Верске Секте
Страна 3 of 4
Страна 3 of 4 • 1, 2, 3, 4
Re: Верске Секте
Слободна црква
Настала 1978. године, са седиштем такоће у Београду, и то пошто се један део отцепио од „Цркве
божије". Црква у СРЈ има 2 објекта и око 200 чланова.
• немају Свету Тројицу, него верују само у једног Бога и у Христа као посредника;
• душа долази у дете не преко Бога, него преко биолошког оца;
• не толеришу хијерархију, већ се залажу за аутономност цркве,
• не дају ученике у теолошке школе;
• ђаво/сотона јесте људско биће, а демон духовно.
Настала 1978. године, са седиштем такоће у Београду, и то пошто се један део отцепио од „Цркве
божије". Црква у СРЈ има 2 објекта и око 200 чланова.
• немају Свету Тројицу, него верују само у једног Бога и у Христа као посредника;
• душа долази у дете не преко Бога, него преко биолошког оца;
• не толеришу хијерархију, већ се залажу за аутономност цркве,
• не дају ученике у теолошке школе;
• ђаво/сотона јесте људско биће, а демон духовно.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Христова црква
Ово је једна од најзначајнијих верских заједница у Америци. Има око четири милиона верника. Код
нас има око 100 чланова. Карактеристика ове заједнице је да она није настала одвајањем од неких
других верских заједница, већ је заснована на жељи да се уједини расцепкано хришћанство, посебно
римокатолици, православни и протестанти, као и представници других верских заједница.
Што се учења тиче, држе се искључиво Библије. Сматрају да је хришћанство, присуством многих
цркава, вероучитеља, теолога, уопште светог предања, извитоперило учење и одвојило га од извора.
Зато се треба држати Библије. Сходно томе, немају класичне богомоље, него обичне просторије. He
носе неку посебну одору, не крсте се када се обраћају Богу. Старешинство се бира на консултативним
скуповима. Централа је у САД. Финансирају се добровољним прилозима и наплатом школарине. Ово
је наднационална верска заједница, јер у својим редовима има бивше припаднике различитих вера и
конфесија, углавном интелектуалце.
Ово је једна од најзначајнијих верских заједница у Америци. Има око четири милиона верника. Код
нас има око 100 чланова. Карактеристика ове заједнице је да она није настала одвајањем од неких
других верских заједница, већ је заснована на жељи да се уједини расцепкано хришћанство, посебно
римокатолици, православни и протестанти, као и представници других верских заједница.
Што се учења тиче, држе се искључиво Библије. Сматрају да је хришћанство, присуством многих
цркава, вероучитеља, теолога, уопште светог предања, извитоперило учење и одвојило га од извора.
Зато се треба држати Библије. Сходно томе, немају класичне богомоље, него обичне просторије. He
носе неку посебну одору, не крсте се када се обраћају Богу. Старешинство се бира на консултативним
скуповима. Централа је у САД. Финансирају се добровољним прилозима и наплатом школарине. Ово
је наднационална верска заједница, јер у својим редовима има бивше припаднике различитих вера и
конфесија, углавном интелектуалце.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Новоапостолска црква
Настала је 1863. године у Енглеској, а убрзо се њено учење проширило на цео свет. Оснивач цркве је
„апостол" Фридрих Вилхелм Шварц. Централа ове цркве налази се у Швајцарској. У свету има око
пет милиона припадника новоапостолске цркве. У СРЈ има око 300 чланова. Основни циљ ове
заједнице јесте уједињење свих вера у једну хришћанску веру. Немају свештене одо ре, нити црквене
реликвије. Једини симбол је крст који израња из воде. а иза њега је Сунце.
Организација је заснована на строгој хијерархији. Основне организационе јединице јесу општине,
које обухватају више објеката. Главно вођење свих новоапостолских општина у власти је
велеапостола. Општине су уједињене у срезове, на чијем су челу срески апостоли. Интересантно је да
им је сам начин живота либералан. Дозвољени су пушење, алкохол и абортуси.
Настала је 1863. године у Енглеској, а убрзо се њено учење проширило на цео свет. Оснивач цркве је
„апостол" Фридрих Вилхелм Шварц. Централа ове цркве налази се у Швајцарској. У свету има око
пет милиона припадника новоапостолске цркве. У СРЈ има око 300 чланова. Основни циљ ове
заједнице јесте уједињење свих вера у једну хришћанску веру. Немају свештене одо ре, нити црквене
реликвије. Једини симбол је крст који израња из воде. а иза њега је Сунце.
Организација је заснована на строгој хијерархији. Основне организационе јединице јесу општине,
које обухватају више објеката. Главно вођење свих новоапостолских општина у власти је
велеапостола. Општине су уједињене у срезове, на чијем су челу срески апостоли. Интересантно је да
им је сам начин живота либералан. Дозвољени су пушење, алкохол и абортуси.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Христова црква малокрштења
Има око 100 чланова. Центар им је у Београду. To je малобројна верска заједница, и на светском
нивоу и код нас. Настала је одвајањем од пентекосталаца, који су чланство условљавали новим
крштењем, а ови су то тврдо одбијали, па су због тога, и на међународном нивоу, изопштени из
пентекосталне заједнице.
Има око 100 чланова. Центар им је у Београду. To je малобројна верска заједница, и на светском
нивоу и код нас. Настала је одвајањем од пентекосталаца, који су чланство условљавали новим
крштењем, а ови су то тврдо одбијали, па су због тога, и на међународном нивоу, изопштени из
пентекосталне заједнице.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Христова црква јеванђељске браће
Ово је убедљиво најмања верска заједница код нас. Броји 20 чланова.
Тумаче Библију, и то на свој аутохтони начин. Седиште заједнице је у Београду.
Ово је убедљиво најмања верска заједница код нас. Броји 20 чланова.
Тумаче Библију, и то на свој аутохтони начин. Седиште заједнице је у Београду.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Западноправославна црква
Догматски слична старокатоличкој цркви. Вођ је „архиепископ" Иван Дивљаков. Седиште је у
Београду, a броји око 2.000 чланова. Основана је 1875. године одвајањем од Римокатоличке цркве, а
центар је био у Швајцарској. Повод је било доношење прокламације о непогрешивости папе. Тада су
се неки римокатолички бискупи успротивили и одвојили од матице, основавши цркву под именом
„Старокатоличка црква". Она није била дугог века, услед снажног притиска Ватикана, поготово у
време два светска рата.
У Југославији постоји од 1921. године. Први бискуп био је Марко Калођера. Он је, међутим, без
обзира на то што је исказао лојалност Павелићу у време НДХ, изопштен на инсистирање Ватикана, а
убрзо после тога је и стрељан. Године 1985. и званично Старокатоличка црква за Југославију мења
назив у „Западноправославна црква". Разлике у односу на традиционалне православне цркве јесу
литургијске природе. Највиши орган је „свети синод", са седиштем у Њу Џерзију, у САД. Било је
више неуспешних покушаја уједињавања са Српском православном црквом.
Догматски слична старокатоличкој цркви. Вођ је „архиепископ" Иван Дивљаков. Седиште је у
Београду, a броји око 2.000 чланова. Основана је 1875. године одвајањем од Римокатоличке цркве, а
центар је био у Швајцарској. Повод је било доношење прокламације о непогрешивости папе. Тада су
се неки римокатолички бискупи успротивили и одвојили од матице, основавши цркву под именом
„Старокатоличка црква". Она није била дугог века, услед снажног притиска Ватикана, поготово у
време два светска рата.
У Југославији постоји од 1921. године. Први бискуп био је Марко Калођера. Он је, међутим, без
обзира на то што је исказао лојалност Павелићу у време НДХ, изопштен на инсистирање Ватикана, а
убрзо после тога је и стрељан. Године 1985. и званично Старокатоличка црква за Југославију мења
назив у „Западноправославна црква". Разлике у односу на традиционалне православне цркве јесу
литургијске природе. Највиши орган је „свети синод", са седиштем у Њу Џерзију, у САД. Било је
више неуспешних покушаја уједињавања са Српском православном црквом.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Реч живота
Седиште ове заједнице je y шведском граду Упсали. Лидер је Улф Екран, који је пастор цркве
„Реч живота". Ово је финансијски врло снажна организација, са изузетно агресивном пропагандом.
Мото ове зајенице је: музика, игра, весеље, велики хор и оздрављење. Савременом обрадом песама о
Христу желе да привуку што већи број младих. Болест такође сматрају последицом недовољне вере у
Бога. Из тога следи закључак да им се треба придружити.
Церемоније чудесног оздрављења спектакуларно су организоване. Чланови ове заједнице уверени су
да су заиста нешто посебно. Сарађују са „Удружењем еванђеоских свештеника и верника Србије",
које, иначе да кажем, сачињавају: баптисти, пентекосталци, Словачка евангелистичка црква, „Црква
божија", и још неке мање заједнице. Заједница има центре у Београду и Новом Саду, са око 1.000
присталица.
Седиште ове заједнице je y шведском граду Упсали. Лидер је Улф Екран, који је пастор цркве
„Реч живота". Ово је финансијски врло снажна организација, са изузетно агресивном пропагандом.
Мото ове зајенице је: музика, игра, весеље, велики хор и оздрављење. Савременом обрадом песама о
Христу желе да привуку што већи број младих. Болест такође сматрају последицом недовољне вере у
Бога. Из тога следи закључак да им се треба придружити.
Церемоније чудесног оздрављења спектакуларно су организоване. Чланови ове заједнице уверени су
да су заиста нешто посебно. Сарађују са „Удружењем еванђеоских свештеника и верника Србије",
које, иначе да кажем, сачињавају: баптисти, пентекосталци, Словачка евангелистичка црква, „Црква
божија", и још неке мање заједнице. Заједница има центре у Београду и Новом Саду, са око 1.000
присталица.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Универзални живот
Ова псеудохришћанска заједница настала је 1975. у баварском граду Вирцбургу, у Немачкој. Оснивач
је Немица Габријела Витек. To je жена „кроз коју је проговорио Христ". Формирала је тако заједницу
која се брзо проширила на свих пет континената, a 140 радио-станица на свету преноси „Христове објаве", које, опет, долазе преко Габријеле. Суштина вере, тако Габријела
преноси, садржана је у: „Дванаест заповести Исусових", „Христовој беседи на гори" и „Закону о
реинкарнацији и карми" који је постојао у аутентичној Библији, али га је цар Константин из ње
избацио. Такође, мећу најважнијим објавама је она о настојању мрачних сила да по сваку цену заврше
рад на стварању демонске државе, тј. „новог светског поретка". а Христ указује да су идејни творци
тог поретка САД, Ватикан и илуминати.
На популарност „пророчице" Габријеле посебно је утицало њено предвићање да he ce ускоро
раћати деца без душе. Убрзо после те изјаве из САД стижу вести о пројекту генетског инжењеринга.
Рачуна се да је број следбеника и симпатизера ове секте у СРЈ око 1.000. Секта ce y основи позива
на контакте „пророчице" Габријеле са Исусом Христом, те је, и поред обилатих гностичко-
синкретистичких елемената, „Универзални живот" сврстан у псеудохришћанске секте.
Заједница негује принцип „унутрашњег пута", духовне цркве Исуса Христа, као један слободан
скуп људи без принуде, свештенства, ритуала. Библија јесте света књига, али је кроз историју
извитоперена, те је аутентично и истинито оно што сад Исус Христос поручује преко „пророчице"
Габријеле. Путем „објава" Исуса Христа, „Универзални живот" темељи се, дакле, на принципима
„унутрашњег пута". Реализација „унутрашњег пута" има седам нивоа спознаје, a TO су: ред, воља,
мудрост, озбиљност, стрпљивост, љубав и милосрће. У ту сврху сврху реализације унутрашњег
пута, те достизања духовног савршенства препоручују се два курса медитације. Уосталом, даље нека
говоре илустрације. To cy исечци из аутентичних публикација ове по свему јединствене секте.
Ова псеудохришћанска заједница настала је 1975. у баварском граду Вирцбургу, у Немачкој. Оснивач
је Немица Габријела Витек. To je жена „кроз коју је проговорио Христ". Формирала је тако заједницу
која се брзо проширила на свих пет континената, a 140 радио-станица на свету преноси „Христове објаве", које, опет, долазе преко Габријеле. Суштина вере, тако Габријела
преноси, садржана је у: „Дванаест заповести Исусових", „Христовој беседи на гори" и „Закону о
реинкарнацији и карми" који је постојао у аутентичној Библији, али га је цар Константин из ње
избацио. Такође, мећу најважнијим објавама је она о настојању мрачних сила да по сваку цену заврше
рад на стварању демонске државе, тј. „новог светског поретка". а Христ указује да су идејни творци
тог поретка САД, Ватикан и илуминати.
На популарност „пророчице" Габријеле посебно је утицало њено предвићање да he ce ускоро
раћати деца без душе. Убрзо после те изјаве из САД стижу вести о пројекту генетског инжењеринга.
Рачуна се да је број следбеника и симпатизера ове секте у СРЈ око 1.000. Секта ce y основи позива
на контакте „пророчице" Габријеле са Исусом Христом, те је, и поред обилатих гностичко-
синкретистичких елемената, „Универзални живот" сврстан у псеудохришћанске секте.
Заједница негује принцип „унутрашњег пута", духовне цркве Исуса Христа, као један слободан
скуп људи без принуде, свештенства, ритуала. Библија јесте света књига, али је кроз историју
извитоперена, те је аутентично и истинито оно што сад Исус Христос поручује преко „пророчице"
Габријеле. Путем „објава" Исуса Христа, „Универзални живот" темељи се, дакле, на принципима
„унутрашњег пута". Реализација „унутрашњег пута" има седам нивоа спознаје, a TO су: ред, воља,
мудрост, озбиљност, стрпљивост, љубав и милосрће. У ту сврху сврху реализације унутрашњег
пута, те достизања духовног савршенства препоручују се два курса медитације. Уосталом, даље нека
говоре илустрације. To cy исечци из аутентичних публикација ове по свему јединствене секте.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
ОКУЛТИЗАМ И МАГИЈА
„Када уђеш у земљу, коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити, радити
дела онијех народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина твојега или
кћер твоју, кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по
тицама, ни урочник, ни бајач, ни опсенар, и који пита мртве. Јер је гад пред
Господом, ко год тако чини, и за такве Гадове тepa те, народе, Господ Бог
твој испред себе..." (5. Мојс. 18, 9-12)
Не само у горњем цитату, него на још много места у Светом писму проналазимо упозорења
сличног смисла. То је и логично. Будући да знамо да је антитрадиционализам заједничка црта свих
јеретичких верских група, онда код доброг дела тих група констатујемо присуство окултизма и магије
у њиховим верским службама.
Време у којем живимо има чудан темпо и чудне обичаје: екранизују се, или се објављују у стрипу,
многа научна, филозофска и уметничка дела, а уз један хамбургер и кокаколу могућно је, такоће у
облику стрипа, прочитати роман „Рат и мир". Можда је у данашње време стварно „de mode" веровати
у Бога на традиционалан, црквени начин, кроз живот у врлини, љубави и кроз веру у други долазак
Господа Исуса Христа, за који не знамо ни када ће тачно бити.
Зашто онда да не будем у оној „цркви" која тачно зна када ће бити други долазак Господа Исуса
Христа? Зашто да не припадам онима који не само што знају за скорашњи долазак Господа Исуса
Христа, него ће при томе једини бити спасени? Ово су питања која себи поставља кандидат за неку од
псеудохришћанских секти. Размишљање једног од претендената за псеудохиндуистичку или
гностичку секту било би: „Зашто уопште да верујем у бога и да га чекам, када са њим могу да се
обожим и да се са њим сјединим за само 20 минута медитације или применом окултно-магијских
вештина, за које мој учитељ каже да их је црква скривала од народа 2.000 година?"
Прилика је зато да се каже која реч више о окултизму и магији. Тим пре пошто је у нашем народу, чак
и код људи који себе сматрају побожним, доста присутан један специфичан тип религиозности,
познат као „релативизујућа религиозност". Наиме, на питање да ли верујете у Бога, присталице тог
облика религиозности одговарају: „Не знам, постоји нешто. Постоји нека сила. Постоји нека
равнотежа. Постоји нека енергија." Или: „Да, верујем, ето, славим славу, мада нисам крштен. Не
могу, бре, под старе дане!"
Уз све ово, неки, опет, манастир или цркву доживљавају као нешто застарело и превазиђено, у
најбољем случају као историјско место, а никако као богослужбени храм. У исто време они своју
духовност остварују кроз гледање у шољу, пасуљ, кроз астрологију, хиромантију, биоенергију, док у
неким круговима интелектуалаца бити „in" значи проучавати теозофију, антропозофију, спиритизам и
парапсихологију, упражњавајући их и дискутујући о својим искуствима на ту тему.
Зато ћемо се и задржати дуже на овој теми, јер је то неопходно за лакши прилаз хиндуистичким,
синкретистичким и сатанистичким сектама и за њихово лакше разумевање. У великој мери преузет је
текст о истој теми који је написао др Димитрије Калезић, а у књизи „Увод у религију".
Сама реч „окултизам" долази од латинске речи „occultus", што значи „скривен, тајанствен".
Окултизам, могли бисмо рећи, представља скуп знања о духовном свету и његовом утицају на човека
и природу, веровање у постојање тајних сила у човеку и природи, којима треба овладати и
искористити их.
Магија је, пак, вештина да се помоћу мистериозних поступака изазову дејства мистериозних сила.
Окултизам и магија, као сродне дисциплине, овде ће бити заједно третиране у контексту теме овог
рада.
„Када уђеш у земљу, коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити, радити
дела онијех народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина твојега или
кћер твоју, кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по
тицама, ни урочник, ни бајач, ни опсенар, и који пита мртве. Јер је гад пред
Господом, ко год тако чини, и за такве Гадове тepa те, народе, Господ Бог
твој испред себе..." (5. Мојс. 18, 9-12)
Не само у горњем цитату, него на још много места у Светом писму проналазимо упозорења
сличног смисла. То је и логично. Будући да знамо да је антитрадиционализам заједничка црта свих
јеретичких верских група, онда код доброг дела тих група констатујемо присуство окултизма и магије
у њиховим верским службама.
Време у којем живимо има чудан темпо и чудне обичаје: екранизују се, или се објављују у стрипу,
многа научна, филозофска и уметничка дела, а уз један хамбургер и кокаколу могућно је, такоће у
облику стрипа, прочитати роман „Рат и мир". Можда је у данашње време стварно „de mode" веровати
у Бога на традиционалан, црквени начин, кроз живот у врлини, љубави и кроз веру у други долазак
Господа Исуса Христа, за који не знамо ни када ће тачно бити.
Зашто онда да не будем у оној „цркви" која тачно зна када ће бити други долазак Господа Исуса
Христа? Зашто да не припадам онима који не само што знају за скорашњи долазак Господа Исуса
Христа, него ће при томе једини бити спасени? Ово су питања која себи поставља кандидат за неку од
псеудохришћанских секти. Размишљање једног од претендената за псеудохиндуистичку или
гностичку секту било би: „Зашто уопште да верујем у бога и да га чекам, када са њим могу да се
обожим и да се са њим сјединим за само 20 минута медитације или применом окултно-магијских
вештина, за које мој учитељ каже да их је црква скривала од народа 2.000 година?"
Прилика је зато да се каже која реч више о окултизму и магији. Тим пре пошто је у нашем народу, чак
и код људи који себе сматрају побожним, доста присутан један специфичан тип религиозности,
познат као „релативизујућа религиозност". Наиме, на питање да ли верујете у Бога, присталице тог
облика религиозности одговарају: „Не знам, постоји нешто. Постоји нека сила. Постоји нека
равнотежа. Постоји нека енергија." Или: „Да, верујем, ето, славим славу, мада нисам крштен. Не
могу, бре, под старе дане!"
Уз све ово, неки, опет, манастир или цркву доживљавају као нешто застарело и превазиђено, у
најбољем случају као историјско место, а никако као богослужбени храм. У исто време они своју
духовност остварују кроз гледање у шољу, пасуљ, кроз астрологију, хиромантију, биоенергију, док у
неким круговима интелектуалаца бити „in" значи проучавати теозофију, антропозофију, спиритизам и
парапсихологију, упражњавајући их и дискутујући о својим искуствима на ту тему.
Зато ћемо се и задржати дуже на овој теми, јер је то неопходно за лакши прилаз хиндуистичким,
синкретистичким и сатанистичким сектама и за њихово лакше разумевање. У великој мери преузет је
текст о истој теми који је написао др Димитрије Калезић, а у књизи „Увод у религију".
Сама реч „окултизам" долази од латинске речи „occultus", што значи „скривен, тајанствен".
Окултизам, могли бисмо рећи, представља скуп знања о духовном свету и његовом утицају на човека
и природу, веровање у постојање тајних сила у човеку и природи, којима треба овладати и
искористити их.
Магија је, пак, вештина да се помоћу мистериозних поступака изазову дејства мистериозних сила.
Окултизам и магија, као сродне дисциплине, овде ће бити заједно третиране у контексту теме овог
рада.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Магија и мистика
За разјашњавање појмова као што су магија и мистика морамо се, пре свега, оријентисати на њихову
практичну примену, с обзиром на то да реч „occultus" на латинском значи исто што и „мистикос" на
грчком. Затим ћемо разграничење извршити на пољу њихове примене.
У окултизму и магији скривено је циљ, ритуал, средство импресионирања следбеника, потврда
спиритуалне надмоћи, и оно преко чега се може господарити људима, пут којим се иницирају
следбеници и метод за господарење природом!, а самим тим и доказивање и показивање присуства
Бога у себи.
Мистицизам, пак, којег имамо у религији, има значење скривеног пута међуосећања, вере, љубави и
благодати између човека и Бога.
За разјашњавање појмова као што су магија и мистика морамо се, пре свега, оријентисати на њихову
практичну примену, с обзиром на то да реч „occultus" на латинском значи исто што и „мистикос" на
грчком. Затим ћемо разграничење извршити на пољу њихове примене.
У окултизму и магији скривено је циљ, ритуал, средство импресионирања следбеника, потврда
спиритуалне надмоћи, и оно преко чега се може господарити људима, пут којим се иницирају
следбеници и метод за господарење природом!, а самим тим и доказивање и показивање присуства
Бога у себи.
Мистицизам, пак, којег имамо у религији, има значење скривеног пута међуосећања, вере, љубави и
благодати између човека и Бога.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Магија и религија
Сличности:
1. И магија и окултизам, као и религија, јесу у свом деловању окренути ка оним
областима/елементима људског искуства који су изван власти човекове емпирије.
2. У далекој прошлости постојала је вишеструка међузависност. Негде магија иницира науку, негде
религију, а негде је обратно веровање иницира и уобличава магију, дајући јој на значају и дајући
упутства за живот човеку који, временом, кроз надолазеће искуство подиже ниво свог научног
сазнања. Корен ових међузависности морамо тражити у тадашњим питањима природне узрочности
и смисла, што иницира и магију и науку и религију, и где све троје траже те исте одговоре. Тако
ће се догодити да од окултних дисциплина добијемо науке: од алхемије ће настати хемија, од
астрологије астрономија, од врачања медицина.
3.И религија и магија одударају од материјалистичке филозофије и уопште материјалистичког
погледа на свет који сматра да је материја једина реалност.
4.И религија и магија верују у везу чулног и ванчулног света.
У одрећеним облицима званичних религија таоизма, шаманизма и неким облицима будизма магија
се практикује локално. Осим тога, код религија које одбацују сваку магију зороастријанства
(заратустријанства), јудаизма, хришћанства и ислама проналазимо код неких верника, приликом
одређених ритуала, заостале елементе магије и сујеверја. На пример, људи верују да ће излечити
оболелог везивањем крпица око цркве.
Разлике:
1. Пре свега, религија подразумева веру у Творца, а магија и окултизам у творевину (амајлију,
месец. звезде, и слично).
2. Из претходног следи став религиозног човека, изражен у делу молитве: „Оче наш /.../ нека
буде воља твоја /.../", док став окултисте следи из личне жеље за овладавањем видљивим и
невидљивим светом, то јест за влашћу над божанским вештинама и силама, а што је, како то они
гордо сматрају, плод њихове посебне надарености и вештине. Тај став гласи: „Нека буде воља
моја". Магија, дакле, развија код човека, баш оне тежње и ставове које је узео Сатана у тежњи да се
прогласи господарем света. Многе секте још истичу да је Црква крива што је вековима од
народа крила многе окултне технике и вештине, и тиме правдају своје постојање.
3. У филозофском погледу, религија је увек заснована на теистичком погледу на свет, а магија
на демонизму, пантеизму или чак на нематеријалистичком атеизму.
4. Религија религиозни људи и теолози, уопште не одбацују магију као могућност него њене
етичке вредности. Наиме, религија развија код човека љубав према другима, а магија супериорност,
гордост и власт над другима, а такође и извлачење користи од других.
5. Религија човека везује са Богом, а магија са демонима.
6. Када смо већ код демона, духовни свет о коме нам говори религија чине супстанцијално духови,
тј. анћели или демони, а окултистички духовни свет у добром делу представља дупликат
материјалног света („свет астрала", на пример, о чему ће бити речи касније), само што је он
сачињен од финије материје.
7. Надовезујући се на претходно, потребно је рећи још нешто. Док су, по религији,
супстанцијалнодуховна бића анђели и демони дати од Бога, по окултистичко-астралној структури
постоје бића која се зову „ларве" или „етрегори", који су производ ниских људских жеља, пожуда и
воље. Та духовна бића јесу, дакле, људски производи, а не од Бога дата.
8. Самим тим, ако Сатана не постоји као духовно биће, него као производ људске воље или жеље,
онда се тиме пориче и једна од основних библијских догматских поставки.
9. По окултистичким предвићањима, ера хришћанства пролази. То је период од 2.000 година који
је превазићен, који остаје иза нас и који човечанству није донео много, јер негује кукавички дух,
тражећи од човека да признаје грех и да прашта. Зато су окултисти ту да припреме другу,
супериорну расу људи која ће ући у „ново доба" „доба водолије", у златни
век духовно просветљених са чудесним моћима предвићања, читања мисли, левитације...
Сличности:
1. И магија и окултизам, као и религија, јесу у свом деловању окренути ка оним
областима/елементима људског искуства који су изван власти човекове емпирије.
2. У далекој прошлости постојала је вишеструка међузависност. Негде магија иницира науку, негде
религију, а негде је обратно веровање иницира и уобличава магију, дајући јој на значају и дајући
упутства за живот човеку који, временом, кроз надолазеће искуство подиже ниво свог научног
сазнања. Корен ових међузависности морамо тражити у тадашњим питањима природне узрочности
и смисла, што иницира и магију и науку и религију, и где све троје траже те исте одговоре. Тако
ће се догодити да од окултних дисциплина добијемо науке: од алхемије ће настати хемија, од
астрологије астрономија, од врачања медицина.
3.И религија и магија одударају од материјалистичке филозофије и уопште материјалистичког
погледа на свет који сматра да је материја једина реалност.
4.И религија и магија верују у везу чулног и ванчулног света.
У одрећеним облицима званичних религија таоизма, шаманизма и неким облицима будизма магија
се практикује локално. Осим тога, код религија које одбацују сваку магију зороастријанства
(заратустријанства), јудаизма, хришћанства и ислама проналазимо код неких верника, приликом
одређених ритуала, заостале елементе магије и сујеверја. На пример, људи верују да ће излечити
оболелог везивањем крпица око цркве.
Разлике:
1. Пре свега, религија подразумева веру у Творца, а магија и окултизам у творевину (амајлију,
месец. звезде, и слично).
2. Из претходног следи став религиозног човека, изражен у делу молитве: „Оче наш /.../ нека
буде воља твоја /.../", док став окултисте следи из личне жеље за овладавањем видљивим и
невидљивим светом, то јест за влашћу над божанским вештинама и силама, а што је, како то они
гордо сматрају, плод њихове посебне надарености и вештине. Тај став гласи: „Нека буде воља
моја". Магија, дакле, развија код човека, баш оне тежње и ставове које је узео Сатана у тежњи да се
прогласи господарем света. Многе секте још истичу да је Црква крива што је вековима од
народа крила многе окултне технике и вештине, и тиме правдају своје постојање.
3. У филозофском погледу, религија је увек заснована на теистичком погледу на свет, а магија
на демонизму, пантеизму или чак на нематеријалистичком атеизму.
4. Религија религиозни људи и теолози, уопште не одбацују магију као могућност него њене
етичке вредности. Наиме, религија развија код човека љубав према другима, а магија супериорност,
гордост и власт над другима, а такође и извлачење користи од других.
5. Религија човека везује са Богом, а магија са демонима.
6. Када смо већ код демона, духовни свет о коме нам говори религија чине супстанцијално духови,
тј. анћели или демони, а окултистички духовни свет у добром делу представља дупликат
материјалног света („свет астрала", на пример, о чему ће бити речи касније), само што је он
сачињен од финије материје.
7. Надовезујући се на претходно, потребно је рећи још нешто. Док су, по религији,
супстанцијалнодуховна бића анђели и демони дати од Бога, по окултистичко-астралној структури
постоје бића која се зову „ларве" или „етрегори", који су производ ниских људских жеља, пожуда и
воље. Та духовна бића јесу, дакле, људски производи, а не од Бога дата.
8. Самим тим, ако Сатана не постоји као духовно биће, него као производ људске воље или жеље,
онда се тиме пориче и једна од основних библијских догматских поставки.
9. По окултистичким предвићањима, ера хришћанства пролази. То је период од 2.000 година који
је превазићен, који остаје иза нас и који човечанству није донео много, јер негује кукавички дух,
тражећи од човека да признаје грех и да прашта. Зато су окултисти ту да припреме другу,
супериорну расу људи која ће ући у „ново доба" „доба водолије", у златни
век духовно просветљених са чудесним моћима предвићања, читања мисли, левитације...
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Осврт на историјат окултизма и магије
Као што смо већ навели, окултизам и магија прате човека још од праисторијских времена. Овде ћемо,
у најкраћем, дати координате историјског развоја, јер ће, приликом тематских обрада појединих
техника, секти и друштава, бити помињани и њихови историјски оквири.
Први збир „тајних знања" сакупљен је у античко доба у старом Египту и преношен је кроз генерације
с колена на колено. Посредством тајних канала чак су и после пропасти египатског царства сачувана
окултистичка упутства и искуства, која ће. поготову крајем 19. и почетком 20. века, а још више у
наше време оживети, и то највише кроз гностичке групе и друштва широм Европе.
У старој Грчкој, такоће, забележен је процват окултистичко-магијских вештина.
Следећи велики талас окултизма бележимо у доба хуманизма и ренесансе, уз појаву масона,
розенкројцера, илумината и теозофских и антропозофских друштава.
Своје знање и порекло, као и свој значај и ауторитет придају себи позивајући се на тајанствене
мудрости старог Египта пренете до тог времена заслугом витезова-темплара,
розенкројцера. Окултизам просто буја у то време, концентришући се обично у појединим круговима
интелигенције тога времена. Спиритистичка друштва, на пример, ничу на све стране, поготово у
западној Европи и Америци.
Трећи велики талас окултизма и магије јавља се крајем 19. и у 20. веку и то највише као последица
растућег материјализма и атеизма, кад окултистички писци отворено говоре да окултизам треба да
замени религију. Отуд данас толико синкретистички оријентисаних верских група.
Као што смо већ навели, окултизам и магија прате човека још од праисторијских времена. Овде ћемо,
у најкраћем, дати координате историјског развоја, јер ће, приликом тематских обрада појединих
техника, секти и друштава, бити помињани и њихови историјски оквири.
Први збир „тајних знања" сакупљен је у античко доба у старом Египту и преношен је кроз генерације
с колена на колено. Посредством тајних канала чак су и после пропасти египатског царства сачувана
окултистичка упутства и искуства, која ће. поготову крајем 19. и почетком 20. века, а још више у
наше време оживети, и то највише кроз гностичке групе и друштва широм Европе.
У старој Грчкој, такоће, забележен је процват окултистичко-магијских вештина.
Следећи велики талас окултизма бележимо у доба хуманизма и ренесансе, уз појаву масона,
розенкројцера, илумината и теозофских и антропозофских друштава.
Своје знање и порекло, као и свој значај и ауторитет придају себи позивајући се на тајанствене
мудрости старог Египта пренете до тог времена заслугом витезова-темплара,
розенкројцера. Окултизам просто буја у то време, концентришући се обично у појединим круговима
интелигенције тога времена. Спиритистичка друштва, на пример, ничу на све стране, поготово у
западној Европи и Америци.
Трећи велики талас окултизма и магије јавља се крајем 19. и у 20. веку и то највише као последица
растућег материјализма и атеизма, кад окултистички писци отворено говоре да окултизам треба да
замени религију. Отуд данас толико синкретистички оријентисаних верских група.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Елементи окултизма и магије
1.Окултистичке псеудонауке, теорије и правци
2.Окултистички феномени
3.Окултистичке технике и вештине
4.Окултно-магијски ритуали
5.Окултистичка друштва и секте
1.Окултистичке псеудонауке, теорије и правци
2.Окултистички феномени
3.Окултистичке технике и вештине
4.Окултно-магијски ритуали
5.Окултистичка друштва и секте
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Окултистичке псеудонауке, теорије и правци
Постоје многе окултно-магијске дисциплине, поддисциплине и правци. Овде ће бити наведене
најважније магијске дисциплине:
•теозофија
•антропозофија
•херметизам
•алхемија
• кабала
• астрологија
• екстрасенс правци
• нумерологија
• народна веровања и обичаји •спиритизам.
Постоје многе окултно-магијске дисциплине, поддисциплине и правци. Овде ће бити наведене
најважније магијске дисциплине:
•теозофија
•антропозофија
•херметизам
•алхемија
• кабала
• астрологија
• екстрасенс правци
• нумерологија
• народна веровања и обичаји •спиритизам.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Теозофија и антропозофија
Сама реч „теозофија" грчког је порекла, а преведена у духу нашег језика значи „божанска мудрост".
Као што су и стари гностици сматрали себе за поседнике правог, истинског знања о Богу, то важи и за
теозофе. Прва модерна друштва они оснивају крајем прошлог века. Тачније, 1875. године основано је
прво теозофско друштво у САД. Оснивачи су били Хелена Блавацка (1831-1891), иначе пореклом
Рускиња, и амерички пуковник Олкот. Године 1879. друштво се сели у Бомбај.
Настављачи/следбеници Блавацке и Олкота били су Ана Безант и Рудолф Штајнер, иначе оснивачи
антропозофије.
Антропозофија „човечанска мудрост" је, пак, специфично окултно знање о тајнама човечјег бића,
његовој суштини, судбини и његовом месту у свету. Све то знање постиже се специјалним духовним
методом који је познат само онима који су посвећени у тајна знања антропозофије. У порећењу са
теозофијом, овде се више тежи практичном и социјалном деловању на плану културе и свакодневице.
Оснивач антропозофије је Рудолф Штајнер.
Теозофија и антропозофија одбацују идеју Бога као личности. Бог је, по њима, моћ, мистична моћ
инволуције и еволуције. Он је свезнајућа и свемоћна присутност и потенцијалност.
По хришћанској догматици, човек се састоји од душе и тела, а по теозофији и антропозофији,
човека, осим душе и тела, чине и анимални, витални, астрални и духовно божански принципи. Стога
знање о себи, тј. истинска самоспознаја, долази преко овладавања знања и вештина из ових
дисциплина.
Смрт се такоће објашњава другачије, блиско хиндуистичком учењу, кроз један специфичан облик
реинкарнације. Дакле, смрт не постоји. Она је само прелаз из једног плана битисања у други, виши,
астрални тип, чиме се остварује ослобођење душевног и духовног принципа у човеку, од материје, тј.
физичког тела умрлог, у једно специфично стање које се зове „девашан" и у коме се, по „закону
карме", примају плодови свог претходног живота. (Карма = законитости у дешавањима у човековом
животу, сходно заслугама из претходног живота. Делује на принципу узрочно-последичне спреге „
ако онда", будући да је у основи свега принцип да ниједно лоше дело у једном животу не може проћи
некажњено и да ће казна доћи у једном од следећих живота.) Дакле, ако је, на пример, човек у
претходном животу толико спиритуално узрастао може се сјединити и са универзумом, а у супротном
може завршити у животињском облику.
С тим у вези објашњавају да је Господ наш Исус Христос две личности, а не једна. Наиме, у човека
Исуса уселио се дух Сунца Христос приликом Исусовог купања на реци Јордану. После Исусове
смрти на Голготи Христово Ја сјединило се са Земљом и делује као дух Земље и утиче на развој
човечанства.
И у окултистичким дисциплинама иначе, а такоће и у теозофији и антропозофији запажамо један
кривудави развојни пут од периода до периода, од друштва до друштва, са мањим или већим
философским или религијским садржајима у себи. Дешавало се да се на неким конспиративним
скуповима отворено служило Сатани, уз разноврсно богохуљење, гашење светиња,
жртвовање животиња, па и деце (непревазићено је, ипак, остало жртвовање 200 дечака Сатани, од
стране рашчињеног свештеника Жила Лавала у Француској).
Ипак, окултна знања и вештине се током времена све више уобличавају, систематизују и валоризују.
Данашњи окултисти, узимајући у обзир сав живи свет и планету Земљу, говоре о три вида битисања:
1. материјалном,
2. духовном и
3. астралном.
• Минерали припадају само првом, материјалном виду битисања.
• Биљке такоће припадају само првом, материјалном виду, а делимично и астралном.
• Животиње припадају материјалном, духовном и делимично астралном виду битисања.
• Човек припада и материјалном и духовном и астралном виду битисања.
Све четири врсте бића и сва три поменута вида имају:
• материју, супстанцу од које су направљени;
• принцип, суштину функционисања бића;
• силу, дејство бића.
С обзиром на то да се о материјалном и духовном виду битисања већ писало (јер то је основ
хришћанске догматике), а и иначе се више пише, прилика је да се каже нешто више о астралном
свету.
Астрални свет је, по тврћењу окултиста, одраз материјалног света, само на вишем нивоу
вибрирања супстанце. Састављен је не од обичне физичке материје, већ од флуидне, астралне.
Постоји седам елемената астралног света:
1.елементали астралне копије хемијских једињења. Њихова једињења такоће имају своје одразе
и душа су разних космичких дешавања, на пример временских прилика;
2.астроидеје то су копије наших жеља и мисли;
3.астрални клишеи то су слике наших речи и дела;
4.егрегори то су астрална бића која представљају производ заједничких мисли и воље разних
појединаца или група. Борба разних друштвених и политичких организација очитава се преко борбе
егрегора;
5. ларве астрална полусвесна бића. која су продукт наших страсти и ниских жеља (гурманство,
пијанство);
6. привремени астроми астрална тела која привремено напуштају физичко тело, на пример приликом
сна;
7. елементали то су душе умрлих. Пошто напусте тела умрлих, обуку се у апостоле. Ако су у
питању душе оптерећене гресима, живе у оном делу где је земљина сенка (што одговара паклу) а
ови други, заслужују да њихове душе, елементери, живе у миру, спојени са универзалним бићем
(што одговара рају).
Теозофија и антропозофија, нека буде дозвољен закључак, представљају донекле заокружене и самим
тим опште, темељне, па и уводне окултне дисциплине, које од почетка претендују да буду
надфилозофске, наднаучне и надрелигијске. Тако се много онога што је наведено примењује и
у другим окултним дисциплинама, техникама и вештинама.
Овој теми вратићу се још једном, дајући слику о деловању и утицају теозофских и антропозофских
друштава у 19. и 20. веку.
Сама реч „теозофија" грчког је порекла, а преведена у духу нашег језика значи „божанска мудрост".
Као што су и стари гностици сматрали себе за поседнике правог, истинског знања о Богу, то важи и за
теозофе. Прва модерна друштва они оснивају крајем прошлог века. Тачније, 1875. године основано је
прво теозофско друштво у САД. Оснивачи су били Хелена Блавацка (1831-1891), иначе пореклом
Рускиња, и амерички пуковник Олкот. Године 1879. друштво се сели у Бомбај.
Настављачи/следбеници Блавацке и Олкота били су Ана Безант и Рудолф Штајнер, иначе оснивачи
антропозофије.
Антропозофија „човечанска мудрост" је, пак, специфично окултно знање о тајнама човечјег бића,
његовој суштини, судбини и његовом месту у свету. Све то знање постиже се специјалним духовним
методом који је познат само онима који су посвећени у тајна знања антропозофије. У порећењу са
теозофијом, овде се више тежи практичном и социјалном деловању на плану културе и свакодневице.
Оснивач антропозофије је Рудолф Штајнер.
Теозофија и антропозофија одбацују идеју Бога као личности. Бог је, по њима, моћ, мистична моћ
инволуције и еволуције. Он је свезнајућа и свемоћна присутност и потенцијалност.
По хришћанској догматици, човек се састоји од душе и тела, а по теозофији и антропозофији,
човека, осим душе и тела, чине и анимални, витални, астрални и духовно божански принципи. Стога
знање о себи, тј. истинска самоспознаја, долази преко овладавања знања и вештина из ових
дисциплина.
Смрт се такоће објашњава другачије, блиско хиндуистичком учењу, кроз један специфичан облик
реинкарнације. Дакле, смрт не постоји. Она је само прелаз из једног плана битисања у други, виши,
астрални тип, чиме се остварује ослобођење душевног и духовног принципа у човеку, од материје, тј.
физичког тела умрлог, у једно специфично стање које се зове „девашан" и у коме се, по „закону
карме", примају плодови свог претходног живота. (Карма = законитости у дешавањима у човековом
животу, сходно заслугама из претходног живота. Делује на принципу узрочно-последичне спреге „
ако онда", будући да је у основи свега принцип да ниједно лоше дело у једном животу не може проћи
некажњено и да ће казна доћи у једном од следећих живота.) Дакле, ако је, на пример, човек у
претходном животу толико спиритуално узрастао може се сјединити и са универзумом, а у супротном
може завршити у животињском облику.
С тим у вези објашњавају да је Господ наш Исус Христос две личности, а не једна. Наиме, у човека
Исуса уселио се дух Сунца Христос приликом Исусовог купања на реци Јордану. После Исусове
смрти на Голготи Христово Ја сјединило се са Земљом и делује као дух Земље и утиче на развој
човечанства.
И у окултистичким дисциплинама иначе, а такоће и у теозофији и антропозофији запажамо један
кривудави развојни пут од периода до периода, од друштва до друштва, са мањим или већим
философским или религијским садржајима у себи. Дешавало се да се на неким конспиративним
скуповима отворено служило Сатани, уз разноврсно богохуљење, гашење светиња,
жртвовање животиња, па и деце (непревазићено је, ипак, остало жртвовање 200 дечака Сатани, од
стране рашчињеног свештеника Жила Лавала у Француској).
Ипак, окултна знања и вештине се током времена све више уобличавају, систематизују и валоризују.
Данашњи окултисти, узимајући у обзир сав живи свет и планету Земљу, говоре о три вида битисања:
1. материјалном,
2. духовном и
3. астралном.
• Минерали припадају само првом, материјалном виду битисања.
• Биљке такоће припадају само првом, материјалном виду, а делимично и астралном.
• Животиње припадају материјалном, духовном и делимично астралном виду битисања.
• Човек припада и материјалном и духовном и астралном виду битисања.
Све четири врсте бића и сва три поменута вида имају:
• материју, супстанцу од које су направљени;
• принцип, суштину функционисања бића;
• силу, дејство бића.
С обзиром на то да се о материјалном и духовном виду битисања већ писало (јер то је основ
хришћанске догматике), а и иначе се више пише, прилика је да се каже нешто више о астралном
свету.
Астрални свет је, по тврћењу окултиста, одраз материјалног света, само на вишем нивоу
вибрирања супстанце. Састављен је не од обичне физичке материје, већ од флуидне, астралне.
Постоји седам елемената астралног света:
1.елементали астралне копије хемијских једињења. Њихова једињења такоће имају своје одразе
и душа су разних космичких дешавања, на пример временских прилика;
2.астроидеје то су копије наших жеља и мисли;
3.астрални клишеи то су слике наших речи и дела;
4.егрегори то су астрална бића која представљају производ заједничких мисли и воље разних
појединаца или група. Борба разних друштвених и политичких организација очитава се преко борбе
егрегора;
5. ларве астрална полусвесна бића. која су продукт наших страсти и ниских жеља (гурманство,
пијанство);
6. привремени астроми астрална тела која привремено напуштају физичко тело, на пример приликом
сна;
7. елементали то су душе умрлих. Пошто напусте тела умрлих, обуку се у апостоле. Ако су у
питању душе оптерећене гресима, живе у оном делу где је земљина сенка (што одговара паклу) а
ови други, заслужују да њихове душе, елементери, живе у миру, спојени са универзалним бићем
(што одговара рају).
Теозофија и антропозофија, нека буде дозвољен закључак, представљају донекле заокружене и самим
тим опште, темељне, па и уводне окултне дисциплине, које од почетка претендују да буду
надфилозофске, наднаучне и надрелигијске. Тако се много онога што је наведено примењује и
у другим окултним дисциплинама, техникама и вештинама.
Овој теми вратићу се још једном, дајући слику о деловању и утицају теозофских и антропозофских
друштава у 19. и 20. веку.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Херметизам
Сам термин „херметизам" односи се на одрећене езотеричне списе и традицију из античког доба и
средњег века. У најпознатијем од тих списа, „Смарагдној табли", на афористичан начин говори се о
мистичној и магијској филозофији. Списи су названи херметичним, будући да су разумљиви само
упућенима, тако се термин „херметизам" користи као синоним за мистицизам. Херметизам у ужем
смислу речи, јесте учење о космичким елементима и њиховом магијском деловању на универзум и
појединца.
Сматра се да планете утичу на људска бића путем флуида анималног магнетизма општег посредника
којима су натопљена сва тела, а који се могу покренути дејством планета. Главни представник ове
теорије јесте лекар Парацелзус, док је Аустријанац Месмер, такоће лекар, отишао даље, тврдећи да се
не само планетарним подстицајима, већ еонима људског разума, па чак и додира, може утицати на
појединце, који се тако могу и лечити.
Сам термин „херметизам" односи се на одрећене езотеричне списе и традицију из античког доба и
средњег века. У најпознатијем од тих списа, „Смарагдној табли", на афористичан начин говори се о
мистичној и магијској филозофији. Списи су названи херметичним, будући да су разумљиви само
упућенима, тако се термин „херметизам" користи као синоним за мистицизам. Херметизам у ужем
смислу речи, јесте учење о космичким елементима и њиховом магијском деловању на универзум и
појединца.
Сматра се да планете утичу на људска бића путем флуида анималног магнетизма општег посредника
којима су натопљена сва тела, а који се могу покренути дејством планета. Главни представник ове
теорије јесте лекар Парацелзус, док је Аустријанац Месмер, такоће лекар, отишао даље, тврдећи да се
не само планетарним подстицајима, већ еонима људског разума, па чак и додира, може утицати на
појединце, који се тако могу и лечити.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Алхемија
Алхемија је једна од најстаријих окултних дисциплина. Представља знање и умеће постизања
дуговечности и физичке бесмртности помоћу еликсира начињеног од неплеменитог метала
претвореног у злато или од супстанце сличне злату. Сам овај чин физичког претварања
неплеменитог метала у племенити јесте само спољни и видљиви део космолошког принципа који је
невидљив, а о којем је говорено у поглављу о херметизму.
Алхемију бележимо још пре доласка Исуса Христа, и то у античкој Грчкој, Кини, Арабији готово
у целом свету. Рудари, топионичари и ковачи тако су у неким периодима слављени као свети људи.
Историчари религије говоре да су људи који су веровали у алхемијски принцип бесмртности најбрже
прихватали и хришћанску догму о вечном животу. Алхемија је, сматра се, такоће претеча једне науке
хемије, но управо развојем хемије и природних наука, те ширењем хришћанства, алхемија све више
постаје део историје. Последњи европски значајнији алхемичар је поменути лекар Парацелзус из 16.
века, који је сматрао да у човековом телу постоје еликсири које је могућно употребити за продужетак
живота. На његово учење и веровање надовезује се Месмер, а потом Елифас Леви, но њихове теорије
нису биле суштински алхемијске већ магнетско-магијске.
Алхемија је једна од најстаријих окултних дисциплина. Представља знање и умеће постизања
дуговечности и физичке бесмртности помоћу еликсира начињеног од неплеменитог метала
претвореног у злато или од супстанце сличне злату. Сам овај чин физичког претварања
неплеменитог метала у племенити јесте само спољни и видљиви део космолошког принципа који је
невидљив, а о којем је говорено у поглављу о херметизму.
Алхемију бележимо још пре доласка Исуса Христа, и то у античкој Грчкој, Кини, Арабији готово
у целом свету. Рудари, топионичари и ковачи тако су у неким периодима слављени као свети људи.
Историчари религије говоре да су људи који су веровали у алхемијски принцип бесмртности најбрже
прихватали и хришћанску догму о вечном животу. Алхемија је, сматра се, такоће претеча једне науке
хемије, но управо развојем хемије и природних наука, те ширењем хришћанства, алхемија све више
постаје део историје. Последњи европски значајнији алхемичар је поменути лекар Парацелзус из 16.
века, који је сматрао да у човековом телу постоје еликсири које је могућно употребити за продужетак
живота. На његово учење и веровање надовезује се Месмер, а потом Елифас Леви, но њихове теорије
нису биле суштински алхемијске већ магнетско-магијске.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Кабала
Кабала је мистични огранак јудаизма и грана се на две традиције: спекулативно-метафизичку и
магијско-практичну. Група текстова која се назива „кабала", садржи два списа: „Сефер", или „Књигу
постања", написану око 3. века наше ере, и „Зохар , или „Књигу славе", написану у 12. веку.
Осим ових двеју књига постоји и већи број мањих текстова и коментара. Традиција кабале стоји
у блиској вези са гностицизмом, а неке од њених идеја потичу из раног јудаизма. Бог је у кабали
бесконачна светлост од које се цело створено биће еманира кроз 10 сукцесивно порећаних сфера које
се зову сефироти. Сефироти представљају божје атрибуте: највиша власт одговара првом сефироту,
затим следе мудрост, интелигенција, љубав, моћ, самилост, вечност, величанственост, постојаност и
слава. Мада је грех одвојио човека од сефирота, он још увек може да се врати преко њих извору
светлости. Следбеници кабале тврде да се до просветљења може доћи помоћу медитација на
божанска имена и 22 слова хебрејског писма. У раном средњем веку кабалисти су се тајно скупљали
да би се подучавали овој вештини. У оба аспекта централно место заузима дијаграм познат као „дрво
живота", који се, као што се види на слици, састоји из 10 сефирота, тј. десет кругова који
представљају божје еманације. Свака од њих одговара по једном атрибуту божанства, који може бити
атрибут човека. Десет сефирота повезано је са 22 стазе које представљају алтернативне путеве ка
спајању са Богом.
Кабала је мистични огранак јудаизма и грана се на две традиције: спекулативно-метафизичку и
магијско-практичну. Група текстова која се назива „кабала", садржи два списа: „Сефер", или „Књигу
постања", написану око 3. века наше ере, и „Зохар , или „Књигу славе", написану у 12. веку.
Осим ових двеју књига постоји и већи број мањих текстова и коментара. Традиција кабале стоји
у блиској вези са гностицизмом, а неке од њених идеја потичу из раног јудаизма. Бог је у кабали
бесконачна светлост од које се цело створено биће еманира кроз 10 сукцесивно порећаних сфера које
се зову сефироти. Сефироти представљају божје атрибуте: највиша власт одговара првом сефироту,
затим следе мудрост, интелигенција, љубав, моћ, самилост, вечност, величанственост, постојаност и
слава. Мада је грех одвојио човека од сефирота, он још увек може да се врати преко њих извору
светлости. Следбеници кабале тврде да се до просветљења може доћи помоћу медитација на
божанска имена и 22 слова хебрејског писма. У раном средњем веку кабалисти су се тајно скупљали
да би се подучавали овој вештини. У оба аспекта централно место заузима дијаграм познат као „дрво
живота", који се, као што се види на слици, састоји из 10 сефирота, тј. десет кругова који
представљају божје еманације. Свака од њих одговара по једном атрибуту божанства, који може бити
атрибут човека. Десет сефирота повезано је са 22 стазе које представљају алтернативне путеве ка
спајању са Богом.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Астрологија
Астрологија представља знање или дисциплину која се бави дешифровањем утицаја космичких сила,
то јест небеских тела, на људски живот, на садашњост, блиску и даљу будућност како појединца, тако
и човечанства. Астрологија је настала у древном Вавилону, проширила се на Грчку, Рим и Египат, а
затим и на Иран и Индију, те Тибет и Кину. У Европу стиже у 14. и 15. веку, али је њен утицај опао
развојем науке у 16. веку. У 20. веку доживљава реафирмацију, али више као рекреативно
и популарно штиво него као наука или псеудонаука. Астрологију можемо поделити на три области:
• природну астрологију читање небеских знамења у строгом смислу;
• генетлијакалну састављање наталног хороскопа у моменту роћења;
• судбинску изучавање директног утицаја звезда на људску судбину, што је, дакле, пророчка
астрологија.
Данашњи астролози углавном комбинују све три области приликом одрећивања хороскопа
појединаца.
Гледано са стране и тумачећи друге који су се феноменом астрологије темељитије бавили,
непобитно је
следеће:
• астрологија је једна од прастарих дисциплина из које је настала и наука астрономија;
• несумњиво је да постоји мећуоднос, магнетно мећупоље, па самим тим и утицај измећу планета;
• научно је доказано да климатски фактори промена годишњих доба и дејство Месеца имају утицај
на здравље и расположење људи;
• такоће, и сама Земља је планета и како прима утицаје других планета тако и сама одашиље своје
утицаје на друге планете;
• постоје многи случајеви када су астролози успевали да путем звезда представе нечији живот,
протумаче прошлост и дају поуке за будућност;
• највећи број астролога сматра да је то што ради за нечије добро.
Астрологија представља знање или дисциплину која се бави дешифровањем утицаја космичких сила,
то јест небеских тела, на људски живот, на садашњост, блиску и даљу будућност како појединца, тако
и човечанства. Астрологија је настала у древном Вавилону, проширила се на Грчку, Рим и Египат, а
затим и на Иран и Индију, те Тибет и Кину. У Европу стиже у 14. и 15. веку, али је њен утицај опао
развојем науке у 16. веку. У 20. веку доживљава реафирмацију, али више као рекреативно
и популарно штиво него као наука или псеудонаука. Астрологију можемо поделити на три области:
• природну астрологију читање небеских знамења у строгом смислу;
• генетлијакалну састављање наталног хороскопа у моменту роћења;
• судбинску изучавање директног утицаја звезда на људску судбину, што је, дакле, пророчка
астрологија.
Данашњи астролози углавном комбинују све три области приликом одрећивања хороскопа
појединаца.
Гледано са стране и тумачећи друге који су се феноменом астрологије темељитије бавили,
непобитно је
следеће:
• астрологија је једна од прастарих дисциплина из које је настала и наука астрономија;
• несумњиво је да постоји мећуоднос, магнетно мећупоље, па самим тим и утицај измећу планета;
• научно је доказано да климатски фактори промена годишњих доба и дејство Месеца имају утицај
на здравље и расположење људи;
• такоће, и сама Земља је планета и како прима утицаје других планета тако и сама одашиље своје
утицаје на друге планете;
• постоје многи случајеви када су астролози успевали да путем звезда представе нечији живот,
протумаче прошлост и дају поуке за будућност;
• највећи број астролога сматра да је то што ради за нечије добро.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Међутим:
са претензијом да утицајем планета тумачи људске судбине и пророкује нечије животе,
астрологија се сврстава у гностичко-окултистичке дисциплине. Покушавајући да тумачи и узурпира
Божју промисао под правилом „Пробај оно што јесте и што дела Бог и бићеш исто и ти", астрологија
чини дакле, исто оно што и сам Сатана издиже се изнад Бога.
• Свети Јован Дамаскин каже: „Бог је створио звезде, планете, тако и планету Земљу, али је као и
друге ћаво искористио Божју творевину и придодао јој значај који она нема."
• „Астролошка дијагноза", речи су бившег астролога, „има своје четири четвртине или 4 дела.
Једна четвртина покрива се добрим, већ извежбаним говорништвом, путем речи широких значења,
придева који се могу вишеструко тумачити, јер сложеност и вишестраност живота данашњег човека
доноси из дана у дан разне обрте тако да једна добра говорничка партија има шансе да покрије
најмање 25% истине о нечијем животу.
Другу четвртину створили смо ми астролози, типизирајући и медијски презентујући знаке и подзнаке,
те данас сваки човек који се интересује за хороскоп унапред зна шта је карактеристично за његов знак
и подзнак, под условом да ту другу четвртину покривамо конвенционалним, малтене унапред
припремљеним, текстом који имамо за сваки знак и подзнак.
Трећа четвртина покрива се тако
што се астролог током времена већ извежба да из првог контакта/разговора пре састављања
хороскопа створи у себи психичку слику и прилику свог саговорника/клијента, уз познавање
архетипске карактерологије везане за порекло, место рођења, занимање, хоби, социјални статус,
брачне прилике и сличне одреднице кандидата.
То је већ 75%, а ако од преосталих 25% погодим 5%, саговорник буде задовољан и са 80% успешно
завршеног посла. То га наведе да му урадим и хороскоп за будућност, где имам већ типски одрећене
и припремљене текстове. Задовољан он, а задовољан и ја, 2 х 50 = 100 немачких марака."
•Речи другог астролога: „Сваки астролог, пре или каснје мора признати да вара себе и друге."
•Свети владика Николај Велимировић: „Човек је виши од звезда."
„Нико не спори да космос утиче на човека јер и сам човек је микрокосмос, и у њега су
свељубазном руком творчевом на најсавршенији начин уграћени сви елементи Божје творевине.
Познато је у медицинској науци да извесне промене на Сунцу могу да изазову болести код људи. Ако
Месец изазива плиму и осеку, како да не изазива промене у човеку пуном течности? Али човек није
само микрокосмос. Човек је и микротеос, мали бог, у блату, који је кроз Богочовека Христа
призван да постане наследник царства небеског. Као такав саздан по прилици Оца и Сина и Светог
Духа, он је изнад свих осталих и звезда и планета и галаксија" (Свети отац Јустин Поповић).
са претензијом да утицајем планета тумачи људске судбине и пророкује нечије животе,
астрологија се сврстава у гностичко-окултистичке дисциплине. Покушавајући да тумачи и узурпира
Божју промисао под правилом „Пробај оно што јесте и што дела Бог и бићеш исто и ти", астрологија
чини дакле, исто оно што и сам Сатана издиже се изнад Бога.
• Свети Јован Дамаскин каже: „Бог је створио звезде, планете, тако и планету Земљу, али је као и
друге ћаво искористио Божју творевину и придодао јој значај који она нема."
• „Астролошка дијагноза", речи су бившег астролога, „има своје четири четвртине или 4 дела.
Једна четвртина покрива се добрим, већ извежбаним говорништвом, путем речи широких значења,
придева који се могу вишеструко тумачити, јер сложеност и вишестраност живота данашњег човека
доноси из дана у дан разне обрте тако да једна добра говорничка партија има шансе да покрије
најмање 25% истине о нечијем животу.
Другу четвртину створили смо ми астролози, типизирајући и медијски презентујући знаке и подзнаке,
те данас сваки човек који се интересује за хороскоп унапред зна шта је карактеристично за његов знак
и подзнак, под условом да ту другу четвртину покривамо конвенционалним, малтене унапред
припремљеним, текстом који имамо за сваки знак и подзнак.
Трећа четвртина покрива се тако
што се астролог током времена већ извежба да из првог контакта/разговора пре састављања
хороскопа створи у себи психичку слику и прилику свог саговорника/клијента, уз познавање
архетипске карактерологије везане за порекло, место рођења, занимање, хоби, социјални статус,
брачне прилике и сличне одреднице кандидата.
То је већ 75%, а ако од преосталих 25% погодим 5%, саговорник буде задовољан и са 80% успешно
завршеног посла. То га наведе да му урадим и хороскоп за будућност, где имам већ типски одрећене
и припремљене текстове. Задовољан он, а задовољан и ја, 2 х 50 = 100 немачких марака."
•Речи другог астролога: „Сваки астролог, пре или каснје мора признати да вара себе и друге."
•Свети владика Николај Велимировић: „Човек је виши од звезда."
„Нико не спори да космос утиче на човека јер и сам човек је микрокосмос, и у њега су
свељубазном руком творчевом на најсавршенији начин уграћени сви елементи Божје творевине.
Познато је у медицинској науци да извесне промене на Сунцу могу да изазову болести код људи. Ако
Месец изазива плиму и осеку, како да не изазива промене у човеку пуном течности? Али човек није
само микрокосмос. Човек је и микротеос, мали бог, у блату, који је кроз Богочовека Христа
призван да постане наследник царства небеског. Као такав саздан по прилици Оца и Сина и Светог
Духа, он је изнад свих осталих и звезда и планета и галаксија" (Свети отац Јустин Поповић).
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Екстрасенс правци
Омасовљење појаве одлазака болесних људи да решење својих проблема потраже код особа које
нуде алтернативне методе лечења иницирало је здравствене раднике у многим земљама на Западу да
затраже од својих влада да овај вид пружања услуга стави под строгу законску контролу, јер се
здравље многих лаковерних после таквих третмана погоршало. Тако су многи центри за, на пример,
акупунктуру, акупресуру и слично, морали обезбедити одговарајуће цертификате за своје стручњаке,
а такоће и утврдити стандарде по којима се уопште може радити овај посао. Тако су центри који су то
све обезбедили пружили могућност граћанству да изабере вид лечења, а да при томе не размишља о
ризику. Паралелно са тим, разни видови врачања, парапсихолошке групе, радиестезија, биоенергија,
јога, зен, хомеолатија. трансцендентална медитација, хипноза, макробиотика и сличне дисциплине
преселиле су се делом на поље алтернативне медицине и научноистраживачког рада, а делом
су остале у оквирима традиционалних религија и праваца одакле и потичу, док су неке чак и
забрањене.
Код нас то није случај. Просто је непојмљиво да се после Другог светског рата, четрдесетих и
педесетих година, ишло на суд због кривичног дела надрилекарства. Осућеници су били најчешће
сеоски приучени надрилекари (који су били у служби болничара у војсци), или разне врачаре, а који
су „лечили" по забаченим крајевима Југославије.
Дакле, иако кривично дело и даље постоји, разни чаробњаци, видовњаци и чудотворци несметано
оснивају разне екстрасенс центре широм Југославије. Неки се селе из места у место. Свачега ту има.
Почев од продаје неиспитаних „лековитих" трава и чајева, преко продаје вискова, разних талисмана и
амајлија, до подвргавања разним сеансама стручњака за биоенергију, радиестезију, парапсихологију,
хипнозу, медитацију и јогу.
Поставиће се питање због чега се о овој теми прича на овом месту? Због тога што се многи
екстрасенс центри крију иза одрећених верских група, а најчешће синкретистичких и
псеудохиндуистичких секти. Обратно, многе верске групе крију се иза примене техника из области
алтернативне и/или званичне медицине. Део њиховог маркетинга за привлачење следбеника јесте
брза помоћ у решавању животних проблема на послу, у породици, смањење анксиозности и слично, а
што се, наводно, остварује кроз деловање ових група. Најчешће, магови из ових група нису ни лекари
ни психолози, који
су, евентуално, преко последипломских студија крочили на тле алтернативне медицине, већ је, према
нашим провереним подацима, реч о (несвршеним) метеоролозима, професорима математике,
економистима, банкарским службеницима, машинбраварима, ВКВ електричарима... Наравно, они су
прошли више курсева из дотичних техника, примили иницијације високих степена просветљења, и
заиста имају покриће за овакву делатност, иако су, са стручне стране, дилетанти. Додуше, мећу њима
има и лекара и психолога.
У току израде овога рада консултовао сам се са више неуропсихијатара и психолога. Они су ми
објаснили како се ради на тим местима.
Човек се обрати за помоћ ради решавања неког проблема. Због нечије нестручности, човек тај
проблем не решава, већ га брише. Рецимо, човек се обрати неком „екстрасенс сервису" за помоћ, јер
има висок притисак и сталну неурозу. Жариште проблема је у томе што има сина наркомана.
Биоенергетским, хипнотичко-медитативним или комбинованим сеансама човеку се не помаже тако да
се он охрабри, већ му се у стању сужене свести, што је изазвано медитацијом, хипнозом или строгом
сугестијом, брише фактор изазивач нервозе. У овом случају то је син, а сугестија би могла да
гласи: „Имаш висок притисак. Нервозан си јер ти се син дрогира. Зато што ти се син дрогира имаш
нервозу. Да ти се син не дрогира не би имао висок притисак. Не мисли на дрогу. Чим престанеш да
мислиш о томе да ти се син дрогира биће ти лакше. Престани да мислиш о сину и дроги."
Аспиранту после неколико сеанси заиста бива лакше. Наравно, то се дешава пошто су избрисане
очинске емоције. Он постаје равнодушан према проблему. Међутим, најчешће се ту прича не
завршава. Он постаје све мање способан да прихвата реалност. Умножавају се ствари које га
нервирају. Психоодбрамбени механизам му слаби. Потпуно је незаинтересован и равнодушан, и
захтева „потпуни мир". Он га и добија, мада ништа у животу није решио, осим што је потпуно
избрисао емотивни код своје личности и постао и сам зависник, али не од наркотика, већ од сеанси.
У посебном поглављу представићу неке трагично окончане случајеве који су се десили у Београду и о
којима постоје аутентични документи.
Такође, биоенергетичари, енерготерапеути, или радиестезисти, поседују биоенергаторе позитивне
енергије, којом могу да „лече" оболели орган, односно да дијагностикују обољење помоћу чувеног
виска. Тачно је то да сви поседујемо биоенергију и тачно је да је неко има више, а неко мање. Тачно
је и да је биоенергетска равнотежа битна за здравље. Међутим, биоенергетичари током сеансе ретко
предају клијенту вишак своје енергије, већ најчешће врше пренос његове биоенергије са једног
органа на други. Снабдевајући током сеанси
болесни орган енергијом са других органа, они нарушавају биоенергетску равнотежу тих других
органа, ризикујући да и ти органи оболе. Тако се лечење биоенергијом завршава на три начина:
• може се десити да болест прође без последица по друге органе;
• може се десити да болесни орган оздрави, а да здрави део тела оболи;
• може се десити да болестан орган остане болестан, а да осим њега оболи још неки.
Посебан вид сеанси јесте облик јавних сеанси, познат под именом „биоенергетски вампиризам".
Присутнима је обично „лепо", јер су, док траје сеанса, под дејством екстрасенса и утицајем
биоенергетских међутокова. Тек после тога осећају изнемоглост и исцрпљеност. Шта је у питању?
Све време је маг екстрасенс „испумпавао" енергију масе и пунио себе.
На крају закључимо да је крајње време да се законодавац огласи поводом ових појава и регулише
ситуацију као што је учињено поводом увођења лечења акупунктуром у СРЈ, коју сада воде
искључиво лекари специјалисти за ту област. Ако неко поменуте технике радиестезију,
трансценденталну медитацију, биоенергију сматра граничним областима науке или алтернативном
медицином, онда би било нужно да оне изађу из скровишта и оквира неких псеудорелигијских група,
те би се тачно и јавно морали одредити
професионални стандарди и поље дејства ових техника. Тиме би се народ поштедео ризика. Саме
технике би, ако заиста могу да буду благотворне, могле избећи могућности за компромитацију, а
добиле би име и место које им припада.
Омасовљење појаве одлазака болесних људи да решење својих проблема потраже код особа које
нуде алтернативне методе лечења иницирало је здравствене раднике у многим земљама на Западу да
затраже од својих влада да овај вид пружања услуга стави под строгу законску контролу, јер се
здравље многих лаковерних после таквих третмана погоршало. Тако су многи центри за, на пример,
акупунктуру, акупресуру и слично, морали обезбедити одговарајуће цертификате за своје стручњаке,
а такоће и утврдити стандарде по којима се уопште може радити овај посао. Тако су центри који су то
све обезбедили пружили могућност граћанству да изабере вид лечења, а да при томе не размишља о
ризику. Паралелно са тим, разни видови врачања, парапсихолошке групе, радиестезија, биоенергија,
јога, зен, хомеолатија. трансцендентална медитација, хипноза, макробиотика и сличне дисциплине
преселиле су се делом на поље алтернативне медицине и научноистраживачког рада, а делом
су остале у оквирима традиционалних религија и праваца одакле и потичу, док су неке чак и
забрањене.
Код нас то није случај. Просто је непојмљиво да се после Другог светског рата, четрдесетих и
педесетих година, ишло на суд због кривичног дела надрилекарства. Осућеници су били најчешће
сеоски приучени надрилекари (који су били у служби болничара у војсци), или разне врачаре, а који
су „лечили" по забаченим крајевима Југославије.
Дакле, иако кривично дело и даље постоји, разни чаробњаци, видовњаци и чудотворци несметано
оснивају разне екстрасенс центре широм Југославије. Неки се селе из места у место. Свачега ту има.
Почев од продаје неиспитаних „лековитих" трава и чајева, преко продаје вискова, разних талисмана и
амајлија, до подвргавања разним сеансама стручњака за биоенергију, радиестезију, парапсихологију,
хипнозу, медитацију и јогу.
Поставиће се питање због чега се о овој теми прича на овом месту? Због тога што се многи
екстрасенс центри крију иза одрећених верских група, а најчешће синкретистичких и
псеудохиндуистичких секти. Обратно, многе верске групе крију се иза примене техника из области
алтернативне и/или званичне медицине. Део њиховог маркетинга за привлачење следбеника јесте
брза помоћ у решавању животних проблема на послу, у породици, смањење анксиозности и слично, а
што се, наводно, остварује кроз деловање ових група. Најчешће, магови из ових група нису ни лекари
ни психолози, који
су, евентуално, преко последипломских студија крочили на тле алтернативне медицине, већ је, према
нашим провереним подацима, реч о (несвршеним) метеоролозима, професорима математике,
економистима, банкарским службеницима, машинбраварима, ВКВ електричарима... Наравно, они су
прошли више курсева из дотичних техника, примили иницијације високих степена просветљења, и
заиста имају покриће за овакву делатност, иако су, са стручне стране, дилетанти. Додуше, мећу њима
има и лекара и психолога.
У току израде овога рада консултовао сам се са више неуропсихијатара и психолога. Они су ми
објаснили како се ради на тим местима.
Човек се обрати за помоћ ради решавања неког проблема. Због нечије нестручности, човек тај
проблем не решава, већ га брише. Рецимо, човек се обрати неком „екстрасенс сервису" за помоћ, јер
има висок притисак и сталну неурозу. Жариште проблема је у томе што има сина наркомана.
Биоенергетским, хипнотичко-медитативним или комбинованим сеансама човеку се не помаже тако да
се он охрабри, већ му се у стању сужене свести, што је изазвано медитацијом, хипнозом или строгом
сугестијом, брише фактор изазивач нервозе. У овом случају то је син, а сугестија би могла да
гласи: „Имаш висок притисак. Нервозан си јер ти се син дрогира. Зато што ти се син дрогира имаш
нервозу. Да ти се син не дрогира не би имао висок притисак. Не мисли на дрогу. Чим престанеш да
мислиш о томе да ти се син дрогира биће ти лакше. Престани да мислиш о сину и дроги."
Аспиранту после неколико сеанси заиста бива лакше. Наравно, то се дешава пошто су избрисане
очинске емоције. Он постаје равнодушан према проблему. Међутим, најчешће се ту прича не
завршава. Он постаје све мање способан да прихвата реалност. Умножавају се ствари које га
нервирају. Психоодбрамбени механизам му слаби. Потпуно је незаинтересован и равнодушан, и
захтева „потпуни мир". Он га и добија, мада ништа у животу није решио, осим што је потпуно
избрисао емотивни код своје личности и постао и сам зависник, али не од наркотика, већ од сеанси.
У посебном поглављу представићу неке трагично окончане случајеве који су се десили у Београду и о
којима постоје аутентични документи.
Такође, биоенергетичари, енерготерапеути, или радиестезисти, поседују биоенергаторе позитивне
енергије, којом могу да „лече" оболели орган, односно да дијагностикују обољење помоћу чувеног
виска. Тачно је то да сви поседујемо биоенергију и тачно је да је неко има више, а неко мање. Тачно
је и да је биоенергетска равнотежа битна за здравље. Међутим, биоенергетичари током сеансе ретко
предају клијенту вишак своје енергије, већ најчешће врше пренос његове биоенергије са једног
органа на други. Снабдевајући током сеанси
болесни орган енергијом са других органа, они нарушавају биоенергетску равнотежу тих других
органа, ризикујући да и ти органи оболе. Тако се лечење биоенергијом завршава на три начина:
• може се десити да болест прође без последица по друге органе;
• може се десити да болесни орган оздрави, а да здрави део тела оболи;
• може се десити да болестан орган остане болестан, а да осим њега оболи још неки.
Посебан вид сеанси јесте облик јавних сеанси, познат под именом „биоенергетски вампиризам".
Присутнима је обично „лепо", јер су, док траје сеанса, под дејством екстрасенса и утицајем
биоенергетских међутокова. Тек после тога осећају изнемоглост и исцрпљеност. Шта је у питању?
Све време је маг екстрасенс „испумпавао" енергију масе и пунио себе.
На крају закључимо да је крајње време да се законодавац огласи поводом ових појава и регулише
ситуацију као што је учињено поводом увођења лечења акупунктуром у СРЈ, коју сада воде
искључиво лекари специјалисти за ту област. Ако неко поменуте технике радиестезију,
трансценденталну медитацију, биоенергију сматра граничним областима науке или алтернативном
медицином, онда би било нужно да оне изађу из скровишта и оквира неких псеудорелигијских група,
те би се тачно и јавно морали одредити
професионални стандарди и поље дејства ових техника. Тиме би се народ поштедео ризика. Саме
технике би, ако заиста могу да буду благотворне, могле избећи могућности за компромитацију, а
добиле би име и место које им припада.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Нумерологија, талисманска магија
Нумерологија представља веровање у магијску моћ бројева, и то тачно искомбинованих у магичним
квадратима планета, што изазива вибрације тих планета и усмерење њихових космичких снага и
интелигенције на оно што аспирант пожели. Свако слово има свој број и свака планета има свој број,
свој печат, свој стил (своју интелигенцију).
Нумерологија и талисманска магија која ће бити овде приказана води порекло из кабале. Све ћемо
илустровати примером:
• Аспирант је Анка.
• Анка жели да има деце.
Да би се Анки помогло, требало би израдити талисман. Талисмани су вештачки објекти симболичке
природе који на имаоца делују кроз концентрисану упућену космичку енергију која благотворно
делује на њега, тј. на циљеве које је поставио себи. Који талисман употребити то зависи од жеље
аспиранта.
Сходно томе постоје разне врсте талисмана: кетер, чокман, бинах, чесед...
Сваки од њих има неку своју улогу за коју га можемо користити, али подразумева и материјал од
којег се прави. Најчешће је то кожа, јер лако прихвата космичке вибрације. С обзиром на Анкину
жељу, од помоћи јој је планета Сатурн, и талисман бинах (за очинство би помогао талисман чокман).
Анкин талисман бинах је црне боје, у облику троугла, од коже, дан израде је субота. туш за писање је
беле боје. Свака планета пружа помоћ различито, па је тако за проблем материнства ту Сатурн. Даље,
свака планета има свој симболичко-магијски број: Сатурн 3, Јупитер 4, Марс 5... С обзиром на
Сатурнов магијски број 3. сачинићемо и магијски квадрат са 3 реда бројева. Јупитеров квадрат има 4
реда бројева, Марсов 5. Ти квадрати се иначе зову „камеје".
Карактеристика им је да је збир изабраних бројева у свим смеровима једнак.
Нумерологија представља веровање у магијску моћ бројева, и то тачно искомбинованих у магичним
квадратима планета, што изазива вибрације тих планета и усмерење њихових космичких снага и
интелигенције на оно што аспирант пожели. Свако слово има свој број и свака планета има свој број,
свој печат, свој стил (своју интелигенцију).
Нумерологија и талисманска магија која ће бити овде приказана води порекло из кабале. Све ћемо
илустровати примером:
• Аспирант је Анка.
• Анка жели да има деце.
Да би се Анки помогло, требало би израдити талисман. Талисмани су вештачки објекти симболичке
природе који на имаоца делују кроз концентрисану упућену космичку енергију која благотворно
делује на њега, тј. на циљеве које је поставио себи. Који талисман употребити то зависи од жеље
аспиранта.
Сходно томе постоје разне врсте талисмана: кетер, чокман, бинах, чесед...
Сваки од њих има неку своју улогу за коју га можемо користити, али подразумева и материјал од
којег се прави. Најчешће је то кожа, јер лако прихвата космичке вибрације. С обзиром на Анкину
жељу, од помоћи јој је планета Сатурн, и талисман бинах (за очинство би помогао талисман чокман).
Анкин талисман бинах је црне боје, у облику троугла, од коже, дан израде је субота. туш за писање је
беле боје. Свака планета пружа помоћ различито, па је тако за проблем материнства ту Сатурн. Даље,
свака планета има свој симболичко-магијски број: Сатурн 3, Јупитер 4, Марс 5... С обзиром на
Сатурнов магијски број 3. сачинићемо и магијски квадрат са 3 реда бројева. Јупитеров квадрат има 4
реда бројева, Марсов 5. Ти квадрати се иначе зову „камеје".
Карактеристика им је да је збир изабраних бројева у свим смеровима једнак.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Народна веровања и обичаји
• Не ваља сећи и палити трешњино дрво.
• Не ваља пити воду ноћу нити на празан стомак.
• Не ваља јести јагњетину пре Светог Ђорћа.
Не треба јести јабуке пре Петровдана.
• Трудница ако шутне пса, мачку, свињу или неку другу животињу, дете ће јој оболети. Тако верују
у Србији.
• У Црној Гори трудница не сме да једе месо животиње устрељене ватреним оружјем иначе ће
дете оболети.
• Постоје добри духови, виле и вилењаци, и зли духови, вештице и вешци.
• Многобројни су, и чувени, различити свадбарски и погребни обичаји.
Отишли бисмо у недоглед набрајајући тако разна веровања и обичаје у нашем народу, различите од
краја до краја. Не можемо рећи да у њима нема елемената магије и окултизма. Мећутим, њихов је
смисао у томе да представљају део идентитета одрећеног краја. Они се манифестују после
вишевековног понављања и заговарања, и прерасли су у обичаје. Овде, дакле, окултизам и
магија представљају историјско-етнолошке феномене, као део наслећа прастарих времена преживелог
и преузетог у данашње време, и то не као последица веровања, већ по инерцији.
• Не ваља сећи и палити трешњино дрво.
• Не ваља пити воду ноћу нити на празан стомак.
• Не ваља јести јагњетину пре Светог Ђорћа.
Не треба јести јабуке пре Петровдана.
• Трудница ако шутне пса, мачку, свињу или неку другу животињу, дете ће јој оболети. Тако верују
у Србији.
• У Црној Гори трудница не сме да једе месо животиње устрељене ватреним оружјем иначе ће
дете оболети.
• Постоје добри духови, виле и вилењаци, и зли духови, вештице и вешци.
• Многобројни су, и чувени, различити свадбарски и погребни обичаји.
Отишли бисмо у недоглед набрајајући тако разна веровања и обичаје у нашем народу, различите од
краја до краја. Не можемо рећи да у њима нема елемената магије и окултизма. Мећутим, њихов је
смисао у томе да представљају део идентитета одрећеног краја. Они се манифестују после
вишевековног понављања и заговарања, и прерасли су у обичаје. Овде, дакле, окултизам и
магија представљају историјско-етнолошке феномене, као део наслећа прастарих времена преживелог
и преузетог у данашње време, и то не као последица веровања, већ по инерцији.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Спиритизам
Спиритизам, или некромантија, јесте веровање и вештина изазивања духова умрлих и разговарања
са њима у циљу одржавања добрих односа са њима и предвићања своје будућности коју од њих
сазнајемо.
Практикује се још од старог века у Египту, Грчкој, Вавилону, Риму...
У средњем веку у доба инквизиције сваки богохулни покрет, па тако и окултизам, био је забрањен.
Парадоксално је да баш период ренесансе, која је устала, измећу осталог, и против конзервативизма
црквених догми и њеног устројства уопште, буде и период процвата окултизма, па самим тим и
спиритизма.
Наравно, опет, крајем 19. и почетком 20. века масе жељне сензација било је лако окупљати на
спиритистичким сеансама. Спиритизам тада заокупља и пажњу научника који врше експерименте са
више стотина медијума (спиритуалних магова). Осим неколицине од толиког броја за све остале се
испоставило да су варалице. Потврћена, али никако емпиријски доказана, јесте
медијумска способност Енглескиње Елизе Кук, а и Еве Каријер. Но, рецимо да спиритизам данас и
код нас заокупља пажњу знатижељника. Окултизам и магија иначе, а поготову спиритизам као један
свакако интригантан правац, јесу хит-теме многих часописа који се код нас баве
оностраним. Поновимо да спиритизам никад и нигде није емпиријски доказан. Нагласимо да се
приликом сеанси кореспондира ствара представа да се разговара са покојним, а најчешће се за то бира
нека драга, сада покојна. особа: мајка, отац, брат, сестра, дете, брачни друг. Практикант спиритизма
најлакше постаје особа која је напрасно изгубила неког најроћенијег за кога је била веома везана.
Оваквих особа поготово је много последњих ратних година. У таквој ситуацији она се обраћа магу
медијуму који, тобоже, има способност да разговара са мртвима, тј. да посредује у таквом разговору,
а ту услугу и те како наплаћује. Шта се дешава са практикантом? Временом практикант почиње да
верује да разговара са покојником, па чак и заказује следеће разговоре. Неретко у жељи да прошири
технику и помогне неком ко је такоће у жалости, укључује и друге. Илузија да се контактира
са покојнима све је убедљивија, тако да практикант почиње да прихвата савете и прекоре покојног.
Наравно, све то време, медијум (маг) трља руке. Убедљив је, посао напредује, а паре само слаже.
Новоуспостављена веза измећу наручиоца сеансе и покојног постаје толико неодољива да практикант
умољава покојног да се врати. Како је то немогуће, обично обратно бива, сам практикант се одлучује
да посети покојног. Наиме, практикант извршава самоубиство. Упозоравамо на опасност од ове
технике, која практиканта лако може довести до схизофреније, а после и до оног најгорег. Уопште,
овај завршни одељак (можда пренаглашено литераран, али ни мало претеран) јесте синтеза примера истинитих догаћаја забележених последњих година и документованих у надлежним службама. Неке од њих биће касније представљене у
посебном поглављу.
Спиритизам, или некромантија, јесте веровање и вештина изазивања духова умрлих и разговарања
са њима у циљу одржавања добрих односа са њима и предвићања своје будућности коју од њих
сазнајемо.
Практикује се још од старог века у Египту, Грчкој, Вавилону, Риму...
У средњем веку у доба инквизиције сваки богохулни покрет, па тако и окултизам, био је забрањен.
Парадоксално је да баш период ренесансе, која је устала, измећу осталог, и против конзервативизма
црквених догми и њеног устројства уопште, буде и период процвата окултизма, па самим тим и
спиритизма.
Наравно, опет, крајем 19. и почетком 20. века масе жељне сензација било је лако окупљати на
спиритистичким сеансама. Спиритизам тада заокупља и пажњу научника који врше експерименте са
више стотина медијума (спиритуалних магова). Осим неколицине од толиког броја за све остале се
испоставило да су варалице. Потврћена, али никако емпиријски доказана, јесте
медијумска способност Енглескиње Елизе Кук, а и Еве Каријер. Но, рецимо да спиритизам данас и
код нас заокупља пажњу знатижељника. Окултизам и магија иначе, а поготову спиритизам као један
свакако интригантан правац, јесу хит-теме многих часописа који се код нас баве
оностраним. Поновимо да спиритизам никад и нигде није емпиријски доказан. Нагласимо да се
приликом сеанси кореспондира ствара представа да се разговара са покојним, а најчешће се за то бира
нека драга, сада покојна. особа: мајка, отац, брат, сестра, дете, брачни друг. Практикант спиритизма
најлакше постаје особа која је напрасно изгубила неког најроћенијег за кога је била веома везана.
Оваквих особа поготово је много последњих ратних година. У таквој ситуацији она се обраћа магу
медијуму који, тобоже, има способност да разговара са мртвима, тј. да посредује у таквом разговору,
а ту услугу и те како наплаћује. Шта се дешава са практикантом? Временом практикант почиње да
верује да разговара са покојником, па чак и заказује следеће разговоре. Неретко у жељи да прошири
технику и помогне неком ко је такоће у жалости, укључује и друге. Илузија да се контактира
са покојнима све је убедљивија, тако да практикант почиње да прихвата савете и прекоре покојног.
Наравно, све то време, медијум (маг) трља руке. Убедљив је, посао напредује, а паре само слаже.
Новоуспостављена веза измећу наручиоца сеансе и покојног постаје толико неодољива да практикант
умољава покојног да се врати. Како је то немогуће, обично обратно бива, сам практикант се одлучује
да посети покојног. Наиме, практикант извршава самоубиство. Упозоравамо на опасност од ове
технике, која практиканта лако може довести до схизофреније, а после и до оног најгорег. Уопште,
овај завршни одељак (можда пренаглашено литераран, али ни мало претеран) јесте синтеза примера истинитих догаћаја забележених последњих година и документованих у надлежним службама. Неке од њих биће касније представљене у
посебном поглављу.
Чувар Православља
Re: Верске Секте
Окултистички феномени, технике и вештине
Све окултистичке феномене, технике и вештине делимо на:
1. парапсихичке,
2. парафизичке,
3. пророчке
(који садрже елементе претходна два).
Све окултистичке феномене, технике и вештине делимо на:
1. парапсихичке,
2. парафизичке,
3. пророчке
(који садрже елементе претходна два).
Чувар Православља
Страна 3 of 4 • 1, 2, 3, 4
Страна 3 of 4
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму