Умрежавање

Страна 11 of 22 Previous  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 16 ... 22  Next

Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 29th October 2013, 01:12

Дјеца вјечности

Дочекај пролазне вјетрове на вјечност свога бића (са пажњом у дубину срчану). А смрти се сјећај вазда, кад пролазни вјетрови дуну и духовне смрти навале да оборе пажњу, сјети се тјелесне смрти споља и призови Бога унутра! Завољећете молитву, кад је у вама константно (непрекидно) сад у вјечности вашег бића, док је споља властита тјелесна смрт као одговор животу и дешавањима у пролазности. Врлина је у унутрашњој садашњости, која нас веже са вјечношћу, а није у откуцају сата, који нас веже са пролазношћу! Притисци од стране демона или демонизованих људи дочекани на вјечност свога бића се одбијају као таласи од стијене (немири од благодатне смирености), само, заиста испред себе требамо држати смрт тијела. Јер наша пала природа је склона страстима, и добро је Свети Јован Лествичник примијетио: "Лисица се претвара да спава, а демон да је чедан; ова жели да превари птицу, а овај да погуби душу. Не вјеруј цијелог живота свом пропадљивом тијелу и не уздај се у њега док не станеш пред Христа." У рату сјећања на овај пролазни тјелесни живот и онај непролазни и вјечни живот ђаво и борац ратују, ђаво да задржи борца у пролазности и борац усиљавајући се да се сјети Бога у вјечном простору. Имати пажњу на Христа у унутарпостојању кад од вани трпимо притиске да одвојимо пажњу од Христа, сјетивши се антихришћанских ''вриједности'' ван нас. Христоцентричност је пажња на духовну тачку (центар) унутар нас, и ми треба да смо увијек, али увијек, пажљиви на Христа унутар нас! То се може примијетити у молитвама (молитвеном општењу), кад некад треба смањити тон, јер се молимо Господу а не деремо. Све у животу треба бити свето и Богу угодно, а наша пажња увијек у дубини срчаној тражи духовну тачку. Примјећујете ли да вансебни људи су јако будни на центре пажње ( кад је нешто у центру пажње) постављене као ђавоља замка споља. Јер заиста ми идемо нашом смрћу са нашом унутрашњошћу пред Бога. Док се оно на што смо ми давали пажњу споља са тијелом (грубим чулима ) губи и може само и једино да нам штети, јер је велико мноштво пало у пакао јер су баштинили унутар себе спољашност ( центар пажње им је био споља). Веома битна чињеница на што молим да духовни борац обрати пажњу је икона звијери звана телевизија, заведени људи гледају серије, дневнике, филмове и њихова пажња увијек је негдје тамо, њихова мисао долази до изражаја кад се угради у мишљење телевизије. Свети Јован Богослов је упозорио на икону звијери звану телевизија, то је савршено оспољавање пажње јер нови свјетски поредак је иза идеје које шири овај зли уређај. И обезбожени људи дају пажњу телевизији а не обраћају пажњу на тачку односно центар унутар нас, тај центар је духовни центар док икона звијери је тјелесни центар. Да питамо рецимо некога љубитеља серија јеси ли радила вечерње молитве... она би рекла у то вријеме су серије и имам пажњу на ђавола из телевизије. Па ми снисходимо и питајмо како ти је главни глумац, је ли га што стрефило, можда љубав... И та особа сериски гледалац почне да прича причу о туђим животима, да плаче јер љубав није нашла нека Аманда. Него ви драги моји борци знате да се не тражи љубав у Амандама него у духовном простору срца. Имајте пажњу на Христа у срцу, драги моји борци, и ту га призивајте јер одатле долази христоцентричност, далеко од човјекоцентричности, телевизорцентричности, егоцентричности и осталих центричности односно тачака ван које одвајају пажњу од духовне тачке у срцу којој пажњу поклањамо. Из унутрашњег центра који је Христос сија истина, љубав према молитви, вјечност у Богу, бистар поглед, док из спољашњег центра види се пролазност, трулежност, несталност и лаж. Пажња у духовном простору и у центру пажње сјећање на име, које призивамо, ту лежи наш духовни живот. И од те тачке се не одвајамо ако хоћемо да будемо у вјечном простору, гдје је вјечна садашњост, док у вањском простору је пролазност и у суштини садашњост не постоји (односно постоји у колико постоји и илузија).Док је обраћање пажње на било што, али не из духовног простора, прељуба и зато је свети Јован Богослов у визији нама људима посљедњег времена указао на икону звијери.Видите браћо и сестре технологија не даје предност за духовни живот, напротив виде се (духовним очима) огромни недостаци и духовне штете од развоја технологије (почевши од возова). Смућени човјек 21. Вијека врло много пажње обраћа технологији; што је спољњи феномен јер само је једно битно имати пажњу у дубину срчану и ту тражити Лице Божије. Већ драги моји борци, морате знати да је пуноћа осјећања у духовном борцу; јер је данашњи човјек из испражњених осјећања брани тековине 21. Вијека. Али ми нисмо дјеца 21. Вијека да би се односили по вјетровима времена у коме смо већ смо дјеца вјечности, који знају Бога и осјећају пуноћу љубави унутра.


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 6th November 2013, 03:35

.

Размишљање о смрти

Смрт, размишљања о трулежности, смрти баш ово треба да буде одговор спољњим изазовима. Јер је велика разлика бити слуга пролазности и трулежних задовољстава и бити слуга вјечности у Господу Исусу Христу! Гдје год да смо, с ким год да смо, можда је у спољном амбијенту (амбијенту празнине) тужно и досадно мјесто, увијек се сјећајмо Христа у амбијенту унутрашње пуноће у простору вјечности. Сву пажњу поклонимо Христу, дакле борче, сву пажњу саберимо на Исуса у вјечном простору нашег бића и не расипајмо пажњу у игри осјећањима у пролазности споља! Иако смо тијелом у блату пролазности па ако смо у страћари или палати, спољни амбијент нас не чини Божијим човјеком, већ оно што је саграђено унутра у нама. Сабирање пажње споља (у човјеку, животињи, биљци, материјалним добрима, итд) је ништа друго него расипање пажње, јер пажња се сабира унутар себе (у духовном простору) и створена је Бога ради. Док је расипање пажње оспољавање пажње, можемо се сјетити понављања Бог, Бог.. у себи (обраћање пажње на Божији простор у себи) поред оспољавача пажње! Са пажњом унутра Христос Богочовјек се осјећа и зато ум у срцу пребивајући са Богом и гледајући Христа вапи за Њиме, као спонтано... Господе... Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног... Господе Исусе. Божији простор, односно простор сабраности (ума у срце) је благодатни простор, гдје су сузе благодатне, гдје су радост и мир благодатни... гдје је цијели живот благодатан. Већ вањски простор (умне пажње ван) није Божији већ демонски, и све вани ако човјек гледа из тог простора, који је простор датости, је отворено за демонске утицаје. Али оспољавања пажње борца у овом свијету отуђености, кад је изложен демонским ударима захтијева моментално враћање себи уласком пажње у Божији простор, и зато се понавља у себи у тренутцима оспољености: Бог, Бог... што је скраћеница за Божији простор. Јер је заиста вани човјек који није унутра и то је простор изложености демонским утицајима, гдје страх од Бога не постоји, али постоји страх за тијело, паника у доба катастрофа, страх од мрака и осталих спољњих мракова. Спољна осјећања су празна, као спољна радост.. иако си можда добио седмицу на лоту, док је мир завистан од спољнег амбијента и све апсолутно све споља је релативно и нестално. Споља иако видимо најњепши цвијет и многе љепоте овога свијета премда су створене за човјека али су пролазне као и сам човјек, иако се човјек утопи пажњом у том блату које је стално окренуто пут земље и темељи ће му бити нестални. Зато умна пажња која је Господњи дар човјеку ваља бити увијек унутра јер управо тамо је вјечност, вјечна садашњост, и зато се не треба задржавати на пролазности нарочито овога оспољенога 21-ог вијека. Јер заиста човјеков дух треба се чувати од пролазних вјетрова разних оспољавања јер је у оспољености лаж, паника која ће се навалити на овај свијет као бујица катастрофа. Заиста треба размишљати о смрти у духовном простору нашега бића и не задржавати се на пролазном животу, разним оспољавањима пажње које нуди овај материјални свијет, што је ђавоља замка у циљу да никад пажња човјекова не буде усмјерена ка унутра.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 11th November 2013, 18:21

Двије правде

Ја и Божија правда унутар мене на једну страну, свијет из људи користољубаца споља на другу страну. Одвој у свом уму пријатељску унутрашњост од непријатељске спољашњости. Јер ће доћи људи (ван Бога), ако већ нису дошли... ал доћи ће, и потражиће душу борца тражећи љубав у ђаволу звану: ласерско утискивање броја звијери на руку и чело, звано Биометрија. Борче, ти у себи имаш Пријатеља и са Њиме ти волиш себе и све људе, и зато не тражи пријатеља ван да послушаш ријечи отуђивача који заиста тражи љубав од тебе, љубав у ђаволу! Заиста је највећа биједа и издајство напустити љубав Христову, која однутра сија, ради љубави споља међу мноштвом, у ђаволу! Правда људска, која се коси са правдом Божијом, је симбол 21. Вијека, јер правда људска оличена у тајни безакоња у акцији хоће да осјени правду Божију. А да би се повезао на правду људску мораш се одцијепити од правде Божије, и онда би остварио палу љубав људску. Живио би и ширио палу љубав људску, која је повезана са свим пасивним, оспољеним осјећањима. И онда би стао у ред непријатеља Божијих, који се борећи за правду људску (спољну) уствари боре против правде Божије (унутрашње). Борац Христов, зато дочекује умом у дубини срчаној сваки спољни вјетар правде људске, смиреношћу чекајући правду Божију. Благодатна смиреност смирује тијело, које је мета напада демона од пада из Раја, што значи страсти које нападају на људску унутрашњост, у циљу да пажња излети вани. Чим пажња излети вани она се надовезује са демонима споља и, откачена од Извора, губи утемељење које има у себи. А треба бити јако пажљив на глас из унутрашњости, глас правде Божије, са трепетним страхом Божијим, усиљено, чувати благо унутрашње пуноће од гласа пале људске природе! Са страхом Божијим остани унутар себе, а доћи ће духоизвлакачи, ако већ нису дошли... ал' доћи ће, оличени у демонима или људима, небитно, и потражиће ти душу! На борцу је чување духа у духовном простору (у дубини срца) и никако брига како ће се одбранити, шта рећи на суду људске правде, јер ту бригу борац препушта Богу: ''А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас. И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И сви ће мрзити на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.'' Мат. 10, 17-22. И ово јесте речено за 21. Вијек, заиста чувајте се од људи, људске (тјелесне) правде, јер је суд палог човјека противан суду Божијему, гдје пала мисао људска баца сјенку на промисао Божији. А да би чули суд Божији ми морамо пажњу стражити у благодатном простору људске унутрашњости, то је мјесто трпљења свих сјећања и присјећања, од стране демона и људи, ван Бога.


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 14th November 2013, 02:37


Трпљење

Лутање око срца разграђује личност тако да човјек постаје нестрпљив и немиран, несабран и мрачан. Са пажњом утемељеном у срцу човјек је ван овога свијета и све вјетрове из овостране (тјелесне) атмосфере, који наваљују на душу борца, дочекује на духовну атмосферу срца. Управо је трпљење свих спољних вјетрова, немира из демона и људи, у сталном боравку ума у духовној атмосфери срца, јер то је атмофера благодатне смирености. Спољни вјетрови подразумијевају временску атмосферу споља, која утиче на тијело, тако да тијелу може бити топло, хладно, али оно може бити мокро или гладно. У недостатку било чега за тијело пребивање ума у духовној (благодатној) атмосфери срца даје духу безбрижност, јер је Господ с њиме. И трпљење хладноће, глади и врућине нека буде са пажњом не на врућину, глад или хладноћу већ у благодатној атмосфери срца, све до трена... ''Више неће огладњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.'' Откр. 7,16. И овдје је трпљење, једино које постоји, јер вансебна, овострана, атмосфера је атмосфера нестрпљивости, или привидне (лажне) трпељивости. А треба трпјети себе, своје немоћи, људе из спољне (недуховне) атмосфере, смрти ближњих, ратове, наговарања и присиљавања на биометрију... а нигдје око срца помоћи, само замкољубља од стране људи и демона. Али са пажњом у духовној атмосфери срца, гле, ево помоћи, гдје трпљење преставља радост, па да бију спољни вјетрови глади или можда удараца од стране оних што су ван... ''Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац; Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.'' 2. Кор. 11, 24-25. Подносити (трпјети) све, али све, спољне вјетрове у смиреноумљу, док је смиреноумље држање (чување) ума у благодатној смирености. Јер могу напасти непријатељи споља... домашњи, ближњи (они који су близу борца), даљни... али борац нема пријатеља споља да би се бавио спољашњим манифестацијама (прељубом), заборавивши јединог Пријатеља, Који је Извор љубави у нама. Он је васкрсао да би избавио душу борца из канџи ђавољих и са тиме доказао своје пријатељство указавши на људе који нам могу бити пријатељи. Пријатељ је онај који воли кроз Христа, коме је Христос Пријатељ, и коме сва снага љубави кроз Христа, у смиреноумљу, зрачи. Дакле, у борцу живи Христос, који дјелује из њега, кроз духовни (благодатни) простор, са Ким живи борац дан ноћ, борци драги Христос је у нама, а кад је као Пријатељ са нама ко ће на нас... ''Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?'' Рим. 8,31. Многи су данас у великој заблуди, који су пријатељи новца, екуменољубци, користољубци, гордости, таштине, ега... и који још траже пријатељство са Христом!? То су непријатељи Христови, а ако су Његови непријатељи онда су твоји и моји, јер главни циљ (спасење) мраче својом појавом наводећи борца на празнословље и различите прељубе (одвајања од Бога). А тебе, борче, цијели свијет непријатеља твог спасења да нападне и кад помислиш да си сам, ниси сам него вас је двојица, а у Другоме је све! Само треба бити увијек свјестан Пријатеља у себи и одвојити га од спољних непријатеља, који траже нашу љубав само да се одрекнемо нашег Духовног Пријатеља.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 17th November 2013, 00:07

Смрт и Црква, живот и свијет...

Смрт и Црква, а свијет би у живот гдје овострана осјећања замрачују онострана, благодатна, гдје осјећај самодовољства (самопоуздан) гуши осјећај Бога у нама. А свијет у нама би у живот свијета (гдје свијет види живот), а гдје би то могло бити... у чулима, која замрачују духовне видике. И чула одговарају на овостране вибрације (вибрације свијета) како свијет хоће. И тако се човјек расплињава, губећи унутрашњу пажњу, и испуњава отровом из споља који се зове како је демону име. Заиста, свијет у нама тражи лице демона, који је оспољио нашу пажњу, пробудивши страст у нама. Страст за стомакоугађањем или за среброљубљем, или за забавама, или за таштинама, или за лутањима, или за лагањима, или... а иза тога стоји свијет у нама што тражи лице демона, који је оспољио нашу пажњу. Духовни борац стражи над собом, гледајући (духовним (осјећајним) очима) унутар себе Лице Божије и личносно општећи са Богом, молећи се непрестано! У молитви или молитвеном расположењу борац је сабранога ума у себе (у дубину срца), већ кад молитвено расположење престане или се на трен изгуби, борац расијава пажњу на ствари овога свијета (који у злу лежи). У псалму педесетом стоји и овај стих: ''Не одгурни ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене.'' Зато борац мора да буде опрезан на то КОМЕ ПОКЛАЊА ПАЖЊУ, јер ако се буде поклањао свијету (а преко свијета се поклања демонима) сам ће себе одгурнути од гледања Лица Божјега! Кад се молитвено обраћамо лицу (личности) Богородице или кога од светитеља ми идемо пажњом унутар себе (у дубини срца), гдје се они и налазе (у духовном простору). Ђаво ће нас спречавати да уђемо у духовни простор, у тијесни клијет срца свог, представљајући нам широке стазе живота, а у ствари да идемо пажњом за њиме – што представља бијег од самог себе. Већ ако борац пажњом није у молитвеној атмосфери, која се налази у духовној атмосфери срца, он је у атмосфери бијега од самог себе. Смрт и Црква, живот и свијет... свијет у нама се грози смрти, тако да размишљање о сопственој смрти, као сјећање на будућност, сматра негативним и рушилачким. Јер свијет у нама слави свјетско, а то је сво богатство које свијет носи са собом и које заокупља нашу пажњу. Господ у нама нас упућује на Небеско и избача свијет из нас, тако да борац држећи смрт пред собом губи жељу за животом у свијету. Заиста је живот у Господу прави живот, радост у Господу је права радост, туга у Господу позива на радост, мир у Господу благодатни је мир, смрт у Господу живот је вјечни. На другу страну живот (са пажњом) у свијету представља бијег од себе (од Царства Небескога), радост у свијету представља испуњеност пасивним осјећањима (таштине, рецимо), туга у свијету је пут ка очајању, мир у свијету обезличује личност (неко помену Биометрију), смрт у свијету (ван Бога) смрт је вјечна (вјечне муке)!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th November 2013, 15:02


Умна и безумна пажња

Гледати Лице (Личност) Божије унутар себе свагда, док спољни (безлични) вјетрови бију да би, са страхом, гледали лице безлично (оспољивши пажњу), нека бију у чврсти темељ гледања Лица Божијега унутар нас! Гледајући Лице Божије унутар нас, борац је стално у молитвеној атмосфери, са трепетним страхом да оспољи пажњу пут немира: ''Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;'' Кор. 11,26. У страху да не изгубимо молитвену ријеч усрдну, ону сабрану, која ствара (духовну) атмосферу Неба унутар нас, ми морамо стражити над собом, стражити над мислима, ријечима и дјелима! Ум, као надзорник ријечи, које излазе из уста наших, прати сваку ријеч која је изговорена јер се она враћа у дубину срчану правећи мир или немир души. Ово важи и за мисли и за дјела... а да би имали мир, ми се морамо сјећати предходно изговорене ријечи у умној пажњи, у дубину срчану. Пажња је духовна ако је умна, сабрана у срчаној клијети, али постоји и безумна, несабрана, пажња којој се цијели свијет приклања. Духовна (умна) пажња је живот са Богом, онај молитвени, који позива свагда да се молимо. Безумна пажња је вансебна пажња и бијег од Бога, улазак у широке стазе живота, са многим ђавољим понудама (укради, упали телевизор, гомилај ствари, иди у провод, и има ту много и премного садржаја које ђаво нуди) у циљу да се никад не сјетимо умне пажње. А пажња, да не би била безумна, треба се погружити у срце, и са тако погруженом пажњом проводити живот! Било што да се дешава споља, ми пажњу поклањајмо духовном простору погруживши је у срце, тамо је слава Бога и радост, која није од овога свијета! Молимо се Богу са пажњом погруженом у срце, и ту осјећамо испуњеност, мир и радост у молитвама са тежњом да останемо у молитвеној (духовној) атмосфери. Већ ако, при молитвама, тежимо бијегу од молитава (што прије да их завршимо, јер спољашњост зове...) спољашњост празни унутрашњост, заробљену спољним утисцима. И ми смо пажњом вани, несумљиво, нетрезвене, ђаво нас тјера од молитава, ђаво нас тјера од Царства Небескога! Док борац, погруживањем умне пажње у срце, гледа лице Божије или светитеља коме се молитвено обраћа, он усиљавањем улази у клијет срчану... да тамо је љубав, радост и мир. И усиљавањем пажње у клијет срчану он у ствари погружава пажњу, одакле се среће са свим спољним вјетровима, гледајући Лице Божије (уподобљавајући се Богу) Господ се бори за борца!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 22nd November 2013, 21:55


Спасоносно тражење

Када се борац моли Богу, он тражи Лице Божије (Личност) пажњом у дубину срца. Ђаво је наметљивац, он се намеће човјеку, да га слиједи непажљиви (у срце) човјек, док је речено: "Пази на себе" (Пон.Зак.15,9). Да изађе пажњом из себе (срца) и крене пут ђавољих наметљивих визија, које су га током живота привлачиле (даља или ближа сјећања). Јер шта тражи пажњом ван себе човјек него ђавола, који га је завезао (заробио) за нешто споља да томе нечему робује. Док борац тражи Бога у духовном простору свога бића, он зна да му енергију отима свако друго тражење јер иза њега се крије замка ђавоља. А тражимо понекад расправе и кавге, или то други траже од нас, е ти други борцу траже душу кад га наговарају или присиљавају на Биометрију. ''Пазите, братијо, ако вас буду много присиљавали да прихватите печат или карту, онда ако треба и крв да пролијете, или имања да се лишите то с радошћу прихватите и претрпите, само немојте хтјети да се поклоните њиховој сатанској обмани. Зато је награда весеље, бићете царска пшеница'' (Св. Зиновије Мних). И овдје је центар све моје приче и у сваком мом тексту дух је борбе против Биометрије , чији је циљ ПОБИЈЕДИТИ БИОМЕТРИЈУ ! А да би побиједили Биометрију МОРАМО бити православни борци, живјети православно што значи знати за ПРАВОСЛАВЉЕ СРЦА. Стално тражити Лице Божије у пажњи срца, јер је и демон стално приправан да нападне с тежњом да преусмјери пажњу и тако је зароби за нешто споља, тражећи мисаоно или чулно немир. Јер вањски људи не могу без аутомобила, мобилних телефона, телевизора, компјутера, комфора и ништа не претпостављају технологији 21. Вијека. Док православни борац ништа не претпоставља слободи у Богу и тражећи Лице Божије у пажњи срца он анулира сва душепогубна спољна тражења. Јер траже од борца промјену свијести, да истину коју је носио у себи замијени за лажи у име безличног комфора и бољег тјелесног живота. Али истина је личносна категорија, која зна за апсолуте, и одричући се истине бољег живота ради ми се одричемо Истине унутар нас, самим тим се одричемо тражења Лица Божијега унутар нас. Док ђаво тражи безумно трагање за обманама, путевима илузорне вансебне пуноће, која уствари представља пражњење унутрашње пуноће. Борац треба да тражи Лице Божије унутар себе гдје год и ским год да се налази. У људима 21. Вијека је пакао, који шире око себе, зато борац може бити једино миран тражећи Лице Божије у пажњи срца: '' Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!'' Псал. 27,8. А зашто се некада дешава да тражимо расправе и кавге, оспољавајуће ријечи пуне немира... и онда кад оспољени човјек буде тражио душу од нас... не заборавимо да свако друго тражење осим тражења Лица Божијег у дубини срца позива на немир срца, маловјерје и млакост! У молитвама тражимо Лице (Личност) Божије или светитеља коме се молимо погружавањем пажње у дубину срчану, али не заборавимо да се тада моли дух (наша личност) јер све осим овакве молитве је обезличавање!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 28th November 2013, 01:59


Ријеч се духом даје Духу Светом

Борац ако не тражи Бога, Лице Божије, у сваком свом моменту, ђаво ће му се наметнути, да тражи ђавола. А борац тражи Бога да слиједи Лице Божије, као Пастира овци словесној. Само борац има трепетни страх да не изгуби Бога из (духовног) вида у духовном простору (срцу). Стално сабирање умне пажње у срце ради тражења Лица Божијега је стално смиривање, што је подлога (услов) Божијег дјеловања преко нас (да се Бог, као Пастир, уплете у наш живот). Из простора благодатне смирености (срца), кад ум пажњом ту борави ето смиреноумља, одатле је и вјера (у себи): ''А Исус рече им: За невјерство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.'' Мат. 17,20. Вјера се чува у смиреноумљу (са умом у благодатној смирености) и не ван себе, гдје су немири: ''Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језик своj, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.'' Јаков 1,26. Оспољавање ријечи је варање срца, јер је то пут ка невјерју, ријеч усрдна се његује у срцу, већ ако је ријеч која оспољава пажњу то човјек држи змију у срцу! Ђаво вара срце које се приљепљује за ђавоља наметања (брига, среброљубља, плашљивости, егоизма, блуда, прељубе...), а борац је Божији док га смрт не растави са тијелом иначе је прељубочинац. А борац треба бити мудар као змија, опрезан на ђавоља наметања (од стране тјелесних или бестјелесних непријатеља) да га не извуку из себе и оспоље му пажњу, док је вани невјера у унутрашњег Господа! Бити будан на оспољавање ријечи и мисли у присуству оспољавача пажње (тјелесних и бестјелесних), заиста у срцу треба његовати Божију ријеч и затворити га за сва спољна уплитања! ''У срце своје затворио сам ријеч Твоју, да Ти не гријешим.'' Псал. 119,11. Дакле, ријеч је створена ради молитве, а не празнословља: '' Пазите на осјећање љубави, зато ако се срце не загријева чистом молитвом, љубав је у опасности да постане тјелесна и неприродна; у опасности је да помрачи ум и да сагори срце.'' Свети Нектарије Егински. Па како побиједити зле вјетрове 21. Вијека, који нам се намећу да им се прилијепимо срцем (што би био вишак срца, растемељење) без усрдне молитве, како сачувати смирену љубав да паника срцем не овлада без затварања молитвене ријечи у срцу... Поуздање у Бога потврђује вјеру у Бога , док непоуздање носи са собом казну: одступање Божијег покрова од оног који не вјерује Богу! Ријеч (слово (од словити, конкретизовати)) се духом даје Духу Светом, који је његује утемељену у срцу, стварајући тако благодатну смиреност. Човјек није створен ради чулних ријечи и мисли, које у вјетар лете и имају свога кнеза који влада у вјетру, већ је створен ради духовних ријечи и мисли, које имају своје утемељење у Духу Светоме (у себи). И зато ријечју и мишњу борац тражи Бога, у Кога се поузда, молећи га за смирену љубав, да се одбрани од свих немира (лажних љубави) споља.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 5th December 2013, 22:26


Чувати личност у себи под сваку цијену

Кад се молимо Богу, призивамо унутрашњег Господа, кад се молимо Богородици, призивамо унутрашњу (у себи) Богородицу, кад се молимо светитељима или анђелима, призивамо унутрашње светитеље или анђеле! Својом личношћу, која је унутар нас (дух), призивамо Личност или личности такође унутар нас, јер унутар нас је духовни простор, који је кључ за Царство Небеско! Сабране пажње унутар себе, човјеку се простор сужава до уских стаза, унутар себе, и одатле борац дјелује, све остало је вањски простор! Живјети унутра, у духу, значи молитвено дисати, трепетно чувати пажњу унутар себе да је не оспоље спољна дешавања, везати се љубављу за Љубав, Која даје забадава благодат Своју. У времену обезличавања личност се чува трепетним страхом, јер у личности је пуноћа, која привлачи Божију пажњу: ''Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.'' Откр. 3,20. Молитва је живот душе и зато да би живио у Богу молитвено диши, не би ли се Господ сажалио на своје створење, које иште мир и радост у Духу Светоме. Да, тражимо ми Бога, али понекад тражимо и бога ван Бога, понекад обезличимо пажњу и лутамо умом несабрани у себе, па тугујемо што смо били онамо гдје престајемо бити оно што јесмо. А ми смо оно што јесмо само онда кад чувамо своју личност од обезличавања пажњом у дубину срчану и ту призивањем унутрашњег Бога, Који Јесте Љубав и није фалсификат љубави, који понекад тражимо. Чувати личност у себи под сваку цијену, јер су чим ћеш изаћ' пред личноснога Логоса, са биометријским документима, која обезличавају!? Чувати личност у себи није ништа друго него бити близу Богу, обезличавање је отуђивање од Бога и такав човјек постаје звјероподобан. Из свега овога се види јунаштво Милоша 21. Вијека, јер није јунак онај који лута око срца, доказујући своје јунаштво (коме, ђаволу?), већ је јунак онај који трпи све ударе обезличавајућих хорди зла, остајући унутар себе (чувајући личност близу Богу)! Ниподаштава вањске ударе, не интересује га што се дешава око њега, али га интересује оно што се дешава у њему. Јер се тако чува личност, коју би вањска пашчад тако хтјела растргнути, и немој да се варамо око Биометрије, она је кључ за чланство у царству зла! Јер ово вријеме је вријеме не лутања око себе гдје је обавезно не путовати нигдје, ако вам за то треба ђавољи аусвајз! Ово вријеме је вријеме трпљења у себи (гдје је и вјера) свега што намеће зли Нови Свјетски Поредак, јер ако пристанемо у почетку на њихову игру, до краја ћемо све јаче танцовати. Спољашње, вањско, је царство зла! Унутрашње царство је Царство Љубави! Зато не одговори споља како хоће спољни (тјелесни или бестјелесни непријатељи) који те нападају да те оспоље, и преусмјере пажњу са чувања личности на обезличавање. Већ одговори како хоће унутрашњи Бог, а Он хоће трпљење (глади, до смрти ако треба... свих могућих понижења, само да би сачували своју личност) у благодатном миру и љубави са радошћу свих намета злих оспољавача! ''И чух глас с неба гдје ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дјела њихова иду за њима.'' Откр. 14,13.


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 12th December 2013, 13:54

И овако треба лоцирати рај и пакао свог (личног) бића

Веза са Небом у нама привлачи Божију пажњу, као Чувара (Пастира) душе богоподобне, док веза са земљом привлачи пажњу ђавола. Смртна заљубљеност у Христа Спаситеља чини то да борац заборавља себе, јер улази у невјероватни простор смирености, опијености Духом Светим. Бог се воли цијелим срцем, не половично или млако, јер или волиш Бога или се приклањаш тијелу и тјелесном! Свети Максим говори: "Самољубље је корјен свих страсти; а то је неразумна љубав према тијелу." Човјек 21. Вијека не иде за Богом, он иде за тијелом, и зато гордо брани Биометрију, јер управо је ту угрожено тијело и тјелесно. Док је унутра (у дубини срца) духовни рај, споља (око срца) је недуховни (тјелесни) пакао! И овако треба лоцирати рај и пакао свог (личног) бића, и доносити одлуке да је много боље бити у рају и лишити себе свих материјалних (тјелесних) угодности, које су условљене жигом Звијери, него ради краткотрајнога задовољства изгубити вјечност у Богу! Љубав према духу владалачком (личности у нама) треба да зна за молитвено расположење и молитву У ПАЖЊИ СРЦА! Молитвено расположење је борављење умне пажње у дубини срца (духовном простору), ту тражња за Богом молитвену ријеч замјењује, ту срце гори за Богом док наш спољни човјек чита или прича са неким, рецимо, али све ради у љубави (јер је умна пажња у духовном простору). Молитва у пажњи срца може да траје дуго, непрестано, ту је вријеме испуњено, јер се борац налази у вјечном простору и у том простору је увијек садашњост. У духовном простору вјечно је сада, док је у простору тјелесних страсти вјечно трчање за временом. И зато тјелесни немају времена за молитву, премда имају времена за све остало, што зову живот!? Док оно што тјелесни зову живот (ајмо у живот..) смрт је за дух, јер безумна пажња лута око срца, тражећи све осим Господа у срцу: ''Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.'' 1. Дн. 16,11. Молитва не може да се замисли без молитвеног расположења, то је мјесто лоцирано у дубини срца, одакле избија Извор Љубави, за које апостол Петар каже: ''Добро нам је овдје бити!''. Та тражња за Богом и Божјом помоћи у пажњи срца је праћена благодатним осјећањима мира и радости, гдје Господ указује: на правом си мјесту! Јер како ћеш се молити Богородинци, светитељима или анђелима без молитвеног расположења, које јесте тражња за Богом и Божјом помоћи у пажњи срца! Вањски људи, њихова тражња је везана за земљу, њихова пажња лоцирана је око срца, и тако беспутни, лутају око срца, док ђаво преусмјерава пажњу са једног лутања на друго тако владајући у срцу. Видите, све је кроз Бога и ништа није а да није кроз Бога, молимо се светитељу, рецимо, у молитвеном простору, гдје имамо тражњу за Богом. Заиста, тражимо Господа и силу Његову; тражимо лице Његово без престанка, у молитвеном простору тражње за Богом и силом Његовом борац је свјестан да једино тада живи! Јер је овдје садашњост, једина постојећа, све друго су болесна трагања за прошлошћу и будућношћу, гдје човјек не влада са собом. Колико смо пута себе ухватили у тим болесним трагањима током дана... што се мене тиче ја живим на граници између Раја и Пакла и још ми само треба биометријски документ, па да самопоуздано кренем на пут без покајања!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 19th December 2013, 15:06


Благодатни и вјештаствени мир
''Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи.'' Ово је молитва из свакодневних молитава, док борац тражи Господа и Силу Његову без престанка да успостави мир у срцу. Јер силе вањске из непријатеља тјелесних и бестјелесних (што раде на истом послу) не дријемају, и чекају погодан тренутак да ударе на темељ благодатног мира у срцу борца. А да би дошао до благодатног мира, требаш се сагнути (јер су врата срца уска и мала) и до земље понизити. Јер се људи овога свијета баве вјештаственим миром, иза кога се крије гордост живота, видећи мир вани, у безумном лутању по материјалном свијету, али га никако не тражећи од Бога са умном пажњом у срцу. Свака молитва долази до свога циља ако је МОЛИТВА ЧИСТОГА СРЦА, што значи да веза са Богом није прекинута овоземаљским вибрацијама (задржавање пажње на овоземаљско), већ се човјек у срцу моли духом без престанка и осјећа благодатни мир. Јер преко срца борац долази у везу са Богом исто као што преко телефона долази у везу са другим човјеком. Али све што претпоставимо Христу (дај ми име... оца, мајку, дијете, државу, себе и свој живот, ауто, кућу, имање...) ми смо претпоставили благодатном миру вјештаствени мир! Спаситељ од смрти и вјечне погибије је Цар (унутрашњег) мира, вјештаствени мир без Цара мира је увод у вјечне немире. Зато унутра да би сачували мир морамо имати сјећање на Име Цара мира, не сјећање на нешто споља (спољни магнет, који привлачећи расипа пажњу, који има име), већ сјећање на Име Онога Који сабира пажњу у себе. ''Господ у Својој бесконачности јесте такво просто Биће, да Он сав пребива у једном имену Тројица, или у имену - Господ, у Имену - Исус Христос.'' Свети Јован Кронштатски О имену Божијем. Веза са пажњом на срце ради приближавања Богу отвара Небо и молитва је једини доказ личног постојања, док веза са пажњом око срца отвара пакао и пасивна осјећања везаности за земљу отварају простор безличном небитију. Човјек постаје робот хладнога срца, јер неко или нешто вани влада његовом унутрашњошћу. Човјек хладнога срца је човјек погрешних одлука, због става који зависи од вањског ценра (пасивне моћи) коме је предао срце. И он нема способност молитве, што приближава Богу, што значи да иако се моли – то нема вриједности, јер није на спасење. Бјежећи од срца (не задржавајући умну пажњу у срцу ни мало) такав не може сам са собом, зато му и молитва завршава у простор небитија. Бјежећи од себе, не подносити самоћу, човјек завршава у мору колективног мишљења, постаје зависник од колективног расположења, сам је себе избацио из срца (духовног простора) улазећи у вањски (демонски) простор. На борцу је да увијек задржава пажњу у срцу, јер кад одаљи пажњу од срца он улази у безумни простор, гдје пажњу на Бога мијења за пажњу на нешто вани. Задржавајући пажњу у срцу борац се смирава и препушта Богу да дејствује преко њега. Самоћа од утицаја пребогатог вањског (безумног) простора је спасоносна одлука не придавања пажње оспољавачима пажње, који подстичу на заборав Бога. А треба се сјећати Бога, задржавајући пажњу у умном простору, више него дисати! Јер, или се сјећаш Бога или размишљаш са умом у безумном простору, а то је повлачење у мисао, коју прате пасивна осјећања: ''Сјетих се Бога, и обрадовах се; размишљах, и омалодуши се дух мој.'' Псал. 76,4. Сјећање на Бога у умном простору садржи у себи задржавајућу силу мира (заиста, добро нам је овдје бити!) а већ размишљање садржи у себи немире и бриге, што је последица неуздања и невјере у Бога.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 30th December 2013, 15:50


Ћутање

Боље је ћутати него говорити, јер ко ћути тај сабира, а ко много говори тај расипа Изреке св. оца Исаије. Ћутање је чување ријечи у срцу, које би могли да изговоримо, али не изговарамо, држећи ум у умном простору. То је шанжер пиштоља пун метака који се не испаљује на сваку провокацију. ''У срце своје затворио сам ријеч Твоју, да Ти не гријешим.'' Псал. 119,11. У срце своје, у умном простору, затворих умну ријеч (што је молитва) да Ти не гријешим. Јер сваки говор, осим онога који приближава Богу, гријех је! Борац се испражњава и остаје без метака кад поред оспољавача пажње много говори. Са таквима само добро јутро, добар дан, и прави се луд и насмијан! Живјети умом у умном простору значи не умирати умом у безумном простору. А то је подешавање пажње унутра (у духовном простору) и стално враћање пажње у срце кад оде од срца, а одлази на свако скретање пажње. Док било што радимо, радимо то са умном пажњом у умном простору, јер мотика је за копање, књига за читање... док је ум за Господа! Јер како ћемо радити било што (трпјети, рецимо) ако умну пажњу не чувамо у умном простору, одакле избија мир и радост! Не откривати своја осјећања и истину Божију пред оспољивачима пажње, јер постоји велика опасност да ће ријеч из уста наших бити понижена и растргнута од стране духа противљења из срца оспољивача. Ћутимо о радостима, које нам шаље Бог, ћутимо о благодатом миру, који имамо када смо умом у срцу (духовном простору), пред онима који не разумију духовни сем телећи језик. А ми будимо умом у умном простору (трезвеноумље) свагда и не излазимо умом у безумни простор, да би објаснили себе зашто не узимамо Биометријске документе, или ступали у расправу о било чему са оспољивачима! Заиста ваше да да буде да, а не – не: '' Дакле нека буде ваша ријеч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.'' Мат. 5,37. Јер духовни језик створен је за молитву и приближавање Богу и не треба да се прља удубљивањем у телећи и звјерски, и онако ће волови доћи по своје: ''Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;'' Псал. 22,12. Јер причом можемо да се спустимо на ниво телећег језика, који се дотиче до нас (материјалистичке тежње), али давање срца било чему осим Богу опасно је! Јер знам их који су срце предавали новцу или цигарама или спорту или музици или аутомобилима или чулним насладама или величању свога имена или комфоризму или зависти или злочињењима и ту налазили своју смиреност (а не у Богу). И умријеше они вјечно да траже смиреност у ономе у чему су је на земљи налазили! Док борац усамљен у Богу се спрема молитвом и постом за нападе тјелесних и бестјелесних непријатеља, који чекају да га извуку из себе и чују крик. И чим извуку ријеч (ђаво из срца безбожника дјелује преко њега) упадају у базу срчану и узнемиравају срце ријечима из своје базе срчане, које убацају у небрањено срце борца. Молитва каже да је крик (одговор на ђавоље провокације у немиру срца) гријех, док је лијек за гријех страх Божији! И знате како иде: борац се треба кајати за своје немире, јер гледајући себе и само себе (поред осталог свијета људи) он испред себе ставља страх од Бога и немири бјеже. Заиста, ћутање тада постаје одговор за мисли и ријечи ван Бога.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 7th January 2014, 14:53


Срце - мјесто само за Име Господње

Осјећање присуства Божијег када Му се молимо, јер призивајући Божије Име Господ је већ присутан у нама... или кад призивамо некога од светих осјећање њиховог присуства у умносрдачном напору откриће у нама вјера. Док кад се молимо молимо се из дубине свога бића (срца): ''ИЗ ДУБИНЕ вичем Теби, Господе, Господе, услиши глас мој. Нека буду уши Твоје пажљиве на глас мољења мога. Псал. 129, 1-2. Дубина, а у дубини мрак, вјером се очи срца (духовне очи) отварају кад човјек умну пажњу усмјери у дубину срца и из те дубине призива Бога и све свете. Човјек овога свијета тражи утјеху на површини, и никад не залази у дубину срца (јер тамо је мрак), зато Биометрију оправдава и све законе који се косе са Законом Божијим, јер побогу свака власт је од Бога!? Свака власт је од Бога, па и власт над собом је од Бога, зато да би владали собом морамо се држати десет Божијих заповијести, и тек онда можемо ићи у дубину срца иначе тај пут не постоји! У дубину срца идемо по вјеру и ту остајемо, јер је напољу сумља која води у невјеру. Са пажњом напољу човјек дефинитивно не може владати собом, са њим владају манипулатори пажње (демони), који воде човјекову пажњу што даље од човјекове унутрашњости, да тражи било што само не унутрашњег Бога! Толико је богова вани који имају име по човјековој слабости на нешто што је представио себи богом. Ах, ти ''слатки'' немири за којима иде слијепац, пипајући по мраку, док свети Амвросије каже: ''држите се смирења''. Држање Христовога имена у својој унутрашњошњости свагда је одговор на све немире свагда, јер чим се уплете неко друго име у нашој унутрашњости – ето немира. То друго име је ђавољи мамац ради заборава Имена Цара смирености... новац, кућа, ауто, човјек, храна, телевизор, итд до бескраја имена уз помоћ којих ђаво држи власт над људским душама. Док се борац труди да држи Хрисово Име у својој унутрашњости, Које смирава тијело, дух и душу, ђаво се упиње да подметне друго, алтернативно име од споља, да узнемири борца и отргне га од себе. Слијеп човјек, то је онај у немирима што тражи мир, тај не види унутра ништа зато лута споља да уграби мир што му га је ђаво представио. Мир у чулима, као алтернатива мира у духу, јер чула траже задовољења разна, док се унутрашњи дух не може смирити без у Господу. И свим нападима чулним, од стране тјелесних и бестјелесних непријатеља, који су у циљу да узнемире дух треба одговорити не обраћањем пажње на те нападе (тражењем смисла у бесмислу), већ пажњу усредсредити у дубину срчану и ту призивати Име Божије. ''Блажен је човек, коме је Име Господње нада његова, и који не гледа на празноверице идолске и на враџбине лажне.'' Псал. 39,5. Док не обраћање пажње на ''празноверице идолске и на враџбине лажне'' је блажено стање унутар човјека ако човјек наду полаже на држање Имена Господњег унутар себе. А то је стално призивање Цара мира унутар нас што за резултат даје благодатну смиреност која гони помисли зле из срца, које шаљу тјелесни и бестјелесни непријатељи. Само вјеруј у ово и не сумљај и биће ти тако, ђаво ће убацати имена да пажњу преусмјери са Имена Божијег а ти не прихватај спољни мамац! Заиста унутра борац треба имати мјеста само за Име Господње сва друга имена су спољна и страна и уливају немир у души. Давид није могао да се смири.. док не нађе мјеста Господу Богу своме и ти, борче, се нећеш моћи смирити док не нађеш мјеста Господу Богу своме! А то је у срцу, зар не?

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th January 2014, 00:47


Или чврсто држиш Бога у срцу или лабаво Помисао послата од ђавола са циљем је да се у срце настани пакао, јер борба је за срце људско, коме ће припасти: Богу или Сатани. Сатана је лажни творац и душе које Сатана придобије вјечно ће ''уживати'' зла Злога! А да се не би у срце настањивао пакао, свакој помисли која је у циљу да узнемири борца, супростављамо Божије Име, које (иначе) стално призивамо. Заиста Христос унутар нас доноси мир души, свако друго име око кога се помисао врти (центар пасивне моћи) доноси немире духу! Из овога слиједи да борац стално мора бити будан на Божије Име у себи (срцу), да га упечатљиво срцем проноси, и онда ће стално пред собом држати Бога. И није случајно речено: не уздајте се у човјека, у отимања, у богатство... јер похлепа неће помиловати човјека, нити човјек човјеку може донијети духовни мир, не! Поготову човјек самом себи не може донијети духовни мир тражећи правду која није од Бога. Јер то што тражи је ђавоља замка, јер у себи не носи Бога (правог Пријатеља) већ лаж, која ће на крају настанити у себи Чипија (инплантат, лажног пријатеља). Биометријска документа у себи садрже број звијери и ко их је узео тешко ће да их врати, и покаје се, јер тај број звијери је ново име на које се одазива објекат (а не субјекат) приликом куповине и тражње. Субјекат је име личности које се мора чувати призивањем и држањем Имена Божјег у себи, тако срце носи печат Божији у себи. Јер име субјекта, који добисмо крштењем у име Оца и Сина и Светог Духа, се поништава прихватањем броја звијери, јер је то број објекта за манипулацију мрачних сила! А знате ли да стално борац има пажњу на срце чувајући га призивањем Божијег Имена, снажећи га Духом Светим, јер је свјестан тога да се срце слаби духом свјетским. ''Тражите Господа и оснажите се, тражите лице Његово свагда.'' Псал. 104,4. Значи отворите очи срца, то су духовне очи које осјећају Бога, док је то будност на Божије Име у себи, јер ђаво све ради да та будност испари и да потури неко друго име које би живјело у нама, телевизор рецимо (преусмјеравање пажње од унутрашњег Бога на спољни мамац). Док је спољни мамац СВЕ што држимо у срцу осим Божијег Имена (Цара унутрашњости)! И то све требамо тјерати из срца... оца, мајку, сестру, брата, себе Држање себе у себи јесте обоготворење себе, држање дјетета у себи јесте оботворење дјетета, држање злата у срцу јесте оботворење злата, и има безброј кумира у срцу које покрећу енергије људског бића и од тих кумира се човјеку не да да види Лице Божије! Али зашто само и једино држати Божије Име у срцу? Христос је наш Спаситељ, ако Му цијело срце дамо, већ ако срце привежемо и за било што земаљско за нас се може рећи: ''Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзити, а другог љубити; или једном вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамону.'' Мат. 6,24. И зато треба мрзити и мајку и оца и жену и дјецу и себе и имање и све споља, придошлице у наше срце, које је олтар Божији за посну и молитвену жртву своме Творцу! И одатле је уздање у Господа, чврста вјера, коју не може пореметити ништа, ни Биометрија, ни ратови, ни смрт ни живот, ни било који вјетар споља, јер се чврсто држимо Имена Христовог у срцу, као што се дијете држи родитеља свога! Христос у срцу је узрок моје снаге, духовне? Да, духовне! Јер срце је мјесто за духовну дјелатност.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 20th January 2014, 22:38


Мир

У молитвеној атмосфери дочекај сваки спољни вјетар! Читај, пиши, причај, моли се... страшно... о, колика благодат, силна осјећања, енергија славе Бога... у молитвеној атмосфери! Молитвена атмосфера је атмосфера срца испуњена Христом, срце је живо кад је у живом контакту (непрестано призивање) са Христом. Не смета читање, рецимо, ако је пажња у дубини срца (молитвеној атмосфери), јер ће само срце куцати Христово Име праћено осјећањима славе! А тек трпљење у молитвеној атмосфери, трпљење до смрти ако треба, јер је молитвена атмосфера – АТМОСФЕРА ВЈЕРЕ! Већ у присуству тјелесних и бестјелесних непријатеља, њиховој стријели упућеној да узнемири срце борца, супроставимо разговетно изговарање Христове молитве у молитвеној атмофери. То трезвеноумно будно изговарање у тајним одајама срца апостроф ставља на Име Божије. У том тренутку срце добија прилив енергије с више, и смиреност влада у срцу и тада борац искуствено зна смисао ријечи пророка: ''Нека буде, Господе, милост Твоја на нама, као што се уздасмо у Тебе.'' Псал. 32,22. Испуни срце Христом и Божија енергија ће те бранити од спољних уједа, јер ако испуниш срце спољним уједима, спољни уједи ће те бранити од Христа! Јер пратећи ријечи Христове молитве унутар себе ми се чувамо од праћења туђих ријечи (тјелесних и бестјелесних отуђивача) или од не дај Боже праћења телевизије, видео игрица... пасивних вибрација. Призивање Христовог Имена значи стално смиривање, па ако ти пажња крене ка немирима ти је врати себи и призови Христа у клијети срца свога! Не смета изговарање Хрисове молитве, упечатљиво сјећање на Христово Име, у присуству било кога, па ви причате , чаврљате с људима, неко можда хоће да вас уједе (за срце) са својим отуђивачким ријечима, или вама ђаво да инспирацију... Ви зато послушајте поуку светих отаца (из књиге Обитавање безграничног у срцу): Не мари што је твој разум расејан и твоје срце нечисто. Не брини се за то и моли се и даље: молитва ће сама собом све у теби да очисти. "Онај који у теби борави јачи је од свега". Драги борци, чувајмо се сопственог змијског језика, то је кад ми уједамо за срце ђаволом који је ујео нас, и зато боримо се да завладамо нашом унутрашњошћу призивајући Христово Име! И умјесто да се обратимо са пажњом оспољеном оспољивачу (ујед за срце), обратимо се гријеху у нама са покајном молитвом Христу Спасу. Дакле, у себи изговарамо Христову молитву у причи озбиљној или неозбиљњој са људима, при искушењима гдје пажња би хтјела да излети вани... Јер знајте кад се око заслијепи – упали сте у замку демонску, јер око је око ако види Бога, већ ако заслијепи срце ће се наћи у немирима. Јер ако Господ не просвети наше духовне очи, које се отварају сталним (непрекидним) призивањем Божијег Имена, заспати ћемо на смрт, како каже молитва. Напољу је рат и немира много, сакријмо се (пажњом) унутра, у клијет срчану, тражимо свој мир (који је Христос) и идимо за њиме!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 3rd February 2014, 16:08


Дом молитве

Отац Василиј Тулски... ноћна служба... ''Радујте се мало стадо'', не глобално, ђаволско од 6,5 милијарди... И ако не уђеш у тај систем, неће ти дати пензију. Неће ти урадити ово, урадиће ти оно, и зато вас сада тамо тјерају. А да би вас узели – треба вас све нумерисати. А то је све ђаволски систем. Све је јасно? ... чу се глас... А како преживјети?... Никако. Надај се на Бога, на вољу Божију. Ово је био глас вјере, од Духа Светога! Како? Никако. То је одговор онима који се питају, а вјере немају да прођу планину од самог себе. А да би прешао планину од самог себе – обрати се себи, јер у теби је Господ, и моли се! Вјера је вјера, ако је она у нама са Именом Божијим састављена, већ ако се неко други умијеша у вјеру, уљеза молитвом избацити, у срцу има мјеста само за Бога. И онда долазимо до вјерника који причањем, ћутањем или дјеловањем упућује на Бога! И кад ти се пажња расијава, на бриге, ђавоља нашаптавања, врати је у срце које је дом пажње и моли се. Јер се моли са пажњом подешеном у духовни простор, што је простор благодатне смирености, који се налази у срцу борца. ''Ти имаш вјеру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.'' Рим. 14,22. Видите, срце је дом молитве, и није на срцу да усељава било кога од споља, јер ће тако пажња која су врата срца бити расијана, односно широм отворена. И тако се избаца Бог из срца и уздање прелази на Биометрију, рецимо, која су врата да Нови Свјетски Поредак уђе у нас! Јер ако Нови Антихришћански Поредак са добродошлицом уђе у срце човјека, човјек у том тренутку дефинитивно постаје звјероподобан! Јер он је печат, који је одавно носио у себи - ставио на себи. И ко се покаје и врати путну карту за ад благо њему, иначе данас умјесто покајања људи – звијери су се латили мудровања, да би преварили, ако је могуће, и изабране. Док је чување благодати, која се лако губи, основни посао хришћанског борца, чување радног мјеста, мјеста у друштву, привилегија, тјелесног живота, под цијеном душе, основни је посао борца Новог Свјетског Поретка. Благодат да би се одржала, тражи сталну молитву Христову, оно можеш да прекинеш молитву неко вријеме, али што прекид буде дужи, то ће и благодат све више да се губи док се сасвим не изгуби. Док се борац моли он и живи, у прекиду молитве прекида се и дисање душе, док ђаво чека тај вакум да убаци смућујућу мисао. Па умјесто усмјерености на Лице Божије, што је циљ унутрашње пажње, ђаво тежи да преусмјери пажњу на лице које је способно да задржи пажњу ван себе, да смути борца, да заборави пут у дом молитве. Да би се то ђавоље уплитање у срце спријечило то чинимо унутрашњом пажњом на Христову молитву, и храбрим држањем тог курса борац одољева свим чулним, понекад стресним, мамљењима пажње. Од споља, из чулног свијета, долазе позиви за немире и једино са пажњом утемељеном у срцу, у дому молитве, затварамо чулне и отварамо духовне очи. Док је у дому молитве стална молитва, која нас повезује са Богом, борац осјећа колико је трагично изгубити контакт са Богом! Јер кад Христа борац изгуби из срца ђаво ће му наметнути самољубље, које не види у сваком тренутку провиђење Божије већ прилику да себе истакне. Своју величину, своје проблеме, своје немире и боли, увијек ''ја'' у центру пажње... и тако борца ђаво напада, не би ли му подметнуо ''ја'' у срце и узео мир из срца. А да се то не би дешавало доживимо себе као и што јесмо - прах и пепео пред Богом, и завапимо: Господе помилуј! Док пред људима будимо последњи, да нам гордост не би дошапнула: бољи си просјака!?

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 12th February 2014, 22:00



Трагедија празнине

Унутарња будност и унутрашња пажња су једно те исто, исто као што будност и свјесност представљају исти појам. А да би човјек увео унутрашњу будност у свој живот треба направити напор уласка умне пажње у срце, у топли дом молитве, гдје смиреност и радост живе и чине да је живо срце у вама, драги моји борци. Али, драги борче, не обраћај пажњу на мамљења злога у наручје рогатога, и не бјежи од срца свога да заборавиш молитву и Бога! Борца гордост, повријеђено самољубље, извлачи из срца, и тражи себе у смећу вансебности. Да, то тако бива кад се заборави Господ унутар нас и умјесто Христове молитве у унутрашњој пажњи у нама влада празнословље и мисаони хаос. Срце је живо кад молитва живи у њему, када смо умном пажњом на ријечи Христове молитве везани са Господом унутар нас. Док духовне очи (очи срца) спавају, тако да је срце мртво у нама, кад се унутрашња пажња изгуби и борац почне обраћати пажњу на чулне представе. А треба видјети као да не видимо, и чути као да не чујемо, и сву пажњу усмјерити (усредсредити) у дубину срца (смјерност), ту тражити мир (призивањем Цара мира) и ићи за њиме! Ићи за миром у себи значи ићи за Христом, пратити ријечи Христове молитве, ми заиста требамо Христов мир и варамо се када мислимо да га сами себи можемо створити! ''Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.'' Јован 14,27. Ја вам причам о пјесниковој туги, болу унутрашњег крика: Не одвајајте се од Христа, браћо моја православна, и не тражите мир што вам га свијет даје, у алтернативи Христу... у чулима (развијању чула)! И не тражи Господ људе изнад просјека, који мјере себе колика им је памет (IQ), већ просту душу која је изван просјека! И ти проста душо, само се држи Христове молитве, и осјетићеш, гле чуда, Христос сабира мисли свете у срце, као пастир овце у тор. Христов борац ограђује своје имање, које је Христос, и чува га стално га молитвено обрађујући. Унутрашња будност са призивањем Христовог Имена чува борца од свијета празнине, који му се намеће. Јер у свијету празнине човјек 21. Вијека налази одговор за себе, ван себе и ван памети: све је дозвољено осим срца у јунака!? И зато пазе на телевизијске шеме, спорт, величање свога јаднога имена (док борац слави скрушено Бога), пазе да пажњу држе увијек споља. Док, драги борче, јеси ли себе икад видио ван себе? Јеси, јеси, ја себе свакодневно видим ван себе онда кад се сјетим Бога у себи, и саберем се од несабраности своје. И чим пажњу усмјерим у срце ослобађам се непажње на себе и осјећам трагедију празнине ван себе. Бити ван себе значи бити ван свијести о себи, онда кад устремимо свијест, односно будност, на игрице, телевизор, људе, величање свога смрдљивога имена... Запамтите, војско Господња, ми смо непотребне слуге Божије, којима је Господ дао дужност да ЧУВАМО СВОЈЕ ЛИЧНО ИМЕ! Које борац чува свјестан себе, свјестан Бога у себи, а то је спремност на смрт, јер ако прими на себи број Звијери... Адски број има ту функцију да истјера будност на Христа из унутрашњости преусмјеривши је негдје око срца. Тада човјек није више свој, него ђавољи, и не радује се себи но се радује мишљењу које имају други људи о њему. А треба се радовати себи, док Бог орадошћује срце за бој, држимо смрт пред собом, јер је за неке од нас речено: ''И чух глас с неба гдје ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дјела њихова иду за њима.'' Откр. 14,13.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 21st February 2014, 14:45



Христос – Мач или изговор

Утврђење које је у нама, које чува лично име борца, чува се Христовим Именом. ''И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.'' Дјела. 2,21. Да, свако ко вјерује Богу, да ће сачувати његово лично име призивајући Име Господње, ће се спасти! Док је у личном имену пуноћа личности у безличном имену (као што је број звијери) је празнина безличности. Призивањем Христовог Имена са пажњом унутра борац чува себе од безличних покрета душе (од вансебности). Јер од споља вребају душу да је растргну служитељи кнеза који влада у вјетру, синови противљења (људи од овога свијета) и демони. Растргнута душа лута умом по вансебности, тражећи свој лични идентитет на безличном темељу. ''Постадох сличан роди пустињској, бијах као ноћна врана на зидинама; бдијах и бих као птица, усамљена на крову куће.'' Псалам 101, 7-8. А треба бдити, као што псалмопојац каже, усамљен од свијета, од додира демона и људи оспољавача пажње, јер што даље од себе (од своје унутрашњости, свог реалног стања) то даље од спасења! Онда борац може доживјети праву, благодатну, радост и мир који превазилази сваки додир са свијетом и свјетским. Јер усамљеност од свијета, од људи од овога свијета и демона, иште од борца да се држи молитве, као бране уплитања злога, коме је циљ рушење сабраности и пад ума у метафизику живота. Држање Христове молитве у пажњи срца смирава дух и тијело, јер чим се испусти молитва ум почне да лута по метафизици живота. Држање пажње у срце задржава Христова молитва, која испуњава унутрашњост човјека благодатним осјећањима. Чим човјек заборави молитву сјетивши се неке вансебне странпутице ума, он са тиме заборавља Бога и чини прељубу! А треба највише љубити Бога и ништа претпоставити тој љубави! Али човјек подмеће себе, заклањајући Бога и Божију енергију у сјенци сопствене мртве енергије. Драги борци, колико пута смо видјели себе да подмећемо себе и својом сјенком додајемо муке својој борби, тражећи мир и радост без Христа, не видећи провиђење Божије од сопственог виђења? Тачно онолико пута колико смо заборавили молитву и без молитве (за превласт над собом) у бој пошли. А треба владати собом, призивајући у себи Христово Име, иначе ће нечастиви владати нама (нашом унутрашњошћу)! Јер без Христовога Имена мртво име влада у нама, али призивајући Христа разгонимо мрак наше унутрашње таме! И мртво име има вјеру, у спољашњу свјетлост, одушевљавајући се неонским рекламама, људским рукотворинама, грађевинама, има вјеру у чулно, у сјај овога свијета. И страх да изгуби поглед у празно, зато је умом чврсто везан за земљу и тако ума оземљена слави спољашњу свјетлост, која је адска тама. Док многострадални Јов каже: ''Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год, Нека ја сијем а други једе, и нека се искоријене изданци моји.'' Јов 31, 7-8. И сад, ко је спреман да страда за вјеру данас, онај чије срце није пошло за (чулним) очима, да буде овдје а не тамо, у вањштини. Јер човјек 21. Вијека, са срцем тамо узима Биометрију борећи се за очи чулне, сад, што се дома срчанога тиче, узда се у Господа, да ће му опростити што Га је издао!?

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 25th February 2014, 15:21



Православље срца

Смрт – то је оно што нуди борцу Нови Свјетски Поредак увођењем Биометрије у живот (срце) једног друштва. Смрт, коју нуди Поредак озакоњивањем безакоња, дочекајмо молитвом Цара Лазара, јер ''Боље ти је изгубити главу него своју огр'јешити душу.'' ,што каже једна србска јуначка пјесма. У трепетном страху борац дочекује сваки трен да не изгуби Бога из свога духовнога вида. Сад да ли ће ко од нас, прихватити живот у трпљењу... од тога нам зависи читава вјечност јер ко претрпи до краја тај ће бити спашен. Најаче од бораца Бог ће сачувати за бој са Антихристом, драги борче важно ти је не узимати залогај од ђавола... ''Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима. Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.'' 1. Кор. 10, 20-21. И у атмосфери сталне Христове молитве унутра дочекајмо сваки вјетар адски од споља, нарочито овај печатни, јер све до кодирања једите и нека вам је пријатно! А по атмосфери која влада у срцу и спремности за смрт у Христу, и гледања на онај без задржавања на овај свијет, Бог ће одабрати војнике за бој. ''Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје мјесто.'' Суд. 7,7. Остали народе из малог стада отићи ћеш на починак Богу! Христова војско, за ово се спремај и моли се, моли и моли, и то ће ти бити храна: да се молиш! Док ако се сада стално не молиш – нећеш ни тада! Док то тада може бити већ следеће секунде, тада ће човјек тражити оно што је тражио сада, али све је прах и илузија осим Имена Христова! Зато се вежи Христовом молитвом за Бога у срцу, па ће ти и лист биљке бити довољан за мјесец дана, можда и ништа, јер било их је који су живјели (тјелесни живот одржавали) само од благодати Божије. Смрт у Богу је пут ка спасењу исто као што је задржавање на овом животу пут ка уништењу. Уништење је вјечни пад у осјећањима, друга смрт у вјечном немиру, страшном очају и туги вјечној и безизлазној. А да би држали и одржали осјећања ван пада ума, морамо се молити Богу (призивајући Име Божије), и тако и једино тако нам је могуће стајати пред Богом, јер је речено: ''Не узимај узалуд имена Господа Бога својега'', што је трећа заповијест. Земља срца борца је земља радости до које се долази смирењем у молитвеној борби и тако пуштањем Бога да дјелујује на нашем спасењу, да буде наш Спаситељ! Али данашњи многобрижни родитељ узимањем Биометрије и осталих душепогубних технологија, гдје хвата корак са временом, хоће да буде (лажни) спаситељ дјеце од смрти, док је мноштво прихватило број звијери као нешто што је дошло развојем друштва... Видите ли пагански начин вођења живота човјека 21. Вијека, кога су прихватили многи православни хотећи да ухвате корак са временом. Гдје се спасење схвата као спасење статуса у друштву, спасење материјалних добара, тјелесно спасење науштрб духовног... Имајући разум спојен са Небеским Царством, борац види опасност од технологија, које га одвраћају од молитве и бјежи у мјесто Богом одређено, гдје се чува од неспремности молитвом и постом! Сви спољновјерци, који одлазе у Цркву, спољновјерни владике и свештеници, они који проповиједају безопасност од Биометрије и уграђивања РФИД чипова у тијело... немојте их слушати, што би било послушање ђаволу! То су људи који имају разум спојен са земљом, који хоће са главним оружјем Свјетке Владе да се боре за новац, који ће одржати Православље!? Унутарвјерац држи, односно чува, своју вјеру унутра, тамо му је олтар, гдје је и савјест коју чува страхом Божијим, зато је у срцу мир, па да се споља руши Православље, унутра (у Православљу срца) је слава која ће се кад тад објелоданити!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 3rd March 2014, 15:34

Стање заборава

Ја сам своју срећу
бацио у смећу,
играо се собом,
ко са неком робом.

Изгубио сам битку,
своју сабљу бритку,
човјек без оружја-
ето то сам ја.

Рат се давно свршио,
и мене је спржио,
сад ме води чудно стање:
забрањено ми сјећање!
На земљи се води рат за сваког појединца. Поприште тога рата је срце у јунака. Јунак је борац, који чува Истину у срцу свом. И који је спреман да трпи због Истине своје, сваки компромис са лажи одваја га од Истине. Осим јунака Божијих нико се неће спасити! Заиста, није се лако спасити: ''И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник гдје ће се јавити?'' Пет. 4,18. Истина, Која је Апсолут, не трпи лаж, а она је у срцу јунака, док да би био јунак на путу праведничом требаш бити молитвени борац за Истину и вјеровати Богу! Праведан човјек је истинит, лажни људи су неправедници, који су љубав прву (оргиналну) замијенили за фалсификат љубави. Све, осим држања Бога у срцу, је поистовјећење са смрадом споља, и ако испустиш Бога из вида (пажње) прихватићеш фасцинантне представе ђаволских илузија. И чуваћеш све осим срца у јунака, али душо хришћанска, да ли то желиш... да чуваш свјетовно име, и то бројчано, уништавајући име у Богу (књизи живота)!? Бројчано име заиста даје живот у друштву 21. Вијека, ту је моћ човјека да купи и прода, просто да функционише у овом времену. Али они који виде кроз призму вјечности кажу: чувајте се, ово је последње вријеме, вријеме коначне борбе за срце човјека (коме ће припасти Богу или Сатани) које захтијева јаку унутрашњу будност јер број звијери је реалност садашњег времена! Људи 21. Вијека се хоће држати близу ствари, које им је ђаво представио, као смисао њиховог живота, и све те ствари су условљене бројем звијери. Број звијери у себи садржи нову филозофију живота, идеју што даље од Бога а ближе систему који осмишљава живот и чини срећним човјека 21. Вијека. Велику препреку срећи човјека 21. Вијека представљаће два старозавјетна пророка Илија и Енох, који ће јаде задавати свијету и они ће ускоро доћи, кад се коначно зацари број звијери у систему купопродаје (руком или челом). Ти који си узео Биометријска документа, купујући жваку са новом техником плаћања већ си на себе примио ЖИГ АНТИХРИСТА! Илија и Енох ће доћи да угрозе спољну радост у човјеку 21. Вијека, спољну љубав да угрозе, која није љубав него фалсификат љубави. И да упуте ријетке, који буду чули ушима срца, на унутрашњу љубав, која спаја човјека са Богом. Ови други, људи овога свијета, са својом (без)умном моћи напајаном из система звијери ће мрзјети смртном мржњом пророке, који им кваре забаву. Опасно је изгубити из духовног вида Бога, јер је сјећање на Бога (у простору вјечне садашњости) спасоносно сјећање иначе ће ђаво забранити спасоносно сјећање својој жртви!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 8th March 2014, 23:11



Простор вјечне садашњости

Не расипати енергију, обратити се срцу, гдје се сабира (умна) снага и молити се Господару срца против расипања енергије Христовом молитвом. Рат између добра и зла у човјеку, у свијету, међу људима.. је умни рат. И он се побјеђује у срцу молитвеног борца, иначе човјек са пажњом растргнутом од вукова споља бори се умом расутим (несабраним) по спољашности. Рат који се води на овој планети води се у уму човјека, јер ако ђаво придобије ум он ће да га води у своје станиште, а његово станиште је пакао у осјећањима. Рат је за мој и твој ум, брате. Свијет 21. Вијека колективизује ум појединца око савремених замки за душу посједнутог свијетом, који у злу лежи. Док ум није у срцу (уске стазе) већ тамо гдје га ђаво (који је завладао срцем) поведе по широкој стази. Борац чува лични ум, везујући га молитвом за Господара срца, од утапања у колективни ум. Лични ум је прост и живи по Божијим законима, колективни ум је раштркан око срца и привезан за дешавања око срца, гдје му љубав станује. Лични ум је сабран (у срце) и он не излази из срца просто се моли и вјерује у оно што ради, пратећи ријечи Христове молитве. Колективни ум је расијан, са пажњом усмјереном око срца – онамо гдје је ђаво наведе, просто да ум лута по спољашњости (оспољавање пажње) док у срцу ђаво влада осјећањима. Осјећања покрећу човјека, у виду злих или добрих духова, па који дух влада у срцу ум се веже за њега и чини по закону тога духа. Па да ли је то дух овога свијета, који одвлачи од Бога својим чулним представама, дух славе ђавола у мислима, ријечима и дјелима, где нам се чини... ''Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви, оне који рекоше: Језик наш величаћемо, уста су наша у нас; ко нам је господар?'' Псал. 11, 4-5. Или је у питању дух који веже наш лични дух са Царем духова. Лични ум тражи здрави осјећај, који је лични дух, у срцу молитвеног борца, који тражи Лице (Личност) Божије свагда Христовом молитвом. Заиста нисмо створени да будемо слаби, а слаби смо лутајући умом по свијету, по људима који су завели нашу пажњу (јер су нас ранили, рецимо), по заводљивој технологији, којој дајемо вриједност Божанства (аутомобили, авиони, компјутери, ''алала и балала'')... Створени смо да будемо јаки, чврсто се вежући духом за Господара духова у срцу, пратећи себе што радимо у унутрашњости свога бића, а ми пратимо ријечи Христове молитве, зар не? Дешава се да заборавимо Бога, а то је онда кад не пратимо ријечи Христове молитве унутар нас, и ђаво одједном нападне да пратимо његове вањске представе у мислима, слову или у дјелу. Док је срце у том тренутку страшљиво, нападнуто пасивним осјећањима, наведено на лавиринт ђавољих (вањских) пројекција, чини му се: нема излаза!? И чим се сјетимо Имена Божијега, обратимо пажњу на Христову молитву у срцу, лавиринт се руши и илузија нестаје! А ми, умјесто да пратимо ђавоље заводничке представе, које пратимо јер немамо гард (штит) према ђаволу, и умјесто да пратимо (пажњом) људе од ђавола инспирисане да нам срце рањавају, из истог разлога, пратимо ријечи Христове молитве, са пажњом у унутарпостојању! Пратимо, дакле, себе, своје мисли, ријечи и дјела, не туђе, и увијек се испитујмо Христовом молитвом, тако ћемо се градити правим поступцима, јер ће Христос ићи испред нас. Јер пратити себе значи не трчати за собом, својим успјехом у овом свијету, који носи у себи циљ у коначности: ''Повинуј се Господу и моли Га усрдно; не поревнуј успјешноме на путу његовом, човјеку који чини безакоње.'' Псал. 36.7. Твоје је срце, борче, простор вјечне садашњости, и зато пажњу обрати срцу, пратећи ријечи упућене Господу, да не застране у несабраност (туђе поље ријечи, отуђеност) и пази на себе, борче, пази на себе!

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 15th March 2014, 23:15

Осјећај срца у унутарпостојању

За огромну радост треба огромна тишина, а тишина у срцу позива на: ''Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.'' Приче 21,23. Јер треба пазити на ријеч своју пред непријатељима човјековог спасења, а непријатељ је свако ко одваја душу од спасења и увлачи душу у немире (невоље). Савршена тишина у души је услов савршене радости, док је борцу главни циљ мир у души, па кад га немири од споља нападну да му разоре унутрашњи мир, једини штит од немира је призивање Христовог Имена... ''Тврда је кула име Господње. К Њему ће побјећи праведник, и биће у високом заклону.'' Приче 18, 10. Велика је борба некад између ја који прича и ја који ћути, кад срце заболи неправда, пред непријатељима – неправдотворцима, али смиравајмо се узимајући Лијек који је призивање Христовог Имена (са пажњом) у унутарпостојању. Тако сабирајући у себе Христово Име, ми радимо једино што је потребно за смиравање, јер расипајући ријечи из рањеног срца ми се уствари отварамо за демонски уплив у наше срце, на крају се борац каје за своју непромишљеност и немир срца, који је сам произвео ... '' Често сам се кајао зато што сам говорио, али се никад нисам кајао зато што сам ћутао!" ава Арсеније Ћутање је богатство неотуђиво, које причом у немиру отуђујемо од себе и самим тим слабимо себе у боју за душу! Ћутањем пред непријатељима унутрашњег мира, борац чува енергију, од Бога послату, призивањем Христовог Имена не расипајући је у бесцење. Јер ријечи упућене у немиру срца враћају се као бумеранг у срце и стварају хаварије (ране) од непријатељске паљбе узроковане нашом кривом одлуком. Јер ћутање је знак немоћи, али борац не тражи своју моћ (говора, мисли, дјела) наспрам сила таме, јер је речено: ''И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.'' 2 Кор. 12,9. А да би поступао у датом тренутку како треба (како је Богу угодно) борац треба да прати свој унутрашњи (благодатни) мир. Да пажњом осјећа срце: ''Удри за крст, за образ јуначки,
ко гођ паше свијетло оружје,
ко гођ чује срце у прсима!'' Његош
У тјеснацу мога и твога срца, што је духовни простор, крије се сво наше имање, које се спрема за Царство Небеско. И ко га чува, не расипајући пажњу на осјећање стварности ван срца, он самим тим што чује (осјећа) срце у прсима одбаца сувишно споља ради једино потребног унутра! А потребно је стално осјећати срце да би и образ био свијетао и јуначан, а у срцу се (оба)везати само за једно, а то је призивање Имена Христовог! Тако борац живи за Царство Небеско, пазећи осјећањем на срце и кад се немир јави, а јавља се због лутања ума око срца, одмах се треба вратити себи (осјетити срце у грудима) и у том осјећају призивати Христово Име! Онај, који је непријатељ унутрашњег борца 21. Вијека је спољашњи борац 21. Вијека. То си ти борче, ако споља и зажелиш да дишеш пуним плућима, да имаш сваку погодност коју ти нуди вријеме у ком живиш. И ако ти то неко спречава, сјети се поуке старца Пајсија: ''Што је човек духовнији то има мање права у овом животу.'' Борац пази на срце и ту, у својој клијети, вјеру своју гради, али кад изађе из осјећања срца он вјеру разграђује и почиње ревновати у име пасивних осјећања. Већ кад су у питању пасивна осјећања – ту нема тишине, већ бура која од споља бије у циљу да отме духовни мир (везу с Богом) из срца човјека. Јер ђаво је тај који веже пажњу човјекову за некога или нешто споља у циљу да чула завладају духовним бићем човјека. Да човјек пренебрегне осјећање срца (владалачки дух) препуштајући се злом духу, који чини да човјек неразумно лута духом око срца. Док срце откуцава садашњост, моје и твоје реално стање, ону садашњост која престанком рада срца одлази у вјечност, добро води рачуна с ким или с чим вежеш срце... од тога ће ти зависити читава вјечност!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 24th March 2014, 17:57

Није исто!

Пажњом такни срце, осами се - у Богу (духовном простору) умом живи и не лутај умом по спољашњим скретањима пажње са праћења Имена Божјег. Јер демон је упро пажњу да нам пажњу (умну силу) обори: ''Нечастиви је пуштен да искушава човјекову умну силу и да је дан и ноћ узнемирава. Падне ли ум, онда пада све.'' Симеон Нови Богослов Пажња је пажња ако је пажња која додирује срце у унутарпостојању, све друго је преусмјеравање пажње, од стране демона, што је непажљиво лутање. А за такав подвиг, задржавања пажње, да стално додирује срце силажењем ума у срце треба задржавајућа Сила. Борац мора направити умни напор уласка ума (пажњом) у срце, не без жртве, а то је Христова молитва! Велики противник уласка и задржавања ума у унутарпостојању је властито тијело, његови прохтјеви, жеље тјелесне, тјелесно благовање, живот чулни који је противан животу духовном. Кроз тијело односно, чула тјелесна ђаво улази у биће људско, човјек 21. вијека је велики љубитељ комфора, па из те позиције постаје филозоф, тако да оправдава све тјелесне жеље, невидећи да тјелесна жеља осљепљује дух. Зато сви који оправдавају технологију 21. Вијека, која од човјека прави роба, су противници духа из властитога срца. Али су поборници тијела и тјелесног (чула), но овдје није ријеч о њима (који су дух подредили тијелу), већ о борцу који види како чулно око засљепљује духовно у борцу. Док је око срца јуначно, јер се држи близу Богу, око тјелесно које задржава пажњу вани, је страшљиво и борцу ствара пасивна осјећања. И ето разлога оправдавања Биометрије, јер кад се (раз)ум одвоји од срца (духа), несрећник тражи уздање вани, у духу времена. Језиво је (по)слушање равнодушних бораца времена, што се боре да умире савјест свих, па и тебе да ослабе духовни борче. Јер они трче за тијелом и тјелесним, па по томе и расуђују по овом свијету и свим дешавањима око душе. Чињеница је да тијело хоће да влада духом, да оно испуни своје трајање без обзира на духовне потребе човјека... а једина потреба човјека је спасење његове бесмртне душе, што неће моћи остварити ако дух владалачки слуша тијело које влада духом човјека 21. Вијека. У суштини тијело ( које је роб ) треба да слуша дух владалачки у човјеку и то је правилно лоцирање снага у људском бићу: ''Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.'' Мат. 26,41. Пажња закључава ум у срце, док непажња откључава ум за демонске утицаје. А знајте да ум служи само за молитву у срцу док је тјелесни ум непријатељ духовнога ума... онда кад човјек пажњу усмјери на тијело, мишљење о тијелу, постаје духовна кукавица која не може да види (духовно) шта је добро а шта лоше. Јер дух је човјеку везан са смрћу тијела, јер онда кад је разбојник за десне стране молио Христа да га помене у царству својему имао на уму смрт. И ми кад се Богу молимо имамо на уму смрт, јер тада у борцу се рађају покајничка осјећања, плач за собом и приближавање Господу што у нама буди страх Господњи. Јер ми смо борци, који су свјесни свога гријеха и желимо се поправити, што не бих рекао за дезертере који су намјерно несвјесни свога гријеха и немају жеље да се поправе. Али упамтите браћо за узету Биометрију... је од животне важности преумњење и свако оправдање води духовној смрти. Јер ако смо духовни не будимо тјелесни, оптужујмо себе у гријеху, кајмо се до бескраја и чувајмо ум пажњом у срцу. Битно је закључати ум у срце и никад, али никад, не отварати ум ван срца, јер ван су они који су напољу, гдје бије вјетар што ствара пакао срца. Такнути пажњом срце, није исто што и такнути пажњом нешто ван срца, кад духовно око пази на кораке срца и кад срце креће за тјелесним очима, заиста није исто!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 2nd April 2014, 00:59

Са и без благодати

Ако не желиш да изгубиш Бога из срца, немој се ту (у срце) мијешати, без молитве у бој са злим људима сопствено срце чиниш злим. У Божији простор, што је духовни простор, мијеша се човјек, који својим поступцима отуђује себе од Бога, присвајајући Божији простор који је створен само за молитву. Па зар не, човјек да би остао човјек мора бити борац, односно (веома важно) мора се борити да никакво спољно дешавање не отуђи унутрашњи мир! Контакт са смрћу доживјети као излаз у простор оностраног, значи стално на уму имати сопствену смрт, јер већ следеће секунде, ако је то Господња воља, и тијело ћеш бацити у отпад. Живот, који из срца излази (Приче 4,23.), ту се и чува од смрти призивањем Божијег Имена. Али живот изађе из срца, отварањем капија срца, и почиње тражити живот ван срца. Дакле, очигледно је да се ту неко ја умијешало у живот срца и заборавивши Владара срца почео да лута, као блудни син, око срца. Драги моји, дух се чува у срцу и не даје се вањштини на изволте. Чува се молитвом у унутарпостојању јер лутањем ума заборављамо наше призвање, а ми смо борци, зар не? Али борац престаје да буде борац кад се бави ван срчаним дјелатностима, кад му ја завлада у срцу а то је кад заборављамо Бога, и тога се треба чувати. Бављење вансрчаним активностима је смрт у илузорном животу човјека, поклоника вјетра, а то је давање пажње тјелесном амбијенту, гдје се дух поистовјећује са тијелом. Свети Максим говори: "Самољубље је корјен свих страсти; а то је неразумна љубав према тијелу." Управо самољубље (жудња за тјелесним амбијентом) руши богољубље (жудњу за духовним амбијентом) у нама. Самољубље не види опасност Биометрије, пут у јаму безданицу због угађања тијелу и тјелесном, јер за тако нешто потребне су бистре очи срца, које виде смрт пред собом! Страдање Христа ради, а не угађање себи, то данас треба. Јер ако човјек 21. Вијека хоће да угоди себи мора широм отворити тјелесне очи, али затворивши духовне очи он са тиме каже: НЕ ВИДИМ ТЕ БОЖЕ!? Дух из срца треба се чувати у срцу, јер идући уз тијело губи своје призвање, а њему је љубав према Богу призвање! Сјећам се Бога, да би ме Бог познао и признао као свога, али сјетивши се тијела ђаво ме познаје и печату се нада. Многи су данас жигосани, али гледајући неке честите духовне борце који примише жиг звјерин (мирјане и монахе), падне ми на ум пророчанство њима упућено: ''И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убијелили до рока, јер ће још бити рок.'' Дан. 11, 35. Човјек коме дух иде уз тијело о тјелесним карактеристикама брине и тијелу поклања пажњу (бунт или сујета), тако да тијело ђаво шминка, како га Бог није дао. Фарбање косе, пирсинзи, тетоваже, уграђивање силикона само су дио од репертоара сатанске обмане, када дух иде уз тијело пустивши стражу над срцем злом духу. И тај зао дух, који је владар необрезаних срца, наводи свог слугу да стражи духом уз тијело и чува све тјелесне угодности, које му овај (ђаво) отима не буде ли стражио над самим собом (у срцу се духом појавио). Док дух борца мора бити послушан Богу, у срцу се молећи свагда, ум са тиме каже: ја сам немоћан без Твоје силе благодати, Боже!


ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  ivan on 5th April 2014, 22:37


Све што радиш – свом срцу радиш!

Љубав, то је оно што ме води Богу, јер тамо је пуноћа љубави – кад си сав у Љубави! Кад све своје силе дајеш Богу у унутарпостојању и стално пред очима Богу се поклањаш (поклањаш пажњу у срцу). Што год пред очима види, добро или зло, борац се Богу поклања у унутарпостојању, па тако и провиђењу Божијем које се дешава са њим (сиромаштво, болест, смрт ближњих, свадбе, рађања..). Слава да је Богу за све! Тјелесни човјек у нама грози се Христове Истине и он са својом (приватном) истином бјежи од Истине у лаж. Јер љубав у нама, која је дух, спаја се са Извором љубави у нама или са фалсификатом љубави ван нас. Борче, добро пази какав однос имаш са властитим срцем! Јер је у срцу истина твога бића, љубав скривена која ће се открити на Страшном Суду. У срцу је вјечност... зато пази што радиш, јер све што радиш – свом срцу радиш! Да, да, у срцу се прави вино које ћемо вјечно пити, и зато чувајмо срце од талога: ''Господ испитује праведника и безбожника; а који љуби неправду, мрзи душу своју.'' Псалам 10,5. Талог каже да ћемо сви пити исто вино, исту љубав Божију, само ће неправедницима стварати пакао у срцу оно што ће праведницима стварати рај. Однос са срцем каже да ли си пријатељ свога мира или не, јер кад те срце остави тражећи простор ван (недуховни простор) ти престајеш бити свој улазећи у метафизику живота. Док Бог, Који однутра гледа, тражи нашу пажњу у унутрашњости да пребива, да се наш духовни поглед сретне са Господњом пажњом и то је тренутак када се рађа благодат. У забораву Бога унутар нас, пажња која се темељи у срцу одлази негдје ван (растемељује се), да ствара сопствену љубав (пасивна осјећања без Извора). Кад си сав у Љубави, онда си сав пажњом у срцу, ђаво са својим спољним магнетизмом ради на томе да ишчупа пажњу из срца. И умјесто духовнога ока, које је окренуто пут сопственога срца, ђаво је упро пажњу на тјелесно око борца, које је окренуто пут ван. Да се срце забавља са нечим што замајава срце и уграђује се тамо гдје га пасивна осјећања воде. Пасивна осјећања су осјећања која нису повезана са Извором љубави, али јесу са ђавољим спољним магнетизмом, који утиче на то да пажња излијеће из срца и иде да чува тјелесни живот, рецимо. Да чува спољно имање које прати спољно осјећање, оспољена пажња каже да је ријеч о пасивном осјећању. Бити у Богу значи бити (пажњом) у срцу осјећањем (духом) повезан са Извором осјећања, гдје Христовом молитвом борац доживљава унутрашњи магнетизам. Благо оном кога привлачи унутрашњи (духовни) свијет, он са тиме куца на врата вјечности: ''Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.'' Мат. 7,7. Љубав, шта је то љубав, да ли је то осјећај који вас тјера да изађете из себе и тако материјализујете дух, који тако постаје тијело, или је то осјећај који се чува од недуховности (материјализовања духа)? Чињеница је да ђаво хоће да избаци дух из унутарпостојања представљајући нам спољашње околности које гуше у нама сабраност. И борца хоће да смути, не би ли му пажња изашла из стражарског мјеста (срца), док човјеку 21. Вијека представља рај испред њега и тако држећи му увијек пажњу ван. Технолошка модернизација свијета зависи од греховизације човјека. Болно је гледати нова и нова (бајковита) технолошка достигнућа која тјерају пажњу ван, гдје ђаво каже (лаже): тамо је рај. Борац каже да тако човјек губи самог себе у богатству спољних утисака, гдје се љубав своди на заслијепљеност спољашњошћу.

ivan


Назад на врх Go down

Умрежавање - Page 11 Empty Re: Умрежавање

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Страна 11 of 22 Previous  1 ... 7 ... 10, 11, 12 ... 16 ... 22  Next

Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму