Грчки Рулет

Svetski mediji su preneli dramatične slike sa ulica Atine, gde su se opšte demonstracije grčkog naroda pretvorile u žestok sukob između policije i jednog dela demonstranata. Letele su kamenice, molotovljevi kokteli, gorele su banke... Tragičan ishod – troje mrtvih u “Marfin” banci, veliki broj povređenih i polupan grad. Kolevka demokratije, koja je ovih dana proglašena kolevkom bankrota, vapi za pomoći ostatka evropske porodice i pruža ruke prema “spasiteljima” iz MMF-a. Mnoge evropske države, među kojima je prednjačila Nemačka, puno su se “femkale” da pomognu prezaduženim Grcima. Svi su bili kivni zbog ovih “antičkih trošadžija”, koji su vešto prikrivali svoje finansijsko stanje od svoje familije. Na kraju pomoć je konačno odobrena u vidu novog kredita, ali je budućnost Grčke još uvek prilicno nesigurna, pogotovo zato što danima vlada opšti haos i potpuna blokada cele zemlje.

Budući da smatram da je u globalnom svetu, u kome se sve zasniva na novcu i interesu, ekonomija broj jedan tema - pokušao sam da što više saznam o ovom dogadjaju. Ne samo zbog tradicionalnih simpatija prema “pravoslavnoj braći” nego i zbog činjenice da se ovakav scenario vrlo lako može ponoviti i kod nas. U srpskim medijima sam mogao da pročitam samo dobro oprane vesti, propuštene kroz nekoliko filtera, koje su vrlo slične onima koje prezentira većina svetskih mejnstrim medija. Velika javna potrošnja, preveliki izdaci za penzije i plate, loše poslovno okruženje i sve tako u krug. Poznavajući stavove naših ekonomskih eksperata i novinara, obratio sam se Internetu kao poslednjem utočištu nas samoproglašenih otpadnika. Postoje neki zaista nezavisni svetski ekonomisti, čiji rad već duže vreme pratim i kojima sam zahvalan što u “demokratskoj” Srbiji nisam ostao slep kraj očiju, bar što se tiče nekih ključnih dogadjaja, kao sto je Svetska ekonomska kriza. Tamo je priča bila dosta drugačija od one koju projektuju mnogi jastrebovi slobodnog tržišta. Po onome što sam uspeo da iščeprkam na netu, dužnička kriza nije samo nastala iznutra, već je neodgovorna Grčka vlast imala i veoma moćne spoljne saradnike. Na spisku saučesnika se nalaze velike američke investicione banke “Goldman Sachs” i “JP Morgan”, hedž fondovi udruženih investitora (među kojima se pominje i ime nama dobro poznatog Džordža Soroša), kao i “Dojč banka”. Uz skromno poznavanje bankarskih operacija, a pogotovo modernih finansijskih špekulacija, uspeo sam da donekle složim kockice. Kao prvo, “Goldman Sachs”, koji je tesno sarađivao sa ranijom Grčkom vladom, joj je početkom 2000-tih pomogao da lažira statističke izveštaje koji su prezentirani EU, kako bi Grčka bila primljena u Evrozonu. Kao drugo, pomenute banke i hedž fondovi su počeli da trguju sa CDS-ovima (Credit Default Swaps) – kreditnim derivatima, koji bi se u našem prevodu mogli nazvati osiguranjem od nevraćenog zajma.

Pošto nisam ekonomista po struci, unapred se izvinjavam čitaocima ako budem neprecizan u svom izlaganju i molim da me svako ko zna nešto više o tome ispravi i dopuni. Do skoro nisam ni sanjao da će se moje polje interesovanja proširiti na bankarstvo, ali sam učeći o globalnoj krizi, upao u jedan svet potpunog haosa, gde vlada neutoljiva glad i pohlepa za što većim profitom, što je potpuno promenilo neke moje poglede na svet. Sad bi mi bilo draže da sam prebacio kanal na “Farmu” ili “Velikog brata” i utonuo u Matriks normalnog i spokojnog potrošača.

Elem, ti CDS-ovi su nešto što je postalo omiljena igračka najvećih svetski finansijskih špekulanata u poslednjih pet godina. Mehanizam funkcioniše otprilike ovako. Ako jedan npr. penzioni fond želi da investira u neko preduzeće, on je ograničen kreditnim rejtingom koje to preduzeće uživa. Kreditni rejting dodeljuju privatne proceniteljske kuće kao što je npr. “Standard and Poor's”, “Moodys”, i “Fitch Ratings”. Ako preduzeće nema potreban rejting, penzioni fond ne bi mogao da mu pozajmi novac. U tom slučaju u pomoć priskače neka banka ili osiguravajuće društvo, koje izdaju penzionom fondu CDS (obveznicu nevraćenog zajma), kao pokriće za preduzeće kome se novac pozajmljuje. Ovi izdavači se obavezuju da će u slučaju bankrota tog preduzeća vratiti penzionom fondu celokupni dug. Ono što je u ovakvom poslu vrlo rizično je činjenica da izdavač CDS-a nije obavezan da za takvu operaciju izdvoji sumu novca jednaku datom zajmu, kao eventualno pokriće u slučaju propasti preduzeća za koje garantuje. Zakon čak ne ograničava ni izdavača CDS-a u broju ovakvih operacija, tako da on faktički može garantovati za neograničen broj klijenata bez jednog dolara izdvojenog za pokriće. Jedini garant celom poslu je što privatni procenitelj, tipa “Standard and Poor's”, “Moodys”, i “Fitch Ratings”, na osnovu naručene analize, tvrdi da se izdavač CDS-a visoko kotira i to mu daje opravdanje za sve hazarderske poslove. Ovako nastaje jedno vrlo opasno strujno kolo, u kome je dovoljno da samo jedno preduzeće bankrotira, pa da izazove lančanu reakciju. U celoj ovoj ludosti, pojavljuje se gomila špekulanata koji samo otkupljuju CDS-ove, bez namere da investiraju u neko preduzeće i jednostavno čekaju da to preduzeće propadne, pa da pokupe kajmak. Tako se razvilo čitavo jedno tržište ovih kreditnih derivata, gde banke i hedž fondovi jedni drugima zapravo prodaju opklade da će neko preduzeće otići na doboš. Ovakav način poslovanja ekonomisti su krstili kao “kazino kapitalizam”, koji je nastao na Wall streetu i jedan je od razloga nastanka globalne krize. U SAD-u se zbog ovakvih malverzacija “Goldman Sachs” i još neke banke nalaze pod istragom Senata, ali je u pitanju samo farsa, jer Wall street ima ogroman uticaj na Vašington i Baraka Obamu, koga su i doveli na vlast.

U slučaju Grčke, gospoda bankari su se igrali sa sudbinom cele jedne zemlje. Kako su se širile sve gore i gore vesti iz Atine, tako su rasli njihovi profiti od špekulacija sa CDS-ovima. Izvitopereni mozgovi su se kladili da će propasti cela država, na isti način kao što bi neko odigrao “siguricu” u sportskoj kladionici. Zato su pomogli Grčkoj vladi da sakrije finansijske podatke i čekali pravi trenutak da proglase vanredno stanje preko svojih medija! Vrlo je interesantno što su procenu kreditnog rejtinga Grčke, kao Portugalije, vršile upravo gore pomenute proceniteljske kuće “Standard and Poor's” i “Moodys”, koje su objavile da je Grčka u potpunom čabru (rejting BB+ ili “junk status”), što samo dovodi u sumnju objektivnost ove procene. Činjenica je i da “kazino kapitalistima” odgovara haos na ulicama Atine i opšta blokada grčke privrede, jer to samo podiže vrednost opklade. Neki politički analitičari čak tvrde da je ovo bio vrlo smišljen plan, da se preko Grčke zapravo napadne evro, kako bi se oslabio zarad sve slabijeg dolara. Finansijska oligarhija sa Wall Streeta bi tako jednim udarcem ubila dve muve, tj. srušila bi evro i ostvarila basnoslovne profite. Da li je to tačno i koji su sve razlozi takve operacije – to može biti tema neke druge rasprave.

Čak sam i na BBC-u odgledao jedan kratak petominutni prilog o opasnosti od špekulacija sa CDS-ovima, koje su britanski komentatori nazvali tempiranom bombom. Glavna opasnost je u tome što ove malverzacije nisu zakonom zabranjene, a javnost i političari u svetu nemaju dovoljno informacija i znanja da doskoče bankarskim lisicama, ili se prosto nalaze na njihovom platnom spisku. Na sajtu B92 je u biznis rubrici objavljena slabo propraćena vest pod naslovom “Grčku špekulanti teraju u bankrot”, u kojoj su preneta pisanja pojedinih nemačkih medija: “Osnovni razlog (krize) protiv koga se hitno mora krenuti u borbu jesu špekulacije na finansijskim tržištima protiv Grčke. To je potpuno iracionalno. Grčka nije bankrotirala, nego su je finansijski moguli – hedž fondovi, velike banke i finansijski moćnici – takozvanim osiguranjima od nevraćanja kredita (Credit Default Swaps) ciljano oterali u bankrotstvo. Paketom pomoći zato bi istovremeno trebalo potpuno zabraniti tu vrstu osiguranja. Medjutim, u nastavku tog istog dana, u puno gledanijoj emisiji na B92 “Stanje nacije”, tema emisije je upravo bila grčka kriza, a gosti su bili vrlo uticajni srpski ekonomisti. Tokom cele emisije ni gosti ni voditeljka se nisu osvrnuli na ovu verziju priče, već su nastavili teoriju o neefikasnoj i rasipničkoj državi.

Ono što mene kao laika i zabrinutog, samoobaveštenog gradjanina interesuje, je zašto niko od naših političara, ekonomista, eksperata, stručnjaka, gurua, prosvetitelja, novinara, boraca za ljudska prava i prava životinja, ne govori ništa o ovoj verziji priče? Nama su i SEKU predstavili kao da je to nešto što je palo s neba, pa sad čekamo onu sovu sa limenke od “Guarane” da dođe i spasi celu stvar! Pitajte bilo kog prolaznika na ulici šta zna da kaže o nastanku globalne krize. Ne bi to, verovatno, znalo ni pola naših vrlih intelektualaca, koji inače uvek imaju spreman odgovor na svako pitanje. Fora je u tome, što oni koji su upućeni u celu priču, namerno drže narod u mraku, kako bi sve svoje kombinacije, prevare i neuspehe mogli da svale na svetsku krizu. Ćuti se verovatno i zbog gomile donacija koje su pojedinci godinama dobijali od Soroša i ekipe, da ovde implementiraju slobodno društvo, sa još slobodnijim tržištem. Interesantno je da se u našim medijima nije puno pričalo ni o istom scenariju koji se pre Grčke desio na Islandu. Ćuti se i zbog umešanosti MMF-a u sve ove mutne radnje “svetske finansijske mafije”. I na Islandu, kao i u Grčkoj, MMF se pojavljuje kao neka vrsta iznuđivača, koji je tu da izvrši pritisak da se vrate dugovi, koje su napravile marionetske vlade u sprezi sa bankarskim kartelima. Dugovi se naravno prevaljuju na pleća običnog naroda, kroz poreze i kresanje penzija i zarada, a narod nema pojma šta se dešava.

Kako da se o tome diskutuje u Srbiji, kad mi igramo kako MMF svira, da bi nam u prosjačku kutiju ubacili još malo svežeg kredita. Verovatno je nezgodno priznati, da i u „savršenim“ sistemima kakvi postoje u EU i SAD postoji kriminal i korupcija, samo na MNOGO višem nivou. Tamo kriminalci nisu kupoglave njuške sa debelim vratovima i ružnim cipelama, već izblazirani, nakvarcovani japijevci punjeni botoksom, koji ne kradu na asfaltu, nego se kockaju sa sudbinama čitavih naroda! Neprijatno je priznati da su EU i MMF u stanju da sve to zataškaju i rađe založe milione nevinih ljudi, nego da spreče nešto što se bez preterivanje može nazvati „finansijskim terorizmom“, od koga niko na svetu nije bezbedan. Ono što mi večeras neće dati da zaspim je pomisao da se možda u ovom trenutku, ili već sutra, može desiti da se neki bolesnici klade da će Srbija potpuno otići u kanal! Koliko sam upućen i mi uzimamo kredite kao blesavi, trošimo i uvozimo, a ništa ne proizvodimo niti izvozimo. Drugim rečima, savršen smo plen za bankarsku mafiju. Još kad na sve dodamo poslovičnu potkupljivost i neznanje naših vlasti, šanse za bankrot postaju još veće. Umesto toga nam svaki dan izlaze sa izjavama kako kriza prolazi, kako imamo odlične statistike i svi nas u svetu zbog toga hvale. Umesto da smo budni, oni nam kažu da mirno spavamo! Ko kaže da statistike naše vlade nisu iste kao i one Grčke? Ko? Mediji koji ćute? Ekonomisti koji se prave ludi? Političari? Sumnjam da naša policija, BIA, VBA, i ostali koji bi trebalo da štite ovu zemlju od svih spoljnih napada, imaju školovan kadar da se izbori sa ovako komplikovanim akcijama svetskih mastermajndova. Operativne metode naših bezbednjaka se uglavnom svode na praćenje, prisluškivanje, cinkarenje, ucenjivanje itd, a ove sofisticirane berzanske operacije su za njih potpuni SF. Pa setite se Mrkonjića i još nekih ministara (alo ministara!) koji nisu umeli ni da uključe kompjuter!!!! Najviše od svega bih voleo da grešim i da sam bespotrebno paranoičan. Međutim, ono što mi daje razlog da budem sumnjičav je ovaj zid ćutanja. Samo da se ne sruši na naše glave! Odrastao sam u jednoj propasti i hiperinflaciji, ne bih da živim u drugoj. Neka me neko vrati u Matriks!

Feđa Dimović - Beogradski Sindikat

хммм, нешто је затајио овај форум... =((