred Njega? Mi znamo da smo Mu
mnoga zla učinili, kao i onima koji veruju u Njega.
Dok su Judeji tako govorili među sobom i plakali, meni reče moj vođa anđeo:
vidiš li, Grigorije, kako Jevreji počeše da plaču i kako uzdrhtaše, kad ugledaše
časni Krst? A ja sam stajao na uzvišenom mestu, te mi se sve otkri i pokaza.
Zatim se podigoh još više u vazduh, i videh sve od kraja do kraja sveta. I sve
sam čuo o čemu se dalje govorilo. A sve što sam svojim ušima čuo i što je god ko
govorio, sve sam to dobro upamtio.
Posle svega toga, čuh govor, jaku huku i strašan zvuk od koga me uhvati strah.
Videći to moj sveti anđeo, reče mi: ne boj se, sve će ti se još jasnije otkriti! Tada
se sveti anđeli razdeliše pred Sudijom, koji je dolazio da sudi svima, i da
svakome plati po delima njegovim. Počeše se javljati strašne i bezbrojne Sile
nebeske pred prestolom Sudije. Kada i to videh još se više uplaših, no sveti
anđeo Božji odmah me ohrabri i reče mi, da sam dužan sve pamtiti i sve
razumeti, jer sve što se događa pred mojim očima, sve će mi biti od koristi.
Dok mi on ovo govoraše, blesnu munja, a sa visine ču se strašan glas kao
gromovi, i zemlja zatreperi kao list na grani. To ne uplaši one kojima su lica bila
svetla, šta više, počeše da se raduju i da se vesele. Tiho i ćuteći, približiše se
prestolu Sudije u sjajnoj krasoti, kojoj bi se zadivio svaki čovek. Na
idolopoklonicima pak i jereticima, i svima nevernima, video se samo strah i stid, i
užas pomračenih lica. Pojava Krsta im je bila opomena da će Hristos svima
suditi, zato su klonuli duhom i zastideli se. A svi verni, od Avraama do Hrista, nisu
se plašili, nego su se još i radovali. Jevreji su do pojave Krsta govorili, kako je
veliki njihov Bog jevrejski. Ali kada svi ugledaše sjajni kao sunce Krst Gospodnji,
setiše se u sebi, koje je vere on znak, pa govorahu: o, teško nama! Isus Hristos,
koga poštuju i veruju hrišćani, taj će nas sve osuditi. Lica im potamneše i
napuniše se stida i sramote. Oni pak koji su verovali u Njega, radovahu se i
klanjahu Krstu Gospodnjem, na kome je Gospod Isus Hristos bio prikovan po
svojoj volji i ljubavi.
Zatim se pojavi svetao oblak sa munjom, koja osvetli božanstveni Krst i za dugo
ostade na njemu. Oko Krsta je bio obavijen čudan i prekrasan venac. Kada ga
videše Judeji i Agarjani (Muslimani), začudiše se i uzdrhtaše od straha.
Neznabošci i idoloslužitelji, koji su bili mučitelji svetih, izbezumiše se od straha i
ne mogahu ni reči progovoriti. A hrišćani se napuniše radosti, podigoše ruke
svoje gore i slavljahu Gospoda. Zatim zasija munja i ču se huka i grom. Pojaviše
se anđeli i arhanđeli i sve obuze strah i drhtanje. Anđeli sa blagim osmehom
dođoše i ustaviše se na mestu prigotovljenom za Sudiju. A grešnici se iznenadiše
kada videše kako se svaka njihova tajna pomisao otkri i vidna postade. Jer je
Gospod Hristos kazao: da nema tajne koja se neće otkriti. Presto Božji nije stajao
na zemlji nego u vazduhu, u visini oko četrdeset lakata. I anđeli su hodili, ali ne
po zemlji, nego po vazduhu. Neki od njih stajali su na istočnoj strani, drugi na
južnoj, treći na severnoj, a četvrti na zapadnoj strani. Svi behu jedan od drugoga
različiti; jedni su bili kao sneg i kao sunčana svetlost, drugi su bili podobni
plamenu ili zlatu koje svetli, i podeliše se na četiri dela i svojim prisustvom
napuniše sav prostor ispod neba. A zemlja je bila napunjena ljudima.
Posle ovoga pojaviše se vatrena kola. Unaokolo su se kretali šestokrili Serafimi i
mnogoočiti Heruvimi, koji pevahu: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot, puni su
nebo i zemlja slave Njegove! Zatim zapevaše anđeli: Blagosloven koji ide u ime
Gospodnje! i od njihovih slavoslovlja, sjediniše se i sastaše nebo i zemlja. Oni
koji dolažahu ognjenim kolima, opkoliše presto Božji. Jevreji i Agarjani su slušali
kako anđeli slave zajedno sa Bogom Ocem i Gospoda našega Isusa Hrista, pa
počeše plakati i jaukati govoreći: o, teško nama! Mi Njega (Hrista) ne
očekivasmo, ali On dođe.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:35

DOLAZAK HRISTA

Posle svega ovoga začu se strašan trubni zvuk, koji obavesti o približavanju
Sudije. Onda se ču druga truba i pokaza se carska zastava i vlast. Na kraju se
pojavi oblak beo kao sneg, i po sredini oblaka Gospod naš Isus Hristos, a oko
Njega bezbrojne bestelesne sluge Njegove, koje se ne smedoše približiti oblaku.
U tom momentu zasija Gospod naš Isus Hristos jače od sunca, i sav se svet
zasija Njime. To je tako bilo da se umom ne može shvatiti, ni jezikom iskazati sva
lepota Božja, koja je bila pripremljena da sudi celom svetu. Nikakvo sunce ne bi
bilo u stanju da osvetli tako duboke tmine, kako ih osvetli svesvetli Gospod Isus
Hristos. Svi pogledi bili su uprti na Njega, čak i pogledi onih koji Ga probodoše.
Anđeli zapevaše: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Bog Gospod dođe
da, sudi živima i mrtvima.

Oni koji sve ovo čuše i videše, padoše ničice i pokloniše Mu se. Posle toga
Gospod siđe dole sa oblaka i sede na presto slave Svoje. Nebo i zemlja
zatreptaše kao gora od silnoga vetra. Oni koji ne primiše ili odbaciše nauku
Hristovu, uvideše šta ih očekuje, pa gorko zaplakaše i zaridaše. Sveti pak i
pravedni, videći Gospoda svoga u neopisivoj slavi, ne mogoše se više uzdržati i
progovoriše: Ti si Hristos, Sin Boga života koga su raspeli Judeji; Ti si Reč Božja
sa visine, koju Otac rodi pre stvorenja sveta. Ti si udvojen sa voljom i snagom,
jedan Gospod Isus Hristos, koji se ovaplotio od prečiste Djeve Marije i došao da
čini čuda i znamenja. Ti si Bog naš sa Ocem i Duhom Svetim, i osim Tebe nema
drugog Boga! Ove reči slušahu Ana, Kajafa, bezumni Arije, prokleti Muhamed i
svi Judeji koji ne primiše Hrista i hrišćanstvo, i zadrhtaše i postideše se. Posle
ovoga Gospod stade na nebo, a ono se izmače od pogleda Njegovog, stade na
zemlju a ona se poče udaljavati od Njega, jer je bila uprljana delima čovečjim; na
posletku sasvim se sakri, tako da se sve što je na njoj bilo raziđe po vazduhu.
Gospod stade na visinu nebesku, i nebo postade novo i bolje, a na mesto
svetlosti sunca, meseca i zvezda, pokaza se nova Svetlost, koja nikad ne zalazi
(Hristos). Zatim Gospod naš Isus Hristos siđe u dubinu, koja nema meru, i zemlja
se pokaza mala, ne kao što je pre bila, nego se svetlela, a posle toga na zemlji
se sve promeni. Gospod stade na more i u taj čas voda usahnu i pretvori se u
vatru, od koje se podiže plamen do neba. I sve je bilo obuhvaćeno neopisivim
strahom od tog ognja. On je proždirao sve nevernike, grešnike i idoloslužitelje. A
ognjeni anđeli metnuše na njih ruke svoje, ali ne baciše sve grešnike u ognjeno
more nego neke ostaviše. A ja se ispunjen strahom, obratih svome anđelu vođi
za utehu, i on me uteši i pokaza mi zašto se nisu mogli da spasu oni Judeji koji
nisu verovali u promisao Božji, iako se nisu klanjali idolima; držeći se slova
zakona, nisu priznali Hrista.

Ovde se sada ispunjavala reč Božja, napisana u Jevanđelju: "Tu će biti plač i
škrgut zuba", grešnika pobacanih u ognjeno more. Veliki je bio plač i jecanje,
izazvan stradanjima i mukama grešnika, zbog nevaljalih dela njihovih. Ostali koji
nisu grešili, ili koji su se očistili pokajanjem od grehova - radovali su se i veselili,
što su sačuvali veru i zakon Božji u sebi. Potom pogleda Gospod na Istok, anđeli
zatrubiše, i od onih anđela koji su bili na istočnoj strani, mnogi se raziđoše po
svoj zemlji, srećući bezbrojna svetla i radosna lica, s kojima se u radosti celivahu,
Tako su obišli i munjom očistili svu zemlju. Onda Gospod pogleda na sever i jug,
a anđeli Božji postaviše one koje su doveli Sudiji, sa leve strane. Bilo ih je tako
mnogo, kao peska zemaljskoga. Oni koji su stajali na desnoj strani, sijali su
nezlobivom svetlošću, a oni na levoj strani, bili su crni i tamni kao noć.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Чувар Православља on 18th October 2011, 10:35

NAGRADA PRAVEDNIKA I KAZNA GREŠNIKA

Tada se Gospod okrete onima što su stajali sa desne strane i reče: hodite
blagosloveni Oca mojega i primite Carstvo koje vam je pripravljeno od stvorenja
sveta. Jer ste Me nahranili kad sam bio gladan, i ugasili Moju žeđ, odevali Me
kad sam bio go, služili Me kad sam bio bolestan, u žalosti i nevolji vi ste Me tešili.
Na to Mu pravednici odgovoriše: Vladiko i Gospode, nikada Te nismo videli
gladna da Te ponudimo, nikada Te nismo videli žedna da Te napojimo, nikada Te
nismo odenuli i u žalosti i bolesti nismo Ti poslužili. A Gospod im na to odgovori:
Vi ste davali onima koji su siromašni, kada ste njima to činili, Meni ste činili.
Zatim se Gospod okrete onima sa leve strane; i reče im: idite od mene prokleti u
oganj večni, pripravljen đavolu i slugama njegovim? Jer kad sam bio gladan,
niste Mi dali da jedem, kad sam bio žedan niste Mi dali da pijem, kad sam bio
stranac, ne primiste Me u kuću, a kada sam bio bolestan i u tamnici, vi Me ne
obiđoste. Idite od Mene nevaljalci koji ste sav život proveli u grehu i zlobi, Ja vas
sada ne poznajem. Oni Mu kroz plač odgovoriše: Gospode, kada smo Te videli
gladna i žedna, ili golog ili bolesnog, a ne poslužismo Ti? Sudija im odgovori:
zaista vam kažem, kad niste nekome od ovih malih i siromašnih učinili, niste ni
Meni učinili. Idite od Mene, prokleti, koji se Mene odrekoste pred ljudima i
služiste đavolu. Sada se i Ja vas odričem. Kad oni čuše takav strašan odgovor,
počeše odmah gorko plakati i moliti za oproštaj, no Gospod im ne oprosti. U taj
čas pohvataše ih anđeli i baciše u ognjeno more. U velikim i strašnim i
neiskazanim mukama, vikali su oni: teško nama! No na njihovo uzdisanje, vrisku i
jauk, niko nije obraćao pažnju, niti je hteo da im se smiluje. Odmah su potonuli u
dubinu mora, gde su se za svagda izgubili.

Назад на врх Go down

Re: Антихрист и последња времена

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 2 of 3 Previous  1, 2, 3  Next

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму