Шта чинити?

Go down

Шта чинити? Empty Шта чинити?

Порука  Синђелић1809 on 31st August 2009, 19:28

Шта чинити да би се одолело потопу лажних учења и навали лажних учитеља?

1.Пре свега, непоколебљиво се држати Свете Цркве, која је вечита Лађа Спасења, знајући да, по речима Св. Кипријана Картагинског, "ко нема Цркву за Мајку, тај нема ни Бога за Оца". Држати се Цркве значи служити се благодатним средствима за борбу против сила таме: постом и молитвом и Светим Причешћем, покајањем и исповешћу. Сваки храм Православни је небо на земљи: уђемо ли у храм, ушли смо на небо. Са нама су ангели и свеци, Пресвета Богомајка нас гледа својим милосрдним оком, Господ нас одмара и теши. Нема тог зла и те муке који се Црквом не лече и не отклањају.

2. Треба избегавати сваки контакт са неправославним и окултистичким учењима: било да је реч о ТВ-емисијама, о новинским хороскопима, о часописима типа "Треће око", без обзира на то што се у њима, у општој збрци и пометњи, може наћи и понеки текст о Православљу. Такође, по заповести Свете Цркве, не треба читати секташке брошуре, посећивати њихова предавања, итд.

3. За поуздане податке о православном верском учењу треба се обраћати свештенству наше Цркве, читати књиге и часописе, које, са благословом архијереја, Црква издаје. По савету Апостола, духови се морају испитивати, да се не бисмо обманули лажним пророцима и лажним тумачењима Хришћанства.

4. Децу од детињства треба васпитавати у Православљу, омогућивати им да похађају веронауку при парохијским храмовима, редовно их водити на службе Божје и причешћивати.

5. Хришћанин мора да одбаци све видове беспутног живота који човека раслабљују и чине мекушцем. Наше време је време блуда, а то значи време лутања (блудети=лутати). Неопходан је повратак чедности, којом се постаје чедо Божје, смерности, часном животу и чистоти. "Ко се чува, и Бог га чува", вели народна изрека. Исправан наравствени живот услов је за здравоумље неопходно за заштиту од заблуда и лажних вера.

6. Душу своју свагда хранити читањем Светог Писма и Житија Светих; они нам показују пут спасења и живота вечног. Свето Писмо, дакако, не можемо тумачити по свом нахођењу, него Црквом и у Цркви.

7. Никад, и ни по коју цену, не треба посећивати врачаре, гатаре и тобожње биоенергетичаре, јер су они слуге непријатеља Божијег, иако се често маскирају као "добротвори".

8. У непоколебљивом чувању своје вере свагда треба имати на уму Господа Исуса Христа, Који је благовест Еванђеља запечатио смрћу на Крсту,као и наше свете претке: Светог Саву, Св. кнеза Лазара, Св. ђакона Авакума и толике друге исповеднике и мученике Православља који су, знајући да "нема лепше вере од Хришћанске", пре волели да погину, него да се одрекну Истине.

За крај наводимо речи оца Серафима (Роуза), америчког православног монаха, који је, након многих лутања од протестантизма, преко хиндузима и окултизма, дошао до Православља јер је у њему нашао пуноту Богопознања. Саветујући Хришћане како да живе у тешким данима савремености, он им је препоручио: "Свако треба да гледа на горе, а не на доле, и да поглед свој усмерава ка Царству Небеском, а не ка ситницама земнога живота. Тачније - детаљи земног живота треба да су у другом плану, а стремљење ка Небу треба да је пуно ревности, одлучности и постојаности. Постојаност је квалитет који се стиче особеним начином духовног живота, заснованим на Богонадахнутој мудрости Светих Отаца. С друге стране, постојаност се гради молитвом. Све основне молитве до нас су дошле кроз Богослужбене текстове. Разуме се, на разним местима и у различитим околностима молитва зависи од могућности и снаге.
Постојаност подразумева редовно читање духовне литературе, које нам је потребно да бисмо се стално "вакцинисали" против духа времена у коме смо. Да бисмо се могли борити против овосветскости која нас кињи, стално покушавајући да нас себи потчини, треба да редовно примамо храну црквених богослужења и штива. Ако се макар једнога дана лишимо речи Светога Писма и Светих Отаца, свет почиње да нас савладава; још један такав дан - и он почиње да нас побеђује, усељавајући се у нас. Ускоро откривамо да све више мислимо на овосветски начин. Што дуже мислимо тако, то више губимо духовни разум... Ако неко нешто жели да учини у Цркви, али занемари усмереност ка небеском, тај губи искру ревности и занимање за духовно и постаје "светован". Светован значи мртав, духовно мртав.
Што се односа према свету тиче, важно је да имамо љубав према ближњима и да будемо смерни, пазећи на себе. Свети Серафим Саровски је рекао: "Стекни дух мира и хиљаде око тебе спасиће се". Није наше да бројимо хоће ли се хиљаде око нас спасти. Наше је да задобијемо духа мира - Духа Светога. А друго - препустимо Господу... Нужно је да поново постанемо Хришћани. Савршено је бескорисно и бесмислено говорити о некаквим друштвеним променама и реформама, ако у срцу немамо Христа; а ако у срцу имамо Христа све остало је другостепено. - Владимир Димитријевић
Синђелић1809
Синђелић1809


Назад на врх Go down

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму