АПОСТОЛСКИ ЦЕНТАР 888 ФОРУМ
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Умрежавање

Страна 9 of 24 Previous  1 ... 6 ... 8, 9, 10 ... 16 ... 24  Next

Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th September 2012, 04:00

Присни дух
Дух који је Свети Дух додијелио човјеку, приликом стварања људског бића, зове се присни дух. И то је здрави дух у човјеку који чини човјека да буде жив у Богу, да се здраво радује и осјећа прави живот (у Богу). Зли духови који нападају присни дух и који хоће да га одвоје од своје унутрашњости и да отуђе човјека од самога себе, зову се духови отуђивачи. Од јела са дрвета добра и зла човјек се отуђио од самога себе изложивши се духовима отуђивачима и тако је поцијепао своју личност коју је Бог чувао: ''И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту едемском, да га ради и да га чува.'' 1 Мој. 2,15. Тако се дух човјеков одцијепио од Духа Божијега припојивши се духовима отуђивачима јер они полажу право на дух човјеков, који се отуђио од Духа Божијега јелом са дрвета добра и зла. Осјећај Бога у својој унутрашњости присним духом је чин борца који искрено тежи да врати себе од поцијепаности између добра и зла на пут добра! Дух који се одцијепио од самога себе прилазећи вањским духовима отуђивачима да би се опет вратио у свој мир треба се сабрати у себе. И ту призивати Онога Који опет може спојити раздвојено и то стално, јер ако си борац – борац си до смрти... да припаднеш Христу, јер знај да зли дуси ПОЛАЖУ ПРАВО НА ТЕБЕ! И да би осјећао присни дух осјети срце које је присно теби, у срцу је духовни простор и управо ту се дешава сусрет духа човјековог са Духом Божијим. У себи се човјек сусреће са Богом и нека се труди да не излази из себе јер ако је човјек срцем у свијету он већ није Божији. Здрави дух у човјеку је присни дух, који се чува у себи умно-срдачном молитвом, јер молитва опет спаја дух човјеков и Дух Божији. Човјек 21. вијека не зна за присни дух јер духови вањски га водају по лажним осјећањима далеко од своје унутрашњости. Док је Господ рекао – бдијте, бдијте над духом, да не лута јер и ђаво хоће да бдите над свиме што вам пане на памет осим над духом. Бдење над духом је бдење над слободом духа јер ђаво хоће да га зароби са спољним мамцима да присни дух Христовог борца постане дух луталица кад ум преусмјери пажњу од духовног простора на простор празнине. Јер присни дух човјеков више није присан дух човјеку кад се одцијепи од себе самог. Присни дух је љубав од Љубави која га напаја у унутрашњости. Кад већ се присни дух одцијепи од самога себе он се одцијепио од Извора љубави да би се припојио на: ''Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек.'' 2 Пет. 2,17. и ''Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.'' Јер. 2,13. Видите, ти безводни извори, који у себи не садрже љубав од Љубави и облаци и магле које прогоне вјетрови су право стање човјеку 21. вијека. У питању је човјек споља али не и човјек са особинама какве су Богу угодне. И такав заиста нема талента за спасење јер је тјелесан па тварно воли и држи га за све, осим тјелесног свега за њега нема ничега! Док је вјера унутрашњи феномен која се чува у духу, за човјека који држи (чува) осјећања споља које вјетрови прогоне спрема се Пакао после смрти тијела! Господ је Извор живе воде односно живога духа приснога којега је народ Божији у доба пророка Јеремије одбацио прихвативши се мртвих ваздушних духова – студенаца испроваљиваних који не могу да држе воде (дух). Просто воду из дубине срца коју је ваљало чувати у срцу несрећни човјек је просуо из себе предајући се вођству спољних духова, који мртви дух несрећника (јер се одцијепио од Извора љубави) вежу за нешто споља.





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 18th October 2012, 01:21

Нека ти се живот одиграва у срцу
Нека ти се живот одиграва у срцу, с пажњом на срце које је центар људског бића, покретачка снага која од нутра бије. Ђаво све ради да пажњу преусмјери од нутра ван, да се човјек не обраћа пажњом срцу већ некоме или нечему споља што провоцира усебну пажњу да излети ван. А ти се, борче драги, потруди да вратиш пажњу срцу, својој унутрашњости, духовном простору у коме је сва твоја духовна снага од Бога дата! Јер се живот одиграва у срцу, молитвени живот, јер покретачку снагу даје Христос Кога смо дужни стално призивати јер ђаво стално вреба да нам уништи усебну молитвену пажњу. Док је вансебна пажња лутање по пјешчаним темељима, прави темељ живота за вјечност је у духовном простору срца, гдје се одиграва прави (духовни) живот! Зато је пажња на срце премда гледамо оштро испред себе али нам је пажња скривена у дубинама срца гдје се духом односно здравим осјећајем обраћамо Богу. Заиста унутрашњи живот је прави живот док је спољашњи живот површни живот. Док је умна пажња бистрога ока, детаљног погледа усмјерена ка осјећању у срцу, гдје своди молитву умну у срчаној клијети гдје се одиграва сусрет човјека и Бога. Ум као кормилар словесне душе иде од видљивог ка невидљивом, од спољашњег ка унутрашњем, од тјелесног ка духовном и ту, у срцу се скрашава налазећи мир у Кормилару Коме је предао кормило душе. Архимандрит Рафаил Карелин каже: ''Пут у живот – то је заборављени пут од спољашњег ка унутрашњем, од видљивог – ка невидљивом, то је пут ка свом срцу, а кроз њега – Богу. То је срастање срца са Именом Исуса Христа, то је умијеће умирања, ради живљења. То је вјештина да се жртвује све што је у свијету, ради Творца свијета, у Коме се садржи све.'' Ум се сабира у срцу или се расипа ван срца, сабира се у срцу умном пажњом на молитвену ријеч док се расипа ван срца лутањем ума по духу овога свијета. Док се дух лијепи за оно нашто нам умна пажња стоји, зато са пажњом у срцу чувамо дух од немира који вребају свуда око нас у лику тјелесних и бестјелесних непријатеља. Док се насилни напади од споља побјеђују у нашој унутрашњости, гдје влада слава Бога и мир Божији, зато живимо унутра и осјетићемо праву радост до овација, који сте у Богу чућете! Док за оне који свјетовним простором ''бране'' духовни простор важи: ''Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.'' Дјела 28,27. То да се у срцу одиграва живот живи, битије (постојање) које здраво осјећамо, кажу и стихови из моје пјесме за дјецу ''Мала радионица'' у збирци пјесама ''Празник срца'':
Ми смо дјеца малена,
у љубави створена
од вукова брањена,
у срцу настањена.
Видите, у доба комфорног живота и што угоднијег шетања по улицама, градовима... свијету, мала дјеца знају да у стану срца се могу једино осјећати слободно од духа Антихриста! По законима Европске (Демонске) Уније свако ко не буде имао биометриска документа а буде ухваћен на улици рецимо без њих биће затворен и насилно чипован! Зато ви који волите комфорни живот, што је богатство спољног амбијента, излагања споља разна никада нећете моћи наћи настањење у стану срца, одакле бије прави духовни живот. А у том стану вам је све што вам треба, слобода и духовни простор за који се ваља борити, а ако се већ борите по правилу – Бог вас неће оставити!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th October 2012, 20:23

Крај вјере
Видите, мала дјеца у мојој пјесми знају да би била од вукова брањена морају бити ван домашаја њихових канџи! А то је: у стану односно духовном простору срца настањена и из њега не излазе јер да изађу била би на домашају вучјих канџи. Заиста не можемо од споља бранити нашу унутрашњост него морамо бити утемељени унутра! Данашње вријеме технолошко и супер брзо је вријеме оспољавања човјека, демонкратије у друштву и фекалократије у човјеку 21. вијека. Оспољени човјек прихвата спољашњу реалност на штету унутрашње уређености, а како и не би кад оспољени човјек нема своју унутрашњост јер оно што је требало бити своје постало је туђе јер се дух залијепио за нешто споља, док унутра демони трасирају широке стазе оспољеног човјека. Из реченог се види да је оспољавање – демонизовање човјека! Човјек се излаже демонима добровољним узимањем биометријског документа и добија свог домаћина Молоховог демона, који ће потпуно оспољити жртву. Његова вјера прелази неосјетно у сујевјерје јер постаје умно зависан од споља гдје уздање крије. Да ли се може ослободити од чврсте везаности за спољни мамац – може! За то су му потребни искрено покајање, признавање у себи свога звања кога се поноси: да је нико и ништа, дјело које се састоји у брисању трагова компјутерског отиска са скенираног прста и бијег од спољашњег мамца у унутрашњост свога бића. Но покајање добровољно скенираних је њихов проблем, на Христовом борцу је да воли све људе и да се моли за све. Јер сујевјерни у покајању, сагледавши зли пут сујевјерја, може са мржњом погледати на своје сујевјерје, ташт на узрок своје таштине, горд на своју гордост, високоумни на своје високоумље, посесивни на своју посесивност, егоистични на свој его итд. Могућност односно унутрашњи потенцијал човјека да буде мали испред себе, што је спас за ово вријеме надмености, само Бог зна. Свако ко држи страх Божији испред себе схвата ријеч Апостола: ''Нема страха Божијег пред очима њиховим.'' Рим. 3, 18. Али људи овога вијека тешко пристају на страх Божији од страха за себе, страха од људи, па радо пристају да буду робови у биометриском систему идентификације. То значи да је човјек овога вијека као ђаво и он постаје непријатељ ближњег, који хоће да се спаси! И потказиваће вас они који вас најбоље знају: ''А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас. И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.'' Лука 21, 16-17. Зашто укућани- из користољубља, зашто пријатељи – због отуђености, зашто ваши звјеролики знанци – ЗБОГ МРЖЊЕ ПРЕМА ХРИСТУ! А ти Ближњега нађи у себи, немој га тражити ван себе гдје ни ти не можеш бити Божији, јер знај ближњи зависници од оног што имаш удариће свом снагом хотећи да униште оно што јеси! А ти буди у Богу – Који је у срцу, никако у ближњим или даљним отуђивачима који маме пажњу да не буде усебна већ вансебна, склона вансебним завођењима и ђавољим манипулацијама. Знате, ово ће бити одједном, урагански, од споља ће ближњи присвајачи ударити на унутрашњу уређеност борца хотећи да разбију темељ у унутрашњости, и успјеће ако га извуку ван себе! Растемељење од стране неутемељених је циљ ђавола и његових слугу. Вјера је веза Бога и човјека у срцу што значи да у срцу треба да умном молитвеном пажњом живи само Христос. Кад већ ум пристане на лутање споља, то оспољавање је прекид везе између Бога и човјека – то је крај вјере! Из дезорјентације и кукавичлука човјек који је у вјери утемељен долази до те сулуде идеје да под притисцима или шта ја знам пристане на то да спаси себе ван вјере (ван себе). Што се тиче односа са ближњим присвајачима послушајмо ријечи Апостола Павла: ''Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.'' Рим. 12,18. Овог пута отуђени ближњи ће све радити не би ли разбили вашу сабраност, а ви ''Трпљењем својим спасавајте душе своје.'' Лука 21,19. Радост је трпјети спољне ударе у сабраности, Христа ради! И 1001 ријеч од стране ђавола упућену да несмирено споља одговориш замијени Христовом усебном молитвом, у присуству људи-отуђивача радосно исповиједи вјеру! Знај да су људи-отуђивачи као демони, ма колико се међусобно мрзјели биће спремни да се удруже и насрну на унутрашњу пуноћу борца – у циљу да је испразне. Док је човјек празан Бога гроб окречени: ''Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.'' Мат. 23,27. А ви, послушајте дјецу из моје пјесме и чувајте богатство односно пуноћу свога бића и да у вашем срцу живи само Христос, умрите својом немоћном снагом да би у вама заживио Христос... ''А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божјег, коме омиљех, и предаде себе за мене.'' Гал. 2,20.





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 1st November 2012, 04:24

Побједа
Побиједити биометрију, побиједити жиг, побиједити себе – и за све одати славу Богу! Побиједити дух Антихриста духом љубави скривеним у срцу. Дијалог духа са духовима из духовног простора човјекове унутрашњости води на добру мисао праћену са унутрашњом смиреношћу. Већ кад дух изађе вани, да тражи своју правду он то несабрано лута слушајући духове вањске који га мисаоно вежу за неки центар споља, који буди у њему пасивна осјећања. А како побиједити злодух биометријски и злодух из људи, злодух из ваздуха, овострани злодух... знајте да сви мисле на побједу, и оно што је побједа за многе оковиде прваке ту трагедију види духовни борац! Напад вањских духова на дух борца је у циљу смућивања ума и тако отимања садашњости у Богу. Све те мисаоне сплетке, гдје се ђаво уплиће у мисли човјечије и јавља се мисао као сопствена требају се препознати, јер кад се срце узнемири – мисао је од ђавола. То вањски духови вежу мисао за неки центар пасивне моћи с тежњом да дух узнемире вежући га за нешто вани. Природно стање духа је да он станује унутра и да из те сабраности посматра свијет око себе славећи Бога. А да би се дух одржао у свом природном стању стражење над мислима је неопходно, будно гледајући испред себе! Живјети садашњост у Богу значи не бринути се за следећи трен, а камо ли дан или мјесец или годину или... Док је вани оно што није сабрано унутра, то је свјетски ум на који се припојио несабрани зато вансебни ум. Док је прича о вансебном уму прича о безумљу, зато се за човјека који има ум може рећи да има ум сабран у себи (срцу). Они са умом ван су демоноподобни људи, који не знају за љубав која је дух, јер је њихов дух отишао са умом ван – избачен из себе напоље! Ово су спољни људи који крију змију у њедрима својим и њима је лудост тражење љубави унутар себе: ''А тјелесни човјек не разумије шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.'' 1. Кор. 2,14. Пристајање на биометријску процедуру је акт одрицања од Христа и припајања уз мноштво људи који су се одрекли здравога духа ради тјелесних угодности. Гледајући испред себе успјех у животу – побједу, они су пристали и на услове трке за животом а то је одрицање од Христа, губитак духовних потенцијала за правилан духовни живот и неометан уплив духа Антихриста. Када говорим о духовним потенцијалима ту мислим на благодат Господњу, која се одузима свакоме који се одрекао од Господа ријечима или дјелом. А шта онда треба гледати испред себе ако не успјех и оно што нас (споља) испуњава и чини срећним, упитао би ме човјек са умом од овога свијета.
Испред себе мјесто успјеха, благодетне комформистичке реалности, љепше будућности и сличних илузорних снова треба увијек гледати смрт јер иза смрти сусрет са Богом је неминован! Како ћемо изаћи пред Господом у зли дан, док је тај дан зао јер ми сигурно нисмо добри: ''Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.'' Ефес. 6,13. Живјети садашњост у Богу је стално призивати Име Божије, чврсто се држећи уз Господа, са страхом Божијим се борити у Богу са спољним алама јер ако се ван Бога будемо борили – страх да нас Бог напусти је оправдан! Зато треба будно око устремити ка срцу, стражење над мислима да не лете около куд их ђаво води и молитве Богу без престанка. Желите ли побиједити – побиједите у Богу, не у свијету нити у тијелу, за побједу над замкама у које упадају многи неопходно је духовно сагледавање. Такво сагледавање имају монаси Свето – Успењске Почајевске Лавре:

http://borbazaveru.info/content/view/5165/1/




ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 5th November 2012, 23:52

Путеви ума
Колективни ум има колективну свијест која се препознаје као (не)свијест просјека. Док ум Христвог борца треба да буде у себи и ту да потражи Бога и тако сабран у својој унутрашњости осјетиће мир и радост, као одговор од Бога Који са тим каже: на правом си мјесту! Дакле, ум да не лута око себе тражећи смирај када је ум у свијету, ум у другом човјеку, ум у породици или члановима породице, ум у аутомобилу, ум у телевизору, ум у колективу, ум у забави, ум у продавницама, ум на плажи, ум на путовању... Ум треба да буде у љубави док је љубав дух животни, кога је Бог удахнуо... ''А створи Господ Бог човјека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.'' 1 Мој. 2,7. Ако је човјек душа жива онда му се ум напаја од Извора живота који је у срцу и зато иде срцу да се споји с духом, који је љубав од Љубави. Колективни ум у овом технолошком добу удара на постојање у Богу – битије, хотећи да ум одвоји од Бога и уведе у простор не битија. Човјек је душа жива ако је ''спојен с Богом'', како каже мати Исидора, иначе ако није тако онда је ријеч о тијелу које у себи носи мртву душу. Управо ће ближњи из простора не битија ударити на постојање у Богу Христовог борца. А ти, брате, живи Христом и не плаши се смрти ако то буде воља Божија да смрћу Христа ради исповиједиш вјеру, ВЕЋ СЕ ПЛАШИ ДА НЕ ИЗГУБИШ ХРИСТА! Док у овом свијету смрт се доживљава као губитак живота (тијела), у суштини губитак живота је губитак Христа: ''Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.'' Филиб. 1,21. А ти буди у свом постојању, мислим осјети своје битије и живот који излази из срца, за које Соломон каже: ''Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.'' Приче 4,23. А ти буди у срцу, ум нека ти у срцу стално станује, јер је у срцу залог Духа: ''Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.'' 2. Кор. 1,22. Лијепо је осетити своје битије, зар не, али без над битија, што је осјећање Бога као Извора битија – битије је апсурдно! Ово сам морао рећи, јер ако је Бог увео човјека у постојање (битије) Он му је дао и слободну вољу: жели ли бити повезан са Богом или не. Већ ако битије човјека прихвати да се не веже са Богом него своје уздање даје некоме или нечему ван Бога он је ушао у простор не битија. Љубав, као дух из срца добија снагу да правилно воли од Извора љубави који преко духовног простора у срцу дјелује. Јер љубав родитеља према дјеци, љубав мужа према жени, љубав жене према мужу, љубав према... кроз срце пролази и из срца не излази, јер управо ту, у срцу, добија снагу од Извора духа да у Христу воли, по ријечима Апостола: ''И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.'' 1. Кор. 16,24. Кад сам говорио о томе да човјек приликом молитве треба да буде у пажњи срца његова пажња је наштимована у срце, из кога добија снагу од Извора снаге. То је сабраност, док је сабраност особина Божија и сви христоподобни требају ићи на то – да буду сабрани! Љубав међу домашњима, љубав међу људима иначе ако није у сабраности међу личностима онда то није љубав, која извире из Извора љубави! А човјек ако ван Христа воли себе или човјека, биљку, животињу... он све то мрзи! Данас смо свједоци климатских промјена, катастрофа, генетски модификованих биљака и животиња, увођења безбожних закона, абортуса, славе содомије и других настраности, биометријског обележавања људи (зар то није жигосање?), ласерске тетоваже, уградње чипова у људе... А зашто је то тако? ''И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета; Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије. Лука 21, 29-31. У току је унификација ума, довођење људи на разину бесловесне стоке, колективни ум да буде ум колектива звани свијет – од кога се сваки појединачни ум напаја. Људи таквога ума могу у себи имати само паганску љубав, што значи да извор њихове љубави није Бог.




ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 14th November 2012, 21:05

Трпљење
Савјест је унутрашњи феномен, јер коме смо одговорни ако Богу нисмо? У пажњи срца имајмо Христову молитву јер ту, у срцу, је снага која покреће човјека на добро или зло. Срце је орган за одлуке зато буди у пажњи срца. Срце је темељ и из срца човјек прича, зато ако причаш или било што друго радиш – пажњу на срце молим! Из срца човјек прича, не из трбуха – тешко вама трбухозборци што савјест у трбуху скристе! Сваки вјетар на темељу срца нек се дочека, што значи пажњу не на вјетар но на срце, које савјест носи. Имају, рецимо, присилне мисли кад се демон уплиће у наше мисли хотећи да створи немире, буре и олује у нашем срцу. Ја предлажем пажњу на срце (себе), зашто... у срцу је здрави дух, свети оци кажу: пази на себе! Срце је темељ борца коме унутрашње око (ум) иде са својом пажњом кад било што ради. Молим вас, јако је важно, ОСЈЕТИТЕ ОШТАР, ДЕТАЉАН ПОГЛЕД! То осјећање нека се збива у дубини срца – у дубини срца се осјећају бистре очи: ''И бистре очи срца вашег да бисте могли видјети шта је нада Његовог звања, и које је богатство славе наследства Његовог у светима,'' Ефес. 1,18. Дакле, осјетите ваше срце, ваш унутрашњи свијет и ако ко закуца од споља ако је у виду пасивне мисли – не примајте га унутра! У срцу живите Христову молитву и таква пуноћа живота одвратиће сваку празнину смрти од ван! Молитва је жива ријеч која представља разговор с Богом, Који се јавља у виду радости и мира у срцу. Веза духа човјековог који је љубав са Духом Божијим који је Извор љубави у духовном простору срца: ''Да се Христос усели вјером у срца ваша, да будете у љубави укоријењени и утемељени; Да бисте могли разумјети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина, И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом.'' Ефес. 3, 17-19. А да би били у љубави укоријењени и утемељени требамо ум затворити у срце гдје се спајају ум и дух у Љубави. Сведи ум у срце и ту смирено трпи насртаје од споља, деси се некад нешто што не можемо промијенити без да останемо у слабости славећи Бога, Који је наша снага. Ако мислимо да смо јаки пред Богом, дозовимо нашу савјест у покорност Богу, јер у супротном снаћи ће нас гордост у срцу! У смирености односно антигордости кад трпимо ударе вјетрова, хладноћа и жега са уздањем у Бога – Бог ће нам стати у одбрану! Јер у гордости Бога нема: "Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат." Јак. 4,6. Све што радимо пред Богом радимо зато - СМИРИМО СЕ (У СРЦУ) ПРЕД БОГОМ, односно припремимо терен за Божије дјеловање у нама! И онда можете осјетити толину благодати у трпљењу, то је право јунаштво: смирено подношење свих невоља у страху да се смиреност срца никад не изгуби! И није јунак онај који бије, виче, шири немире срца, већ онај који је спреман да све претрпи само да не изгуби своје Оружје: Христа Господа! Зато, јунаци Божији, спремите се за трпљење и у трпљењу прославите вашег Бранича Бога! Радосно крените на свој подвиг трпљења: ''Трпљењем својим спасавајте душе своје" Лк. 21,19. Нека ваш дом, ваше прибјежиште буде трпљење са уздањем у Бога! Бесмисао овостране преваре, па кад би борац ушао у тај спољашњи простор он би изашао из унутрашњег простора гдје ширина и дужина и дубина и висина су испуњени сваком пунином Божијом. Зато не излазите из унутрашњег простора, не обраћајте пажњу на спољашњи празни смисао! Будите унутар себе – ту је трпљење, чим изађете ван себе у за себе страни вањски простор ето нестрпљења! Зато се враћите себи чим примијетите покрет ума ка ван!





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 22nd November 2012, 15:10

Мир
Мир... сви тежимо за миром, али духовни борци доживљавају мир као унутрашњи феномен док тјелесни као спољашњи феномен. Мир стомака је тјелесни мир, који зависи од спољашњих околности за мир унутрашњи неопходно, али неопходно је носити свој крст! Блажена Матрона Московска је говорила: Доћи ће вријеме када ће пред вас ставити крст и хлеб и рећи – бирајте! Млакост човјека 21. вијека је невјероватна, узрок – стомак. Шта се то у стомаку крије што човјеку 21. вијека даје инспирацију за живот? Све! Познато је то да стомакоугоднике привлачи среброљубље исто као и богоугоднике што привлачи Царство Небеско: ''Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог; Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле. Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,'' Филиб. 3, 18-20. Човјек овога свијета да би имао мир мора трчати по свијету за њим док духовни борац да би имао мир мора га чувати стражећи над собом (својим срцем). Један бјежи од себе (срца, свог унутрашњег простора) да би стигао себе други се тијесни у срце тражећи Бога у свом духовном простору. Из изложеног се може видјети да ријетко ко данас тражи Бога, али: ''Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. Као што су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.'' Мат. 7, 13-14. Зато се бори брате и трчи за Богом, да Га стигнеш прије него што те ухвати смрт! Спријатељи се са својом савјешћу, оном која те прогања кад ниси на путу Истине, док ако ниси на путу Истине онда си ван себе јер у самој природи нашег бића уграђена је Истина. Лаж је одрицање од самог себе, од истине свога бића, у корист идола који се тјелесним очима могу видјети. Идол савременог човјека је себељубље и за тог идола вриједи жртвовати све који стану на путу огромног кипа званог ЈА! Човјек 21. вијека прихвата игру Новог Свјетског Поретка, коју су осмислили његови креатори. Он то мора, јер свако ко не прихвати наметнуту игру излази из игре и просто умире за свијет Новог Доба! И добија све сем слободе која ће бити законом забрањена али мир и сигурност је добра компезација за слободу, која је кочница за развој Новог Свјетског Поретка. Али тјелесни човјек гледа на слободу као на тјелесну слободу. Он је равнодушан на простор духа и зато не зна за унутрашњу слободу. Тјелесна слобода је слобода греховна, слобода широких стаза гдје је тијело, у односу на дух и душу, на првом мјесту. Свети оци на тијело гледају као јадно и биједно, чак и слобода тјелесног простора ће у надолазеће вријеме за духовне људе бити потпуно одузета! Очигледно је да је пред нама вријеме гоњења, гледајте на вријеме и видјећете како дани све брже теку. Зато онај ко хоће духовни мир нека буде спреман за гоњење јер свијет 21. вјека хоће да изагна дух из човјека. Изагнати дух из човјека значи изагнати мир из човјека, док ''по сваку цијену сачувај свој духовни мир!'', поручује старац Тадеј. Мир са Богом значи имати свој духовни мир, зато за духовни мир треба ићи пажњом у духовни простор срца. Свјетовни човјек држи до спољњег, вансебног, мира исто као што самољубиви човјек држи до сујетног мира кога је усвојио. Видите, разлика између људи који су пажњом ван и оних који су пажњом унутра је огромна, тако да ће на Страшном Суду једни бити с лијеве а други с десне стране. У будућности они који траже мир ван ће ради тога мира убијати али и присиљавати неке од Христових бораца да се одрекну свог унутрашњег мира ради тјелесног мира али - ''Тијело никада не може бити оскврњено без пристанка духа. (света Лукија)'' Слуге Новог Свјетског Поретка нека раде свој посао а ми ћемо свој: стално славословље Бога и слава Богу за све!






ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th November 2012, 13:40


Шта је то вансебна а шта срдачна љубав?
Многи, као да се ништа не дешава узимају биометријска документа, саглашавају се са узимањем компјутерских отисака тијела и не виде у томе скрнављење тијела. Тијело се скрнави празним причама., празним дјелима, празним мислима, поистовјећивању са (не)духовном бижутеријом. Док је празнина онамо гдје нема Божије енергије наш главни задатак је да видимо себе у празним мислима. И кад залутамо у празне мисли упитајмо себе: шта ћеш ти ту?! Уплашимо се себе ван Бога и искуством дођимо до поуке светитеља: ''Ко се никад није уплашио себе самог, тај не зна за страх.''(Св. Владика Николај). Примјетите себе зашто волите некога или нешто, да ли је срдачна или вансебна љубав. Зашто волите да причате, радите или размишљате нешто што рањава ваше срце и тако га чини празним Бога? Боримо се да сачувамо Христа у себи, ту је пуноћа нашег бића кога празни живот ван Христа. Заиста, примијетите себе зашто волите да допустите да вам узимају отиске тијела у биометријском систему вриједности? У оном систему који, ако га прихватимо, поништава нашу личност. Али ономе коме није до слободе његове личности (унутрашњости) он ће је и угушити само да би заджао сва спољна задовољства. Да би јео, пио, веселио се, задржао кућу, имање, посао и звање... прихвата број на кога се одазива мјесто имена личности. Знам, потебно је жртвовати се да за љубав Христову одрекнемо се броја, који нас веже за свијет антихришћанских безличних (нељубавних) вриједности. Желиш ли право да волиш воли именом својим које у себи чува дух који је љубав иначе ћеш вољети бројем, кога је додијелио дух антихриста да унифковани дух броја воли вансебном љубављу! Е, сад, шта је то вансебна а шта срдачна љубав? Вансебна љубав долази из вансебног осјећања таштине, користољубља и других осјећања која не додирују унутрашњост људског бића, док је унутра лукави дух који води душу ка пропасти. Многи од нас смо доживјели вансебну љубав и кад примијетимо лукави дух у нама упитајмо себе: шта ћеш ти ту?! Али ако прихватимо унификовани дух узимањем броја Звијери у нашој нутрини ће се настанити лукави дух који ће нас тјерати на сталну вансебну љубав, што значи да никад нећемо бити унутра (у љубави с Богом). Сад се са правом неко може питати: како то ти причаш, кад су многи православни узели биометријска документа. Да би путовали и нормално живјели... Па нису познали дух времена, тешко се некоме одрећи ранијих навика да путује, да га држе за не знам кога, прихватиће обезличавање само да користи услуге антихришћанског система... Цркве су пуне таквих људи, они се исповиједају и причешћују, али не улазе у Цркву усрдно са духом покајања већ са духом ОПРАВДАЊА! На бранику Православља стоји сваки православац који своју унутрашњост чува од замки Биометрије, коме је слобода духа (а дух је личност) претежнија од слободе тијела! Онај који је узео биометријска документа да би се покајао треба да полуди за овај свијет и да пљуне на дух оправдања да би се пред Богом јавио са духом покајања! Када помињемо срдачну љубав можемо рећи да је то љубав из срца, из простора наше унутрашњости, гдје је дух владалачки учвршћен у Духу Божијем. Срдачна љубав је љубав из духа владалачког у људском бићу, не из тијела владалачког коме се приписује број јер је име духовна одредница. Спољна вјера у Бога као Љубав прихвата тијело као владалачко да је води на путу до вјечности али то је талант сакривен у земљу. А ми, ако било што радимо – радимо то од срца, од духа владалачког коме је Цар Бог!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th December 2012, 01:53

Чула
Једино благо које човјек има то је Христос у срцу, све друго је ван срца што се скупа може назвати: ИЛУЗИЈА БОГАТСТВА. За ту илузију богатства човјека веже тијело које је чулним искуством везано за овај свијет. Тијело и тјелесни живот задовољавају се чулима и чулним животом. Ту нема вјечности али нас привуче мирис неке добре хране којој прилазимо уз чашу неког доброг пића и амбијент нам ''обогаћује'' нека музика за душевно расположење... само што не чује чулни човјек демона како се кикоће хранећи се испарењима људске чулности. И ако је човјек уградио себе у своје тијело и жртвује сво своје вријеме свом тијелу он ће сигурно убити духа у себи! И вјероваће само ономе што види, и за то што види везаће свој осјећај и живјеће сад и ту али му дух никада неће пребивати у садашњости! Јер заиста у садашњости је борба и то молитвена, ако сте мислили да има нека друга борба – преварили сте се! Зар не читасте: ''Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:'' Ефес. 6,11. А шта може наша снага против лукавства ђаволског!? Од бриге до лажне наде око нам лута далеко од духовног гледања на ствари, док је духовно гледање на стварност - права реалност. Видите, чуло вида много се илузијама бави јер преко чула се не долази до Бога и Небеског свијета (милијарде и милијарде Небеских становника) већ преко срца у ком је дух, који је окренут Богу и Небеском свијету. Сада ће вам, можда, бити јасније ријечи старца Гаврила: ''Молитва треба да бидне из срца, умна, из срца.'' А зашто се молимо него да нам Бог помогне по Његовој вољи и ми Њега да прославимо да би Он нас прославио! Чулни живот одвлачи човјека од молитве и сјутра а и данас уводи човјека у вјечни тјелесни живот и страх за вјечни тјелесни живот у коме нема садашњости јер је садашњост само у духу. Дакле, овдје говорим о обмани која улази у душу људску преко чула, гдје човјек обраћа пажњу и страши се оног што види или чулима доживљава. Живот у чулима воде растргнуте личности, то су људи који се не труде да им ум и срце буду у јединству и тако убијају своје унутрашње ја које има своје име. И онда се деси нека демонска обмана, која може да буде само преко чула, на човјеку је само да обрати пажњу и дух му излијеће из срчаног утврђења! Ех кад би ниподаштао демонске позиве преко чула, да не излази умом ван, него да остане у свом утврђењу, у духовном простору срца где призива Бога ноћ и дан, онда би схватио моје стихове:
Чулни животе,гром те убио,
који заводиш духовни онај,
да човјек не види што би хтио,
но слијеп тражи прави осјећај.
Духовни живот је служење Богу у смирености, док је смиреност у срцу гдје и Христа тражимо чулни живот тјера Христа из срца ван. Старац јеросхимонах Рафаил Берестов каже: ''Под утицајем чулног хришанство је постало раслабљено.'' Деси се ноћ у којој је духовни борац умом у срцу, избистривши очи срца молитвено комуницира са Богом и Небеским свијетом. У тој ноћи ђаво не дријема, молитвеник је затворен у срцу и молитве врлинослови, док се ђаво упиње кроз које ће чуло ући не би ли избацио са умом молитву из срца. Јер умна молитва у срцу значи могућност наставка континуитета, гдје се срце све више загријава за служење Богу, изађе ли ум из срца слиједећи чула загријаност се полако хлади, јер заједно са умом одлази и молитвено расположење. Душевно расположење одвлачи духовно и човјек се заводи са илузорним мјерилима од овог свијета гдје чула налазе вриједност нечему. И од ''богатства'' душевног расположења ђаво кроз неко од чула покушава да заведе душу и одвоји је од правог богатства које је Христос у срцу.


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th December 2012, 22:08


Духовна сила

Огромна духовна сила је у срцу јер је у срцу духовни простор који нас веже са Богом и Његовим Царством. Зато пажњу смјерај у срце као садуд духовне снаге и у срцу сабирај живу воду за вјечност, далеко од расипања пажње около и самим тим духовне раслабљености. Јер зло је око које лута около зато осјети у срцу бистро око да видиш када гледаш испред себе! Стихови из моје пјесме кажу:
Немој да ти око лута,
пријатељу мој,
да не скрећеш с бистра пута,
у Богу си свој!
Док је бистар пут – унутрашњи пут, усмјерен ка срцу гдје се Господ тражи и молитве узносе, чула која просипају пажњу од срца ван не врше функцију коју им је Бог одредио и зато се зову зла чула: ''Од слуха злога неће се уплашити; готово је срце његово да се нада у Господа. Утврди се срце његово, неће се уплашити, докле погледа на непријатеље своје.'' Псал.111, 7-8. Дух из наше унутрашњости треба да влада над свих пет чула јер чула одвлачећи дух из срца раслабљују нашег унутрашњег човјека. Кад се човјек моли он пажњу смјера ка срцу, односно духовном простору у коме се остварује контакт Господа са човјеком. Сигурно је да ђаво преко неко од чула хоће да одвуче пажњу од молитве која се у духовном простору дешава. Ако човјек успије да сабере сва чула у једном духу онда ђаво напада на душу борца преко других људи који су чула изложили ђавољем утицају. А ти, борче Христов сваку напаст од стране тјелесних или бестјелесних непријатеља дочекај на радост срца! Знате, са радошћу се иде у бој служећи Небеској Домовини и зато напасти са унутрашњом радошћу у се одбијају: ''Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;'' Јак. 1, 2-3. Будите у срцу, односно у духовном простору, гдје осјећања добијају своју функцију јер су утемељена у нашој унутрашњости. Кад било што радите радите од срца, са пажњом на срце – ако тражиш које осјећање иди према срцу, према свом духовом простору у коме је Цар Цар Јудејски! Кад се молите идите молитвеном пажњом према свом духовном простору гдје ће вас дочекати Цар, не заборавите – бистар поглед је зрак из срца, духовног простора у коме је Извор свјетлости Цар Јудејски! Ако се борите за своју духовну слободу, да вам зло из свијета не похара вашу унутрашњост ви тражите снагу из ваше унутрашњости гдје свако осјећање, јер је повезано са Богом, добија своју функцију. Видите, Биометриске документе су узели они који своја осјећања нису везали са Богом у срцу и тако сабрани видјели (духовним очима) опасност! Биометријске документе су узели они са вансебним осјећањима, чији је владар Сатана! Јер није исто – страх у духовном простору, гдје влада Бог и страх у вансебном простору где влада Сатана, није исто осјећање у духовном простору и осјећање у вансебном простору, јер је једно осјећање сабрано а друго расијано по вањском простору. Радост срца о коме говорим а то је срдачна радост, радост из срца приликом напасти од стране тјелесних или бестјелесних непријатеља, то је дочек напада са пажњом у духовни простор срца гдје се борац узда у Господа. На борцу је трпљење у духовном простору гдје је осјећање повезано са радошћу јер је дух борца приликом напада у Дому Господњем! Не знам што да се деси прихвати сва дешавања са пажњом у свом духовном простору, јер ако нисмо власни за дешавања споља јесмо за дешавања унутра! И због небриге према човјековом унутрашњем простору, у ком су мјерила мјерила вјечности, човјеку ће се судити. Јер је убио вјечност у себи због пролазности, на нама је да дочекамо нападе тих духовних самоубица али и демонских напада на бистро око срца свог, које са радошћу прихвата трпљење Христа ради, које рађа благодат: ''Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.'' Јевр. 4,16.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th December 2012, 01:17


Сат

Умом се улази у духовни простор срца У САДАШЊОСТИ, не без жртве – а то је молитва. Срце је центар свих твојих дешавања а у срцу унутрашњи Бог или вањски свијет: ''Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.'' Јаков 4,4. Сва чула требају проћи умном пажњом кроз духовни простор срца... рецимо очи које гледају привид свијета, да се не задржавају на привидним сликама које смућују духовни поглед већ да уђу у срце и духовно виде све испред себе или у себе. Тако да ће поглед бјежати од призора који загађује душу и увијек ће питати срце за призор испред себе или у себе. Има један човјек који посједује скупоцјен сат. Вреднији од свега злата и богатства, имања, кућа, свих аутомобила и туристичких објеката овога свијета, вреднији од све хране и пића овога свијета! Тај сат куца у твојим грудима, само требаш добро пазити да секундача твога ума откуцаје садашњост! Овај сат се зове животни сат и повезан је са вјечношћу нашег бића које постоји у нашем духовном простору (који је у нама). Али тога сата нису свјесни многи, јер он откуцаје вјечност, док многи и премноги су заглибљени у каљужу пролазности. Сат многих откуцава ђавоље вријеме, јер ђаво у срцу је престо направио вансебном човјеку који прати (зло)дух времена. Без расуђивања, равнодушно, одлази од људскога лика подобећи се неразумној стоци улазећи у вансебни простор (ђавољи олтар) гдје на жртву приноси своју духовну слободу! Док је духовна слобода највећи од Бога дар, равнодушници ћесару дају своје биометријске отиске за цара мртвих срца. Човјек кад уђе пажњом у срце његово вријеме претвара се у вјечност јер тамо је Бог направио престо свој за оне који страже над собом (својим срцем). Григорије Богослов каже: "Ко је увек у срцу своме, туђ је свим љепотама животним, јер ко духом живи, тај за жеље плоти не може да зна." Док жеље плоти и плотско размишљање повлаче човјека у сан и његово сада утопљено је у пролазност и ум у заведености са прошлошћу и будућношћу. Углавном ум бјежи од садашњости која осликава реалност духовног стања заведеног, љепше је заборавити вјечност ради пролазних уживања и топљења у љепоте овостраног живота!? Али ипак борац зна да треба пазити на вријеме, док куца животни сат треба се знати коме дајемо своје вријеме! Јер ако нам је животни сат заглибљен у пролазност гдје секундача ума лута по спољном простору онда ми примамо осјећања од кнеза овог свијета, који влада у вјетру. То може бити радост од овога свијета која је зачињена сујетом и свим пасивним осјећањима. На истом принципу ради и секундача туге, која зна да буде праћена и депесивним осјећањима толико страним духовном борцу. Али у ред тих људи заведених са збивањима са ове стране спада и духовни борац који залута у овострани простор заведености са овим свијетом. Зато се увијек враћајмо себи, вратимо пажњу свом духовном простору у ком куца срце живо, јер мртво је срце које се храни пасиивним осјећањима. А чим се срце храни пасивним осјећањима уљез нам је напао ум, који је небудан пропустио у срце уљеза. Ово не раде тјелесни, чији је ум увијек у стварима овог свијета, који траже уживања у овом свијету и славу тјелесног ја. Док је Псалам јасан: ''Јешће убоги и наситиће се, и хвалиће Господа они који Га траже; жива ће бити срца њихова у век века.'' Псал. 21,27. Реалност садашњег тренутка живи онај коме је живо срце у грудима, који живи живот у свом духовном простору и који се труди да остане пажњом увијек у срцу, без обзира на спољна мамљења пажње.




ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 20th December 2012, 01:22

Духовна стварност и илузија

Кад срце зађе од своје унутрашњости, свог духовног простора, оно улази у вањски простор гдје срчани мир и немир зависи од вана. Оног вањског простора који је пропадљив па је зато и илузоран, што значи да је непостојан. Ако хоће човјек да буде у правој реалности (а не илузорној) он мора ући у свој духовни простор који га веже са вјечношћу (а не са пролазношћу). И ту долазимо до садашњости за коју Апостол за себе каже: ''Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу" Филипљ. 3, 13-14. Из свега до сада реченог може се видјети да је духовни простор срца – вјечни простор, простор који нас веже са вјечношћу. Зато јесмо гости у овој пролазности да се као лажни домаћини не би заглибили у пролазност, да од пролазног трена не видимо вјечност у срцу. ''Јер, гле, цареви земаљски сабраше се, дођоше заједно; видјевши га тако се задивише, смутише се, потресоше се; трепет их обузе, тамо их спопаше муке као породиљу.'' Псал. 47, 5-7. После кончине лажни домаћине дочекаће те нова реалност која ће бити зачињена вјечним мукама, јер оне пролазности којој си сву пажњу и имање предао, нестаде! Дочекај пролазне вјетрове на вјечност твога бића, која је у теби, па људи ми смо вјечна бића да би нас пролазност отимала од вјечности! А шта ћемо ми кад пажњом идемо у срце – духовни простор нашег бића? Да дамо на жртву вријеме Богу, вјечном Богу у вјечном простору, гдје се заборавља оно што је за нама и сва пажња се поклања оном што је пред нама а то је вјечна садашњост ради вјечности у Богу. Заиста молимо Ти се и савијамо кољена срца свога Теби и сву пажњу поклањамо Теби унутар нас, да Ти не згријешимо уздајући се у себе као да је благодат непотребна у пресудним биткама (баш онда кад нам је највише потребна!). Вјечна садашњост, која се зачиње у овој долини плача а која куца заједно са нашим срцем једино се у молитви осјећа, дакле кад се човјек усрдно (у срцу) моли. Вјера је унутрашњи феномен која се открива и по горењу срца које се дешава само оном који право вјерује. И оно вријеме које пасивно проводиш гледајући за усрдну пажњу заводљиве слике, што је поклоњење срца ђаволу, да знаш да је жртва вјечној погибији! И за то се ваља кајати, што си знатижељно гледао телевизију, што си се удубљивао гледајући спортска такмичења, бивао опчињен женским тјелесима или мушким ако су у питању жене или другим лажним фасцинацијама за скретање пажње од срца, од духовног простора ка тјелесном простору. Веома је битно коме дајемо вријеме јер томе поклањамо пажњу своју: ''Цијени време. Оно је скупље од злата: њиме се купује блажена вјечност. Не губи ниједан тренутак, а да не сабереш нешто за вјечност.'' Свети Василије Велики Тако заведен са спољашњошћу човјек уграђује у себе спољну реалност тако да постаје дио спољног амбијента, постаје безлични украс који не зна за своју унутрашњост. Док човјек изнутра брани своје биће и то молитвом за благодат нестрпљиво мноштво вјерује у своје снаге, док човјек пажњом унутра се брани од завођења пажње од споља мноштво завођење пажње (илузију) држи за једину реалност. Пажња унутра је пажња у свој духовни простор који нас веже за Царство Небеско, ту гледамо испред себе као да не видимо оно што је склоно пропадању (јер је илузорно ), гледајући неко удубљење испред себе и улазећи погледом у њ очи нам улазе у духовни простор срца које откуцаје садашњост. Не заборавимо очи духовних људи су слуге духовног простора срца исто као што су очи људи слугу овога свијета слуге пролазних манифестација заробљених у заводљиви тренутак.





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th December 2012, 03:35


''Ко би ми дао крила голубиња''
Ћутање је крст на који човек мора да разапне своје тјелесно ја!! (Св. Серафим Саровски) Ћути тијелом да би се радовао духом, ћути тјелесним језиком да би се радовао духовним језиком, ћути тјелесним очима гледајући оштро и продорно испред себе да би отворио духовне очи унутар себе! Ћути тјелесним људима о духовном, брани име душе да ти не додијеле број тијела мјесто имена личности – и то твојом вољом! Очи су окренуте унутра (ко има очи да види) и зато се ћути тјелесним очима (а виђи ово, а виђи оно) и гледа оштро испред себе не предајући важност спољњим (тјелесним, материјалним) дешавањима! Очи улазе унутра да виде духовни свијет, који је реалан и није илузоран као спољни материјални и безтемељни свијет. Улазећи оштрим погледом у удубљење испред себе наше очи окренуте унутра пројектују Бога испред себе, дакле гдје год човјек погледа може видјети само Бога и страх Божији у срцу! Оно што данас вјером видимо духовним (осјећајним) очима сјутра ћемо лице у лице. Али очи окренуте унутра увијек ћемо имати јер се у Тога уздамо, Који је у нама: ''И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог Сведржитељ, Који бјеше, и који јесте, и који ће доћи.'' Откр. 4,8. Очи тјелесне продорног погледа са пажњом на срце чине то да се отварају очи срца (очи духовне) које осјећају свијет Небески. И у том духовном простору су пребивали сви светитељи! Али, браћо, тјелесни простор са очима споља затвара духовни простор и човјек тјелесног простора се обликује по манифестацијама тјелесног простора, јер му се очи задржавају на тјелесни простор. И онда долазимо до јуродивих, који су себе начинили лудим за овај свијет, Христа ради. Сваки духовни човјек жели да буде са Господом и да гледа оштро испред себе и да се не задржава на спољашњости улазећи у свој духовни простор тако се не заводећи ни са чим што је трулежно. Човјек у борби са собом задржавајући се на тјелесни простор... добија битку постајући луд за спољашњи простор осјећајући благодатну радост у свом духовном простору. То је резултат протеста унутар човјека зато што је задржавао поглед ван и није улазио у свој духовни простор, да празнословље замијени молитвом. У задржавању на погледу ван човјек постаје вањски човјек и на том путу човјек не може наћи Бога, јер само унутрашњи човјек налази Бога који пажњом улази у свој духовни простор и отвара очи срца, на том путу вањски човјек је непокретан односно тамо не залази вањски човјек. Улазећи у срце (свој духовни простор) човјек почиње да се узда у Владара свог духовног простора и тада му поглед из ока постаје зрак који разбија таму! У једном тренутку псалмопојац је рекао: ''Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем. Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме. Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме; Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетио и починуо;'' Псал. 55, 2-6. Господ даје крила голубиња да би човјек одлетио у простор мира од спољних немира а то је у духовном простору срца гдје очи без страха, слободно и продорно гледају спољне манифестације. У јеку борбе за душу кад борац пажњом одлети у своју унутрашњу пустињу он са одушевљењем прихвата бој, јер он је у простору у коме Бог постаје оружје против душмана. На човјеку је само да гледа како падају његови непријатељи и да ода славу Богу за све!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th December 2012, 17:46

Мјесто скрашавања
''Зато Те молимо, Господе, подај нам благодат и силу, да се удостојимо да разумно пјевамо Теби, да Ти се молимо непрестано, и стално да гледамо у Тебе, Спаситељу и добротвору душа наших, и да са страхом и трепетом ревнујемо на спасењу своме.'' После прочитане четрнаесте катизме у Псалтиру Свете Горе Атонске чита се и ова молитва, веома битна у реалности Откровења! Удари на несвјесну душу људску у овом технолшко урбаном друштву су жестоки. А нигдје друга, пријатеља ни брата да би помого... планета се пуни људима док је човјек све усамљенији. Душевно растројени људи показују лажно одушевљење са многобројним фасцинацијама, да, они се радују спољном (р)адошћу без имало унутрашње садржине. Људи 21. вијека су се толико оспољили да су постали ђавоимани. Има их међу владикама и свештеницима, који кроје Литургију, свету и трепетну радњу, по својим укусима и мирисима, супротно предању као да су ђавоимани људи. Људи времена овога су ДОБРОВОЉНО НЕСВЈЕСНИ, не хоће истини јер истина боли само су лажи лаке јер за њих никакав крст не треба, а да би се спасао човјек мора понијети свој крст! У центру пажње овога свијета је појединац – изабрани човјек од Бога (његово обарање на ниво бесловесне стоке), и окретање главе свих људи од Неба Господњега ка земљи. И овај свијет данашњи користи сва расположива средства у намјери да из срца измами дух борца који га веже са Богом и умртви га ван Светог Града. Позвани смо на светост сви, сваки човјек да буде свет и ти да будеш свет и ја да будем свет, са страхом и трепетом да будно односно свјесно чувамо душе своје! Јер душа човјекова је имање које са страхом Божијим и трепетом треба чувати у овом богоотпадничком добу. Од многих се замки постављених на путу до вјечности треба чувати Христов борац! Јер ово је вријеме техничких достигнућа гдје су свуда око срца постављене замке и за ово вријеме је казано: ''И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко. И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје мјесто, где ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијиног.'' Откр. 12, 13-14. Мушко је мужанствени појединац, изабраник Божији, који је у центру пажње овога свијета, који утиче на њега да га обори и сведе на ниво бесловесне стоке. У току је прогон духа из Светог Града, односно духовног простора срца одакле и жена из Откровења дјелује. Јер она је родила (мушко) по дјеловању на душу људску, која је чула глас своје Мајке, која има милијарде своје дјеце, осим те душе - која си управо ти, драги читаоче! Носиоци истине, мајкина чеда, јуначки односно мужанствено чувају дјевојку (душу) за Женика, украшавајући се изнутра. Носилац истине је свештеник, ако је у Истини, носилац истине је Црквени великодостојник, ако је у Истини, носилац истине је сваки човјек, ако је у Истини! Сви носиоци истине, који су у Истини, представљају Цркву Божију која је жена из Откровења. Да би човјек био свјестан, супротно од добровољно несвјесних, он мора бити свјестан свог духовног простора! Будан духовног простора свог срца исто као што су несвјесни себе будни да сачувају своје спољње имање по сваку цијену. Овдје ћемо се задржати на жену којој су дата два крила орла великог... Сваком појединцу, Христовом војнику даће се благодат да претрпи у мјесту смираја од спољних немира по мјери коју Бог одреди. Под једним крилом подразумијева се посебна благодат Божија друго крило представља пут до унутрашњости људског бића, до мјеста смираја од спољних немира... на крилима молитве. Особина орла је оштрина вида и он летећи на великим висинама има одличан преглед земље доље. Оштрина вида је мјерило свјесности човјека и он са таквим видом има одличан преглед земље срца доље коме пажња лети на крилима орла великог! Не брините за тијело, ово је духовни рат у коме морамо бити свјесни духовног простора унутар нас, супротно од добровољно несвјесних (себе) људи свјесно бранећи своју спољашњост. Човјек је свјестан ако је свјестан унутар себе, и пажња се скрашава ако се скрашава унутар себе, у свом духовном простору и то је мјесто скрашавања жене, пустиња из Откровења, јер сваки носилац истине управо на том мјесту се скрашава! То је мјесто гдје се молимо непрестано, гдје стално гледамо Бога и гдје са страхом и трепетом ревнујемо на спасењу своме!






ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 4th January 2013, 18:06

''Шта нисам отимао, ваља да вратим.''
Снага ријечи огледа се у узношењу молитви Богу, и то је мач двосјекли у рукама Христовог војника: ''Узношења Божија су у устима њиховим, и мачеви дво¬сјекли су у рукама њиховим,'' Псал. 149,6. И све молитве борца завршавају у клијети људској, односно у људској унутрашњости. У срцу Господ отвара духовне очи које су усмјерене пут Царства Небеског ономе који је пажњу сакрио у духовном простору срца. У (духовној) атмосфери срца човјек треба да пребива док се моли, док чита, док прича са другим људима, кад било што ради, и ово се зове усрдно делање, кад је човјек пажњом у духовном простору срца. Јер заиста то је велики удар на демоне који су пажњу упрли да истјерају пажњу борцу из духовног простора срца ван, и они дјелују тачно испред очију духовног борца! ''Они који ме изагнаше, сада ме опколише, очи своје устремише да ме оборе на земљу.'' Псал. 16,11. Уствари кад свјесно улазимо унутра, у свој духовни простор, ми са Богом пребивамо односно ми смо са Богом! То је једино сигурно мјесто, одбрана од разних рањавања срца је у трезвеном срцу: ''Јесте ли кадгод посматрали живот срца?'' Св Јован Шангајски
Живот или смрт осјећања у срцу се одиграва, када се јави неко осјећање (добар или зао дух) у срцу ће се јавити. Ријеч или мисао прате осјећања која смо саградили у срцу. Док је срце живо док живи молитва у њему, док је подвижник пажњом у атмосфери срца, духовном простору срца и то увијек, сваки вјетар од споља дочекује на тврдом камену вјере која је утемељена у духовном простору срца. Вјере у Бога Који дјелује у духовном простору срца благодаћу Својом. Вјере у Бога, да је Он са борцем у тренутку кад олуја овога свијета тјера из себе сваког ко не стражи над собом! У пророштвима преподобног Серафима Вирицког читамо: „Долази вријеме када људе од Бога неће одвратити прогони него новац и прелести овога свијета. Тада ће пропасти далеко више душа него у доба отвореног богоборства. С једне стране, подизаће се крстови и златне куполе, а са друге - настаће царство лажи и зла. Истинска Црква ће увијек бити прогоњена, а спасти се можемо само недаћама и болестима. Прогони ће попримити најоштрији, непредвидив карактер..." Везаност за прелесна богатства овог свијета тјера дух из срца ван и човјек престаје бити свој, што значи да туђи дух (демон) овладава са унутрашњошћу људског бића. Човјек је свој ако је свјестан Бога у себи, ако се не бави правдом пасивном својом или наметнутом од других људи: ''Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.'' Псал. 69,4. Приземне приче приземљују дух гдје се губи стваралачка енергија духа која се претвара у рушилачку енергију духа. Дух који треба да лети Небом унутар нас ка Господу као Извору љубави (дух је љубав) ако се залијепи за приземне и празнословне приче руши се на земљу! Празномислије о бригама овога свијета маловјерје гради у душама нашим а духовни борац не би био борац да не мисли на побједу у боју за душу своју. Свако ко скрајне мисао борца са богомислија на бриге овога свијета има демона у себи који даје мудрост овога свијета посједнутом да каже борцу: ДУЖАН СИ! Богомислије подразумијева стално мисаоно гледање Бога унутар себе, дакле у свом духовном простору! И кад пред нама (духовним борцима) стане нека звјерска њушка у циљу да нам заклони Сунце Истине и убаци у нама оружје смутње наше оружје је осамљивање у мисаоном погледивању на Бога унутар нас (осјећај Бога) уз обавезну Христову молитву! Замјена богомислија са човјекомислијем је циљ оних који кажу: ДУЖАН СИ, дужан човјеку а не Богу, пасивној правди ближњих користољубаца или својој правди пренебрегавајући Божју правду. То из спољног простора демони или демони преко људи који стану пред духовним људима својим дјеловањем хоће да пробуде савјест са ријечју: ДУЖАН СИ!? Пред очима духовног борца је оно што је у њему, па ако му пажњу скрајне демон биће демон, ако му пажњу скрајне човјек обмањивач биће човјек обмањивач док ако осјећањем тражи молитвено Господа биће Господ!













ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 7th January 2013, 16:10

Тражећи љубав
Умносрдачна молитва има своје дејство а то је унутрашња благодатна смиреност. Напади злих духова преко злих људи из спољашњег простора у циљу да оспоље унутрашњи (духовни) простор духовног борца су како се ближи вријеме Антихриста све жешћи. Туга од излета у простор тјелесних и бестјелесних непријатеља је евидентна зато је једино сигурно мјесто од немира обраћање Богу унутар нас јер ако се обратимо коме у спољном простору – ето немира и патњи срца! Значи, тражимо духом (здрави осјећај унутар нас) Лице Божје Које столује у нашем духовном простору. И наћи ћемо смиреност као одговор на наше прозбе. Кад устане зао човјек наспрам нас, човјек који одвлачи нашу унутрашњу пажњу па дође нам да одговоримо на изазове живота у срчаном болу, стварајући себи пакао у осјећањима, зауздајмо врата уста својих и пажњу усмјеримо ка свом духовном простору тражећи духом Дух Божији, тражимо да осјетимо Бога унутар нас! Не сметнимо са ума шта рече Господ: ''А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човјека. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога. Мат. 15, 18-19. Кад човјек тражи Бога у свом унутрашњем простору он Га тражи да Он одговори на спољашње изазове живота тако да човјеку остаје само смиреност. Ђаво и људи од ђавола ће покушавати да створе немир срца не би ли борац одговорио како ђаво хоће а ти ћути у спољњем простору и смјерај пажњу унутра: надај се у уздању, вјеруј и моли! Ка свом духовном простору духовни борац смјера свагда тражећи Извор љубави јер човјеку је без Бога немогуће вољети! Да би вољели свој крст, људе... трезвено требамо ићи ка Извору љубави унутар нас и молити да дометне љубави која нам фали. Да би вољели сваки свој тренутак, молитвени или који други Богу угодни трезвено требамо тражити од Извора љубави унутар нас, свагда, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин! Приликом демонских напада преко чула, похотљивих страсти наша љубав (здрави дух у нама) иште од Извора љубави ослобођење од демонских напада. Наравно је да трпљење до мјере трпљења, која је само Богу позната, остављају човјека да увијек пребива у унутрашњости тражећи Извор љубави. Тражећи љубав за било што човјек мора ући у простор љубавни који је духовни простор и просити од Цара љубави љубав према молитви, љубав према посту, љубав према чистоти, у тренутку звјерских напада да се оградимо љубављу просимо од Цара љубави, да из љубави према нама или другим људима прихватимо број звијери што се коси са љубави према Истини – зато просимо љубав према Истини! Моја пјесма '''Из старих дневника'' (из збирке ''У туђој земљи'') говори управо о љубави према Истини:

Више воли Бога
од икога свога,
више воли Бога-
од себе самога!

Кад љубав у себи
гушиш и затвараш,
после џаба куцаш-
плачеш-не отвараш.
Видите, ово је доба кад ђаво преко замки постављених у свијету чупа љубав (дух) из срца од Бога даровану да би уградио своја пасивна осјећања у човјека. Зато чувајмо љубав у срцу, управо се она будно чува то благо од Бога дато и настањено у нашем духовном (љубавном) простору. Кад ти нешто фали одлазиш код продавца и купиш то што ти фали, наравно ако имаш новаца добићеш тражено. Још мало се без броја звијери ништа неће моћи купити тако да ће посесивни (зло)дух купца у потпуности замијенити љубав у срцу од Бога даровану. А ви борци Христови, чувајте љубав у срцу, да не излази вани тражећи нељубав из спољњег простора да угради у духовни простор срца! Јер уграђивањем спољњег простора у унутрашњи простор срца човјек се оспољава.


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 18th January 2013, 01:59

Спашавај самог себе
Чувај, борче Христов, љубав (здрави дух у теби) за Бога као Извор љубави у теби! Огради се молитвом да би тебе Бог оградио Својом љубављу. Никад не излази из себе, да те не понесе љубав према новцу или према чему другом споља што је тројански коњ за утврђење љубави која је створена само да љуби Бога унутар себе! ''Буди ми Бог заштитник и мјесто утврђено да ме спа¬сеш, јер утврђење моје и прибјежиште моје јеси Ти.'' Псал. 70,3. Али ако изађемо из себе, нашег духовног простора унутар нас, Бог нам неће бити заштитник јер је наша љубав (дух) учинила прељубу! Јер смо у срцу помислили на спољње богатство, на богатство чулних или каквих ли све демонских замки постављених на широком путу овостраног живота. Јер патимо јер немамо богатство а хтјели би смо имат или имамо и ништа нам не фали. Тако да је све једно имали ми велико, мало или никакво богаство ако нам је пажња ван, што значи ако смо везали своју љубав за спољње богаство ми смо прељубници! ''Слушаћу шта ће ми рећи Господ Бог, јер ће рећи мир на народ Свој, и на преподобне Своје, и на оне који обраћају срце своје к Њему.'' Псал. 84,9. А шта ради човјек загледан у овај свијет? Он одвраћа срце своје од Њега, загледан у оно што му је одвукло пажњу (од сабраности). Он упорно споља тражи или види своју срећу умјесто да види Суд Божији кад се оспоље његова осјећања који га због гордости води у ад! Ви који постојање авиона, телевизора, аутомобила... спољњег богатства претпостављате свом личном постојању (битију) и не требате се борити за оно што је вјечно у вама! То што ће такве црв немира вјечно разједати кад смрћу тијела уђу у духовно царство остављам духовном борцу на созерцавање. Јер управо против духовног борца се бори свијет, да му оспољи осјећања, мисли и говор! Да му представи себе (его) у центру пажње или друге људе или било што само не Христа и Његову науку. Лични дух оспољити – циљ је ђавола, да лични дух, који не смије да изађе из личне унутрашњости, потражи безлично споља. Да осјети богатство пасивних осјећања која га чекају у спољашњости и да никако не улази унутра... да не тражи духом да осјети Љубав Божију – то хоће ђаво човјеку. Управо ово вријеме је вријеме кад истина вријеђа свештенике – новотарце, углавном људе занесене са овим свијетом, овај свијет све више постаје адско станиште зато, борче Христов, СПАШАВАЈ САМОГ СЕБЕ! За данашње вријеме апостол је прорекао: ''Јер ће доћи вријеме кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе, И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.'' 2 Тим. 4, 3-4. Ријеч Божија и поуке светитеља отварају духовни простор неравнодушних трагалаца за истином свога бића тако што разбијају демонска упоришта у прелесним лажима! Биометриски човјек и онај вансебни добровољац заиста ревносно (ревнитељи у злу!) затискују уши да не би случајно чули здраву науку! Зна ђаво да се ријеч Божија прима у срцу као сјеме горушичино па брани свом слузи истину духа наводећи га на своја поља лажи. Да мисли о спољним феноменима и да за то нешто веже своја осјећања која се јављају зависно од помисли послане од ђавола. Задатак духовног борца је да мисли како приближити осјећање (здрави дух у човјеку) како би осјетио Господа унутар себе (у свом духовном простору). Да мисао, осјећање и говор служе Богу као Истини унутар нас, у доба одвраћња пажње од истине свога бића! Кад дође мисао од споља у служби узнемиравања унутрашњег (духовног) простора да будну пажњу одмах усмјеримо ка срцу мислећи како да будемо угодни Извору љубави (духа) унутар нас. И онда бисмо могли созерцавати о важности молитве која се одвија у духовном простору борца и безначајности празних говора око срца, созерцавање би се могло завршити са поуком: БЛАЖЕН ЈЕ ЧОВЈЕК КОЈИ ОСЈЕЋА ТРЕПЕТНИ СТРАХ У ПРИСУСТВУ БОЖЈЕМ!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 23rd January 2013, 02:32

Земља срца
Усрдна борба за мир у души у времену када око душе, што из људи што од демона, вјетар немира непријатељује Божијем миру у срцу духовног борца. Зато усрдно значи У СРЦУ, борац у свакој својој борби за душу не излази (пажњом) из срца, он никада не излази из срца! У срцу је вјера сакривена, у срцу се борац моли, човјек кад прича у срцу прича а чује га ко хоће, ко има уши да чује. И свака мудрост у срцу се чује и човјек из срца не излази јер Господ у срцу дјелује: ''А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.'' Мат. 10, 19-20. У току борбе за душу људску 21. вијека много је одвраћања пажње на то како сачувти материјална блага, здравље и овострани живот (посао, примања, земљу, куће... углавном земаљска блага) под цијену земље срца. И људи 21. вијека радо и без премишљања дају земљу срца која се тражи у овом антихришћанском добу у замјену за све остало. Док је у земљи срца скривена сва наша љубав која се преко духовног простора, који је у срцу скривен, веже са Извором љубави данашњи несвјесник даје Ћесару и оно што је Божије а то је земља срца (духовно поље које је остављено човјеку на обрађивање). Док у срцу живи христоцентричност која долази из христочежњивости, борац молитвом обрађује земљу свога срца да би родио род достојан покајања. За спољна дешавања држи да су ништа, ум има на смиреност срца. Спољне бриге мијења за само једну – бригу за спасење душе! Ђаво ће учинити све да у центру пажње подметне периферију што даље од Центра који се налази у срцу. Па да човјекоцентричност, односно пажња на човјека који нам одвраћа пажњу од Христа (Који треба да буде у центру пажње непрестано), одврати пажњу од Онога зашто је пажња и створена. Ту је тјелоцентричност, материјалоцентричност или каква друга центричност у служби одвраћања пажње од Центра Активне Моћи и уласка у центар пасивне моћи. Ту је многа центричност, мрежа ђавоља која води у Ад, и само једна врата уска, која мало ко налази, а која воде у Рај! Задржати пажњу у духовном простору срца, гдје смиреност влада и уздајући се у своје моћи - то не може нико! Зато је неопходна стална молитвена брига и непрестано стражење у духовном простору срца! Сваки бијег од себе (од свог духовног простора) је бијег у немире вансебности! Зато се сваки спољни феномен из себе гледа док је унутра мјесто за молитву, човјек се моли за свој унутрашњи мир док споља може бити рат против његове душе (биометриски рецимо). Док се све Христом побјеђује јер Бог је јачи од свега, чак и од нас самих! Који самопоуздано излазе на сатанско широко поље излазе срцем у небитије и умјесто да усрдно одговоре на замку кредитних картица, рецимо, они срце дају тамо гдје се од себе лакше дише!? Гдје се лакше дише од духовног простора гдје Истина влада, гдје молитва губи свој смисао и прелази у тражење егзистенцијалног мира од комјутерског система. Духовна љубав је огромна љубав према Богу коју милијарде милијарди смрти од глади, болести или чега другог не може надвладати! Коју људи који ће засигурно немирима ударити на духовног борца не могу затамнити, јер Бог Коме се молимо за мир од немира, је јачи од свих! Данашњи човјек од љубави према јелу и пићу не види духовним очима љубав према Богу. Чулне очи је отворио јер је заволио чулни живот, конформизам (љубав према спољном амбијенту), наркоманија (љубав према лажном смирењу), хедонизам (љубав према храни и чулним задовољствима)... Док ко отвори чулне очи из љубави према чулним животом држи духовне очи затворене да не види Бога очима срца.



ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 1st February 2013, 05:01

Вријеме савршене грешности
Храна, животињска потреба – нахранити стомак без расуђивања је ли то добро или лоше по душу. За животиње се може рећи да мисле стомаком што значи да нагонски мисле. То можемо рећи и за људе чија се пажња крије у стомаку, тако да њихово срце служи стомаку. Чулни живот хоће против осјећајног живота исто као и што тијело хоће против духа и обратно. Чулни живот је живот чула. Чула су везана за тијело зато можемо рећи да су чула тјелесни феномен. Духовни живот је живот духа унутар нас зато можемо рећи да је духовни живот усрдни феномен. Чулни живот је живот везаности за тијело који нас води ка чулним уживањима. Духовни живот је живот везаности за Христа и он улази у унутрашња пространства, непозната за овај свијет: ''Путем заповијести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.'' Псал. 119,32. Духовни живот је живот осјећања која су у срцу (духовном простору) скривена. Док је чулни живот живот чула, која добијају своју праву функцију једино ако служе усрдним осјећањима! Док усрдна осјећања служе Христу као Цару осјећања. Наша усрдна пажња је рука испружена Христу гдје душа сама каже: Господе помилуј! Осјећања добијају своју функцију једино ако се будно чувају у срцу! Јер их чула зову да изађу напоље (из срца) и лутају по вањском простору (да се расипају око срца). А у ствари осјећања се требају сабирати у срце и везати се молитвом са Богом. Долазе ужасна времена и ако их борац не дочека са осјећањима сабраним у срцу он ће се уподобити мноштву, које представља просјек! То мноштво је своја чула окренуло од срца, пут ван, што значи да је осјећања расуло по околини да их вије Сатана: ''Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.'' Лука 22,31. Баш овако Сатана развијава у вјетар осјећања глобализоване масе која је предала себе демонском утицају. У богатству прелесних мотива чула позивају осјећања да изађу ван станишта (срца, духовног простора) и да лутају по спољашњости (богатству демонских замки). И ту долазимо до феномена усрдна мисао. Свака мисао носи са собом енергију активну или пасивну, енергију живота или смрти. И обавезно пролази кроз филтер духовног простора (срца), или је то духовни или недуховни филтер. Овај трен бол ми се оте, бол до плача за оним људима што одступише од познања Истине, чији филтер срчани одбацује духовно благо ријечи Божије задржавајући у себи лаж, која чеше уши: ''Јер ће доћи вријеме кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе, И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.'' 2 Тим. 4, 3-4. И ево времена савршене грешности, кад Бог ДОПУШТА развој технологије за потпуно поробљавање људске личности! Времена кад је људска мисао стала на задовољењу животињских прохтјева, цијена је смрт свега духовног у човјеку! Ради опстанка у животу човјек просјека прихвата да буде животиња која не мисли носити крст страдања за вјеру већ мисли како дограбити хлеб у свијету сатанских шема како доћи до њега. И зато прихвата биметрију јер срчани филтер чува таштинска и нагонска осјећања, која су се одомаћила у унутрашњости оспољеног зависника. Хлеб јесте потребан за одржавање људског живота, блажена Матрона Московска за вријеме које је пред нама је прорицала... ''Доживјећете последња времена. Живот ће бити све тежи и тежи... неиздрживо тежак. Доћи ће време када ће пред вас ставити крст и хлеб и рећи – бирајте''.





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th February 2013, 03:17

Небо Господње и небо адско
Свако људско биће које жели спасење треба да угради Христов живот у свој живот! Док ђаво потура људе – скретничаре у центру мислене пажње, паре, дешавања из спољног свијета која срце борца чине рањеним, једино је сабрана пажња у чијем центру је молитва Господња та која отвара Небо Господње! Видите да постоји небо адско, небо духовног мрака гдје на земљи срца звијери ричу. Адски, самољубиви, људи се питају: па зашто ја да стално држим Христа у срцу свом, имам ли ја свој живот!? Док борац зна да је живот Христос свакоме ко искрено жели спасење, зато чита Јеванђеље и поуке светих отаца којима је живот био Христос! Зато сабраном молитвом отвара Небо Господње спајајући се сабраном молитвом са Христом, Који је живот Христовог ратника! Трезвена мисао је мисао у сабраности срца. И било ко или што да хоће да разбије трезвеност борца и мисао ако крене да се расијава на туђа мјерила демонска или људска треба је вратити на позицију молитвене сабраности. Јер заиста биће изненада и борац ће бити окружен тјелесним и бестјелесним непријатељима, и у том тренутку је можда и нормалан покрет мисли ка расијаности! Тјелесни непријатељи, домашњи они, своје ваге већ припремају и на тасу стављају своја мјерила: ако не прихватиш биометрију нећеш имати струје, воде, посао губиш, примања... значи више не можеш функционисати у овом свијету (што се итекако дотиче домашњих)! На тасу борца је ЧУВАЊЕ ДУШЕ, јер видите ђаво (условљавањем) даје све под цијену душе! Код нас у Црној Гори личне карте које не заробљавају људску личност више не важе, што значи да се изненадни трен напада на душу чека, слава Богу за све! Будући свјестан свега овога за Христовог борца то може бити само узгредна информација јер му је у центру пажње служење Христу. Молитва Господња у сабраности срца отвара Небо Господње због које се уосталом држао до сада овај свијет да адско небо не завлада свијетом и не роди првог и последњег Предсједника Уједињених Нација. Али по свему судећи све ближи смо аду на земљи и проглашењу Антихриста! И ово је разлог да подигнемо главе јер се приближва избављење наше. А Христов борац умјесто да слиједи вањске обмане и обмањиваче, вике и ударце од споља нека слиједи Христа у унутрашњој сабраности, Који рече: ''Исус им, пак, опет рече: Ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.'' Јован 8,12. Што значи, браћо и сестре, да смо ми духовни слијепци без Христа! И зато, као духовни слијепци, идемо за Христом вапијући: Господе Исусе Христе, помилуј ме! Спољни систем Антихриста удара на наше тјелесно биће свим средствима у циљу да уништи или поремети унутрашњу уређеност Христовог борца. Бог је допустио развој технологије за поробљавање личности због отуђења човјека од Бога. И спасиће се само они који буду имали Христа у себи, који буду вапили за унутрашњим Христом. Док они који заборавише Христа, трчећи за сујетном славом и спољним богаством и осталим заведеностима наћи ће се ван! Док су Христови борци стално унутра вапијући за помиловањем, из те сабраности гледају, причају, мисле, боре се, трпе... и не излазе из своје (унутрашње) сабраности, јер одатле борац подешава свој оштар поглед рецимо. Јер се Сами Христос бори за онога који вапије Њему! Уграђивање Христовог живота у наш живот подразумијева формирање Неба Господњег у срцима нашим да будемо приправни: ''А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу;'' Мат. 24, 19-20.






ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th February 2013, 03:34

Дом пажње
Све до душе подај ако траже, јер Христов борац има неотуђиво богатство у себи! Али ближњи из жеље за спољним богатством, да га дограбе, доћи ће и потражити душу борца на захтјев (антихришћанског) система! На сваком од нас појединачно је хоћемо ли своју вољу препустити вољи ближњих отуђивача или својој самовољи или ћемо одговорно и трезвено кренути за вољом Божијом. А Божија воља је да чувамо душу јер је у њеном духовном простору неотуђиво богатство ако се човјек ријеши да трезвено стражи над њим. Сваки стражар који стражи оружјем чува стражу, оружје оног који стражи над собом је молитва: ''Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати. Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповиједи да стражи.'' Мар. 13, 33-34. Видите, треба се усрдно (у срцу) молити свагда и све радити усрдно, срце је дом (кућа) и у том духовном простору стална молитва чува (пази) духовно биће човјека од свих олуја наваљених на кућу ону! Тај Коме се молимо у Њега се уздамо и Њега осјећамо у срцу свом али не и споља, на овоме свијету: ''Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни.'' Јован 12,25. Вратити се себи значи вратити (умну) пажњу у духовно поље срца и тако отворити умне (духовне) очи да човјек оштро види испред себе! Јер оно што оштро и нерасијано видимо то што је пред нама није узрок споља што је пажњу човјек дао, јер он пажњу није дао споља, већ управо што је пажњу сакрио унутра – у дубину срца! Дакле, умјесто да пажњу шири по вањском простору борац је сабија у срце. У том (духовном) простору борац будно (свјесно, трезвено) штимује, па тако и чува, своју пажњу. Са пажњом унутра борац затвара врата свога срца и тада му се дешава да има очи да види и да има уши да чује! Од споља ће се драти демони што из људи што од њих самих, а ти затвори врата срца и ту у (духовној) атмосфери срца имај пажњу на Христову молитву! Отвориш ли срце своје свијету свијет ће ући у њега, отвориш ли срце немирним мислима или ријечима од немира – немири ће ући у њега и онда ће твој језик казивати стање срца! Једини гарант човјековог унутрашњег мира је Христос, трезвеноумно призивање Христовог Имена у духовном простору срца: ''Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.'' Јован 16, 33. Пазећи на дух (здрави осјећај) у срцу да буде непокретан за споља ми ништа друго не радимо него сабијамо пажњу у срце. Људски и ђавољи крици ће мамити пажњу да изађе ван (срца), а ти задржи пажњу у дом пажње (срце) који је духовни простор или се потруди да одмах вратиш пажњу у њен дом ако одлута! Једино са пажњом у срцу човјек није роб свудаприсутног духа антихриста израженог у култу личности, науци, идеји или мисли што представља отуђеност. Свети оци кажу: ''Ономе коме посвећујеш своју пажњу, њему постајеш и роб.'' Зато не будимо робови спољњег богатства, спољњих гласова, спољњег простора... усмјеримо пажњу у срце и ту, у срцу, молитвено потражимо Бога!




ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 21st February 2013, 00:16



Унутрашњи и спољашњи глас

Унутрашњи глас се чује у сабирању осјећања у срце. Јавиће се благодатни дух (осјећај) радости и мира, који повезује сва осјећања. Спољашњи глас се чује приликом оспољавања осјећања и обавезно је демонског поријекла! Везивање осјећања за спољашње богатство демонских замки, у циљу да поробе осјећања измамљена из дома срца, производи спољашње (демонске) гласове. Унутрашњи глас позива на молитву. У простору између унутрашњег и спољашњег гласа стоји чињеница да Бог све види. Код опитних људи та чињеница, која је књишки термин, постаје искуство у пењању лествицом ка савршенству. Бог све види однутра, из духовне атмосфере срца, то је у односу на тебе, Христов војниче! И зато ваља тврдо остати у атмосфери срца и не помјерати се (умом) одатле: ''Који дошавши и видјевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;'' Дјела 11,23. У атмосфери срца човјек (у трезвеноумном стању) једино може осјетити благодат: ''Ако не уђете у атмосверу благодати, нећете бити у стању да вршите молитву Исусову...'' старац Порфирије
Духовне (осјећајне) очи борца виде у унутрашњем духовном простору стално будне Очи Божије и свјестан тога борац трезвено хода по свом духовном простору молитвено општећи са Господом. Изађе ли (умном) пажњом из духовног простора срца борац постаје отворен за људске и демонске нападе јер нема ко да га брани изнутра! Оружје борца је Христос и човјек мора отворити духовне очи да би био свјестан Божјег погледа на њему и тада заиста ЧОВЈЕК ОСЈЕЋА БОГА! И сада долазимо до исповједништва вјере, у тренутку кад спољњи гласови што од људи што од демона раде на томе да оспоље глас борца и тако уподобе човјека са звијери. Али борац мора бити будан на спољне гласове, његове фреквенције морају бити усмјерене унутра – на Бога! Спољни гласови иду на то да оспоље човјека док унутрашњи да га саберу унутар себе. Борити се за мир Божији будно чувајући свој унутрашњи (духовни) простор борац мора сваког дана, сваког трена! Са свијешћу да Бог побјеђује за нас и за сваку побједу прославимо Бога а никако ни да помислимо да смо ми узрочници наше побједе јер је гад пред Богом ко слави себе! Кад се молимо Богу или некоме из Небеског свијета ми отварамо своје духовне очи (окренуте ка унутра) и ту, у пажњи срца, ми се молимо пратећи свој унутрашњи глас погледајући (духовним очима) личност или личности којима се молимо. Спољашњи гласови ће све чинити да надгласају и омету унутрашњи глас (наш глас ка унутра) и да не падну ријечи молитве на плодно срчано тле. Споља, испред нас, је несумљиво наш духовни непријатељ хотећи да пратимо његове ријечи и отуђене идеје а ми, молићу, да пратимо унутрашњи сабрани глас (глас сабран унутра)! Јер спољашњем гласу је циљ да дамо одговор на живот како ђаво хоће а ми уђимо у себе и ту Богу завапимо и тако ће Бог одгововорити свим нашим непријатељима! Наша је дужност да оштрим погледом гледамо испред себе али ми нисмо тамо, гдје нам поглед стане, већ пажњом смо унутра у атмосфери срца у сфери осјећаја. Тако сабрано видимо духовним очима стално Бога, општећи унутрашњим гласом, без обзира на призор који оштро гледамо испред нас! Можда ће нам сада бити јаснија поука: ''Ми, међутим, са непрестаним сјећањем на Бога и гледајући у дубину свог срца, треба да проводимо овај живот (који је склон прелести) као да смо слијепи очима.'' Блажени Дијадох, Епископ Фотике у древном Епиру илиријском.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd March 2013, 23:34

Дух ријечи

Ријеч убија у срце, нарочито ако је јача од наше смирености несумљиво да ће наша реакција бити узнемиреност. Ријеч упућена у срце рађа гордоумље због повријеђенога ега или смиреноумље из послушности Богу. Српски пјесник Бранко Миљковић рече: уби ме прејака ријеч. А ријечи могу бити јаке али прејаке убијају у срце јер бестидно ударају у срце. Лијек је усипање јаче (молитвене) ријечи у срчани сасуд која разведрава небо тако да оштар поглед, који улази у сваку пору испред себе, није ништа друго него разведравање неба. Несумљиво да је циљ ђавољег утицаја смућивање небеских очију да борац не би видио ништа испред себе, јер кад би оштро видио испред себе – Бога би тражио у срцу! Чим се поглед смути он одлази од оштрог погледавања (духовним очима) Бога УНУТАР СЕБЕ улазећи у простор демонског утицаја. И човјек постаје слијеп код очију јер није лоцирао демона који га је ослијепио. А човјек - борац треба будних очију да прати своје срце, ријечи молитве Христове које убаца у срчани сасуд! Иза ријечи која убија у срце борца је дух богоодступнички, кога осјетивши борац под хитно у срце да убаца молитвену ријеч погледајући Бога духовним очима! И онда ће бити: ''Срце је фитиљ, молитва је огањ...'' Преподобни Анатолије
Храна срчана, без које срце губи своју функцију, је молитва. Ријечи које трезвеноумно ум убаца у срце представљају храну душе, али ако ријечи пролазе у срце без ума као надзорника ријечи онда у душу улази отров! Зато пратите живот срца будно пратећи ријечи које улазе у њега. Јер је ум борца онај који прати закон срца као духовног простора у коме је Цар Бог: ''Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а тијелом закону греховном.'' Рим. 7,25. Тјелесни људи хотећи похвално говорити о искуству бижњег прво кажу – ''он је обишао цијели свијет'', да, али можда није био у центар живота што значи да никад није залазио у своје срце, што значи да никад није био онамо гдје је требало да буде! Свака изговорена ријеч мишљу или језиком улази директно у срце аутору и разбија или сабира његове духовне и душевне снаге. Приликом молитве молитвеник молитвена СЛОВА трезвеноумно убаца у срчани сасуд. Иза сваке ријечи стоји дух изговорене ријечи и зато је она упућена срцу, као стану личног духа борца, у циљу да узнемири или сабере лични дух. Слушајући ријечи које узнемиравају, добро би било да смо свјесни да дух ријечи која узнемирава има тежњу да се помијеша са нашим личним духом. Зато ваља пратити дух ријечи Христове молитве и слушати света слова како се уливају у срчани сасуд (пажња на дно срчано) а не пасивно примати дух узнемирујуће ријечи од сабесједника, из телевизора и сл. Бити угодан свом срцу које вапи за смиреношћу значи усипати у срчани сасуд дух молитвене ријечи и зато борци не часите: трезвеност је сродна са молитвом у пажњи срца! Већ је растрзаност духа повезана са праћењем рђавих ријечи и мисли овог видљивог живота.





ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th March 2013, 14:30

Пнеуматичност
Молитвени живот је дијалог са Богом унутар човјека. Пошто сваки дијалог позива на здравље духа молитвени дијалог је осјећајни дијалог гдје се Бог на унутрашњу вјеру молитвеника одазива Својом благодаћу. Ако хоћемо да се одржимо у простору благодати унутар нас послушајмо јеванђелисту кад прича о Христу: ''Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,'' Лука 18,1. Молитва, то вам је као да разговарате са неким очи у очи, а разговарали сте ваљда са другом, братом, пријатељем... јесте, нисте, не знам. Очи су будне и виде право, али наш саговорник није вани да се види, него је унутра у духовном простору срца и зато нам пажња смјера у срце. Спољни утицаји знају да буду разорни за срце и сва спољна одвраћања пажње су просипање духа из срчаног сасуда у ком се чува дух. Док се молитва врши у атмосфери срца, молио бих да цијели живот проведемо у атмосфери срца и да не излазимо (умом) из атмосфере срца! И кад сами самујемо да не излазимо из атмосфере срца и кад нас ђаво мами, у пријатној и непријатној спољној атмосфери да не излазимо из атмосфере срца! У срчаном простору (духовном простору срца) борац пребива пажњом да ту, у свијету духова задржи свој дух. Јер ту је простор духа, гдје се дух креће током молитве, гдје личност добија своју пуноћу, и човјек добија моћ да буде човјек.Чим човјек изађе из атмосфере срца он почиње да лута по спољном простору као блудни син. Док је атмосфера срца простор у који живе духови, личности којима се молимо. Управо ту Христов борац живи, у срцу међу духовима, и моли се духом који не излази у сусрет вањским (страним, демонским, одвратним) духовима. Моли се духом без престанка Богу, Цару духова (личности), у духовном (личносном) простору који се налази у атмосфери срца. Духовни простор је пнеуматски простор, простор унутрашње испуњености Божијом енергијом који се празни реакцијом на гласове споља што прати оспољавање унутрашњости односно пражњење пуноће. Али пажња човјека овога свијета је споља – на испразности овога свијета и далеко од унутрашње пуноће! И вријеме отуђености је родило технолошко доба, односно допуштење ђаволу да производи машине и средства за оспољавање људске унутрашњости. Знате, и музика која буди емоције али и сујетна или каква ли већ осјећања оспољава односно празни унутрашњост духовног борца! Видите, духовност јесте пнеуматичност али и тјелесност је испразност: ''...Све ови облици „Хришћанске медитације“ делују само на психичком нивоу и немају уопште ништа заједничко са Хришћанском духовношћу (пнеуматичношћу). Православна антрополoгија види три спрата у човеку: телесни (соматски), душевни (психолошки) и духовни (пнеуматички). Отац Серафим (Роуз) И зато, браћо будимо у атмосфери срца, у свијету духова, не да лутамо по спољњој атмосфери премда знате како зли људи, кад већ зли дуси не могу, нападају на дух да се оспољи. Кад је лични дух међу духовима он је смирен, узнемирава се кад није у атмосфери срца гдје се молитвом обраћа Христу Преслаткоме! Тјелесни људи тјелесно мисле у име свог идола тијела док духовни људи духовно мисле у име Цара духова Господа Исуса Христа! Речено је Бог је Дух... ''Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.'' Јован 4, 23-24.



ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 16th March 2013, 03:47


Живот срца
Молећи се Богу ми се обраћамо духом својим Духу Божијем унутар нас. Молећи се светитељу ми се обраћамо духом својим духу светитељевом у духовном простору срца (унутар нас). Несумљиво да је молитва личносна радња и да је дух спокојан када је чуван пажњом у духовном простору срца гдје молитва привлачи пажњу Неба. Ум сабран у духовном простору срца проузрокује право (благодатно) смирење и радост, са чиме Господ указује човјеку: на правом си мјесту! Молитва, као веза човјека са Богом сабира ум у срце исто као што и празнословље или празномислије расипа ум по вансебности. Молитва сабира ум у срце исто као и порочно знање технологије 21. вијека што расипа ум из срца. Човјек је свјестан да има компјутерска игра, која заводи пажњу тако што је оспољава, већ ако човјек има пажњу у поље срчано он чувајући срце неће ни пожељети да зна порочно знање играња игре која оспољава пажњу! Све гледај из благодатне атмосфере срца и никад не излази из простора (поља) унутрашњости, јер неко друго магнетно поље вуче пажњу ван. Јер срце упија наше мисли и ријечи, наша дјела и поглед из ока. Уши срца слушају што језик говори приликом сабране молитве, коју срце упија као сунђер воду. Док треба посматрати живот срца... сваки покрет, свака мисао има тежњу да се увуче у живот срца, које упија у себе све што се пропусти у њега. Зато борац нема пажњу на спољна дешавања која одвлаче пажњу од најмилијег Господа јер онда би му живот срца тежио смрти душе. Јер срце упија и сваки нервозни трен, брижну мисао, било какву мисао или радњу са насладом рецимо, све што кажемо или помислимо то срце упија... онда то после улази у крвоток и тако се формира душа. И овога треба бити свјестан свјесно тражећи Господа да срце упије сваку ријеч Христове молитве! Али, пријатељи, и сваку крађу срце упија, убиство, пијанство, оговарање, празнословље, лаж, а кад срце упије слободном вољом то срцу и омили јер постаје дио бића и зато тај дио треба под хитно лијечити, а да би се човјек излијечио од рђавих навика треба имати и вољу за то! Маштарије, сањарења, узвишивање над ближњим (гордост), свађе са човјеком или средством што производи немир у мислима и на јави, блудне мисли или визије – све то упија срце као центар бића. Чему даје пажњу човјек – то срце упија, ако даје пажњу свијету и свјетском срце упија свијет и свјетско, ако даје пажњу спољашњем унутрашњост упија спољашњост и човјек се оспољава. Христов борац умјесто да тјелесним очима бива опчињен спољним манифестацијама, које заводе пажњу, пажњу смјера у унутрашњост посматрајући духовним очима живот срца. Док је живот срца духовна смрт без усрдне молитве и стрпљивог стајања (пажњом) у духовном простору срца, ђаво мамљењима пажње успијева да извуче (оспољи) пажњу из унутрашњости небудном створу. Кад срце упије погрешну мисао од споља она улази у човјека и као тројански коњ отима мир, зато је пажња унутра и никако не излази ван да покупи погрешну мисао рецимо. Јер ако срце упије свијет, свијет улази у човјека што значи да овладава човјеком и то је тројански коњ свих оспољавања пажње. Што значи: ''Или не знате да неправедници неће наслиједити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наслиједити. И овакви бијасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег. Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме.'' 1. Кор. 6, 9-12. Зато изнад свега чувајмо срце и будимо будни на оно што упија, нека то буде Христова молитва!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 9 Empty Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 9 of 24 Previous  1 ... 6 ... 8, 9, 10 ... 16 ... 24  Next

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму