Умрежавање

Штимуј се у пажњи на себе

Уочи детаље испред себе и удахни Бога, то је удах у пажњи духа – унутрашњи (молитвени (духовни)) уздах. Молиш се. Дуже молитве. Супер! Па штимуј се.. оштар поглед и у њему видиш чело. Пажња на чело молитвену мисао затвара у себе, док у уочавању оштрине ока испред себе и ту визије чела (будност на чело) приближује се дух. ''Уста своја отворих, и привукох дух, јер заповести Твоје зажелех.'' Псал. 118, 131. Пажња на чело зауставља поглед бистар на себе; јер непажњом на чело поглед блуди око себе и види све само себе не! А треба се састати са собом! Укључити скрушеност духа. И имати у себе Бога! Срце је простор за Бога! Али никад се нема времена за састанак са собом! Посао, бриге, рођак са села, пријатељи, тв... Шта? Људе и спољна дешавања не увлачи у срце! Дух је танан мост до срца да би кроз њега прошли људи и да би се човјек (у мислима) срео са увредиоцима... мислим са људима. Сусрет са собом је обавезан... добро је бити смирен за Божије уплитање у наш живот: ''Они доказују да је оно написано у срцима њиховијем што се чини по закону, будући да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или правдају)''. Рим. 2,15. Увијек да имаш пажњу на чело, јер у пажњи на чело је СВИЈЕСТ О МОЛИТВИ! Пажња на чело лоцира дух, и ту у духу борац убаца молитвену ријеч која у осјећању ријечи (врелом) добија силу. И у том споју чела и духа, гледању испред себе и духа и молитвеног даха и духа рађа се варница вјере! Да, борац се упиње да сачува Христа у срцу; зато молитвено стражи на вратима срца, да у срцу отуђивач не забанује; да у срцу не завлада мисао која убија Бога у нама! Док тврдица тврдо чува спољно богатство, борац просипа спољње богаство; али тврдо чува унуташње благо упињући се да не изгуби Бога у срцу. Трврдица има споља унутра (у срцу), док борац чува унутрашњег Бога у срцу од отуђивача молитвом на вратима срца! Пажња на чело и пажња на очи служе молитви у пажњи духа; служе унутрашњем уздаху који приближава Богу и припрема за тренутке и дане који слиједе. Видите неко чува Бога у срцу неко мамона од споља; зато не гатајте у кафу, пасуљ, тарот карте... тражећи будућнот магловиту! Будућност је оно што ће бити, усмјереност ка напред, оно што слиједи; и будућност гледајте у приближавању Богу (идењу за Богом) а не у трчању за собом (тијелом)! Унутрашњи уздах пуни срце духовним дахом , зато је то уздах из дубине срца; спољашњи уздах је пуњење срца из непажње на себе а пажње на обмане Мамонове. Дакле, борац испред себе види чело у оштром погледу, који уочава ствари испред себе; он у уоченој избочини испред себе у ствари види себе. А што радим ја у детаљном гледању испред себе? О да, па ја се молим унутрашњим уздахом Христовом молитвом! Схватате ли, постоји унутрашњи ход и спољашњи ход, постоје лијева (спољашња) страна мене и десна (унутрашња) страна мене. Ја гледајући чело (пажњу чела) испред себе видим себе, што радим, у избочини испред себе; или ме лијева страна мене (духовно сљепило) води на поклоњење Сатани! А ја, у уочавању избочине испред себе, видим себе, јер имам пажњу на очи; тако се призива благодат на себе, и онда схватамо да је поглед од ока до уочавања избочине благодатни; Бог гледа из нас, кад смо у пажњи на очи; и Бог мисли за нас кад смо у пажњи чела, а ми, ми смо тада у вјери, што открива вјерско осјећање које је дух у нама. У супротном, ако сте скенирали очи, ви сте поглед свој предали звијери из Откровења, то озвјерење се огледа у предавању очију да звијер гледа из вас; и у предавању чела ви сте се отворили за систем Антихриста да звијер мисли за вас! И ви сте ван себе, јер сте ван пажње на себе; пажња вам је преусмјерена на нешто вани; видите ли прст демонски како вам показује мјесто становања вашег духа? А ви се побуните против лијеве стране себе и приклоните се десној страни себе и унутрашњи уздах угушиће спољашњи уздах!

Опитујте се у свему

У пажњи на себе знате ли који напон избија, благодатни и рајски! Шта ћу, клечати пред вама? Молити вас: СМИЛУЈТЕ СЕ НА СЕБЕ! Како? Смиловавши се на себе смиловаћете се на вашу вјечност! Пролазност гуши вјечност, човјека гуши задржавање на мамцу спољашњем! Зато, молим вас задржите пажњу на себе, јер увијек дође неко да нам оспољи пажњу, да утопи пажњу нашу у себе (оспољивача (пажње)). Пажња на очи у оштром погледу задржава пажњу на себе. И што човјек види тада? У оштром погледу у пажњи на очи осјећа мир и радост у духу! Тамо унутра је весеље, да човјек пуца од радости и мира: ''Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се.'' Лука 15,32. Да се не оспољава мисао – нема изласка из чела (пажње на чело)! Битку са тијелом, свијетом и ђаволом човјек побјеђује у себи или је губи ван себе. Причаш са њиме као да себи причаш, дајеш човјеку као да себи дајеш, крадеш користољубиво као да себе крадеш, и оно што си га малтретирао – себе си малтретирао!
''ако ти радим (зло) – после ће мени,
јер давање љубав даће!''
Стара тема, јако корисна, која каже: себе гледај у духу: ''Ако у духу живимо по духу и да ходимо,'' Гал. 5,25. Дакле, право гледај, да уочиш избочину испред себе и уједно имај пажњу на дух; пажњу онамо гдје сијеш умне активности. Пажњу на чело и пажњу на очи упија пажња на дух; борац са тиме каже: однутра је Пастир мој! И тако, дође ти отуђивач који има пастирске амбиције; хоће да влада са борцем отевши му пажњу; стане наспрам борца и труди се да поремети молитвену пажњу (на себе) борца безбожним упињањем да заслијепи очи; упорство у злу је копање јаме другоме у коју ће сам упасти. Али борац оштро гледа испред себе молећи се унутрашњим уздахом, који је одговор на гушење отуђивача спољашњим уздахом. Тај спољашњи уздах је снажна потреба за топљењем (пажње) у себе; и то се огледа у све снажнијој потреби за туђом духовном слободом; синови и кћери Агаре (робињини) хоће да увуку духовно племство у ропство биометрије. Ех, да је само то, кваритељи ума вребају на сваком ћошку нудећи уживање уму; у ствари кварење очију и ума. Очи гледају оштро испред себе. Поглед из очију је благодатни зрак, умног Сунца, Које је Христос. који пада на оштру површину; поглед уочава избочину испред себе, али пажња не излази из ока ако је поглед изашао! И тако, огледајте се, не допустите с тиме да ђаво квари ваш ум, смишљајући сплетке уму! ''Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани.'' 2. Кор. 13,5. Јер ово моје писаније јесте за оног који гледа на себе, који се огледа; за онога који не слијепи себе пред собом, а шта је то ''себе'' но дух којега пажња на очи и пажња на ум прате! Има ли кога од вас да му се спава после подне да просто бјежите у угодности сна? Очи вам се склапају, јер не виде (уочавају) оштро испред вас! А и да уочавају, опет вам се спава.. спава, јер пажња је отишла са погледом а треба се задржати на унутрашњем уздаху! Људи који играју игрице и те за ум заводљиве ствари, јер вежу ум са чулима, у супротном остају будни, док их држи пажња на чула. Спавање у доба кад је ''поподневно одмарање'' је ђавоља сплетка; подневни демон напада на ум, који се предао конформистичким осјећањима: ''Нећеш се бојати страха ноћнога, од стреле која лети по дану, од ствари која проходи у тами, од сусрета и демона подневнога.'' Псал. 90, 5-6. И тако опитујте се у свему, да контророли ума не нађу мјеста у контроли вас, јер то су кваритељи ума... а ви, контролишете ли дисање у пажњи очију и чела?

У мишљењу о смирености духа убацај Христову молитву

У пажњи на чело, шта човјек тражи у пажњи на чело? Тражи оно о чему мисли; а мисли на благодат! У пажњи на очи шта човјек види испред себе у уочавању боре на лицу оспољивача наспрам себе? Он види благодат у погледу (духовном) који не излази из себе (из очију). У пажњи на чело човјек држи дух; у пажњи на очи (у очи) човјек има дух; све је у духу, а ти: што се мучиш да камење из ријеке купиш које ћеш исте ноћи вратити у ријеку? Да, знам, да са тиме покажеш како је бесмислен сваки посао без молитве. Долази 3. Свјетски рат и свијет ће ускоро бити непрепознатљив! И шта ћемо са тобом који си смисао гледао у модерном свијету? Свој речник си прилагодио пословима овога свијета? И одједном ће тај смисао нестати и ти ћеш се сигурно изгубити ако не призовеш Божије Име! Твој смисао је у ријечима које изговараш...Свемодерност која ће се ускоро претворити у технолошки Ад! Безумље од човјека јури за скупим аутомобилима, новцем...али за све то му је потребна лична карта, биометријска као што је и возачка дозвола. Јад који нуди овај свијет човјек везан за материјално не може да види. А да види прво би видио ход ка безготовинском новцу. Што значи да ће све бити контролисано и страх од човјека отуђивача угушиће сам страх од Бога. Не уздајте се у човјека, то је лаж која сјенчи праву Истину Која је Христос; не уздајте се у оно што се може очима видјети јер пуните очи са оним што није дух. Задржите дух у себи и само дух пазите; пажњом на чело борац се одваја од топљења пажње на отуђиваче; који долазе наспрам борца у циљу да прекину општење душе са Богом у духу. У пажњи очију борац се труди да уочи удубљење испред себе, бавећи се унутрашњим уздахом, наспрам злих који упиру очи да оборе поглед. Пажња на очи стражи дух на вратима срца; да, очи оштро уочавају испред себе, али пажња на очи каже да поглед (духовни) не излази из очију! У пажњи на чело је дух на вратима срца, а ту је смисао који безумник види у уређености свијета и тјелесном блаженству. Али, драги борче, ти се налазиш на удару отуђивача, оних чија помисао слави себе, чија ријеч остаје у границама гдје досеже свијет; који чулну благодет претпостављају духовној благодати. Духовну благодат борац молитвено тражи у духу (са пажњом на вратима срца), управо овако: ''Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.'' Псал. 123,2. Тај свети контакт пажње на чело и пажње на дух и Христова молитва на уму и срцу благодатну смиреност доноси; мислите о смирености у духу, јер у духу је смисао у сталном призивању Христовог Имена! Ђаво је упро очи да обори поглед, јер оборивши поглед дисаће мјесто тебе, што значи ући ће у твоју унутрашњост, а гдје си ти? Онамо гдје је ђаво уградио твоју личност! А гдје је то? У разгледању спољашњости и безумном умовању. И, тако у мишљењу о смирености духа убацај Христову молитву; и Бог Кога призиваш даће благодат смиреном духу! Већ ако ти мисао скрене са невидљивог духа на безумна умовања, могућност за немире је створена! И тако, кварите помисли од бијеса што долазе, а има их безброј да узнемире дух; за борца су оне које њега узнемиравају. И кад видите покрете помисли у циљу да дух узнемире, ви у мишљењу на смирен дух убацујте Христову молитву; и благодат Божија, која није од вас одговориће на вашу упорност; смирен и радостан дух побиједиће немире и биједу коју ђаво упорно шаље. Кварите помисли, да се поквари сваки план ђавољи и злих људи који се кроз помисли противе Закону Божијем: ''Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,'' 2. Кор. 10, 4-5.

Хвалећи себе унижавамо Бога у нама

Када помисао дође да отрује дух она долази на крилима немира; одмах започни бој са злом помишљу мислећи на смирен дух на вратима срца и ту призивајући Христово Име! Упорна помисао послата од ђавола је у служби да скрајне пажњу са мисли о смиреном духу у пажњи чела на мисао која узнемирује дух; од јутра до мрака бори се за смирен дух на вратима срца призивајући Христово Име у мисли о смиреном духу. Знај да ће ти ближњи бити највећи противници твога мира и радости духовне! Те слуге свога стомака не знам што ће све радити само да остваре своје биометријске циљеве! А ти, сам или поред људи отуђивача мисли на смирен дух лоциран на вратима срца и у ту мисао упорно убацуј Христову молитву! И буди са Богом док вас смрт вјечно не састави или растави, Бог зна! Јер прељуба је нестрпљење у злочиначким узнемиравањима озвјерених људи; зато је лијек мисао на смирен дух на вратима срца (додир срца (пажњом) са горње стране)) и ту убацивање Христове молитве! Јер џаба сва пажња на себе, ако нема оружја за одбрану себе у смирености које јесте Христова молитва! Имати мисао на смирен дух у пажњи чела је имати на уму мјесто у унутрашњости гдје се сусрећу Бог и човјек; и тај сусрет једино смирен дух омогућава; твоја је воља али без Бога не можемо ништа чинити! Зато стално призивање Божијег Имена објављује твоју апсолутну немоћ без уздања у Бога и Божију свемоћ пред налетима безбожничких одвлачења пажње са смиреног духа. Од споља су кваритељи ума, који имају намјеру да сруше мир и радост у духу, и скрајну пажњу на њихов мир и радост у немирима вансебности. Заиста, чувајте се отуђивачких мисли и имајте мисао на СМИРЕН ДУХ у пажњи чела. Упорно призивање Христовог Имена у мисли о смиреном духу руши све мисли од вани које узнемиравају дух! У пажњи на чело – СМИРЕН ДУХ , у пажњи на очи - СМИРЕН ДУХ; тамо унутра унурашњи уздах ствара духовну атмосферу (атмосферу за прилив благодати); а гдје је то ''унутра''? У духу! У каквом духу? У СМИРЕНОМ ДУХУ! И ту, у смиреном духу, који се ствара у мисли о смиреном духу у мјесту његовог станишта; и погледу на смирени дух у пажњи очију вјечност јесте: вјечност јесте у осјећању Бога и призивању Имена Његовога! Немиран дух из тјелесног опсједнутог отуђивача или бестјелесни зли дух, напада ум борца да узнемири дух немирном мишљу; зато умјесто мисли што шаље немиран дух мислимо на смирени дух у пажњи чела; и својом вољом (слободном) у тој мисли призивајмо Божје Име! Будимо у вјечном простору пажњом; јер кад су ум и очи усредсређени на дух онда мир влада у нама; зато су ту отуђивачи пажње да скрајну пажњу са вјечног простора на вратима срца на широке стазе пролазности. И бићемо гоњени од оних напољу, тјелесних поборника пролазног сад и ту; гоњени у циљу да извуку нас из себе, из вјечног сад и ту; а ви се стриктно држите курса уских стаза вјечног сад и ту; они нека раде што хоће : ''само ти синко ради свој посао''! Вјечно сад и ту је сад у духу (мјесто); вјечна садашњост у духу, гдје мир и радост снажно бију! Да, али дуну вјетрови пролазности да сруше вјечну кућу духа; и срушиће је ако се бар и мало будеш уздао у себе (у своју снагу)! Зато ако вјетови пролазности, ти вукови духа, закуцају на врата срца, и што упорнији буду.. ти упорно призивај Име Господње; да се прослави Господ у теби! Заиста, благодаћу се спашавамо, док ми сами собом и можемо прескочити тарабу, да се похвалимо нашом снагом, али хвалећи себе унижавамо Бога у нама; већ ако вјерујемо у Бога не вјерујући у себе важи: ''Не нама, Господе, не нама, него Имену Твоме дај славу, због милости Твоје и истине Твоје.'' Псал. 113,9.

Дух је немиран када ум нема пажњу на дух

Веже своју личност са аутомобилом, послом, материјалним, што значи да припада томе за шта се веже! Зато борац никада не излази из себе да би се везао са било ким или било с чим; он своју личност веже са Личности Господа Исуса Христа, који разгони таму сваког другог везивања. Човјек веже своју личност за сан, паре, забаве, свађе, итд.. што значи веже свој дух за споља док унутра промаја бије; сан је све напољу, унутра је вјечна садашњост – у смиреном духу! Дух се смирио да би Бога примио; пажња на очи и пажња на дух се подударају у духу - да би благодатне струје унутрашњег уздаха призвале Христово Име. Видите пажња на очи и пажња на дух се вежу, тад очи гледају сваки тренутак да прославе Бога у духу! А ти, зашто вежеш своју личност за новац? Дајеш све што имаш, живот свој, дисање, аутомобилу, комфору! Зашто то? Зато што си човјек спољашњег уздаха.. уздишеш за туђим, или за богатством трулежним које посједујеш (али оно посједује тебе). Видите, човјек спољашњег уздаха је идолопоклоник: ''уста имају и неће говорити, очи имају и неће гледати, уши имају и неће чути, нити има даха у устима њиховим.'' Псал. 134, 16-17. Спољашњи (идолопоклонички) уздах је и кад уздишеш за туђом женом: ''Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.'' Јер. 5,8. Вежући личност за ријечи отуђивачке везао си се за бол срца проузрокован мишљењем других; који хоће да твоју мисао о смирености духа за Бога утопе у своје немирне мисли противне молитви! Да те задрже на својим мислима, да причаш са отуђивачким мислима из тих људи, односно са демонима из њих! Мисао о смиреном духу је смирено умовање, која се брани, приликом напада отуђивача, упорном молитвом у смиреном умовању. Бори се за свој мир трпљењем, не дајући повода за разговор са демонским мислима које рањавају срце; обраћајући пажњу на њих и ступањем у разговор с њима! Гледајући на благодат у духу пред људима – извлакачима мисли и ријечи, срце да те заболи; а неће ако се молитвено предаш благодати у духу! Мисли на благодатну смиреност духа; дакле, мисао о смиреном духу не значи да ми са нашом мишљу смиравамо себе и то не тражимо; већ тражимо благодат молитвом за све; јер благодат се тражи у пажњи на себе, не заборавите! ''Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.'' Рим. 7,18. Џаба смирено умовање кад ум није повезан са Богом у духу! То је пут уских стаза – од ума до духа, гдје се молитва чује и слава великога Бога у смиреном и скрушеном духу; насупрот су путање широких стаза и слава (тјелесног) себе у тјелесном простору наше огромности. Будите човјек уских стаза, дух је смирен када ум има пажњу на дух (мјесто састајања Бога и човјека); и немојте бити човјек широких стаза, дух је немиран када ум нема пажњу на дух, већ је одлутао пажњом у неки од духова злих из поднебесја. Поглед који оштро уочава испред себе у пажњи ока поклапа се са пажњом духа У ДУХУ! Гледајући испред себе у уочавању духовни дах, борац уствари осјећа духовни дах у унутрашњем уздаху. Тако и пажња чела и пажња духа се поклапају У ДУХУ (тако да на челу борац има дух)! Оспољивачи умују о спољашњости гледају на своје стање ван себе; а ти пуни очи духом – имај у пажњи очију дух и у пажњи чела (на уму) имај дух! Видиш ли каква се обмана, да не кажем Сатанска одвлачења пажње представљају као једини смисао постојања? Гледаш телевизију, спорт, аута, моду... ван себе, ало, закочи мало! Гледаш себе (дух) ван себе.. превара! Ум сарађује духу, док у духу Бог свијетли из ума; оштар поглед што уочава удубљење, да не кажем ствари, испред себе, види дах што чини ефекат унутрашњег уздаха! Да, управо тако, дах који видимо у ошром погледу испред нас осјећа се у унутрашњем уздаху унутар нас. Зашто то? Управо зато што испред нас у уочавању оштрине видимо духовни дах из благодатног погледа, дах који осјећамо у унутрашњем уздаху.

Молитвени опрез

У пажњи на чело борац има дух, на уму има дух, схватате ли? И, ако схватате прихватићете као своје богатство чување истог; велико је благо повјерено борцу да чува! А он чува дух од скрнављења споља (оспољавање). Дух напуњен благодаћу ствара осјећај живота оностраног, док кад дух испари из човјека, онда: ''И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,'' Јевр. 6,5. Да би се осјетила сила оног свијета борац мора да буде на стражи духа; што значи на оку (у пажњи ока) мора имати дух и на уму (у пажњи ума) мора имати дух на вратима срца! Видите, потребно је бити на опрезу – војниче, хероју, опрез према војницима, херојима свога стомака (јер свако свом господару будно стоји)! Шта ја то кажем? Та ревност пажње на чело, да на уму има дух из унутрашњости; и ревност да на оку има дух, зове се опрез да дух не изађе из свог станишта (додир пажњом срца с горње стране); док дух одговара смиреношћу на такву пажњу. Али то је МОЛИТВЕНИ ОПРЕЗ, Читаш Акатист и имаш на уму дух, човјече, та смиреност и јасност ријечи се не може описати! На уму имај дух стално и моли се непрестано! Како? Па у пажњи чела отвара се ум, остало ће благодат уредити. Не разумијеш? Ушао си у благодатни простор! Ту, на граници ока држи дух, а он ће се се јавити са миром и радошћу на вратима срца (стан духа); ђаволи су отимачи, јер не држе (чувају) дух на граници ока већ су га испустили ван себе: ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Заиста, молитвено на овај начин чувајући дух, човјек се смирава; док кад дух излети из пажње ока и чела и срце иде за њим: ''Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,'' Јов. 31,7. Кад кораци моји зађу са пута и кад за очима мојим пође срце моје и кад ми за руке прионе ШТА ГОД - ја сам слуга СПОЉАШЊЕГ УЗДАХА; да ја сам слуга тијела, а преко тијела (чула) и гријеха; а то је ПРЕЉУБА, јер нисам више Божији, већ идола споља (напољу) за ким уздишем! Унутрашњи уздисај, дах који се у духу претвара у уздах, је уздах за Богом; трепетни страх да се не изгуби Бог из срца због спољашњег узнемиравајућег уздаха. Зато кад отуђивач узнемири срце борца оспољивши мисао и језик, молитвено смиравање нека буде одговор на НЕМИРНОГ СЕБЕ! Кад си тако кренуо на подвиг трпљења немирног себе или отуђивача, без молитве и молитвеног размишљања (које буди молитвено осјећање), у пажњи на себе, нећеш се смирити! Овакво молитвено расположење у благодатном простору крстоносне пажње, руши сва нерасположења невољна! Али, запамтите, у ово доба ратно (рат за душе) гдје демони чекају тренутак да оспоље пажњу ка споља, ка свијету, ви имајте ДУХ У ПАЖЊИ ЧЕЛА; то значи да сте у духовном ( а не у свјетовном) простору; и ту, на уму, кад имамо дух не само да ријеч молитвена постаје јасна но и поглед бистар гледа у неки други, духовни, простор! Видиш ли што у пажњи чела.. е то што уочаваш у пажњи чела јесте из духовног простора! Мамиће ђаво да би освојио територију чела, да завлада умом у непажњи на чело; тада би се и поглед оспољио, и почео да блуди по свијету! А треба у пажњи чела имати дух на вратима срца, зашто? Па да видиш Бога у удубљењу испред себе. Гледајући Бога, молићеш се Богу испред себе! Загледан у земљу (као свиња) гледаћеш у свјетско, и ту ће се саговорници – одвлакачи играти са твојим осјећањима. Зашто? Да те одвуку од молитве!

Ђаво бјежи од мисли о молитви у пажњи чела

У пажњи чела – видиш ли што? То што видиш јесте бистро и (ум) указује на духовну реалност, јер у пажњи чела човјек има дух на вратима срца. ''И узевши за руку слијепога изведе га на поље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што.'' Мар. 8,23. Слијепац је био слијеп за реалност испред себе, док човјек ван пажње чела слијеп је за духовну реалност. На челу дух значи смирење, док у духу умна молитва (молитва у пажњи чела) се топи у дубини срца; чело је поље, простор гдје демони ударају мислима које извлаче молитвени дух са поља чела; већ кад на уму (у пажњи чела) немаш дух и молитву у духу то те ђаво одвукао на своју страну! Све друго је његово ОСИМ ДУХА, кад дух оде са пажње чела отуђивачка мисао убаца зао дух на вратима срца! Духовни дах , који оштро видимо испред себе, је производ здравог духа; једном, кад сам мислио о вама који ''уживате'' гледајући телевизор одједном ме ухватило гушење (духовни вакум); можда бих се и угушио да нисам одмах престао, а хтио сам, да ширим тему о (не)људским (немолитвеним) дјелатностима! Шта видиш у погледу који уочава удубљење испред тебе? Умно да видиш – па ћеш онда видјети дух унутар себе! Јер немој заборавити упорност ђавола, који је упро пажњу на твоје очи, поглед да смути (који не уочава испред себе).. да би се изгубио са очима по свијету; да видиш свјетовно а ни у ком случају дух да видиш како се моли. И зато гледај у оно што ти отима пажњу као да си слијеп очима! ''Ми, међутим, са непрестаним сјећањем на Бога и гледајући у дубину свог срца, треба да проводимо овај живот (који је склон прелести) као да смо слијепи очима.'' Блажени Дијадох, Епископ Фотике у древном Епиру илиријском. Свијет, ах тај свијет, изгубиш се у њему - и већ си у ђаволу! И управо ти што имају очи у свијету биће непријатељи твога спасења; и ти сам себи бићеш највећи непријатељ ако будеш очи држао у свијету! Зато је пажња на очи које се пуне духом на вратима срца; зато борац не пуни очи свијетом, природом, друштвом, не гледа што ко други ради па би и он тако (узео биометријски документ), И НЕ ТРАЖИ СРЕЋУ У СВИЈЕТУ! У свијету има тренутна , метафизичка (сујетна) срећа, а да ли је то срећа? Питајте покојника који је био срећан, он је достигао срећу у свијету и имао је све што само ( свјетовни ) човјек пожељети може; и, дакле, питајте га кад дођете на његов гроб: јеси ли ти срећан? И чућете мук! И зато затворите очи за свјетовна одвлачења пажње; и пазите на себе у пажњи чела и пажњи очију, затворите се за овај отуђивачки свијет и осјећај оспољавања пажње! А гдје требате да имате очи, ако већ нису у свијету (напољу)? У духу да имате очи! Ми говоримо о туђим очима (очи злог духа), упртим у очи борца укоријењеним у дух. О, колико је то мучно за душу, кад човјек ''ужива'' у благодетима свијета! На души је да трпи и претрпи СВЕ ударе ђавоље до смрти! Човјек 21. Вијека ужива у свијету (хлеба и игара), на теби је, борче, да у духу проводиш живот; игре осјећањима и хлеб који одржава ватру греховног живота богатство је свијета (ђавола); очи свијета, којима гледају многи, очи су ђавола, који је отео поглед, зато, борче, будимо будни на очи шта гледају!
''Грех је ватра која гори. У мери смањивања горива она се гаси а у мери додавања распламсава се.'' Свети Марко Подвижник. Док је гријех бити умом у свијету, предати пажњу чела свијету, који у злу лежи; човјек свијета спава у богатству свјетовне обмане. Зато кад се будимо из свјетовног сна нама се зијева. Зашто? Прелазак свјетовног мишљења на духовно умовање демони ''кажњавају'' уласком у сан. Како се борити с тим? У пажњи чела имати МИСАО О МОЛИТВИ, јер ђаво ратује с борцем, да га уведе у сан, оспољивачким мислима! И ђаво бјежи од мисли о молитви у пажњи чела; јер то је духовни простор, кога прати поглед оштар у пажњи чела; заиста, видиш ли што у пажњи чела?

Молитва у мисли о молитви

А кога видиш у пажњи очију? Молитвени (духовни) дах, који се у улива у пажњи духа и чини унутрашњи уздах; мисао о молитви у пажњи чела, то видиш! Видиш Бога, Кога никад нико видио није! ''Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.'' Јов, 1,18. А ти Га видиш вјером, Господа пред собом у уочавању духовног (молитвеног) даха у удубљењу испред себе, Који се унура осјећа у унутрашњем уздаху (за Богом). И мисао о молитви у пажњи чела твој је гард према мисли о било чему другом осим мисли о молитви; јер мисао о молитви отвара духовни простор унутар борца.. и демон се упиње да у ум убаци свјетовну мисао; убацивши свјетовну мисао борцу се дешава да зијева и да му се спава, да бјежи од молитве и томе слично. Да, то је свјетовни простор на који ђаво наводи човјека; та свјетовна мисао којој се борац супроставља са мисли о молитви! Имај мисао о молитви и зијевање ће побјећи од тебе али се може вратити ако ђаво убаци у ум свјетовну мисао! Зашто имати мисао о молитви у пажњи чела? Зато што демон у мислима убацује мисли овога свијета и веже мисли са тијелом, да се, не дај Боже молитвена мисао не споји са духом; мисао о молитви борац има стално, чујете ли? Борац на стражи стално је на опрезу у мислима о молитви у пажњи чела (на уму); јер демон се упиње да се трпљење у мислима о молитви преусмјери на нестрпљење свјетовним мислима. На пример, читаш молитве, теби демон убаци мисао о кафи, потреби прања аутомобила... и ти читаш молитве али у мислима переш аутомобил или чекаш на кафу!? Кад демон види усрдну молитву он пакости потурајући богохулне ријечи да би мисао на молитву преусмјерио на стид (што ми то на ум паде); ти настави да се молиш у мислима о молитви и не обраћи пажњу на ђавоље сплетке! Да, демон чини све да стане молитва па убацује у мисли свакаква (при)сјећања и богохулна искривљавања ријечи. Свјеж си кад у пажњи чела имаш МИСАО О МОЛИТВИ; подневни демон ту нема приступ, гдје у пажњи чела мисао о молитви стоји; молитва са смислом је МОЛИТВА У МИСЛИ О МОЛИТВИ; јер многи имају молитву али не у мисли о том што раде!? И у пажњи очију борац има дух као сусрет Бога и човјека; БОРАЦ У ПАЖЊИ ОЧИЈУ ИМА БОГА, ВЕЋ ВАН ПАЖЊЕ ОЧИЈУ БОГ ГЛЕДА У ОШТРОМ ПОГЛЕДУ ПРЕД НАМА! И тако борац у молитви мирно и безбрижно (Бог се брине) проводи своје вријеме; док не дође човјек 21. Вијека наспрам њега, прегалац, пољопривредник – сијач кукоља; да посије сјеме у ум борца и оде! То су пољопривредници последњег времена: ''Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бијесни; не доброљубиви, Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,'' 2. Тим. 2, 2-4. И такви ће наваљивати на нас да примимо биометрију; али ти драги борче чувај свој молитвени простор у пажњи чела - да ти око буде бистро и гледа у вјечност. Што се чудиш? Ено га молитвеник што се моли читајући молитве; он у пажњи чела има мисао о молитви и очима бистрим гледа у вјечност скрушен и смирен срцем. Мисао у пажњи чела и поглед даје бистар таман онолико колико и мисао упућена на дух. Човјек свијета има мисао али се труди да његова мисао буде ван духа; борац се, насупрот, труди да његова мисао буде у пажњи чела упућена на осјећај живота, који је дух у нама. Али стражимо над нама! Јер у ова последња времена наши саговорници хватају за ријеч коју смо изрекли из усана наших. И ма како да је праведна ријеч из уста наших изговорена, биће постиђена од људи који бране себе биометријом; то су саможиви...о којима је говорио Апостол Павле. А ти чувај молитвену територију у пажњи чела! Заиста, видиш ли што у пажњи чела?

Добра мисао је молитвена, она која спаја с Богом!

Човјек је оно што мисли, што му окупира ум, схватате ли? Ако мисли да превари онда је он преварант и има у себи духа преваре; ако мисли да прелаже онда је он лажов и има у себи духа лажи; ако мисли да учини прељубу он је прељубник, јер има у себи духа прељубе; ако мисли да украде он је лопов, јер има у себи духа отимања; ако мисли свијетом онда је он свјетован, јер има у себи дух свијета; али ако мисли молитвено (духовно) онда је он молитвен, јер има у себи дух молитвени. Онај што мисли свјетовно у 21. вијеку се противи ономе ко мисли духовно (молитвом); јер у пажњи очију гледати духом у дубину срчану за свјетовног човјека је лудост; и молити се Богу тако гледајући духом у дубину срца Господа то је довољан разлог за противљење тјелесним поборницима очигледности. ''А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост, и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.'' 1. Кор. 2,14. А ја вам кажем: мислите о молитви у пажњи чела, јер молитва је корисна за све! Од кад се пробудите до кад легнете – МИСЛИТЕ О МОЛИТВИ! Сваки моменат у животу молитвом ћете дочекати и све што вам треба, што је корисно за душу, од Бога ћете искати! Доћи ће глад, болести, свјетски рат... и то борца неће изненадити, јер мисао на молитву угушиће сваку мисао од напољу! Мисао на моливу у пажњи чела објављује своју апсолутну немоћ без Божије помоћи! Заиста, Богом смо јаки: '' Богом смо јаки - само Богом. Иначе, без Њега људи су мољци и стенице, које ђаво сатире ноктом свога малог прста. '' Св. Јустин (Нови) Ћелијски. У пажњи чела мислимо о молитви, на уму имамо молитву, схватате ли? Мишљењем о молитви ми у ствари мислимо на благодат која из дубине срца долази; њу (благодат) прихвата дух, кога борац види у пажњи очију; наспрам тјелесних и бестјелесних отуђивача (пажње) борац у пажњи очију види дух; тако да благодатни поглед излази у сусрет отуђивачима! Са мисли о молитви борац уствари тражи благодат, али да бисмо нашли благодат потребно је УВУЋИ СЕ У СЕБЕ! Да ти очи буду УВУЧЕНЕ, пажња на очи увучена (пажњом) у дух; и пажња на чело увучена у дух! И тако благодат сија из наших очију, јер наспрам нас су отуђивачи демони и људи вукови (''Који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. И овијех се клони.'' 2. Тим. 3,5). Тај зао накот дејствује мислима, ријечима и дјелима да борца ИЗВУЧЕ из увучености (затворености) у себе; и да поглед залута у туђе очи и чело, то поље молитвено, да се преда немирном свијету. Гледај у људе – отуђиваче као и у слова молитвеника, као и негдје напољу од тебе очима увученим у дух! А пажњу чела предај молитвеним мислима. Уочи слова молитвеника, јер то је оно што видиш у пажњи чела које мисли на молитву. То ниподаштавање спољашњег ја (ја извученог споља, старог човјека) значи не везивање са духовима од напољу. Духови од напољу упорно траже слабу (чулну) тачку да вежу зао дух са духом борца; ту, гдје се разум изгуби чула уживају (дају себи на вољу). Зато борац мора учинити НАПОР да молитвену пажњу на чело УВУЧЕ у дух, везујући је са Духом Светим у духу. И ако сам питао: видиш ли што у пажњи чела... видиш мисао молитвену у уочавању избочине испред себе! Иначе не видиш ништа испред себе, јер су ти рогови извучени и показују окупираност мислима повезаним са духовима од споља (у ваздуху); ''и све рогове грешника скршићу, и узвисиће се рогови праведнога.'' Псал. 74,11. Бог ће скршити рогове извучене ка споља; вибрације мисли рушилачких, које ваде личност из корјена и пресађују је у безлична посједовања. Пазите на себе и на мисли своје, јер мисли су рогови увучени у себе или извучени напоље. Заиста, ''Какве су ти мисли – такав ти је живот.'' Старац Тадеј. Значи, не мисли земљом, добра мисао је молитвена, она која спаја с Богом!

Гледамо у пажњи чела да не би спавали ван пажње чела

У пажњи чела видјети очима испред себе отуђиваче пажње са чела. Док у пажњи чела мисао на молитву буди осјећање Бога, што је дух у нама. Борац гледа у пажњи чела да му се мисао заустави на себи, што значи – да му се не оспољи мисао. Да му поглед не одлута у расијаност пажња на чело представља кочницу: даље од себе не можеш да идеш! И зато борац гледа очима у пажњи чела, да му се не оспољи поглед; јер ''даље од себе'' значи свијет, а свијет су страсти; значи, не иди у страсти! Док је мисао у пажњи на чело молитвена у мисли о молитви, борац зна огромну моћ мисли, које ако нису молитвене онда су рушилачке! Заиста, човјек је оно што мисли! Али човјек није оно што му на ум падне, то је фантазерство. Мисли срца су мисли усвојене током живота; мисли утемељене на камену вјере или растемељене у вјетар; мисли покупљене уз пут идолопоклонички или оне усвојене из ријечи Божије. Усрдна молитва је најача; то је она у пажњи на дух, док очи гледају у срце, главе сагнуте. Било је то вријеме кад је пророк Илија небо затворио за 3,5 година; и у доба кад је молио да дажд опет буде...''И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. 1. Цар. 18,42. Он је молио Бога сагнут ка земљи срца, ту гдје Бог обитава, Илија је осјетио Бога скрушена срца, и позива мене и тебе да увијек молитвено пазимо на себе! Јер је ово вријеме посебно вријеме, вријеме расчовјечења човјека! Пазите се, браћо моја, данас људи живе у другоме... не живе у себи, у ђаволу живе, схватате ли? Живе у телевизору, мобилном, аутомобилу... живе у слави себе! Таква ти је мајка, отац, брат, сестра, жена, дјеца... А ти у пажњи на себе молитвено стражи; поред отуђивача пажње, заиста, пази на себе, јер ће те извући –да потражиш себе по свијету, ко? Људи, демони, апарати, машине, звијери! А ти се тражи у духу, и не како било, већ молитвено! Видите ли како човјек трчи око себе, да се нађе на путу око себе, да га виде људи!? Да буде у времену а никако у вјечности, да буде у свијету а никако у духу, коначно да буде у ђаволу а никако у Духу. И око борца све је умрежено у циљу да сруши слободну вољу да не буде Твоја воља Боже но воља свијета, коју треба слиједити!? Да не буде воља Духа владалачког већ духа злога!? Док је воља Духа да се стално обраћамо Њему, воља злога духа је да копира Божију вољу. Па за све потребна је биометрија, али човјек мора да спава, да би лијек (отров), који даје ђаво био дјелотворан. А да не би заспали на смрт у овом 21. Вијеку, кад су невиђено снажни удари на ум, ми морамо пазити на ум са мишљу о молитви; јер оспољити ум – то је циљ воље злога духа, јер ако завлада умом завладао је духом! Спавати греховним сном значи затворити очи у име свијета, тијела и ђавола: '' Јер је одрвенило срце овијех људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срце не разумију, и не обрате се да их исцијелим.'' Мат. 13,15. А ви, да би видјели очима, не спавајте свијетом отворивши очи за споља а затворивши за унутра; гледамо у пажњи чела да не би спавали ван пажње чела; поглед је расијан кад не уочава гледајући испред себе, али поглед не види у пажњи на детаљ на грани већ у пажњи на чело уочава детаљ на грани! Тако се чува ум од најснажнијег удара на свијест у историји; свјесност је будност, а ако није молитвена, онда је питање да ли се човјек може пробудити из греховног сна у који је запао. Буди се покајањем и преумљењем, док тврдо спава самооправдањем; самооправдање вијека је: свако има биометриска документа, нормално је да их и ја имам!? Иначе, кад човјек не види у пажњи чела детаљ испред себе, њему су мисли расијане и то га води у тјелоугодну дремљивост; ако хоћете да не западате у поподневни сан (''очи вам се склапају'') ви гледајте оштро испред себе у пажњи чела, које има мисао на молитву у духу!

Води рачуна на удисај у пажњи духа

Живјети вјером у Бога у три Лица, да би могли доживјети: ''И све што узиштете у молитви верујући, добићете.'' Мат. 21,22. У кога вјерујући, у остварење тог што иштемо!? Да , ако се поклапа са Божијом вољом, а Божија воља је – ЖИВЈЕТИ БОГОМ! Данас људи живе у телевизору, у забавама, у заблудама, у лажима, у нечасним работама; све из остварења свог тјелесног (чулног) ужитка у ком се крије СЛАВА СЕБЕ! Ту гдје живиш – ту и дишеш, дајеш живот зломе духу што се крије иза свега мртвог, које ми оживљавамо да бисмо ми били мртви; смрт је у нама присутна када ми немамо животворни дах. Све што ти траже – подај, само животворни дах не дај! А он се даје препуштајући душу вођству страног тијела. Значи – свега се до душе лиши (ако треба), душу немој предавати броју звијери, јер је Божија имовина! Животворни дах је осјећање живота у себи, осјећај струјања ваздуха у духу (удисај – издисај); јер ако је тај осјећај ван себе, то је срце отишло за очима и залијепило се за мртваца; зато живи и диши у себи, јер живимо Богом док дишемо славом Бога! Човјек овога свијета живи ђаволом (споља) и дише у слави себе. Зато Божији слуга дише у себи (духу) и унутрашњем богатству, гдје тражи Бога; док слуга овога свијета дише у новцу и спољашњем богатству. Док си богат колико си поништеног духа; низак, мали бориш се против своје гордости, огромности. А богат си уколико животни дах осјећаш у уздаху у духу! Удисај пада у духу, и заиста, пала ти је сјекира у мед, ушао си у огромно богатство! Јер удисај у пажњи духа, је дах који се улива у вјечност, зато је животворни дах. Дах који спаја с Богом, у духу који је вјечан; и зато га чувај смиреног, одвојеног од немирне спољашњости, молитве ради! Јер молећи се борац упоредо осјећа животворни дах у пажњи духа; има мисао о молитви у пажњи чела која гради мисао срца; молитвени дух борца брани од наметљивих злих духова из људи и оних бестјесних. Обрати пажњу на УДАХ, у пажњи очију видиш га, очију које уочавају испред себе. Јер удах преко духа улази у срце, гдје се вјечност крије! Слуга Божији удише Бога, удише здравље, водећи рачуна на удисај; док издише себе, с обзиром какав му је удисај био; шта је удахнуо Бога или.. јер са удахом и мисао ума увлачимо у срце, која навиком постаје мисао срца. Водећи рачуна да удишемо Бога ми ћемо на тај начин УДИСАТИ животворни дах; јер не водећи рачуна на удисај у пажњи духа ми ћемо удидати себе, а то је већ смртоносни дах, који води у вјечност без Бога; јер оно што треба да издахнеш, а то је себе – ти удишеш!? Заиста, води рачуна на удисај у пажњи духа, да то буде животворни дах који борац удише, удисај у сјећању на Бога; и да не буде смртоносни дах, удисај у сећању на себе! Себе се у издаху сјети: ''Диши Богом и Бог ће владати целим твојим бићем. Као што плућима удишеш и издишеш ваздух, тако мислима и срцем издиши себе из себе, а удиши живога Бога. Тако ће се Он уселити у тебе, Победоносни, Непобедиви и употребиће те за оруђе своје победе над злом у теби и изван тебе.'' Азбука победе. Свако на својој позицији нека има пажњу на удисај, јер зли дух то неће, но да се у твојој несвјесности удаха сам зли удахне у тебе. Јер у пажњи на удах ти у духу обитаваш, осјетићеш смиреност и радост; у издаху издахнућеш срце скрушено, то силно покајно стање, сузу и плакање за собом многогрешним! А зашто плакање? Па кад видим себе гордог, завидног, пакосног, среброљубивог, лажљивог, сујетног, у унинију.. сигурно се нећу радовати! У удаху у духу, у пажњи на УДАХ, тајна је самоконтроле; јер човјек вољом служи Богу али благодаћу добија снагу за живот у Богу. Удиши Бога, јер у супротном удисаћеш себе и преко даха ући ће у тебе пасивне мисли и осећања (зли дуси)!

Имај упоредо пажњу на очи и удах у духу

Пажња на удах у духу (унутрашњи уздах) треба бити константна; на граници ока човјек види унутрашњи уздах у уочавању удубљења испред себе; у уочавању боре на лицу свог саговорника, у уочавању ствари испред себе. Пажња на чело и пажња на очи бацају сидро, које јесте животворни дах, који пада у срце, ако је удах Бога. Борићемо се и нећемо стати – Бога удисати, у пажњи чела (на уму) мисао о молитви имати. Удар је велики на ум да мисли о себи и својим тјелесним (чулним) потребама; само да не мисли о молитви у пажњи чела! Јер тако пажња на удах иде до дубина срчаних, до центра живота, а не зауставља се на његовој периферији. Сав умни терет који је Бог допустио да борца узнемирава јесте СМИРЕНОСТИ ради! Стицање искуства у боју за душу своју... и деси се да ђаво у човјеку нападне на ум борца у циљу да га узнемири у духу; борац на граници очију види животворни дах (има пажњу на удисај у духу), и који је резултат? Осјећа дубоку смиреност! У пажњи очију, ту на граници погледа између спољашњости и унутрашњости (између спољашњег и унутрашњег ока) борац осјећа унутрашњи магнетизам; унутрашње око види Бога пратећи удах у пажњи духа, како? Имај упоредо пажњу на очи и удах у духу, ето тако! А Бог се види... сусрећемо се са Његовом благодаћу у духу. Успомена, то сјећање на Бога при сваком удаху... животворни дах у пажњи на удах у духу оживљавати. Шта оживљавати? Успомену на први удах! Како? Вјером! Јер Ријеч Божија објави: ''А створи Господ Бог човјека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.'' 1. Мој. 2,7. Самим тим пажња на удах у духу даје осјећај живота који је човјек првобитно имао! Удах вуче унутра, издах извлачи напоље; удах вуче преко духа (додир (пажњом) срца с горње стране)) у дубину срца. И сама пажња на удах у духу отвара очи, као што их затвара оживљавање идола; идол, о идол у суштини то си ти, планина тебе која те ограничава да од свога ''божанског'' величанства не видиш Бога испред себе. Идол је у суштини величање људске слабости у лику Зевса, Дијане или неког трећег, који ти даје за право да гријешиш против закона Господњег. А гријех јесте непажња на удах у предавању живота издаху: а гријех јесте непажња на чело; у пажњи очију борац има у виду пажњу на чело и мисао о молитви у пажњи на чело. Зашто баш мисао на молитву у пажњи чела? Удар на ум (мислену силу) од стране отуђивача (пажње на себе) је силовит! И зато у мисли о молитви у пажњи чела убацуј њен садржај! Али, пошто смо рекли да у пажњи очију борац има у виду пажњу на чело, шта заиста има у пажњи очију? Борац у пажњи очију има УДАХ У ДУХУ! Удах у ОСЈЕЋАЊУ Царства Небескога у нама! У пажњи чела је центар мисли исто као што је у пажњи духа центар осјећања. Одбрана мислене и осјећајне силе, то је тражење осјећаја призивајуће благодати у мисли о молитви. Видите ли важност имена? Јер ако призивамо благодат ми општимо; данас сам осјетио радост и ганутост призивајући Севастијске мученике, јер сам их осјетио у духу (обратили су пажњу на мене). А ја уздишем имена њихова, удишући животворни дах у духу, који осјећа призивајуће име. Већ мисао о себи и свом чулном животу (гром га убио) одвлачи пажњу од мисли о молитви у пажњи чела (''стави прст на чело'') и привлачи демоне (мртва имена) који хитају са услугама (предлозима), и тако човјек у мисли о себи и чулном животу излаже се демонским нападима: постаје демон (мртво име), без општења доживљава самољубље величине човјека 21. вијека.

Осјети очи и дух упоредо ( очи које гледају у дух )

Осећајни поглед је поглед затворен за све што отвара душу за демонске нападе. Поглед у себе, у дух који се види на оштром плану, у уочавању ствари испред себе. Осјећајни поглед јесте јер је везан са благодаћу Оног Кога призивамо (са Ким општимо) у духу. Очи гледају у дух, који осјећа очи и зато је осјећајни поглед; јер да срце пође за очима, човјек би се изгубио у несабраности и нашао се ван срца, повезавши се са демонском љубави.. Љубав, о та љубав, осјећај Бога у духу или осјећај злога ван духа; очи борца привлачи Љубав Божија у духу. Антихрист ће бити привлачан за очи; шта мислите.. лијеп, неодољив.. не него привлачан за очи, са његовим лажним обећањима. Ви чувајте очи у сиромаштву духа, у осјећању унутрашњем (духовном); у Љубави Божијој тамо нека вам и поглед тежи, ка унутра чујете ли, тамо нема ништа опипљиво; АЛИ ИМА ОСЈЕЋАЊЕ БОГА У ДУХУ: ''Јер шта ми то постоји на небу, и осим Тебе шта хте¬дох на земљи?'' Псал. 72,25. И зато, нека поглед тражи осјећање у духу унутра; поглед се увлачи у себе тражећи осјећај у духу, који је смирен јер поглед тражи свој дом; као корњача што се увлачи у кућу своју, тако се и борац погледом увлачи у унутрашњи дом духа, тражећи осјећај који га веже са Богом. Да би постигао тако узвишено стање духа, кад је он усхићен, радује се јер очи су се загледале у дух, нешто мора ПРИВУЋИ дух! ''Уста своја отворих, и привукох дух, јер заповести Твоје зажелех.'' Псал. 118,131. А које су то заповијести? Заповијести су љубав богоугодна! А љубав је осјећање; дух једино може привући осјећање које је везано са духом, јер дух је осјећање! Што ја то кажем? Осјети очи и дух упоредо ( очи које гледају у дух); осјети чело и дух упоредо, и обрадоваће се језик твој радошћу духа! Овдје ти причам о сабраности осјећања, у бунту против себе у корист Христа, да очи не лутају по разним фасцинацијама, да се не приљуљубљују за објекте посесивности и за то вањско ђубре вежу своја најплеменитија осјећања. ''Нико не може нагрдити човјека као он сам себе'', стара је изрека; човјек, који је храм осјећања, која за Бога вежу, постаје храм свакога отрова и ђубрета, која се приљубљују за посесивну спољашњост; зашто то побогу, питао би се љубитељ старе змије.. чувај очи, осјети очи које траже извор погледа у духу и дух ће од радости се привући осјећају очију! Шта је то посесина спољашњост? Корјен јој је у забрањеном плоду у Рају: ''И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.'' Мој. 3,6. Овдје се ставља апостроф на погледу – ''видећи'', ''милина гледати''; кад се поглед приљуби за серију, филм, екран, ауто, кућу.. спољашњост, гдје поглед не иде КА извору у духу већ ОД извора лута по милинама неблагодатне вансебности; и овдје се укључује бунт против себе: сви волимо да гледамо телевизор – НЕМОЈМО ДА ПОГЛЕД ЛИЈЕПИМО ЗА ТЕЛЕВИЗОР; сви волимо да гледамо милине, поглед да не можеш одвојити од њих, осјети очи и одвој се од било какве заслијепљености! Па, ми смо бунтовници против себе, јер Бог нам отвара ум да видимо значај поста и молитве; јесте, али ја и даље гријешим, катастрофа, шта да ти кажем! И баш због тога морамо бити бунтовници против себе: ''Гријех мој познадох, и безакоње моје не сакрих. Рекох: Исповиједићу против себе безакоње моје Господу, и Ти си опростио безбожност гријеха мога.'' Псал. 31,5.

Призивајте Христово име у крстоносном осјећању живота

Осјети очи кад си поред злих очију, осјети чело кад си поред безумних трговаца. Осјетивши очи борац се одваја од осјећаја погледа на спољашње благо; да, мислио сам на лијепи аутомобил, поглед на платну картицу коју је ђаво засадио модерним тражитељима нечег новог; али такође и крађу осјећаја очију од отуђивача, који нападају на ум; то су ти безумни трговци ''ни купити ни продати''. Безумни трговац може бити демон који нуди фасцинацију у замјену за душу; али може бити човјек, који безумним нападима покушава да ослијепи и да преусмјери поглед на његове опсјене. Ми смо борци, који се молитвом боримо против сваке врсте кодирања; и сигурно је да ће доћи безумни трговци у циљу да нам отму осјећај очију нудивши нам осјећај било чега споља у замјену. А ми у пажњи на чело (у осјећању на чело) да имамо молитву као помисао на контакт са Богом у осјећању духа (пажњи духа). Чула уграђена у људско тијело ( жалац у тијело) се боре против осјећаја крстоносног; чула која се морају контролисати са пажњом (осјећајем) унутар човјека; молитва не излази из човјека у циљу како би се човјек молио нечему чулном, молитва као главно оруђе против чула, и пост да не заборавим. Јер чим ријеч уђе у чула она постаје слуга духа ријечи, иако није молитвена ријеч она је немолитвена са силом да буди чула ка страстима; свијест о страсти, чула распојасана, јер требају чула да служе духу а не обратно. Призивање Господњег имена има ОГРОМНУ духовну силу ако знамо да се правилно односимо са собом; видите, поред отуђивача борац мора осјетити очи (имати пажњу на очи) што значи да се тиме одваја од утицаја духоизвлакача! И ту у упоредном осјећању духа (пажњу на дух) убацити Христову молитву значи разбити сами пакао молитвеном ријечју! Иако сте уморни и не знате и имате жељу да побјегнете у сан онда: ''Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.'' Мат.11,28. Призивајте Христово име у крстоносном осјећању живота и Бог ће вас чувати; јер сте то урадили у пажњи на себе и у осјећању очију и чела што је одвајање од неблагодатних отуђивања и припајање тражења благодати у пажњи на себе. Тјелесни отуђивач је тијело немирно јер је дух (осјећај Царства Небескога) одвојен од тијела; то су гонитељи молитвеника Божијих са тежњом да их увуку у свијет и свјетовни ум, зашто? Свјетовни отац не воли да му се син молитвено приближава Богу; видјеће син да је биометрија погубна за душу, и зато он све ради (шта је то љубав, човјече) да му усади свјетовни ум, јер Христов ум је трагалац за Истином; сине тражи цуре, лову до крова, мисли о скупим аутомобилима, о свјетском, а та спремност да живот даш Христа ради само може разгњевити моју смјерност: ''А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.'' Лука 21,16. На нама је да се правилно односимо са Богом, а то је: у пажњи очију (осјећај очију) гледати Бога у духу (осјећајна (духовна) пажња на дух); и у осјећању чела (пажњи на чело) ступити у молитвени контакт са Богом у духу. У пажњи очију видиш Бога или житеља Царства Небеског у пажњи духа, ком се молитвено обраћаш; само учини први корак: осјети очи, јер ако предаш очи компјутерском скенирању рожњаче ослијепићеш (духовнно)! Види једно од другога, па узимају Биометријска документа, али: ''Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води; оба ће у јаму пасти.'' Мат. 15,14. Осјетити очи после дугог путовања, лутања очију по привезаности за замку духа напољу; свјетовни дух је противник духу унутрашњем који се Богу моли; и он удара на врата ума у циљу да очи ослијепи својим присуством. Видите ли ту комбинацију осјећаја очију и осјећаја чела (ума) у коме је мисао о молитви? Све у служби духа смиреног Богу!

Не излази у чула да би се борио за дух чулима!

Ум је хладан, осјећај ума је осјећај духом. Дух досеже до ума, тако да осјећај чела (пажња на чело) је осјећај чела духом. Дух досеже до ума и обратно, то је пут уских стаза, духовни пут; већ кад човјек бира широки пут онда ум досеже до напољу, то је пут тјелесних (чулних) жеља. Огромни је удар на умну силу од стране свјетовног духа; свјетовни дух је хладан, демонске силе су мисаоне силе али које су изгубиле сваки осјећај. У овом тренутку кад је најснажнији удар на ум у историји, те силе су нам озбиљни противници. У старини су били Фарисеји и Садукеји и књижевници; законици, који су водили рачуна о слову закона Божијег; сво њихово знање је било хладно као што је хладно у демона. Велика интелектуална моћ без љубави тако би се могао окарактерисати интелектуалац 21. вијека: ''Зло ће вам доћи од начитаних.''- Свети Козма Етолски. Управо због тога што су много начитани људи 21. вијека ступили у умни посао без осјећања. А требало би да се ум погрузи у срце, да сваки умни посао осјећањем се ради. Већ кад то није тако... А то је кад очима видиш тајну преваре и привуче те, јер је речено: ''Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби: ја дођох да имају живот и изобиље.'' Јован 10,10. Чула су главно оружје против осјећања, у чулима крије се ђаво у циљу да га одвоји од осјећања; што значи: ђаво напада преко чула да узнемири дух у човјеку (осјећање)! Зато потенцирам на осјећању ока и чела, да се не би случајно чулима (преко чула) бранио од зла: ''А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други'' Мат, 5.39. Јер чулно се противити злу значи не трпити зло у духу; изаћи у чула значи извући дух из станишта, ући у нестрпљење! Зато немој излазити у чула, да би се противио злу чулима, јер у чулима је зао дух оружје за борбу! Пусти Бога да се бори за тебе, не излази у чула да би се борио за дух чулима! Ко те удари по једном образу значи; ко те покраде, понизи, опсује, итд; окрени му и други, што значи радуј се у прогонима, понижењима, лишавањима, итд; радуј се духом, јер ако се будеш радовао или туговао чулима, радоваћеш се ропству духа (дух заробљен чулима). А ти у осјећању чела (на уму) да увијек имаш Христову молитву; и у осјећању ока имај дух на вратима срца; у осјећању чела имај дух на вратима срца! Видите, човјек не излази из себе, да би заимао Бога у себи: ''Господ испитује праведника и безбожника; а који љуби неправду, мрзи душу своју.'' Псал. 10,5. Безбожник је онај који нема Бога у себи, кога је привукла тама овога свијета. Бог се чува у себи од себе, како? Сталним призивањем Имена Божијег у осјећању очију и чела, јер осјећање очију (духом) води директно до извора осјећања на вратима срца; и осјећањем чела, осјећањем које одваја додир чела од демонских сплетки, демонског додира чела отуђивачким мислима; дакле, конбинација осјећања очију и осјећања чела води директно до извора осјећања у духу! Духовне очи су осјећајне очи, осјећање очију које привлачи извор осјећања у духу; умност је осјећај чела (размишљање о молитви) који одваја од безумности, непажње на чело у пажњи на отуђиваче пажње са чела. Осјећајне очи и осјећај чела одвајају борца од изласка (духом) напољу и задржавају дух унутра; дух који се нада Имену Господњем и коме није нада у мртвом имену звјерињем: ''Блажен је човек, коме је Име Господње нада његова, и који не гледа на празноверице идолске и на враџбине лажне.'' Псал. 39,5.

У осјећању очију Бог у нама иступа пред нама

У пажњи чела, на челу помисли (мисао водиља), на уму - сјећање на Име Божије; и онда важи: ''Сјетих се Бога, и обрадовах се; размишљах, и омалодуши се дух мој.'' Псал. 76,4. ''Отргни из тешког сна лењости очи и ум наш'' говоримо у јутарњим молитвама; управо супротност уласку у сан греховни је сјећање на Бога у осјећању чела (додир чела осјећањем). Јер демон успављивач дира чело да успава човјека свјетовним сном и има помагаче у људима савладаним греховним сном; мислити земљом значи испуштати црни дим богозаборава. У пажњи чела мисао се зауставља на себе, што значи да се не испушта ван себе; у пажњи чела (на уму) мисао живи, каква мисао? Мисао о Живом Богу, управо овако: ''Како стећи страх Божји? Ма шта да радиш, мисли о присуству Божјем и никада се нећеш греху предати.''Св. Јован Златоусти. Задржавајући се на себи борац у ствари осјећа очи и чело; осјећај очију значи осјећај себе, свог погледа који се крије у духу, осјећању мира и радости унутар нас. Главни посао борца је молитва, ту је смисао постојања делатника – У ОПШТЕЊУ! У осјећају очију видимо Бога, у осјећају чела мислимо о молитви, директној вези са Богом; у осјећању очију стално је Бог пред нама, док је у нама мир и радост Христа ради! Отуђивачи су ту да отму осјећај очију и чела и да га предају биометријском скенирању или својим чулним манипулацијама; и шта нам је чинити, кад осјећамо немоћ наспрам ''свемоћног'' система звијери? Пустимо Свемоћног Бога да влада кроз нас и нашу немоћ! ''Свемоћни'' систем звијери је чулни и он дјелује преко чула; демони шаптачи и људи викачи надражују чула, да чула вичу у нама и надвикују дух који се моли; да дух обрати пажњу на чула, а не обратно!? Наспрам борца људи су викачи и демони шаптачи у циљу да мисли смуте и очи ослијепе свијетом, чулима (тијелом) и ђаволом; зато борац осјећа додир очију да виђење буде пут унутра, гдје борац види (у осјећању) Бога; и осјећа додир (пажњом) чела у мишљењу о молитви. У духу Бог, напољу (ван нас) ђаво; и зато, коме пажњу посвећујемо – тај дјелује преко нас! У осјећању очију Бог у нама иступа пред нама, како? Крстом својим! ''Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају'' Јевр, 2,18. Већ кад погледом срце дамо вани, спољном (илузорном) богатству, и пажњу поклањамо (поклањамо се) илузионисти! Задржи очи у себи осјећајући очи и немој им дати да лутају осјећајући зле духове скривене у богатству напољу (од себе)! И осјети чело да га не би дирао ''свемоћни'' систем Антихриста; немој ми улазити у мозак, ту је ум, ситему звјерињи...И зато имам пажњу на чело и у тој пажњи призивам Христово име. Ја сам борац који собом губи сваку битку са ђаволом, али добија сваку битку Богом! А знате ли ако сте примили биометрију са тим скенирањем чела ушао вам је ђаво у мозак; тако да такав зависник (од система звијери) на уму (мисао ума) лута по простору; али на ум може пасти свашта и ако га печатирамо бројем звијери та зависност улази у срце и постаје мисао срца. О драги моји, мисао срца чини све у нашим животима; јер ту је срж живота. Мисао ума ствара навику и ако ђаво успије да мисао ума окупира човјеку, та мисао навиком постаје мисао срца и човјек постаје налик на оно што мисли срце! А, очи, очи гледају како Богу да се свиде; зато у осјећају очију борац се труди како Богу да угоди! Осјећај очију је додир очију осјећањем, а то је пажња на очи. Богу угодимо ако гледамо у осјећању очију на дух на вратима срца и, упоредо, мислимо о молитви у пажњи чела; орјентација , у смислу да ли угодимо или не угодимо Богу је не чињење у Име Бога.

Пропуштено вријеме јесте дато удисају злих ријечи, мисли и дјела

Молитвеник се моли у додиру очију осјећањем; и тако, у пажњи на себе, срце одговара на клијетну молитву неком угодношћу; шта мислите, борац угађа земљи срца? Не, он угађа Богу у срцу, па Он шаље благодат која се огледа у некој угодности у срцу. Без осјећања очију (додир осјећањем у пажњи очију) не може тијело бити свијетло! ''Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.'' Лука 11,34. Јер ако мислите да дух из очију може лутати по стварима (привезаностима) гдје срце за очима иде, а да у тијелу дух обитава - тамна вам је мисао! Молитвени дух лоциран код улаза у срце (додир срца пажњом с горње стране (на вратима срца)) се молитвом брани од немирних немолитвених духова: ''Од јутра стани код улаза у срце и именом Исусовим побеђуј непријатеље који се приближавају .'' Филотеј Синајски. А откуд сад осјећање очију? Па да очи не би залутале у заводљиву спољашњост и тамо срце оставиле. А откуд осјећање чела? Па да мисао не би лутала ван себе, него се задржала на себе! Да би одржао молитвени дух човјек МОРА презрети дух овога свијета; вансебни дух кога краси униформност (непосебност и безличност). Молитвени дух се лако губи кад човјек изађе из себе да се потражи у отуђености од себе; у бучној музици кафића и дискотека, у серијама и филмовима телевизизијских отуђивача пажње на себе, у играма и спортовима који живот (заборав на себе) значе; у тражењу себе по овостраном (забораву Бога). Кад већ знамо да се молитвени дух ЛАКО ГУБИ у прелесном доживљају овога свијета и себе у њему, везаност за `материјално у издаху свог живота умјесто за УДАХ Христовог Имена ствара унутрашње немире! Зато добро поведи рачуна о УДАХУ, јер ту је снага (пнеума) за изговарање Христовог Имена у мислима или дјелима! У пажњи на удах у духу (унутрашњи уздах) – молитва добија крила, летећи у наручје Очево; и ево починка од злих људи, страхова, малодушности и буре (у мислима): ''И рекох: Ко ће ми дати крила као голубу, и полетећу и починућу.'' Псал. 54,7. Јер пнеума је пуњење срца дахом и јесте од Пнеуме (Духа Светога), Која је покретач живота; и зато пуни срце (удахом) Христовим Именом, да не би издахом (не водећи рачуна на удах) пунио срце свијетом, тијелом и ђаволом! И зато се немој питати зашто зијеваш, јер не водиш рачуна о удаху, пнеуми у моменту молитвеном (приближавања Богу). Пажњу на чело и очи (осјећај очију и чела) повежи удахом са духом: колико је то потребно да мисао задржиш у пажњи на себе (осјећај чела) и поглед да задржиш на себе (у осјећању очију) само молитва зна у удаху животнога даха; јер се тако човјек уздиже изнад земље! Удишући дах ван пажње на себе човјек штети себи.. удишући (дајући живот) мртве ријечи, мртве мисли или мртва дјела; рецимо удише игрицу, жељу недуховну, машту сањалачку, мисао немолитвену, итд; и том приликом у издаху постаје сличан мртвацу који је управо издахнуо. Пропуштено вријеме јесте дато удисају злих ријечи, мисли и дјела; човјек мисли лошу (немолитвену) мисао, и дух те мисли удише у себе; човјек краде удишући дух крађе у себе; празнослови човјек и дух празнословља удише у себе; све су то духови који који су кућа саграђена на пијеску! Зато сваки трен молитвено снажите себе, тражите Бога у пажњи на себе: ''Тражите Господа и оснажите се, тражите лице Његово свагда.'' Псал. 104,4.

Није битно оно што видимо него оно што не видимо

Нападе демона и људи дочекај у удаху животнога даха у духу; ту је снага за одупирање насртљивим људима и демонима; кад се осјећај очију повеже са удахом у пажњи духа; и осјећај чела, у коме је (на уму) мисао о молитви, повеже са удахом у пажњи духа. У издаху је мисао о удаху и кад је већ тако, што је то што заиста издишемо? Себе, своје фрустрације, сво зло наталожено на нас годинама! Циљ нашега странствовања на земљи је стицање Духа Светога; и није стицање угледа у друштву, име у друштву не вриједи ништа, име у Богу значи све! Човјек 21. вијека се топи у мору (друштву) и од тога мора он не види Духа како се диже изнад воде. Бол је то за душу словесну кад види како му се браћа гуше у мору немирном: ''Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу,'' Рим. 9, 2-3. Та бол је зато што смо сви ми људи колико нас је на планети браћа и требало би да смо повезани ланцем љубави која од Бога исходи; а та љубав избија из дубине срца, срца у ком се Господ крије. И бити ће катастрофа, ужас, шта да вам кажем, јер љубав из срца људскога је охладила, што значи да Бога нема у њему. И хтјела би та заједница око ђавола да избаци љубав из срдаца наших и успијева, јер смо изгубили страх Господњи из срца нашега, а то је већ трагедија. И зато ће бити гром којег ће осјетити сваки појединац на овој планети, а Господ вас пита шта удишете, јер удисање бриге за овострани живот гради у нама безосјећајан дух ( дух који не осјећа Бога). И тај безосјећајан дух уђе у скупа кола и јача своју таштину, еј људи, удише таштину због свога богаства и друштвене моћи и то је врх куле; на дну су они сиромашни који чезну за истим тим колима и богаством; еј људи они удишу чежњу не за Богом и Законима Његовим већ исти онај безосјећајни дух као што богаташ има, али у другој форми. И зато молим и себе и вас да удишемо и да чезнемо за удисајем осјећајног духа, који осјећа молитве принијете Творцу. Само је то важно да баштинимо молитвени дух у нама тако одбијајући демонске насртаје Именом Христовим, све остало је бескорисно или мање или више штетно. А што штети човјеку него оно што мисли, осјећа или ради, а није у складу са духом истине; јер је речено: ''Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.'' Јован 4,24. А да не би штетило испред себе очима гледајмо молитву! Видимо ли је? Наспрам нас су отуђивачи, демони који су упрли очи да скрајну поглед са молитве; ево ти, погледај телевизор, цвијет, ауто, људе, удахни дах чулних љепота и остати ћеш без животворног даха! И зато гледај молитву! Видиш ли је? Не, рећи ће многи, али видим скупи џип! Па они виде таштину или чежњу за таштином у том истом џипу! И то су нам браћа, која су се одрекла себе ради материјалне основе (темеља) на којој граде саме себе. Бораца је мало, док је оних који су се одрекли имена свога (име је БРАТ), ради материјалне (тјелесне) користи много! И зато, браћо, гледајте увијек пред вашим очима у осјећању очију; испред ваших очију, у небудности на себе, демон је упро очи, да гледа нашим очима. Није битно оно што видимо него оно што не видимо, оно осјећајно што се крије иза тварног; јер ако нас тварно заведе отеће пажњу са врата срца, док сву нашу осјећајност упија дух – удахнимо у себе пажњу на себе, јер у пажњи на себе се буди молитвени дух!

Уочи ствари испред себе у осјећању очију, и бој се Бога

Осјећај ока тражи осјећај чела, које се моли; док демон се упиње да скрајне мисао на своју воденицу, сјећајући борца на живот с ове стране; погледај ово, погледај оно тамо, али немој у срце да сипаш молитву, јер то демона пече! Ђавоља посластица је срдачни контакт са људима чије срце напољу пребива (у новцу, рецимо); ми да имамо мир са свима, колико до нас стоји; и од јутра до мрака борбу за унутрашњи мир, у пажњи духа, призивајући Христово Име. На пољу чела многе се битке воде, то је умно поље; мисаоно поље у ком су укрстили мачеве Христос (Кога призивамо) из дубина срца и Сатана из висина гордости. У осјећању ока се задржавамо на себи; и повезавши осјећање ока са осјећањем руке, рецимо, дајемо могућност руци да добије снагу и прецизност ВЈЕРОМ! Уосталом: ''И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.'' 1. Сам. 17,49. Све у славу Божију борац ратује, да се Бог прослави у њему и кроз њега! И моли се у осјећању очију, јер у очима је виђење, и не замрзавање погледа на спољњи мамац; већ путања је од осјећаја ока до духа! У духу је сусрет Бога и човјека, ту је уздање у Невидљивог, Који се, вјером, одлично види! Осим молитве духом имамо то да осјећај ока тражи осјећај чела, то је већ молитва умом; јер је речено: ''Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.'' 1. Кор. 14,15. Све је повезано са осјећајем ока; народе Србски, ти заборави Бога и мапу пута који у Рај води! Осјећај ока ка себи стреми унутрашњем магнетизму духа; а ти си се од бриге за сретнију будућност упутио биометријској провалији; скенирање рожњаче је сурови спољашњи магнетизам, који веже душу људску за систем звијери! И зависник звјерињим очима гледа како да опстане у биометријској џунгли новог поретка ствари; његове очи вребају као лавић у потаји, заборавивши човјек да звијер не умије читати мапу која у Рај води. Та мапа јесу списи светих отаца, Свето Писмо, православно богословље и живот по њему. То је оно важно, суштински, што наш живот чини смисленим! Човјек не мора бити много паметан да уочи зло у спољашњем магнетизму биометрије; и свако ко чува вјеру у себи неће допустити да мамац биометрије истјера вјеру из њега! Јер та сурова условљеност од свеприсутности биометрије укида твоју слободну вољу да мислиш, осјећаш и говориш. Све је повезано са осјећањем ока, али ђаво лако данас отима мапу унутрашњости; потурајући мапу спољашњости звану: БИОМЕТРИЈСКА КАРТА ЖИВОТА; што значи – живот је споља, не тражи га унутра, док неко рече: ''Споља гладац, а унутра јадац''. И ето, уочи ствари испред себе у осјећању очију, и бој се Бога, да Га не изгубиш из своје унутрашњости; јер ствари, нарочито отуђивачи, испред борца знају да заведу пажњу на спољњи магнетизам; и зато се борац задржава на себи у осјећању очију, да не изађе из себе (сабраности) и уђе у расијаност. Заиста, видиш ли молитву? Ено је кад у осјећању очију видимо то што се дешава у осјећању чела; а шта видимо.. видимо мисао у осјећању очију; или демонска мисао види нас кад не осјећамо очи! Осјећај чела стопира ум да, у пажњи на себе, не буде извучен из себе, на поље вансебно (сатанско). Осјећај очију прати осјећај чела; видите, битку са Сатаном и његовим тјелесним и бестјелесним војницима борац добија у себи (не излазећи из себе) призивајући Христово Име! И ако видите молитву у пажњи чела (одакле мисао почиње), уздахнућете дубоко мисао о молитви (смјерница мисли); која садржи Христово Име и тјера тамне облаке отуђивачких мисли!

Не бјежи се од себе (пажње на себе) у контролу ума

Поље чела је молитвено поље, ако се пази на чело (пажња на чело); јер ту (на чело) су ударили моћници овога свијета да заувијек молитву у пажњи чела (приближавање Богу) преусмјере у ум контролисани свевидећим оком. И многи данас ''грицкајући сјеменке'' сједе испред екрана телевизора, компјутера, мобилног телефона и гледају у дух овога свијета. И борац трпи страшна искушења да изађе из пажње чела, гдје чува ум (пази на присебан ум) од лутања вани. Али да нема искушења човјеку бива све фино и лијепо, до тренутка кад ће морати да се суочи сам са собом; зато, немој се много одаљавати од себе (пажње на себе)! Јер ако одлуташ у просторе отуђивачке, а борац си, срце ће ти бити на мети отуђивача (пажње на себе)! Изведени из себе људи и демони вребају жртву у теби и мени, који пазимо на себе; да изведу из себе мене и тебе у простор вансебности, гдје влада дух овога свијета; да гледамо у дух овога свијета и изгубимо себе у њему. А ми требамо у осјећању очију (пажњи на очи) пажњу да усмјеримо на Дух владалачки у пажњи духа (на вратима срца). Рат је у сфери мисли. Отуђивачке мисли, које прати немиран дух, упорне су да покоре присебне мисли, које прати смирени дух. Зато, мисао заустави на себи и не отуђуј је, молитвену, у њену супротност! У осјећању очију удишемо унутрашњи уздах; док мисао, мисао у пажњи чела претварамо у молитвену. Видите, не бјежи се од себе (пажње на себе) у контролу ума; пустите серије, филмове.. снове; праћење спољних манифестација (отуђивачких мисли, ријечи и дјела); јер није џаба речено: ''За то су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.'' 1. Кор. 11,30. Слаби, болесни – лијени (за вјечно спасење) , немарни; спавају – сањају Амерички (материјалистички) сан звани илузија. Ко? Они, који не виде ништа у задржавању пажње на себи; али виде све у спољњим манифестацијама, које се стално мијењају. Молитва је та која, у пажњи на себе, улази у дубину смиреног срца; у осјећању очију видимо молитву у пажњи чела. И то је вјера, коју не подносе љубитељи спољних (оковидих) манифестација говорећи: ЈА ВЈЕРУЈЕМ САМО У ОНО ШТО ВИДИМ!? ''Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.'' Јевр. 11,1. Наши тјелесни непријатељи су вјерници у оно што виде, слијепци, чије срце за очима иде, борцу очи (осјећај очију) за срцем (смиреним Богу) иду! И стануће пред нас ти ''добротвори'' и урадиће све како би нас извукли из себе, не би ли умом пали; ''Падне ли ум, пада све.'' Преподобни Симеон Нови Богослов. Несумљиво да осјећај очију прати дах до дубина срчаних; и не прати серије, спортове, моду.. Осјећај чела прати молитвену мисао (мисао која приближава Богу), ту је свијест о молитви. Коме? Молитви Христу у срцу, с Ким смо у заједници у духу. Мисаона Змија, врши атак на ум борца преко оних који су ум предали свијету на чување; којима се мисао вуче по земљи, па у складу са тим празномисле, празнослове и злораде. У осјећању очију затварамо очи за визуелна оспољавања (лутања очију по спољашњим привезаностима); у осјећању чела мисао се задржава на себи, што значи да се не вуче, као змија (змијоподобно), по земаљским привезаностима. И тако, у осјећању очију, пратећи унутрашњи уздах, борац се ослобађа чулне надражености; и имајући пажњу на чело, борац у ствари, добија рогове (што је молитвена мисао) против отуђивачких (звјероподобних) мисли. У пажњи на чело је СТОП мислима ка споља и улазак у унутрашњост, молитвено тражећи Христа, Који живи у борцу. Већ ако у нама живи новац, сујета, људи, спољашњост.. тај, који у нама живи, има моћ над нама! Дај Боже да можемо са Апостолом Павлом рећи: ''А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.'' Гал. 2,20

Ум иде ка духу или иде од духа

Дилема на раскрсници, гдје се одвајају путеви; један пут води Небу, кроз себе; други води у вјечну погибељ, а то је кад човјек одлута од себе. Напољу (од себе) је широки пут са безброј могућности, богатство у различитости вјера, забава, путовања, тјелесних уживања; унутра је вир (дух) који вуче ум, који призива Христово Име (смисао). И о чему човјек треба бринути? Да смјести ум у тјелесна уживања, гдје је лењост духа; или да ум поједе вир духа, тај спој ума и духа, срце да се радује! ''Ипак не брини се једино о ријечима него више о томе да ти ум буде у срцу и да стоји пред Господом.'' Свети Никодим Светогорац. Несумљиво да ум иде ка духу или иде од духа, дакле, ум је раскрсница! Стријела љубави, која се умом рзапиње, у срце циља; оштрица јој је дух на вратима срца; видите, пажња на чело и пажња на очи је додир осјећањем, док сва снага усредсређена је на пажњу духа! И, ако си заиста рањен љубави Божјом, твоја молитва биће ти храна, а унутрашњи уздисај путања! Смиреноумље, то је путања ума ка духу; на другу страну сва друга '' умља'' ( као гордоумље, злоумље, безумље..) потичу од тјелесног ума, које је стари човјек ( јер стари човјек је тјелесни човјек). У пажњи чела ( на уму) човјек има молитву у пажњи духа; ван пажње чела, кад ум оде у вансебну сферу ум се спаја са демонским силама из ваздуха. Двије врсте осјећања, схватања љубави.. са тиме ум долази у додир; љубав спољна је веза са духовима из поднебесја, док љубав унутрашња је путања од ума до духа.. од пажње чела до смирености у Богу. Тијело претеже на страну Ада, сва та сластољубља и повлађивања тијелу. Али борац се треба борити да тијело духу потчини. Тјелесни ум је немиран, јер прати тијело; духовни ум је смирен, јер прати дух, у чијој пратњи је благодатна смиреност. Шта је то смиреноумље него упућивање ума на дух, не без жртве, а жртва је молитва ума у пажњи духа; чији је резултат срце скрушено и смирено. Видите, ум са мишљу оспољивачком излази из себе; док молитвена мисао је та која га сабира у себе. Док под оспољавачком мишљу спада материјализација ума, што значи одлазак ума за оспољивачком мишљу; мисао молитвена или мисао о молитви улази у простор невидљивог, гдје се ум спаја (повезује) са духом, а преко духа са срцем. Мисао, дакле, покреће ум из себе, док спољни магнетизам закива дух за мисао вансебну. Рецимо, неко нас је увриједио, ударио, оштетио.. и срце пође за мишљу оспољивачком, да језик добије снагу немира; угледали смо спољно богатство и срце нам пође за мјесто споља, гдје смо, преко оспољивачке мисли, ум уградили; док људи – оспољивачи ум уграђују у телевизор, мобилни телефон, компјутер, ауто, новац, у тебе, мене.... споља. Мисао која одваја од Бога у духу није молитвена, већ човјек умује по свијету, гдје мир и немир зависе од спољашњих околности; мисао која спаја с Богом у духу је молитвена (духовна), гдје борац умује по духу, и мир и немир зависе од утемељености у Богу. ''Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.'' 2. Сол.2,2.

Једино у Богу и са Богом можемо наћи мир, који сабира у себе
Слободни простор је простор пажње на себе; пажње на очи, то је онда кад уочаваш ствари, људе.. испред себе у осјећању очију; и пажњи на чело (ум) , гдје мисао о молитви разбија тамне облаке мисли заробљених у замке овог свијета. Човјек упада у ропство мисли, о, колико је то огроман простор; то је простор непажње на себе, а обраћања пажње на широке стазе живота. Слободни простор – то је простор човјекове личне (духовне) слободе, који се налази унутар нас; и ту, у тој уској стази од пажње очију и чела до пажње на вратима срца духовни човјек живи духовни живот! Осим молитвенога (духовнога) живота постоји материјални (недуховни) живот; све зависи с ким комуницираш; духовни живот је живот са Богом у молитви, недуховни живот је живот ван пажње на себе – нагонски живот, који изгони пажњу из себе. Док су пси, који живе по стихијама свијета (нагонски), не дозволимо себи да пробуде пса у нама. ''Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења. Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.'' Филиб. 3, 2-3. Зато, брате хришћанине, чувај смирени дух у себи! Како? Чувајмо ум и очи од тешког сна лењости с ове стране! То је кад осјећај очију гледа лист на грани, па сва пажња се утапа у дух, који је љубав; дакле, све наше антене окренуте су према духу на вратима срца, гдје се чује молитва упућена Богу у духу. И осјећај чела мисли о радњи коју ради, а то је молитва.. да не буде оно: опрости му Боже јер не зна шта ради! Или ћете тражити мир у људима и спољашности или у Богу кога стално призивате! Од вашег избора зависиће вам вјечност, која свима нама куца на вратима. Од лењости ума и духа потиче непажња на себе и дјеловање ван себе (у славу ђавола, опрости му Боже јер не зна шта ради). И тако дође криптовалута, електронски новац који ће нам заробити душу; и тако дође од отуђивача пажње у циљу да ви са вашим умом везе немате. А све то је почело са заробљавањем мисли, са људима у којима тражисте мир; а у људима мира нема, јер ''сваки је човјек лаж ''; једино у Богу и са Богом можемо наћи мир, који сабира у себе. Упалите телевизор и имаћете понуду заробљавања мисли, идите мислима по спољашњости и паднут ћете у искушење које заробљава мисли. Ум је мисао која се у срцу утемељује и у духу ствара као што се у свијету разара. И зато бирајте или да мислите као пси (нагонски) или да мислите о молитви као радњи која на Небо води; бирајте да ли ћете својом вољом ући у слободни простор који обасјава вашу личност или ћете ући у вансебни простор ропства који затамњује вашу душу. И зато драги борци бирајте смрт, далеко од живота у систему звијери који је све споља опколио, али не може никада заробити унутрашњи простор који је простор пажње на себе који је бијег у унутрашњост гдје дух свијетли свјетлошћу Божијом када призовемо Божије име у пажњи на себе. А ти се прени, па тражи осјећај присуства Божијег у себи стално призивајући Божије Име; са пажњом усмјереном на себе борац улази у простор духа, гдје Бога оживљава у себи. Већ са пажњом усмјереном ван себе борац улази у простор ропства, мислећи земљом он Бога убија у себи! ''Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.'' Кол. 3,2. Осјећај очију јесте духовни поглед у пажњи на себе који води до дубина срца; осјећај чела садржи у себи мисао (чело= ум) о Христовој молитви; људи, ово је молитвени простор у ком се борац налази у слободи духа. Већ ропство духа непажњом на чело и очи доводи до лењости и ропства мисли; то је онда кад мисли лутају по спољашњости (увредиоцима, таштини и сваком пасивном осјећању). Молитвена мисао у пажњи на чело тражи осјећај Бога у духу; исто као што свјетовна мисао тражи себе духу свјетовном (вансебном). Уосталом, простор слободе је у Богу (пажња на себе) и са Богом (молитвени контакт, комуникација с Небом); простор ропства је у свијету (ван себе) и са свијетом (комуникација са демоном (духом забаве, блуда, нестрпљења, новца, итд).

Здраво око и здрав ум не излазе из себе
Слобода духа јесте живјети у духу унутрашњем; гдје осјећај очију гледа дух који јесте осјећајан. Ропство духа јесте живјети у духу овога свијета који сав у злу лежи. Осјећај очију, које детаљно гледају испред себе, јесте антена која шаље сигнале духу; јер је пажња на очи упућена на дух унутра. Упечатљиво уочавање ствари испред себе у осјећању очију указује на пут ка унутрашњем богатству духа (бистре очи срца); уочи бору на лицу свог саговорника – уђи у њу погледом (оштар поглед) у пажњи очију (осјети очи); уочи удубљење исред себе, уђи (погледом) у удубљење испред себе и осјети очи (то што је изашло из очију је благодатни поглед). Орјентација у простору слободе у Богу или ропства у ђаволу у очима је; то добро да пазите јер ако хоћете смиреног духа да дочекате све могуће немире у свијету, пажњу на очи молим! Такво осјећање очију не да погледу да лута по немирима споља већ купи енергију Божанску коју смиреност духа прати и човјек може да се усредсреди на једини посао који га води спасењу, а то је Христова молитва. И зато поред немира споља од демона и људи, свијета који у злу лежи веома је битна орјентација очију (погледа). Драги моји, у нама је Царство Небеско које ми градимо у смирености духа или рушимо у многим лутањима погледа који се назива расијаност по вансебности. Здраво око јесте ући у осјећај ока, док уочаваш слова која читаш, детаље које гледаш у оштром погледу; кварно око излази из осјећаја ока и осјећај прелази у предмет који нас је заслијепио. ''Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше. Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.'' Мат. 6, 21-22. И зато је орјентација ока веома битна у животу борца, јер су напољу отуђивачи пажње; ти савршени извлакачи духа у простору гдје борац из небудности прелази на страну осјећања отуђивачког свијета. Зато молимо се Богу у духу и у осјећању очију и чела; нека наше царство буде унутрашње, које тражи веома битну орјентацију ока, а то је осјећај ока који стреми ка осјећању Бога у духу. Драги моји, здраво око је услов ваше борбе у смирености духа; кварно око се залијепи за спољашњост и прави немире у духу. Духовни простор се мора бранити од тјелесног простора, духовно око од тјелесног ока. Здраво око и здрав ум не излазе из себе; чујеш, пажња на себе то омогућава! Да се умом, у пажњи на чело, обраћаш Богу у духу унутра; и да осјећањем ока будно стражиш дух у себи! Не пренебрегните ово страшно упозорење: ''Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају.'' 1. Тим. 4,16. Ово страшно упозорење данас не чује готово нико, али то није битно! Битно је да ли ми појединачно пратимо инструкције Апостола! Што је то што нас извлачи из себе те се упуштамо у борбу са ђаволом на његовом пољу? Своја правда, те ради ње излазимо у простор вансебности; граја и вика домашњих отуђивача, јер наш одговор је НЕ Биометрији; страсти тјелесне којима се, у непажњи на себе, препуштамо. И ту орјентација ока је битна, јер или примаш сигнале од бјесова и људи – отуђивача споља, ван осјећања очију, али у осјећању отуђивача; или дајеш сигнале у осјећању очију Извору осјећања у духу на вратима срца, гдје ум прати осјећај очију призивајући Христово Име.

Осјећај ока смирује, јер осјећа Бога, Ког призива у духу
Осами се са Богом, да мир буде цар твоје осаме! У осјећању ока осами се са Богом, да енергија оштрог погледа, који улази у удубљење испред себе, уђе у дух на вратима срца преко осјећања ока. Ум, пратећи осјећање очију, стално призива Христа Кога осјећа у духу! Кад дођеш у осјећање ока које уочава детаљ испред себе, ум се онда бави Господом у срцу; Који јесте Дародавац благодатног погледа. Пажња на очи (осјећај ока) које детаљно виде испред себе, је путоказ уму ка унутрашњости до у дубину срчану; тада ум постаје делатељ Христове молитве, онај ум који због свога благочестивог назначења трпи разне напасти и искушења. Јер тај мир који у духу царује је мир Божији Кога призивамо у духу. И зато ђаво дела на наш ум, не би ли ум преусмјерио, не би ли га везао за вансебни дух овога свијета и дах повезао са (злим) духовима из ваздуха. Човјек 21. вијека је противник вјечности, јер потпуно предан спољашњем оставио је унутрашње, те се уподобио демонима. ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Такви су ти пријатељи, непријатељи, домаћи, сви око тебе, сви су пажњом напољу! Ово су озбиљне ствари, које могу уништити борца, ако и пожели да се уподоби људима – отуђивачима! А ти, борче, одвој се пажњом од њих! Како, питаш, одвојити се од ближњих? Са онима, на које си упућен, а и са онима који нису буди свјестан са ким имаш посла. То су људи који немају пажњу на себе, као демони, и чији праг стрпљења је низак. А ти поред њих обавезно да имаш пажњу на очи и чело и у мислима Христову молитву у пажњи духа! И то је све? Шаптачи, који су извукли пажњу онима који су пажњом напољу и борца извлаче да му мисао и око лутају у тренутцима небудним на себе! Ето ти га, пред тобом је шаптач, а ти буди у пажњи на себе и оставиће те демон; не заборави с ким имаш посла, са мисленим вуком који је побјегао (пажњом) из своје унутрашњоти; да не би био у Богу и Бог у њему.... зато демон тјера напоље све који не пазе на себе! Осјећај ока (пажња на очи) даје ти снагу, силу против греховног сна и људи из греховног сна; осјећај ока смирује, јер осјећа Бога, Ког призива у духу. Свети људи су бјежали у пустињу да не би долазили у контакт са људима отуђивачима; који пажњу држе у свијету и ван себе, ђаволу се тако уподобљавајући. Јер у контакту са људима који немају пажњу на себе и њихова пажња би се оспољавала и с тиме они би губили Бога из себе. Ти, борче, буди свјестан да пред тобом долазе људи који не пазе на себе, демони, који су упорни да те избаце из себе; и ти, који не пазиш на себе кад те тјелесна чула маме. И зато, одвој се од оних (тјелесних или бестјелесних) који не пазе на себе ПАЖЊОМ НА СЕБЕ; пажњом на очи које гледају избочину на стијени и пажњом на чело, која одваја мисао о молитви од додира отуђиваких мисли. Удар је на ум са свих страна около да се оспољи, да изађе из пажње на чело – да изађе у сусрет отуђивачима. Зато се у пажњи на чело молимо, чувајући ум од туђих мисли и усмјеравајући га на дух унутра, гдје је царство самоће са Богом. Вјетрови су то туђих утицаја и ситуација које се дочекују у пажњи на чело, да се ум не би оспољио; и пажњи на очи да око не би залутало одвојивши се од унутрашњости.

Кад изађеш из пажње очију и чела си у домету отуђивачких ријечи и дјела

Присебан, пажњом при себи; вансебан, пажњом ван себе. Дочекати све присебно – то је императив борца; себе вансебног дочекати присебно, човјече! Примјер: молитва! Правила су посластица за борца; радимо, рецимо, јутарње молитве – радост духа! И ђаво ти убаци мисао, која те најчешће избацала из себе, овог пута да те избаци из молитве у духу; ти присебно дочекаш вансебно мамљење... и шта ради ђаво? Одмах прелази на други мисаони мамац, јер његов циљ је ометати молитву борцу. При себи - при очима, при челу; ван себе – ван очију, ван чела! При очима – својим очима гледаш све око себе и у себи; при челу – својим мислима расуђујеш о свему око себе и у себи. Ван очију – туђим очима гледаш све око себе и у себи; ван (пажње) чела – туђим мислима расуђујеш о свему око себе и у себи. Други примјер: ''дијалог'' са домашњим отуђивачима! Свака ријеч има своју силу. Ријеч вансебног човјека упућена борцу, позива борца на вансебно поље, гдје се иначе састајемо са вансебним људима. ''Примићеш ти чип у тијело, Биометрија није ништа'', па многе отуђивачке ријечи. Знате, ово су ријечи ђавола, који излази из вансебних уста! И ти демони из људи, што траже ријеч која би угризла за срце небудног борца, вребају трен; зато не опустајте се у разговор са отуђивачима, још ако су биометријски обиљежени! Пажња на очи гледа оштро испред себе; пажња на чело мисао одваја од ријечи отуђивача... и мисао о молитви спаја чело са Богом унутра. И тако дочекајмо СВЕ отуђиваче! У благодатном миру, радости и љубави, јер благодат претпоставља све људе да су добри. Већ кад изађеш из пажње очију и чела си у домету отуђивачких ријечи и дјела, јер си на пољу отуђивача! Зато те пажња на чело одваја од отуђивачких ријечи, мисли и дјела и отвара унутрашњи простор од ума до срца; гдје те бодре сви свети да истрајеш у духу. Примјер трећи: излазак (егзит). Вансебни човјек не живи у себи једино ''живи'' ако изађе из себе. Такав човјек је просјечан човјек 21. вијека. Ви знате да су свети оци људи који су присебно живјели и држали до келије. У тој келији већином није било ништа и они су сами у њој доживљавали благодатни мир и радост од њихових молитава. Молитвеник Божији у себи призива Господа и вањски простор за њега значи оспољавање. 21. Вијек је вијек савршеног оспољавања, то је вијек у којем човјек проводи вријеме у соби али не сам, телевизор и екран су егзит ума ка вани. И цијели систем човјека 21. Вијека позива на егзит, излазак ума ка вани, док унутра зврји празнина. У том вјечном непричању са Богом у себи видите, човјек може да буде и сам у соби а да му је ум у телевизору. Умом вани човјек треба да преусмјери пажњу ка срцу, унутра да нађе разлог своје смирености; кад те оспољи оспољивач (демон или човјек) или кад си поред оспољивача – ОБРАТИ ПАЖЊУ НА ОЧИ! Демон не обраћа пажњу на своје очи него је упро очи на твоје очи; у циљу да те изведе из себе (пажње на себе); у пажњи на очи вријеме прелази у вјечну садашњост, јер ту је улазак у унутрашњост. Осјећај очију које оштро виде испред себе улази у дух који осјећа Бога у вјечној садашњости; И ту, у оштром (благодатном) погледу и (осјећајном) виђењу Бога, пажња на чело покреће увијек делатни ум на унутрашње делање Христове молитве. Док около вребају демони и у људима оспољеним се настањују, ти буди присебан и чувај се од људи који су изашли напоље!