АПОСТОЛСКИ ЦЕНТАР 888 ФОРУМ
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

2 posters

Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 10th November 2009, 00:30

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења


Опростите на слободи што се усуђујем да се и ја, недостојна монахиња, укључим у литургијски дијалог који је у току. По читању текстова више наших поштованих владика поводом мајског Архијерејског сабора, главно што треба истаћи је следеће: треба да се добро проучи историја Цркве пре но што почне да се говори и пише о овој тако важној теми. За то нису довољни само школски уџбеници.

Друго што треба истаћи, јесте да се код нас у последњих пар векова ништа није мењало зато што није било довољно превода и познавања светоотачке литературе. Нисмо знали ни старе текстове Јаковљеве литургије, ни Маркове, ни Григоријеве и других. Нисмо знали дубље и подробније ни о учењу св. Три Јерарха ни св. Симеона Новог Богослова, ни св. Григорија Паламе, св. Григорија Синаита, ни много других светитеља, из простог разлога што се јако мало преводило. У недавној прошлости био је јарам петокраке, гледало се да се преживи, било је све под присмотром, отежано. Обнављало се, градило порушено после рата. Није било слободе да би човек могао у миру да седне и нешто проучава, преведе и штампа, и да то јавно објављује, да промовише. Све се сводило на „Извјестије“ о коме се говори, и на пар других брошура.


Треба ли зажмурити пред целим огромним светоотачким наслеђем само зато што то није постојало на српском „у моје време“?

Нико не потцењује никог. Није било - није било. Али сад много што-шта постоји, односно, преведено је на наш језик, доступно и на изворнику и на другим језицима.

ПРИМЕНА ИСТОРИЈЕ

Потпуно нормална и по Богу била је потреба код наших појединих архијереја (тада још јеромонаха) да желе да примене у пракси оно богатство које су црпли из историје наше Цркве и богатог искуства седам Васељенских и бројних помесних сабора, па учења св. Атанасија Великог, св. Три Јерарха, св. Максима Исповедника, св. Григорија Паламе, св. Симеона Новог Богослова и каснијих Светих Отаца.

Колико се сећам првих лекција из Литургике на нашем факултету, постоји око 300 врста текстова Свете Литургије. Да су св. Јован Златоуст и св. Василије Велики имали став као већина оних који сада тврде да треба све да буде „униформно и једнообразно“, они не би написали различите текстове литургијских молитава. Како би било да се св. Василије Велики неким случајем наљутио на св. Јована Златоустог што он хоће да пише молитве за Св. Литургију кад их је он већ написао? Да га прогласи за гордог, за некога ко хоће да буде у центру пажње?

Ако је Бог дао некоме већу стваралачку мудрост и већу дубину да изучава Свете Оце (што му је и послушање од Цркве - владика Атанасије као професор патрологије), треба са смирењем и поштовањем прихватити то као његов допринос Цркви, и са свешћу и радошћу да има неко да нам укаже на дубље поимање Светих тајни.

Управо то инсистирање на униформности одлика је папске власти. Пракса петровградска, примљена у доба Петра Великог, и кијевска, времена језуитске инфилтрације, које данас неки тако чврсто хоће да се држе, као да је у питању догма, управо је пракса под јаким утицајем католика. Они који се плаше покатоличавања, управо би требало да преиспитају такву литургијску праксу, као и неке друге нове обичаје (само четири пута годишње причешћивање, укидање причешћа за Васкрс и слично).

Ја не могу, на пример, да замислим да монахиња, која се сва посветила Богу, која никад не једе месо (осим рибе), која се труди по цео дан да се моли Богу, да живи у покајању, која се редовно исповеда, да не може да се причести на Васкрс или више од једанпут у току поста, а пости строго цео пост и сав живот је посветила Богу. Св. Јован Златоусти каже у својој Васкршњој посланици да, због величине Празника, приђе и ко је постио и ко није постио да се причести. А новом „праксом“ спречава се нешто што је најнормалније. Човек је и постио цео Часни пост да би се припремио да се причести за Васкрс! Кажу: „Не сме се на Васкрс (недавно сам први пут чула тај разлог) зато што ћеш тога дана, после Св. Причешћа, да мрсиш„ (?!). Какве то везе има шта ћеш после Св. Причешћа јести? Пости се пред Причешће, а не после (што не значи да уздржање престаје у време мрсних дана).

И то што се инсистира да се строго држи седам дана на води пред Св. Причешће, то је, по мом мишљењу, више за оне људе који једу месо, и који не посте све постове, ни среду ни петак, па бар тада да отпосте. А за оног који редовно пости све постове, и среду и петак (а монаси и понедељак), то је у току године око 200-230 дана. Такав се обично и редовно исповеда и има духовника, моли се, иде у Цркву, дакле живи целом душом са Господом. Код таквога инсистирати да дода још седам дана на води, ако жели чешће да се причешћује, мислим да је ипак превише.

Да ме погрешно не схватите: нисам ни за другу крајност, да се човек без припреме причести. То не!

СРЕДИНА ТРЕЗВЕNjА

Мислим да у Цркви сада постоје најмање три, да кажем, „струје“. Прва је она која хоће да се држи праксе последња два века, без икакве жеље да дубље истински проучи Св. Оце и да схвати потребу верујућих људи за ревноснијим црквеним животом и ближом заједницом са Богом. Друга струја су они који поштују древну вековну праксу и углавном се је држе, али из ревности по Богу, од радости откривања изворних вредности и Светоотачког наслеђа, од слободе у Богу; који са смирењем и дубоким поштовањем обнављају понешто од истински изворног вековног предања. Да ли чувају вековну праксу, како се захтева у одлуци Сабора, они који држе онако како је било у току петнаест-шеснаест векова, или они који држе како је било последњих векова, у неким од помесних Цркава?

Постоји и трећа струја, која иде у крајност са превише слободе и одбацује истинско Светоотачко наслеђе, и код које сувише без подвига бива, због које, уствари, и из страха од ње, ова прва струја одбацује сваку промену оног што је било уобичајено последњих 200 година.

А царска средина трезвења је најбоља. Ни окамењено, везано само за средњошколске уџбенике, ни превише слободе одбацивања подвига и предања, већ истински, изворно, дубоко проучавање Православља и примењивања у пракси оног што је Светоотачко и са Васељенских сабора, из љубави према Богу и Цркви, и из радости присније заједнице са Богом, у страху Божјем, са смирењем и покајањем: „Са страхом Божјим, вјером и љубављу приступите!“

У тој првој пракси хоће да се пости на води и субота и недеља, ако је причешћивање, нпр. у понедељак, и нема силе да би такви разрешили на уље, а по канонима Васељенских сабора забрањено је да се пости на води суботом и недељом, сем Велике Суботе.

Благоразумно се благосиља (по расуђивању друге групе) да ти дани буду на уљу - да се тиме и даље пости, да се не мрси, а уједно да се испоштује да не буде пост на води, сагласно канонима Цркве.

Што се тиче читања молитава свештеничких наглас на Св. Литургији, и отворених двери, то је једноставно почело само зато што се жели да народ боље чује и види шта се дешава, да учествује свом пажњом заједно са свештеником у Литургији. То је урађено из љубави према људима, из жеље да се они више приближе Богу, да боље разумеју, да им је већа и буднија пажња.

А зар на архијерејској Литургији није обавезно да двери буду отворене - ту је епископ који символише Христа? Па зар је мања Литургија кад је свештеник служи, и зар није он уместо епископа, јер епископ не може у исто време да буде на сто места? Зато је и настала та пракса да свештеник служи, јер у прво време сви су били на архијерејској Литургији, а кад се број верника и богослужбених места увећао, онда се увела пракса да свештеници служе сами, без епископа. Јесте да је на епископу пуноћа благодати, али, по св. Симеону Новом Богослову, и свештеник такође има велику благодат, па и изузетне дарове (као што је било у његовом случају). Епископ има пуноћу дарова духа, али његова лична благодат, која зависи од њега самог, од светости његовог живота, она варира, зависно од тога колико се остварио као епсикоп и као хришћанин. Наравно да он има епископску благодат и да једино он може да учествује у хиротонији епископа, да рукополаже свештенике и да обавља бројна друга чинодејствија за која је искључиво он властан.

ГРЧКИ И РУСКИ УТИЦАЈ

Када свештеник стекне велику благодат, она, као облак духовни покрива и испуњава и присутне вернике, па они могу сабрано у духу да прате све, и сами дубље да улазе у Свету тајну. Док, кад је мања благодат на свештенику, онда је и народ расејанији, па се дешава да прима помисли и мање безбедно гледа и слуша текстове молитава.

Неко замера неким владикама што су били у Грчкој, да су „грчки ђаци“, као да је то само по себи нешто лоше! Па зар није истина да су Грци православни од првог века, и директно од Апостола Павла примили Хришћанство, док су Словени од тада још девет векова били пагани? Да се разумемо: много волим Русију и руске старце, али зар нису све дубоке догмате истине писали баш Грци, и зар нисмо све то добили баш преко Грка, па и Св. Литургију? Зар св. Атанасије Велики и св.три Јерарха нису Грци? Па св. Максим Исповедник, св. Симеон Нови Богослов, св. Григорије Палама, и многи други? Зар нису одлуке прва три Света Васељенска сабора донели углавном Грци, зар нису Грци оформили Символ вере? Истине ради, не заборављамо да је духовни отац св. старца Пајсија Светогорца био Рус, да је св. старац Порфирије Атински и Капсокаливитски примио благодатни дар од старца Диме - Руса, да је наш св. старац Тадеј такође од Руса примио монашко предање у манастиру Миљкову...). Дакле, потребно је да свеобухватност, саборност, саборно Предање буде мера свега. Прављење националних партија, фаворизовање једног народа на уштрб других, није у духу Православља и свеобухватне љубави Христове, а и осуђено је као јерес етнофилетизма на Сабору источних Патријараха 1872. г.

Ако постоје неке новине које нису светоотачке, треба их разлучити од оног што је светоотачко, и не одбацивати због таквих ствари унапред и све оно што је из перспективе задњих сто година ново, а у ствари је старо, саборно вековно Предање Цркве. То што није светоотачко је, на пример, учење да душа спава после смрти, да нема митарстава, и сл. Значи, нешто што је од празног умовања не по Духу Светом, то одбацити, а оно што је истински наслеђе светоотачко од првих векова до данас - то прихватити и усвојити, јер је то на изградњу Цркве, а не на рушење.

Став да све мора бити униформно и по директиви је, по мом мишљењу, папско начело, и није у духу Православља. Никада у Православљу није све било униформно, осим догмата Цркве, јер је у Православљу слобода, креативност, радост у Духу Светоме. Шта ти знаш, владико, да не седи поред тебе на сабору нови св. Василије Велики, који има слободу, због дубине своје вере и светости живота, да може и сам писати у духу Светотачком? Па, Хришћанство је од првог века, садашња Литургија је оформљена у четвртом веку, а неке ствари су додаване и касније (као тропар 3. часа). Како би било кад би нас сада осудио св. Јован Златоуст што смо додали нешто што он није био написао?

Ако се плашите уније и римокатоличког и протестантског екуменизма (и ја сам изричито против тих ствари), онда свакако морате имати поверења у вл. Атанасија (Јевтића) и његову теологију. Из текстова које је написао избија сила Духа Светога и аргументи истине.

Нису ни сви Апостоли узишли на Тавор, већ само тројица који су били спремни. Дакле, не могу сви да виде пуноћу славе Божје на овој земљи, него само они који су спремни.

Зна се да иконостас, какав је данас, није постојао у прва три-четири века. Та преграда је стављена кад је побожност почела да слаби, кад је вера постала државна, кад је подвиг почео да се умањује, кад су људи масовно улазили у цркву неспремни. А лично мислим, да као што су живели први Хришћани, тако треба да живе и последњи. И као што се тада умножило зло, али се излила и већа благодат и већа жеђ за Богом била присутна, (а самим тим и усмереност људи на духовне ствари, отвореност да упију), тако је сада и код нас, ових последњих Хришћана, појачана глад и жеђ за Богом. Људи су сад спремнији да дубље осете Свете Тајне, и да целим бићем учествују у службама Божјим.

Они који су после саборске одлуке наставили са праксом коју су до тада имали, нису се огрешили о Саборске одлуке, јер је та пракса заиста вековнија и древнија од ових последњих 200 година. А у одлуци није прецизирано о којој вековној пракси је реч.

Мислим да свакоме треба оставити по савести.

Искључивост, о којој се говори, управо се испољава код оних који се држе ове новије праксе која се проглашава за „вековну“ и неизменљиву. Ја јесам против несветоотачких новина, против екуменизма, против свега што није Православно, али ово у вези са богослужењем, да ли ће завеса бити отворена и да ли ће се наглас или полугласно читати молитва, то није догматска ни канонска ствар. Нисам за било какве новотарије, али јесам за обнову Светоотачког наслеђа.

Зар је то страшно ако се служи Јаковљева Литургија, или Маркова? Па то је право богатство. А, ето, тамо је поредак сасвим другачији него у уобичајеним Литургијама. Зар су оне зато мање Литургије? Зар се на њима исто не претвара Духом Светим хлеб и вино у Тело и Крв Христову?

Није добро називати самовољом дејство Духа Светога у некоме ко има велику слободу у Богу због своје потпуне преданости Богу и бескомпромисне вере и ревности. Како би било кад би св. Василије Велики назвао св. Златоуста самовољним што му је, скраћивањем и мењањем молитава, сккратио службу?

Под изговором једнообразности, једностраношћу лишавати Цркву богатства вере и њене историје, њеног саборног Предања и сведочанстава која су од Духа Светог, значи да радимо на томе да форма угуши суштину.

Монахиња Стефанида (Бабић)
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 11th November 2009, 23:07

Petar Duhovno Blago ::Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења


Опростите на слободи што се усуђујем да се и ја, недостојна монахиња, укључим у литургијски дијалог који је у току. По читању текстова више наших поштованих владика поводом мајског Архијерејског сабора, главно што треба истаћи је следеће: треба да се добро проучи историја Цркве пре но што почне да се говори и пише о овој тако важној теми. За то нису довољни само школски уџбеници.

Друго што треба истаћи, јесте да се код нас у последњих пар векова ништа није мењало зато што није било довољно превода и познавања светоотачке литературе. Нисмо знали ни старе текстове Јаковљеве литургије, ни Маркове, ни Григоријеве и других. Нисмо знали дубље и подробније ни о учењу св. Три Јерарха ни св. Симеона Новог Богослова, ни св. Григорија Паламе, св. Григорија Синаита, ни много других светитеља, из простог разлога што се јако мало преводило. У недавној прошлости био је јарам петокраке, гледало се да се преживи, било је све под присмотром, отежано. Обнављало се, градило порушено после рата. Није било слободе да би човек могао у миру да седне и нешто проучава, преведе и штампа, и да то јавно објављује, да промовише. Све се сводило на „Извјестије“ о коме се говори, и на пар других брошура.


Треба ли зажмурити пред целим огромним светоотачким наслеђем само зато што то није постојало на српском „у моје време“?

Нико не потцењује никог. Није било - није било. Али сад много што-шта постоји, односно, преведено је на наш језик, доступно и на изворнику и на другим језицима.

ПРИМЕНА ИСТОРИЈЕ

Потпуно нормална и по Богу била је потреба код наших појединих архијереја (тада још јеромонаха) да желе да примене у пракси оно богатство које су црпли из историје наше Цркве и богатог искуства седам Васељенских и бројних помесних сабора, па учења св. Атанасија Великог, св. Три Јерарха, св. Максима Исповедника, св. Григорија Паламе, св. Симеона Новог Богослова и каснијих Светих Отаца.

Колико се сећам првих лекција из Литургике на нашем факултету, постоји око 300 врста текстова Свете Литургије. Да су св. Јован Златоуст и св. Василије Велики имали став као већина оних који сада тврде да треба све да буде „униформно и једнообразно“, они не би написали различите текстове литургијских молитава. Како би било да се св. Василије Велики неким случајем наљутио на св. Јована Златоустог што он хоће да пише молитве за Св. Литургију кад их је он већ написао? Да га прогласи за гордог, за некога ко хоће да буде у центру пажње?

Ако је Бог дао некоме већу стваралачку мудрост и већу дубину да изучава Свете Оце (што му је и послушање од Цркве - владика Атанасије као професор патрологије), треба са смирењем и поштовањем прихватити то као његов допринос Цркви, и са свешћу и радошћу да има неко да нам укаже на дубље поимање Светих тајни.

Управо то инсистирање на униформности одлика је папске власти. Пракса петровградска, примљена у доба Петра Великог, и кијевска, времена језуитске инфилтрације, које данас неки тако чврсто хоће да се држе, као да је у питању догма, управо је пракса под јаким утицајем католика. Они који се плаше покатоличавања, управо би требало да преиспитају такву литургијску праксу, као и неке друге нове обичаје (само четири пута годишње причешћивање, укидање причешћа за Васкрс и слично).

Ја не могу, на пример, да замислим да монахиња, која се сва посветила Богу, која никад не једе месо (осим рибе), која се труди по цео дан да се моли Богу, да живи у покајању, која се редовно исповеда, да не може да се причести на Васкрс или више од једанпут у току поста, а пости строго цео пост и сав живот је посветила Богу. Св. Јован Златоусти каже у својој Васкршњој посланици да, због величине Празника, приђе и ко је постио и ко није постио да се причести. А новом „праксом“ спречава се нешто што је најнормалније. Човек је и постио цео Часни пост да би се припремио да се причести за Васкрс! Кажу: „Не сме се на Васкрс (недавно сам први пут чула тај разлог) зато што ћеш тога дана, после Св. Причешћа, да мрсиш„ (?!). Какве то везе има шта ћеш после Св. Причешћа јести? Пости се пред Причешће, а не после (што не значи да уздржање престаје у време мрсних дана).

И то што се инсистира да се строго држи седам дана на води пред Св. Причешће, то је, по мом мишљењу, више за оне људе који једу месо, и који не посте све постове, ни среду ни петак, па бар тада да отпосте. А за оног који редовно пости све постове, и среду и петак (а монаси и понедељак), то је у току године око 200-230 дана. Такав се обично и редовно исповеда и има духовника, моли се, иде у Цркву, дакле живи целом душом са Господом. Код таквога инсистирати да дода још седам дана на води, ако жели чешће да се причешћује, мислим да је ипак превише.

Да ме погрешно не схватите: нисам ни за другу крајност, да се човек без припреме причести. То не!

СРЕДИНА ТРЕЗВЕNjА

Мислим да у Цркви сада постоје најмање три, да кажем, „струје“. Прва је она која хоће да се држи праксе последња два века, без икакве жеље да дубље истински проучи Св. Оце и да схвати потребу верујућих људи за ревноснијим црквеним животом и ближом заједницом са Богом. Друга струја су они који поштују древну вековну праксу и углавном се је држе, али из ревности по Богу, од радости откривања изворних вредности и Светоотачког наслеђа, од слободе у Богу; који са смирењем и дубоким поштовањем обнављају понешто од истински изворног вековног предања. Да ли чувају вековну праксу, како се захтева у одлуци Сабора, они који држе онако како је било у току петнаест-шеснаест векова, или они који држе како је било последњих векова, у неким од помесних Цркава?

Постоји и трећа струја, која иде у крајност са превише слободе и одбацује истинско Светоотачко наслеђе, и код које сувише без подвига бива, због које, уствари, и из страха од ње, ова прва струја одбацује сваку промену оног што је било уобичајено последњих 200 година.

А царска средина трезвења је најбоља. Ни окамењено, везано само за средњошколске уџбенике, ни превише слободе одбацивања подвига и предања, већ истински, изворно, дубоко проучавање Православља и примењивања у пракси оног што је Светоотачко и са Васељенских сабора, из љубави према Богу и Цркви, и из радости присније заједнице са Богом, у страху Божјем, са смирењем и покајањем: „Са страхом Божјим, вјером и љубављу приступите!“

У тој првој пракси хоће да се пости на води и субота и недеља, ако је причешћивање, нпр. у понедељак, и нема силе да би такви разрешили на уље, а по канонима Васељенских сабора забрањено је да се пости на води суботом и недељом, сем Велике Суботе.

Благоразумно се благосиља (по расуђивању друге групе) да ти дани буду на уљу - да се тиме и даље пости, да се не мрси, а уједно да се испоштује да не буде пост на води, сагласно канонима Цркве.

Што се тиче читања молитава свештеничких наглас на Св. Литургији, и отворених двери, то је једноставно почело само зато што се жели да народ боље чује и види шта се дешава, да учествује свом пажњом заједно са свештеником у Литургији. То је урађено из љубави према људима, из жеље да се они више приближе Богу, да боље разумеју, да им је већа и буднија пажња.

А зар на архијерејској Литургији није обавезно да двери буду отворене - ту је епископ који символише Христа? Па зар је мања Литургија кад је свештеник служи, и зар није он уместо епископа, јер епископ не може у исто време да буде на сто места? Зато је и настала та пракса да свештеник служи, јер у прво време сви су били на архијерејској Литургији, а кад се број верника и богослужбених места увећао, онда се увела пракса да свештеници служе сами, без епископа. Јесте да је на епископу пуноћа благодати, али, по св. Симеону Новом Богослову, и свештеник такође има велику благодат, па и изузетне дарове (као што је било у његовом случају). Епископ има пуноћу дарова духа, али његова лична благодат, која зависи од њега самог, од светости његовог живота, она варира, зависно од тога колико се остварио као епсикоп и као хришћанин. Наравно да он има епископску благодат и да једино он може да учествује у хиротонији епископа, да рукополаже свештенике и да обавља бројна друга чинодејствија за која је искључиво он властан.

ГРЧКИ И РУСКИ УТИЦАЈ

Када свештеник стекне велику благодат, она, као облак духовни покрива и испуњава и присутне вернике, па они могу сабрано у духу да прате све, и сами дубље да улазе у Свету тајну. Док, кад је мања благодат на свештенику, онда је и народ расејанији, па се дешава да прима помисли и мање безбедно гледа и слуша текстове молитава.

Неко замера неким владикама што су били у Грчкој, да су „грчки ђаци“, као да је то само по себи нешто лоше! Па зар није истина да су Грци православни од првог века, и директно од Апостола Павла примили Хришћанство, док су Словени од тада још девет векова били пагани? Да се разумемо: много волим Русију и руске старце, али зар нису све дубоке догмате истине писали баш Грци, и зар нисмо све то добили баш преко Грка, па и Св. Литургију? Зар св. Атанасије Велики и св.три Јерарха нису Грци? Па св. Максим Исповедник, св. Симеон Нови Богослов, св. Григорије Палама, и многи други? Зар нису одлуке прва три Света Васељенска сабора донели углавном Грци, зар нису Грци оформили Символ вере? Истине ради, не заборављамо да је духовни отац св. старца Пајсија Светогорца био Рус, да је св. старац Порфирије Атински и Капсокаливитски примио благодатни дар од старца Диме - Руса, да је наш св. старац Тадеј такође од Руса примио монашко предање у манастиру Миљкову...). Дакле, потребно је да свеобухватност, саборност, саборно Предање буде мера свега. Прављење националних партија, фаворизовање једног народа на уштрб других, није у духу Православља и свеобухватне љубави Христове, а и осуђено је као јерес етнофилетизма на Сабору источних Патријараха 1872. г.

Ако постоје неке новине које нису светоотачке, треба их разлучити од оног што је светоотачко, и не одбацивати због таквих ствари унапред и све оно што је из перспективе задњих сто година ново, а у ствари је старо, саборно вековно Предање Цркве. То што није светоотачко је, на пример, учење да душа спава после смрти, да нема митарстава, и сл. Значи, нешто што је од празног умовања не по Духу Светом, то одбацити, а оно што је истински наслеђе светоотачко од првих векова до данас - то прихватити и усвојити, јер је то на изградњу Цркве, а не на рушење.

Став да све мора бити униформно и по директиви је, по мом мишљењу, папско начело, и није у духу Православља. Никада у Православљу није све било униформно, осим догмата Цркве, јер је у Православљу слобода, креативност, радост у Духу Светоме. Шта ти знаш, владико, да не седи поред тебе на сабору нови св. Василије Велики, који има слободу, због дубине своје вере и светости живота, да може и сам писати у духу Светотачком? Па, Хришћанство је од првог века, садашња Литургија је оформљена у четвртом веку, а неке ствари су додаване и касније (као тропар 3. часа). Како би било кад би нас сада осудио св. Јован Златоуст што смо додали нешто што он није био написао?

Ако се плашите уније и римокатоличког и протестантског екуменизма (и ја сам изричито против тих ствари), онда свакако морате имати поверења у вл. Атанасија (Јевтића) и његову теологију. Из текстова које је написао избија сила Духа Светога и аргументи истине.

Нису ни сви Апостоли узишли на Тавор, већ само тројица који су били спремни. Дакле, не могу сви да виде пуноћу славе Божје на овој земљи, него само они који су спремни.

Зна се да иконостас, какав је данас, није постојао у прва три-четири века. Та преграда је стављена кад је побожност почела да слаби, кад је вера постала државна, кад је подвиг почео да се умањује, кад су људи масовно улазили у цркву неспремни. А лично мислим, да као што су живели први Хришћани, тако треба да живе и последњи. И као што се тада умножило зло, али се излила и већа благодат и већа жеђ за Богом била присутна, (а самим тим и усмереност људи на духовне ствари, отвореност да упију), тако је сада и код нас, ових последњих Хришћана, појачана глад и жеђ за Богом. Људи су сад спремнији да дубље осете Свете Тајне, и да целим бићем учествују у службама Божјим.

Они који су после саборске одлуке наставили са праксом коју су до тада имали, нису се огрешили о Саборске одлуке, јер је та пракса заиста вековнија и древнија од ових последњих 200 година. А у одлуци није прецизирано о којој вековној пракси је реч.

Мислим да свакоме треба оставити по савести.

Искључивост, о којој се говори, управо се испољава код оних који се држе ове новије праксе која се проглашава за „вековну“ и неизменљиву. Ја јесам против несветоотачких новина, против екуменизма, против свега што није Православно, али ово у вези са богослужењем, да ли ће завеса бити отворена и да ли ће се наглас или полугласно читати молитва, то није догматска ни канонска ствар. Нисам за било какве новотарије, али јесам за обнову Светоотачког наслеђа.

Зар је то страшно ако се служи Јаковљева Литургија, или Маркова? Па то је право богатство. А, ето, тамо је поредак сасвим другачији него у уобичајеним Литургијама. Зар су оне зато мање Литургије? Зар се на њима исто не претвара Духом Светим хлеб и вино у Тело и Крв Христову?

Није добро називати самовољом дејство Духа Светога у некоме ко има велику слободу у Богу због своје потпуне преданости Богу и бескомпромисне вере и ревности. Како би било кад би св. Василије Велики назвао св. Златоуста самовољним што му је, скраћивањем и мењањем молитава, сккратио службу?

Под изговором једнообразности, једностраношћу лишавати Цркву богатства вере и њене историје, њеног саборног Предања и сведочанстава која су од Духа Светог, значи да радимо на томе да форма угуши суштину.

Монахиња Стефанида (Бабић)

Монахиња мудро збори, нема шта.Ето наши предци, очеви, дједови, прадједови итд. нису добро говорили Руски, Грчки и друге језике, па нису знали превести светоотачке књиге, а ако су их и знали превести нису их знали тумачити, тј.нису их ДОБРО ТУМАЧИЛИ док нам Бог није подарио просвјетљене теологе попут Игњатија Мидића и Атанасија Јевтића и Амфилохија Радовића који су ДУХОВНУ ПУНОЋУ СВОЈЕ ПРОСВЈЕТЉЕНОСТИ достигли У ВАТИКАНУ.Тај папа је стварно "замјеник" Христов на земљи, досад нисам био сигуран у то али након што сам прочитао шта је ова монахиња рекла, сигуран сам, па ПАПА својом благодаћу просвјетљује, ЕУРЕКА.Браво Петре екуменисто и новотарче.Добро се бориш за вашу ствар.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 12th November 2009, 13:32

mladenkovic ::
Petar Duhovno Blago ::Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења


Опростите на слободи што се усуђујем да се и ја, недостојна монахиња, укључим у литургијски дијалог који је у току. По читању текстова више наших поштованих владика поводом мајског Архијерејског сабора, главно што треба истаћи је следеће: треба да се добро проучи историја Цркве пре но што почне да се говори и пише о овој тако важној теми. За то нису довољни само школски уџбеници.

Друго што треба истаћи, јесте да се код нас у последњих пар векова ништа није мењало зато што није било довољно превода и познавања светоотачке литературе. Нисмо знали ни старе текстове Јаковљеве литургије, ни Маркове, ни Григоријеве и других. Нисмо знали дубље и подробније ни о учењу св. Три Јерарха ни св. Симеона Новог Богослова, ни св. Григорија Паламе, св. Григорија Синаита, ни много других светитеља, из простог разлога што се јако мало преводило. У недавној прошлости био је јарам петокраке, гледало се да се преживи, било је све под присмотром, отежано. Обнављало се, градило порушено после рата. Није било слободе да би човек могао у миру да седне и нешто проучава, преведе и штампа, и да то јавно објављује, да промовише. Све се сводило на „Извјестије“ о коме се говори, и на пар других брошура.


Треба ли зажмурити пред целим огромним светоотачким наслеђем само зато што то није постојало на српском „у моје време“?

Нико не потцењује никог. Није било - није било. Али сад много што-шта постоји, односно, преведено је на наш језик, доступно и на изворнику и на другим језицима.

ПРИМЕНА ИСТОРИЈЕ

Потпуно нормална и по Богу била је потреба код наших појединих архијереја (тада још јеромонаха) да желе да примене у пракси оно богатство које су црпли из историје наше Цркве и богатог искуства седам Васељенских и бројних помесних сабора, па учења св. Атанасија Великог, св. Три Јерарха, св. Максима Исповедника, св. Григорија Паламе, св. Симеона Новог Богослова и каснијих Светих Отаца.

Колико се сећам првих лекција из Литургике на нашем факултету, постоји око 300 врста текстова Свете Литургије. Да су св. Јован Златоуст и св. Василије Велики имали став као већина оних који сада тврде да треба све да буде „униформно и једнообразно“, они не би написали различите текстове литургијских молитава. Како би било да се св. Василије Велики неким случајем наљутио на св. Јована Златоустог што он хоће да пише молитве за Св. Литургију кад их је он већ написао? Да га прогласи за гордог, за некога ко хоће да буде у центру пажње?

Ако је Бог дао некоме већу стваралачку мудрост и већу дубину да изучава Свете Оце (што му је и послушање од Цркве - владика Атанасије као професор патрологије), треба са смирењем и поштовањем прихватити то као његов допринос Цркви, и са свешћу и радошћу да има неко да нам укаже на дубље поимање Светих тајни.

Управо то инсистирање на униформности одлика је папске власти. Пракса петровградска, примљена у доба Петра Великог, и кијевска, времена језуитске инфилтрације, које данас неки тако чврсто хоће да се држе, као да је у питању догма, управо је пракса под јаким утицајем католика. Они који се плаше покатоличавања, управо би требало да преиспитају такву литургијску праксу, као и неке друге нове обичаје (само четири пута годишње причешћивање, укидање причешћа за Васкрс и слично).

Ја не могу, на пример, да замислим да монахиња, која се сва посветила Богу, која никад не једе месо (осим рибе), која се труди по цео дан да се моли Богу, да живи у покајању, која се редовно исповеда, да не може да се причести на Васкрс или више од једанпут у току поста, а пости строго цео пост и сав живот је посветила Богу. Св. Јован Златоусти каже у својој Васкршњој посланици да, због величине Празника, приђе и ко је постио и ко није постио да се причести. А новом „праксом“ спречава се нешто што је најнормалније. Човек је и постио цео Часни пост да би се припремио да се причести за Васкрс! Кажу: „Не сме се на Васкрс (недавно сам први пут чула тај разлог) зато што ћеш тога дана, после Св. Причешћа, да мрсиш„ (?!). Какве то везе има шта ћеш после Св. Причешћа јести? Пости се пред Причешће, а не после (што не значи да уздржање престаје у време мрсних дана).

И то што се инсистира да се строго држи седам дана на води пред Св. Причешће, то је, по мом мишљењу, више за оне људе који једу месо, и који не посте све постове, ни среду ни петак, па бар тада да отпосте. А за оног који редовно пости све постове, и среду и петак (а монаси и понедељак), то је у току године око 200-230 дана. Такав се обично и редовно исповеда и има духовника, моли се, иде у Цркву, дакле живи целом душом са Господом. Код таквога инсистирати да дода још седам дана на води, ако жели чешће да се причешћује, мислим да је ипак превише.

Да ме погрешно не схватите: нисам ни за другу крајност, да се човек без припреме причести. То не!

СРЕДИНА ТРЕЗВЕNjА

Мислим да у Цркви сада постоје најмање три, да кажем, „струје“. Прва је она која хоће да се држи праксе последња два века, без икакве жеље да дубље истински проучи Св. Оце и да схвати потребу верујућих људи за ревноснијим црквеним животом и ближом заједницом са Богом. Друга струја су они који поштују древну вековну праксу и углавном се је држе, али из ревности по Богу, од радости откривања изворних вредности и Светоотачког наслеђа, од слободе у Богу; који са смирењем и дубоким поштовањем обнављају понешто од истински изворног вековног предања. Да ли чувају вековну праксу, како се захтева у одлуци Сабора, они који држе онако како је било у току петнаест-шеснаест векова, или они који држе како је било последњих векова, у неким од помесних Цркава?

Постоји и трећа струја, која иде у крајност са превише слободе и одбацује истинско Светоотачко наслеђе, и код које сувише без подвига бива, због које, уствари, и из страха од ње, ова прва струја одбацује сваку промену оног што је било уобичајено последњих 200 година.

А царска средина трезвења је најбоља. Ни окамењено, везано само за средњошколске уџбенике, ни превише слободе одбацивања подвига и предања, већ истински, изворно, дубоко проучавање Православља и примењивања у пракси оног што је Светоотачко и са Васељенских сабора, из љубави према Богу и Цркви, и из радости присније заједнице са Богом, у страху Божјем, са смирењем и покајањем: „Са страхом Божјим, вјером и љубављу приступите!“

У тој првој пракси хоће да се пости на води и субота и недеља, ако је причешћивање, нпр. у понедељак, и нема силе да би такви разрешили на уље, а по канонима Васељенских сабора забрањено је да се пости на води суботом и недељом, сем Велике Суботе.

Благоразумно се благосиља (по расуђивању друге групе) да ти дани буду на уљу - да се тиме и даље пости, да се не мрси, а уједно да се испоштује да не буде пост на води, сагласно канонима Цркве.

Што се тиче читања молитава свештеничких наглас на Св. Литургији, и отворених двери, то је једноставно почело само зато што се жели да народ боље чује и види шта се дешава, да учествује свом пажњом заједно са свештеником у Литургији. То је урађено из љубави према људима, из жеље да се они више приближе Богу, да боље разумеју, да им је већа и буднија пажња.

А зар на архијерејској Литургији није обавезно да двери буду отворене - ту је епископ који символише Христа? Па зар је мања Литургија кад је свештеник служи, и зар није он уместо епископа, јер епископ не може у исто време да буде на сто места? Зато је и настала та пракса да свештеник служи, јер у прво време сви су били на архијерејској Литургији, а кад се број верника и богослужбених места увећао, онда се увела пракса да свештеници служе сами, без епископа. Јесте да је на епископу пуноћа благодати, али, по св. Симеону Новом Богослову, и свештеник такође има велику благодат, па и изузетне дарове (као што је било у његовом случају). Епископ има пуноћу дарова духа, али његова лична благодат, која зависи од њега самог, од светости његовог живота, она варира, зависно од тога колико се остварио као епсикоп и као хришћанин. Наравно да он има епископску благодат и да једино он може да учествује у хиротонији епископа, да рукополаже свештенике и да обавља бројна друга чинодејствија за која је искључиво он властан.

ГРЧКИ И РУСКИ УТИЦАЈ

Када свештеник стекне велику благодат, она, као облак духовни покрива и испуњава и присутне вернике, па они могу сабрано у духу да прате све, и сами дубље да улазе у Свету тајну. Док, кад је мања благодат на свештенику, онда је и народ расејанији, па се дешава да прима помисли и мање безбедно гледа и слуша текстове молитава.

Неко замера неким владикама што су били у Грчкој, да су „грчки ђаци“, као да је то само по себи нешто лоше! Па зар није истина да су Грци православни од првог века, и директно од Апостола Павла примили Хришћанство, док су Словени од тада још девет векова били пагани? Да се разумемо: много волим Русију и руске старце, али зар нису све дубоке догмате истине писали баш Грци, и зар нисмо све то добили баш преко Грка, па и Св. Литургију? Зар св. Атанасије Велики и св.три Јерарха нису Грци? Па св. Максим Исповедник, св. Симеон Нови Богослов, св. Григорије Палама, и многи други? Зар нису одлуке прва три Света Васељенска сабора донели углавном Грци, зар нису Грци оформили Символ вере? Истине ради, не заборављамо да је духовни отац св. старца Пајсија Светогорца био Рус, да је св. старац Порфирије Атински и Капсокаливитски примио благодатни дар од старца Диме - Руса, да је наш св. старац Тадеј такође од Руса примио монашко предање у манастиру Миљкову...). Дакле, потребно је да свеобухватност, саборност, саборно Предање буде мера свега. Прављење националних партија, фаворизовање једног народа на уштрб других, није у духу Православља и свеобухватне љубави Христове, а и осуђено је као јерес етнофилетизма на Сабору источних Патријараха 1872. г.

Ако постоје неке новине које нису светоотачке, треба их разлучити од оног што је светоотачко, и не одбацивати због таквих ствари унапред и све оно што је из перспективе задњих сто година ново, а у ствари је старо, саборно вековно Предање Цркве. То што није светоотачко је, на пример, учење да душа спава после смрти, да нема митарстава, и сл. Значи, нешто што је од празног умовања не по Духу Светом, то одбацити, а оно што је истински наслеђе светоотачко од првих векова до данас - то прихватити и усвојити, јер је то на изградњу Цркве, а не на рушење.

Став да све мора бити униформно и по директиви је, по мом мишљењу, папско начело, и није у духу Православља. Никада у Православљу није све било униформно, осим догмата Цркве, јер је у Православљу слобода, креативност, радост у Духу Светоме. Шта ти знаш, владико, да не седи поред тебе на сабору нови св. Василије Велики, који има слободу, због дубине своје вере и светости живота, да може и сам писати у духу Светотачком? Па, Хришћанство је од првог века, садашња Литургија је оформљена у четвртом веку, а неке ствари су додаване и касније (као тропар 3. часа). Како би било кад би нас сада осудио св. Јован Златоуст што смо додали нешто што он није био написао?

Ако се плашите уније и римокатоличког и протестантског екуменизма (и ја сам изричито против тих ствари), онда свакако морате имати поверења у вл. Атанасија (Јевтића) и његову теологију. Из текстова које је написао избија сила Духа Светога и аргументи истине.

Нису ни сви Апостоли узишли на Тавор, већ само тројица који су били спремни. Дакле, не могу сви да виде пуноћу славе Божје на овој земљи, него само они који су спремни.

Зна се да иконостас, какав је данас, није постојао у прва три-четири века. Та преграда је стављена кад је побожност почела да слаби, кад је вера постала државна, кад је подвиг почео да се умањује, кад су људи масовно улазили у цркву неспремни. А лично мислим, да као што су живели први Хришћани, тако треба да живе и последњи. И као што се тада умножило зло, али се излила и већа благодат и већа жеђ за Богом била присутна, (а самим тим и усмереност људи на духовне ствари, отвореност да упију), тако је сада и код нас, ових последњих Хришћана, појачана глад и жеђ за Богом. Људи су сад спремнији да дубље осете Свете Тајне, и да целим бићем учествују у службама Божјим.

Они који су после саборске одлуке наставили са праксом коју су до тада имали, нису се огрешили о Саборске одлуке, јер је та пракса заиста вековнија и древнија од ових последњих 200 година. А у одлуци није прецизирано о којој вековној пракси је реч.

Мислим да свакоме треба оставити по савести.

Искључивост, о којој се говори, управо се испољава код оних који се држе ове новије праксе која се проглашава за „вековну“ и неизменљиву. Ја јесам против несветоотачких новина, против екуменизма, против свега што није Православно, али ово у вези са богослужењем, да ли ће завеса бити отворена и да ли ће се наглас или полугласно читати молитва, то није догматска ни канонска ствар. Нисам за било какве новотарије, али јесам за обнову Светоотачког наслеђа.

Зар је то страшно ако се служи Јаковљева Литургија, или Маркова? Па то је право богатство. А, ето, тамо је поредак сасвим другачији него у уобичајеним Литургијама. Зар су оне зато мање Литургије? Зар се на њима исто не претвара Духом Светим хлеб и вино у Тело и Крв Христову?

Није добро називати самовољом дејство Духа Светога у некоме ко има велику слободу у Богу због своје потпуне преданости Богу и бескомпромисне вере и ревности. Како би било кад би св. Василије Велики назвао св. Златоуста самовољним што му је, скраћивањем и мењањем молитава, сккратио службу?

Под изговором једнообразности, једностраношћу лишавати Цркву богатства вере и њене историје, њеног саборног Предања и сведочанстава која су од Духа Светог, значи да радимо на томе да форма угуши суштину.

Монахиња Стефанида (Бабић)

Монахиња мудро збори, нема шта.Ето наши предци, очеви, дједови, прадједови итд. нису добро говорили Руски, Грчки и друге језике, па нису знали превести светоотачке књиге, а ако су их и знали превести нису их знали тумачити, тј.нису их ДОБРО ТУМАЧИЛИ док нам Бог није подарио просвјетљене теологе попут Игњатија Мидића и Атанасија Јевтића и Амфилохија Радовића који су ДУХОВНУ ПУНОЋУ СВОЈЕ ПРОСВЈЕТЉЕНОСТИ достигли У ВАТИКАНУ.Тај папа је стварно "замјеник" Христов на земљи, досад нисам био сигуран у то али након што сам прочитао шта је ова монахиња рекла, сигуран сам, па ПАПА својом благодаћу просвјетљује, ЕУРЕКА.Браво Петре екуменисто и новотарче.Добро се бориш за вашу ствар.

Прво престани да вређаш!
Друго,својим силним незнањем не знаш шта друго да напишеш сем гомилу глупости,тотални неповезаних - које немају везе са везом.
Све време само клевећеш без икааког достојног аргумента,само вртиш исте неосноване ствари без разлога.
Треће не знам који те папа спопао,потражи духовника да те излечи од те болести папогоњења,то ти братски саветујем.
То што мене називаш екуменистом,не смета ми,јер ја јесам екумениста у правом православном смислу те речи - сведочим свима православље где год да се нађем уз Божију помоћ.
"Новотарац" јесам,али сам у исто време "старотарац" - јер је православље пунота старих и нових ствари које се допуњују и прожимају кроз вековну и историјску праксу Цркве Божије.
Четрврто - када би ти био као ова честита монахиња (узгред овај њен текст,као и још један били су објављивани на сајту борба за веру) где би ти крај био - заиста би био духовно образован и здрав,мањкала би ти гордост.
Пето - овај текст је право оличење самог Духа Светога - свако ко га не разуме далеко је од православне истине,нити има појма било шта о православљу.

Мој ти је савет да се уразумиш док још можеш,иначе оде ти у дубоку прелест код Акакија и осталих суперзилота Ејеваца.
Спознај православље онакво какво заправо јесте - читај мало свете Оце - не образује се преко интернета.
Мене можеш да вређаш,и ако не знаш ко сам и шта сам,нити да ли сам ја "новотарац" и "екумениста" или било шта слично (хаха пази ја новотарац Laughing),као што ти рекох ја ћу бити ако Бог да,за коју годину неки "АРАЦ" (са Арац ће се завршавати придев) па ти размили какви су придеви (у Црквеном смислу) и који су то придеви.

И пошто ти имаш закључак да сам ја "новотарац" и "екумениста" - ја имам закклључак да ти вероватно не познајеш ни веронауку на основном нивоу.
За почетак прочитај :
"Веру Светих" - катихизис од св.владике Николаја.

свако добро и од Бога просветљење!
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 12th November 2009, 14:32

Довољно говори овај текст о твојим увјерењима, ове монахиње, ко га прочита, ако има разума, јасно му је све.Ето у прва два три века живјели су прави хришћани, а послије заблудјели.Сви Васељенски сабори, одржани послије та прва два три вјека су доказ исправности Христове Цркве тадашње и након тога.Све што је у складу са одлукама тих сабора је у реду, а оно што није, није у реду.Наши свети оци, наше СПЦ, све до Аве Јустина Поповића то потврђују и потврђују одлуке Васељенских сабора, њихову исправност и ваљаност.То су својим животним примјером потврђивали.А сад тврди ова заблудјела монахиња, како то није исправно па треба да прихватимо НОВА тумачења наших "САВРЕМЕНИХ" теолога.Јер основна тврдња Екумениста и Новотараца је да је "црква живи организам који се развија", ШТО ЈЕ ИСТИНА, али у сваком организму, првобитно здравом, може да се осим позитивних, развију и негативне ствари и болести, које могу да прерасту у тумор који разара и убија.Па нек просуде чланови овог форума, и вјерујућуи народ православни, а то ћемо у наредном периоду видјети, јел ово што се од стране екумениста и новотараца развија у нашој цркви болест и тумор или благодат.Па постат ћеш ти СТАРАЦ, а ли онај који то само с годинама постаје и ништа више од тога, свашта људи умишљају.И ја умишљам, сви ми умишљамо и жеље имамо.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 12th November 2009, 16:23

mladenkovic ::Довољно говори овај текст о твојим увјерењима, ове монахиње, ко га прочита, ако има разума, јасно му је све.Ето у прва два три века живјели су прави хришћани, а послије заблудјели.Сви Васељенски сабори, одржани послије та прва два три вјека су доказ исправности Христове Цркве тадашње и након тога.Све што је у складу са одлукама тих сабора је у реду, а оно што није, није у реду.Наши свети оци, наше СПЦ, све до Аве Јустина Поповића то потврђују и потврђују одлуке Васељенских сабора, њихову исправност и ваљаност.То су својим животним примјером потврђивали.А сад тврди ова заблудјела монахиња, како то није исправно па треба да прихватимо НОВА тумачења наших "САВРЕМЕНИХ" теолога.Јер основна тврдња Екумениста и Новотараца је да је "црква живи организам који се развија", ШТО ЈЕ ИСТИНА, али у сваком организму, првобитно здравом, може да се осим позитивних, развију и негативне ствари и болести, које могу да прерасту у тумор који разара и убија.Па нек просуде чланови овог форума, и вјерујућуи народ православни, а то ћемо у наредном периоду видјети, јел ово што се од стране екумениста и новотараца развија у нашој цркви болест и тумор или благодат.Па постат ћеш ти СТАРАЦ, а ли онај који то само с годинама постаје и ништа више од тога, свашта људи умишљају.И ја умишљам, сви ми умишљамо и жеље имамо.

Да ко има разума схватиће све,али видим да га ти брате на жалост немаш,али добићеш га,да га Бог,само треба тражити.
Опет само вртиш укруг,без иједног аргумента ваљаног,за којим се човек може окренути.
Пишеш благоречено небулозе које уопште не пишу у овом тексту.
Чим имаш такво виђење да у једној Цркви Васељенској тумор може уништити целу Цркву и "избацити" Њену благодат - значи да ни не знаш шта је Она.
Сваки тумор у Цркви брзо нестаје и не нарушава Њену благодатност и светост.
У овом тексту могу наћи неправилности само, самопроглажени теолози (као ти) и остали "бранитељи" вере ,који само уносе немир изграђен из сопствене прелести и незнања.
Док прави бранитељи вере (који имају основно верско и телошко образовање,за које није потребан теол.факлутет) не налазе ништа спорно,већ и ако налазе нешто онда га обарају АРГУМЕНТИМА,а не бабским наглабањима као што ти то радиш.
О исправности овог текста говори то да га прихватају и такозвани "новотарци" и такозвани "ревнитељи" .
Само га не прихватају незналице и "папазилоти" (сами себи - папе и непогрешиви учитељи).
Видим да и пљујеш митрополита Амфилохија,то је жестоки знак прелести,интернет знања (то јест форум-прелест знања). Сврати до старца о. Јоила и упитај га за његово мишење о +Амфилохију,па ћеш чути одговор.Изађи из своје државе,четири зида,компијутера,села,града,разговарај уживо са Црквом,са разним монасима,свештеницима,"новотарцима" и "ревнитељима",ЧИТАЈ СВЕТЕ ОЦЕ - отрезни се,мало,пронађи мир иначе право у духобну пропаст.
Много је оних који бране православље од православља,који глуме искупитеље Цркве,следбенике светих Отаца,нападјају неке појединце,како епископе тако и обичне вернике,свеједно,скрвајући се иза неких правих ревнитеља,што је жалосно.
У задње време сам схватио да ти који се позивају на Васељенске Саборе и свете Оце - нити познају Вас. Саборе,нити свете Оце нити историју Цркве,а камоли православље и православну веру уопште.
Некима је стварно тешко да иду "Царском средином молитвеног трезвења",јер су једни навикли да иду само десним путем пропасти ђавоље,док другима више лежи само леви ђавољи пут.Ти изгледа на жалост (ако се не отрезниш и окренеш се молитви,само молитви,да оставиш Цркви да решава њене проблеме) скренућеш у десну провалију.
Насмејало ме је ово о неким старцима ,не знам о каквим старцима говориш
Laughing .
Покушавај још,можда дођеш до погодка.
придев који означава припадност нечему,који се завршава на арац.
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 13th November 2009, 01:35

Толико се хвалиш са тим АРАЦ, не треба нам твоје звање, не може оно повећати снагу твојих ријечи.Петре немој да ми замјериш, ја сам само забринути мирјанин, који догађаје посматра са стране и, ја бих рекао, здраворазумски расуђује.Ето колико је снажно то што ви новотарци пропагирате да вас један обични мирјанин раздрма, у темељима самим, и осјетите потребу да се правдате, шта би било да сам неки учени теолог, не смијем ни замислити.Покушаваш замазати очи људима, али не иде то лако, брате Петре.Реци ми брате Петре зашто један од наших владика назива ПЕНЗИОНИСАНОГ Атанасија, иако ја изгледа другачије схватам пензију или код мирјана пензија има неко друго значење, да поновим, зашто Атанасија Јевтића назива ЂАВОЉИМ СЛУГОМ, самим ЂАВОЛОМ.У којој је прелести само тај владика, али опет, још мноштво владика СПЦ не може Атанасија смислити, и они су у прелести ваљда, је ли Петре.Један епископ АНАТЕМИШЕ свештеника, други га прими да служи у његовој епархији.Зашто ли је то тако, је ли Петре?Имам ја и доказе за ово што говорим, текстуалне, видео итд., па ако будеш желио да се увјериш само реци.То новотарење за које ти и твоја монахиња тврдите да није ништа толико битно, да треба оставити на слободу свакоме да ради како мисли да треба, довело је до тога да епископи један другог називају ђавољим слугама, ја мислим да то раде с правом.Није лоша ова размјена мишљења, шта ти кажеш?Није ти она лоша ПАПАЗИЛОТ, свиђа ми се.Мир ти Петре и свако добро од Господа.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 13th November 2009, 05:21

mladenkovic ::Толико се хвалиш са тим АРАЦ, не треба нам твоје звање, не може оно повећати снагу твојих ријечи.Петре немој да ми замјериш, ја сам само забринути мирјанин, који догађаје посматра са стране и, ја бих рекао, здраворазумски расуђује.Ето колико је снажно то што ви новотарци пропагирате да вас један обични мирјанин раздрма, у темељима самим, и осјетите потребу да се правдате, шта би било да сам неки учени теолог, не смијем ни замислити.Покушаваш замазати очи људима, али не иде то лако, брате Петре.Реци ми брате Петре зашто један од наших владика назива ПЕНЗИОНИСАНОГ Атанасија, иако ја изгледа другачије схватам пензију или код мирјана пензија има неко друго значење, да поновим, зашто Атанасија Јевтића назива ЂАВОЉИМ СЛУГОМ, самим ЂАВОЛОМ.У којој је прелести само тај владика, али опет, још мноштво владика СПЦ не може Атанасија смислити, и они су у прелести ваљда, је ли Петре.Један епископ АНАТЕМИШЕ свештеника, други га прими да служи у његовој епархији.Зашто ли је то тако, је ли Петре?Имам ја и доказе за ово што говорим, текстуалне, видео итд., па ако будеш желио да се увјериш само реци.То новотарење за које ти и твоја монахиња тврдите да није ништа толико битно, да треба оставити на слободу свакоме да ради како мисли да треба, довело је до тога да епископи један другог називају ђавољим слугама, ја мислим да то раде с правом.Није лоша ова размјена мишљења, шта ти кажеш?Није ти она лоша ПАПАЗИЛОТ, свиђа ми се.Мир ти Петре и свако добро од Господа.

Каже старац Пајсије,људи се деле на две групе - на муве и пчеле.
Пчеле само виде лепо,мирисно,чисто и корисно,док муве виде само ђубре,нечистоту и лоше ствари.
Чистима је све чисто,док је нечистима све нечисто - тако то бива увек.
Свако закључује по својим нахођењима.
Ја лично никакво знање немам (све што знам могу научити од других,паметнијих,ти други су искључиво св.Оци),нити се хвалим тим завршетком придева арац,већ намерно теби ЛИЧНО скрећем пажњу,пошто си МИ ТИ већ пресудио и сврстао ме у једну групу екумениста и новотараца (што је за тебе исто што и сам ђаво који је дођао овде да обмањује људе,а ниси свестан да ако зажелим могу одма да ти укинем писање на форуму,што нећу наравно,нити желим),то као што ти рекох намерно лично теби скрећем пажњу,пошто ме сврставаш у неку групу људи,оцењујеш ме,па да мало покренеш духовни и телесни мозак и поразмислиш па закључиш већ ко сам и шта сам,да не би узимао грех на себе,олако и без разлога.
Као што видим опет пишеш ствари неповезане које немају везе са везом,јер због мањка аргумената,духовног немира и слабе вере (што нам је свима особина) спомињеш сад владику Атанасаија и Владику Никанора који се лично не воле.
Те ствари остави за њих,остави за Црквени Суд и саму Цркву - остави за САБОР СА КИМЕ РУКОВОДИ ДУХ СВЕТИ! Ти сад кажеш да мноштво владика не може +Атанасија да замисли,јел си свестан шта причаш.
Ај ми реци,јел познајеш Ти неког владику лично,јел си разговарао са неким владиком,јер си упућен у стварне догађаје у Цркви или их пратиш само преко интернета - где је све искривљено и где и нешто ако је истина изгледа као лаж и обратно,а има и доста полу истина (што је горе од лажи чак).
Барем да си неки клирик,да си у Црквеним круговима па да разумем,али овакви коментари су крајње жалосни.
Ја немам никакву потребну да се правдам јер сам пред Богом чист (мада у греховима веома нечист и прљав) али са верске стране - тотално чист и ако сам у прелести,као и сваки човек на земљи.
Ја све време покушавам да ти скренем пажњу да је десна страна пута веома опасна исто као и лева и да се спасење истина и одбрана Цркве постиже на тотално другачији начин - Царском Средином Молитвеног Трезвења - Божијим путем,којим су ходили св.Оци.
Први начин је духовно-верско-теолошко образовање надограђивање и стално надограђивање да би се могло аргументовано бранити своје ствавове,са достојанством и без страха,без клевета,мржње и вртењем у круг безмислених приче од којих нема вајде,прича од којих се прави раскол,поделе,мржња и духовни немири - сва оличења одсуности Духа Светога.
Треба знати да Црква није политичка партија у којој се једни деле на овакве а други на онакве.
Црква је целина која само као Цела може функционисати,ако на једном делу Ње одступи благодат,онда је Цела губи и престаје бити Црква - а то је немогуће јер је она под руководством Духа Истине који се увек брине о Њој и све ране и туморе одстрањује,некад брзо некад споро (од нас зависи и нашег покајања),ко мисли да је наша Црква препуштена сама себи,ђаволу,да је благодат одтупила од Ње - хули на самог Духа Истине и чини грех за којег неће добити опроштаја ни на овом ни на ономе свету.

свако добро!
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 13th November 2009, 13:26

Немој ме избацити са форума Петре, молим те :lol: .Бога се бојим само Петре мој.Он ће ми судити за све, али ће и теби па се питај некад да ли си у праву, ја се то питам стално.Да ли сам у праву покушавам открити у књигама светих отаца, читањем светог писма итд.И у праву си, ове што опште са папистима и новотарце који уносе смутње у народ и праве хаос у нашој СПЦ сматрам вођеним самим ђаволом.Ти се позиваш на свете оце, међутим, изгледа да различите књиге читамо, а можда ја немам тако просвјетљен ум па не схватам шта свети оци кажу, може бити и то, али исто тако може бити да ти не схваташ, али небитно.Хоћу да ти кажем сљедеће, кажеш ниси екумениста и новотарац, међутим текстови те одају.Али и то је небитно јер ове наше текстове мало ко чита на овом форуму, мало кога то занима, занима само оне који руше вјековни црквени поредак и оне који су против тога.Овде, већину чланова форума, више занимају неке приче о ванземаљцима итд., мисле да су чудо открили ако негдје виде масонску и ђавољу симболику.Знај само да доста људи прати дешавања у СПЦ и доста њих интересује шта има да кажу Зилоти и СИПЦ.Што се наша СПЦ више буде приближавала римокатолицима и другим јеретицима, то ће се народ више удаљавати од ње.Што више наше Божанске литургије буду личиле на њихове, то че се људи више противити томе.Мислите да постижете неки успјех.Па лако је мој Петре невјерујућем народу просипати демагогију какву год хоћете, а таквих је велика већина.Да уведете јогу на литургијама и поставите статуе Буде у црквама, већина овог народа неби се бунила, рекли би то је кул.Мислиш да епископи који не поштују саборске одлуке, сабора за који кажеш да води ДУХ СВЕТИ, да то што чине и није неки грјех, да и поред тога што спроводе самовољу, посједују благодат Божију.Ти си Петре да ти овако кажем безнадежан случај.Ти се не поводиш за светим оцима већ за овим новим САВРЕМЕНИМ ТЕОЛОЗИМА, а извор из којег они пију је извор пергамске змије Јована Змијуласа (Зизијуласа), ђавољи извор.Са доста сам свештеника ја разговарао, некима се свиђају ова нова учења, која оправдавају, у крајњем смислу, уживање у материјалном и тјелесном (среброљубље), али вјеруј ми има доста и оних који су против тога, али шуте не смију ништа да кажу, боје се.Међутим има већ примјера да свештеници СПЦ прелазе у редове СИПЦ, имам осјећај да ће тога бити све више, ето до чега сте довели ви екуменисти и новотарци, до раскола.Ви несрећници.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 13th November 2009, 13:49

Сит сам ја ШКОЛОВАНИХ ТЕОЛОГА (зло ће од начитаних доћи) који у раскоши живе, просипају шупље приче, а дјела њихова другачије говоре.Надограђују се они "духовно", али много више материјално.Народ то све види мој Петре, зато су почели да сад просипају учење по којем су Божије заповјести застарјеле и како нас те исте заповјести заглупљују, а све то само да би оправдали себе и своје поступке, да би оправдали своје "животне примјере".Е мој Петре, не мрзим ја, али сам огорчен овим што се дешава, иако сам свјестан да је Божије допуштење.Нећеш ми вјеровати, драг си ти мени, и опрости ми ако те нервирам овим својим писањем, искрено, праштај ми.Некад ме понесе па се послужим мало оштријим ријечима али без зле намјере, вјеруј ми.Бит ће шта ће бити ја то не могу спријечити.Воља Божија.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 13th November 2009, 13:57

Знам ја да не расправљам са тобом, већ са оним који ти рови по уму, па се питам има ли то смисла.Можда ти и испуним жељу па се не вратим више на овај форум, изгледа да плода не доноси овај наш дијалог.
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 13th November 2009, 18:02

mladenkovic ::Немој ме избацити са форума Петре, молим те :lol: .Бога се бојим само Петре мој.Он ће ми судити за све, али ће и теби па се питај некад да ли си у праву, ја се то питам стално.Да ли сам у праву покушавам открити у књигама светих отаца, читањем светог писма итд.И у праву си, ове што опште са папистима и новотарце који уносе смутње у народ и праве хаос у нашој СПЦ сматрам вођеним самим ђаволом.Ти се позиваш на свете оце, међутим, изгледа да различите књиге читамо, а можда ја немам тако просвјетљен ум па не схватам шта свети оци кажу, може бити и то, али исто тако може бити да ти не схваташ, али небитно.Хоћу да ти кажем сљедеће, кажеш ниси екумениста и новотарац, међутим текстови те одају.Али и то је небитно јер ове наше текстове мало ко чита на овом форуму, мало кога то занима, занима само оне који руше вјековни црквени поредак и оне који су против тога.Овде, већину чланова форума, више занимају неке приче о ванземаљцима итд., мисле да су чудо открили ако негдје виде масонску и ђавољу симболику.Знај само да доста људи прати дешавања у СПЦ и доста њих интересује шта има да кажу Зилоти и СИПЦ.Што се наша СПЦ више буде приближавала римокатолицима и другим јеретицима, то ће се народ више удаљавати од ње.Што више наше Божанске литургије буду личиле на њихове, то че се људи више противити томе.Мислите да постижете неки успјех.Па лако је мој Петре невјерујућем народу просипати демагогију какву год хоћете, а таквих је велика већина.Да уведете јогу на литургијама и поставите статуе Буде у црквама, већина овог народа неби се бунила, рекли би то је кул.Мислиш да епископи који не поштују саборске одлуке, сабора за који кажеш да води ДУХ СВЕТИ, да то што чине и није неки грјех, да и поред тога што спроводе самовољу, посједују благодат Божију.Ти си Петре да ти овако кажем безнадежан случај.Ти се не поводиш за светим оцима већ за овим новим САВРЕМЕНИМ ТЕОЛОЗИМА, а извор из којег они пију је извор пергамске змије Јована Змијуласа (Зизијуласа), ђавољи извор.Са доста сам свештеника ја разговарао, некима се свиђају ова нова учења, која оправдавају, у крајњем смислу, уживање у материјалном и тјелесном (среброљубље), али вјеруј ми има доста и оних који су против тога, али шуте не смију ништа да кажу, боје се.Међутим има већ примјера да свештеници СПЦ прелазе у редове СИПЦ, имам осјећај да ће тога бити све више, ето до чега сте довели ви екуменисти и новотарци, до раскола.Ви несрећници.

Када ли ће моје чуђење престати,стварно ни не знам зашто пишем,али веротатно због других,да не насесдну на празну сламу и гомилу полуистина.
Вероватно различите књиге читамо,јер закључујем да их ти ни не читаш,јер да их бар мало читаш,друга би ти птица певала.
Опет спомињеш неки "вјековни" Црквени поредак,ама човече узми књиге у руке(мада не мораш у руке,пун је интернет текстова разних),истражуј учи,прочитај шта има да кажу и они који заступају старију праксу (читање молитава наглас) и новију праксу (која се код нас назива вековна - за коју сам ја увек јер ми се ЛИЧНО СВИЂА И СМАТРАМ ДА ЈЕ ТО НАЈЛЕПША И НАЈПОТПУЊЕНИЈА ЛИТУРГИЈА),која је присутна код нас у последњих неколико векова,код нас се некада служила и Србска литургија (коју су служили св. Ћирило и Методије).
Мислим да би ти када би отишао на литургију св. апостола Јакова - оптужио свештенике за новачење и побегао из Цркве као главом без обзира - такве плодове доносите Ви (не ревнитиљи прави,већ ви који сте пали у замку гордости и прелести са десна,на жалост,али тако је),када би видео ту литургију и 1. века,на којој су двери стално отворене и на којој се све чита гласно,ти би похулио директно из свог не знања и одма прогласио ту ЛИТУРГИЈУ за новотарску,безблагодатну на којој не нити Духа Светога нити се хлеб и вину претварају у Свето Причешће.
Ниси ни свестан колико си контрадикторних ствари и полу истина написао.
То што говориш да епископи који "не поштују саборске одлуке" не поседују благодат Духа Светога је велика хула на самог Духа и велико незнање уопште Црквеног устројства,за то не треба бити нити учен нити теолог - ја нисам нити једно,нити друго.За почетак научи шта је апостолска благодат,а шта благодат Духа Светог која се стиче врлином и трудом.
Морао би знати да један Епископ - ма какав био и ма ко био - мора имати свештенску (апостолску) благодат све док га нерашчине.
Рукоположењем добија,а рашчинавањем му се "скида".
Ако сматраш да било који од епископа нема свештенодејствену благодат онда слободно напусти Цркву Православну и иди у "зилоте" ,јер видим да ти нема помоћи.
Јер ако један епископ је јеретик или безблагодатан онда цела Црква нема благодат.
Јер смо сви у ехваристијском молитвеном општењу,па и са тим митроплитом Јованом Зизјуласом и Патријархом Вратоломејом (требао би имати бар основног поштовања и називати +Јована Зизјуласа - нормалним именом - јер се из истог путира причешћујеш са њим).Ја лично нити читам модерне теологе,нити ме баш интересују,поготово не учење +Јована Зизјуласа и осталих.
Али се све треба читати и упоређивати,а не падати у прелест и забијати главу у пресак.
А ако сматраш да Свети Арх. Сабор СПЦ није вођен Духом Светим (као сваки православни сабор) - онда си ти жестоки хуљитељ и јеретик - као што су "зилоти" који непрастано без имало страха Божије хуле и непрестано хуле на Духа Светог,а ако не сматраш онда је то сасвим нека друга прича.
А на крају си написао велику неистину,да не кажем лаж . Какви црни свештеници прелазе у "ИСПЦ" ???
Флоринци немају ни једног мирског "свештеника",осим Стефана (који је овде на форуму) и неколико "јеромонаха".
Ниједан свештенослужитељ из СПЦ не пралази у квази цркве и верске скупине,већ остаје у јединој спасоносној Цркви,да се бори за њу и чува је - јер је ни паклена врата неће надвладати.
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 13th November 2009, 18:12

mladenkovic ::Сит сам ја ШКОЛОВАНИХ ТЕОЛОГА (зло ће од начитаних доћи) који у раскоши живе, просипају шупље приче, а дјела њихова другачије говоре.Надограђују се они "духовно", али много више материјално.Народ то све види мој Петре, зато су почели да сад просипају учење по којем су Божије заповјести застарјеле и како нас те исте заповјести заглупљују, а све то само да би оправдали себе и своје поступке, да би оправдали своје "животне примјере".Е мој Петре, не мрзим ја, али сам огорчен овим што се дешава, иако сам свјестан да је Божије допуштење.Нећеш ми вјеровати, драг си ти мени, и опрости ми ако те нервирам овим својим писањем, искрено, праштај ми.Некад ме понесе па се послужим мало оштријим ријечима али без зле намјере, вјеруј ми.Бит ће шта ће бити ја то не могу спријечити.Воља Божија.

Зло хоће доћи од начитаних то је тачно.То што еп.Игњатије просипа приче да су "Божије заповести Застареле" (никада није реко да заглупљују),је сасвим нека друга прича.,а и то је много компликовано објаснити,јер је његов начин говора много и превише закукуљен и копликован. (што не значи да га оправдавам,ја његово учење уопште не миришем).Зашто га слушаш и базиреш се на то.Ако си прави борац за веру,скупи аргументе - правац Црквени Суд и тужи га за јерес.
А ако увиде да ниси у праву - добићеш вечну епитимију.
Ако си свестан да је Божије допуштење,зашто идеш против Бога. Бори се на прави начин,аргументовано,са доказима и истинама,без клвета и вређања било кога.
Мани се гледања црнине и лоших ствари - угледај се добре и духовне људе,ако немаш нађи духовника који ће ти одредити шта ћеш да читаш,о чему да пишеш и размишљаш и шта је за тебе добро да би се спасио,то је поента свега - ПОСЛУШАЊЕ!
Бог прашта,је немам на чему.
Опрости ти мени!
Свако Добро!
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 13th November 2009, 18:15

И за крај бар прочитај : "ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ МОНАХИЊЕ СТЕФАНИДЕ БАБИЋ" ,да је не и за џабе оптуживао и сврставао у неке групе и узимао грех за џабе на себе.
Погледај на ком сајту је објављен текст - где ћеш "ревнитељскији" сајт од тога.
Ако у оба текста од исте монахиње има нешто екуменистичко и "новотарско" онда стварно не знам шта да ти кажем,сем да се молиш Богу да ти открије да ниси ни мало у праву и да си у самообмани.
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  mladenkovic 13th November 2009, 18:51

Petar Duhovno Blago ::
mladenkovic ::Немој ме избацити са форума Петре, молим те :lol: .Бога се бојим само Петре мој.Он ће ми судити за све, али ће и теби па се питај некад да ли си у праву, ја се то питам стално.Да ли сам у праву покушавам открити у књигама светих отаца, читањем светог писма итд.И у праву си, ове што опште са папистима и новотарце који уносе смутње у народ и праве хаос у нашој СПЦ сматрам вођеним самим ђаволом.Ти се позиваш на свете оце, међутим, изгледа да различите књиге читамо, а можда ја немам тако просвјетљен ум па не схватам шта свети оци кажу, може бити и то, али исто тако може бити да ти не схваташ, али небитно.Хоћу да ти кажем сљедеће, кажеш ниси екумениста и новотарац, међутим текстови те одају.Али и то је небитно јер ове наше текстове мало ко чита на овом форуму, мало кога то занима, занима само оне који руше вјековни црквени поредак и оне који су против тога.Овде, већину чланова форума, више занимају неке приче о ванземаљцима итд., мисле да су чудо открили ако негдје виде масонску и ђавољу симболику.Знај само да доста људи прати дешавања у СПЦ и доста њих интересује шта има да кажу Зилоти и СИПЦ.Што се наша СПЦ више буде приближавала римокатолицима и другим јеретицима, то ће се народ више удаљавати од ње.Што више наше Божанске литургије буду личиле на њихове, то че се људи више противити томе.Мислите да постижете неки успјех.Па лако је мој Петре невјерујућем народу просипати демагогију какву год хоћете, а таквих је велика већина.Да уведете јогу на литургијама и поставите статуе Буде у црквама, већина овог народа неби се бунила, рекли би то је кул.Мислиш да епископи који не поштују саборске одлуке, сабора за који кажеш да води ДУХ СВЕТИ, да то што чине и није неки грјех, да и поред тога што спроводе самовољу, посједују благодат Божију.Ти си Петре да ти овако кажем безнадежан случај.Ти се не поводиш за светим оцима већ за овим новим САВРЕМЕНИМ ТЕОЛОЗИМА, а извор из којег они пију је извор пергамске змије Јована Змијуласа (Зизијуласа), ђавољи извор.Са доста сам свештеника ја разговарао, некима се свиђају ова нова учења, која оправдавају, у крајњем смислу, уживање у материјалном и тјелесном (среброљубље), али вјеруј ми има доста и оних који су против тога, али шуте не смију ништа да кажу, боје се.Међутим има већ примјера да свештеници СПЦ прелазе у редове СИПЦ, имам осјећај да ће тога бити све више, ето до чега сте довели ви екуменисти и новотарци, до раскола.Ви несрећници.

Када ли ће моје чуђење престати,стварно ни не знам зашто пишем,али веротатно због других,да не насесдну на празну сламу и гомилу полуистина.
Вероватно различите књиге читамо,јер закључујем да их ти ни не читаш,јер да их бар мало читаш,друга би ти птица певала.
Опет спомињеш неки "вјековни" Црквени поредак,ама човече узми књиге у руке(мада не мораш у руке,пун је интернет текстова разних),истражуј учи,прочитај шта има да кажу и они који заступају старију праксу (читање молитава наглас) и новију праксу (која се код нас назива вековна - за коју сам ја увек јер ми се ЛИЧНО СВИЂА И СМАТРАМ ДА ЈЕ ТО НАЈЛЕПША И НАЈПОТПУЊЕНИЈА ЛИТУРГИЈА),која је присутна код нас у последњих неколико векова,код нас се некада служила и Србска литургија (коју су служили св. Ћирило и Методије).
Мислим да би ти када би отишао на литургију св. апостола Јакова - оптужио свештенике за новачење и побегао из Цркве као главом без обзира - такве плодове доносите Ви (не ревнитиљи прави,већ ви који сте пали у замку гордости и прелести са десна,на жалост,али тако је),када би видео ту литургију и 1. века,на којој су двери стално отворене и на којој се све чита гласно,ти би похулио директно из свог не знања и одма прогласио ту ЛИТУРГИЈУ за новотарску,безблагодатну на којој не нити Духа Светога нити се хлеб и вину претварају у Свето Причешће.
Ниси ни свестан колико си контрадикторних ствари и полу истина написао.
То што говориш да епископи који "не поштују саборске одлуке" не поседују благодат Духа Светога је велика хула на самог Духа и велико незнање уопште Црквеног устројства,за то не треба бити нити учен нити теолог - ја нисам нити једно,нити друго.За почетак научи шта је апостолска благодат,а шта благодат Духа Светог која се стиче врлином и трудом.
Морао би знати да један Епископ - ма какав био и ма ко био - мора имати свештенску (апостолску) благодат све док га нерашчине.
Рукоположењем добија,а рашчинавањем му се "скида".
Ако сматраш да било који од епископа нема свештенодејствену благодат онда слободно напусти Цркву Православну и иди у "зилоте" ,јер видим да ти нема помоћи.
Јер ако један епископ је јеретик или безблагодатан онда цела Црква нема благодат.
Јер смо сви у ехваристијском молитвеном општењу,па и са тим митроплитом Јованом Зизјуласом и Патријархом Вратоломејом (требао би имати бар основног поштовања и називати +Јована Зизјуласа - нормалним именом - јер се из истог путира причешћујеш са њим).Ја лично нити читам модерне теологе,нити ме баш интересују,поготово не учење +Јована Зизјуласа и осталих.
Али се све треба читати и упоређивати,а не падати у прелест и забијати главу у пресак.
А ако сматраш да Свети Арх. Сабор СПЦ није вођен Духом Светим (као сваки православни сабор) - онда си ти жестоки хуљитељ и јеретик - као што су "зилоти" који непрастано без имало страха Божије хуле и непрестано хуле на Духа Светог,а ако не сматраш онда је то сасвим нека друга прича.
А на крају си написао велику неистину,да не кажем лаж . Какви црни свештеници прелазе у "ИСПЦ" ???
Флоринци немају ни једног мирског "свештеника",осим Стефана (који је овде на форуму) и неколико "јеромонаха".
Ниједан свештенослужитељ из СПЦ не пралази у квази цркве и верске скупине,већ остаје у јединој спасоносној Цркви,да се бори за њу и чува је - јер је ни паклена врата неће надвладати.

Не лажем нити сам кад лагао Петре новотарче, кажеш ни један свештеник СПЦ није прешао у СИПЦ.Погледај и увјери се сам.Први је лед пробио, видјет ћемо шта ће бити даље.Збогом теби и овом форуму.

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/
mladenkovic
mladenkovic


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  ppp 13th November 2009, 19:48

mladenkovic ::
Petar Duhovno Blago ::
mladenkovic ::Немој ме избацити са форума Петре, молим те :lol: .Бога се бојим само Петре мој.Он ће ми судити за све, али ће и теби па се питај некад да ли си у праву, ја се то питам стално.Да ли сам у праву покушавам открити у књигама светих отаца, читањем светог писма итд.И у праву си, ове што опште са папистима и новотарце који уносе смутње у народ и праве хаос у нашој СПЦ сматрам вођеним самим ђаволом.Ти се позиваш на свете оце, међутим, изгледа да различите књиге читамо, а можда ја немам тако просвјетљен ум па не схватам шта свети оци кажу, може бити и то, али исто тако може бити да ти не схваташ, али небитно.Хоћу да ти кажем сљедеће, кажеш ниси екумениста и новотарац, међутим текстови те одају.Али и то је небитно јер ове наше текстове мало ко чита на овом форуму, мало кога то занима, занима само оне који руше вјековни црквени поредак и оне који су против тога.Овде, већину чланова форума, више занимају неке приче о ванземаљцима итд., мисле да су чудо открили ако негдје виде масонску и ђавољу симболику.Знај само да доста људи прати дешавања у СПЦ и доста њих интересује шта има да кажу Зилоти и СИПЦ.Што се наша СПЦ више буде приближавала римокатолицима и другим јеретицима, то ће се народ више удаљавати од ње.Што више наше Божанске литургије буду личиле на њихове, то че се људи више противити томе.Мислите да постижете неки успјех.Па лако је мој Петре невјерујућем народу просипати демагогију какву год хоћете, а таквих је велика већина.Да уведете јогу на литургијама и поставите статуе Буде у црквама, већина овог народа неби се бунила, рекли би то је кул.Мислиш да епископи који не поштују саборске одлуке, сабора за који кажеш да води ДУХ СВЕТИ, да то што чине и није неки грјех, да и поред тога што спроводе самовољу, посједују благодат Божију.Ти си Петре да ти овако кажем безнадежан случај.Ти се не поводиш за светим оцима већ за овим новим САВРЕМЕНИМ ТЕОЛОЗИМА, а извор из којег они пију је извор пергамске змије Јована Змијуласа (Зизијуласа), ђавољи извор.Са доста сам свештеника ја разговарао, некима се свиђају ова нова учења, која оправдавају, у крајњем смислу, уживање у материјалном и тјелесном (среброљубље), али вјеруј ми има доста и оних који су против тога, али шуте не смију ништа да кажу, боје се.Међутим има већ примјера да свештеници СПЦ прелазе у редове СИПЦ, имам осјећај да ће тога бити све више, ето до чега сте довели ви екуменисти и новотарци, до раскола.Ви несрећници.

Када ли ће моје чуђење престати,стварно ни не знам зашто пишем,али веротатно због других,да не насесдну на празну сламу и гомилу полуистина.
Вероватно различите књиге читамо,јер закључујем да их ти ни не читаш,јер да их бар мало читаш,друга би ти птица певала.
Опет спомињеш неки "вјековни" Црквени поредак,ама човече узми књиге у руке(мада не мораш у руке,пун је интернет текстова разних),истражуј учи,прочитај шта има да кажу и они који заступају старију праксу (читање молитава наглас) и новију праксу (која се код нас назива вековна - за коју сам ја увек јер ми се ЛИЧНО СВИЂА И СМАТРАМ ДА ЈЕ ТО НАЈЛЕПША И НАЈПОТПУЊЕНИЈА ЛИТУРГИЈА),која је присутна код нас у последњих неколико векова,код нас се некада служила и Србска литургија (коју су служили св. Ћирило и Методије).
Мислим да би ти када би отишао на литургију св. апостола Јакова - оптужио свештенике за новачење и побегао из Цркве као главом без обзира - такве плодове доносите Ви (не ревнитиљи прави,већ ви који сте пали у замку гордости и прелести са десна,на жалост,али тако је),када би видео ту литургију и 1. века,на којој су двери стално отворене и на којој се све чита гласно,ти би похулио директно из свог не знања и одма прогласио ту ЛИТУРГИЈУ за новотарску,безблагодатну на којој не нити Духа Светога нити се хлеб и вину претварају у Свето Причешће.
Ниси ни свестан колико си контрадикторних ствари и полу истина написао.
То што говориш да епископи који "не поштују саборске одлуке" не поседују благодат Духа Светога је велика хула на самог Духа и велико незнање уопште Црквеног устројства,за то не треба бити нити учен нити теолог - ја нисам нити једно,нити друго.За почетак научи шта је апостолска благодат,а шта благодат Духа Светог која се стиче врлином и трудом.
Морао би знати да један Епископ - ма какав био и ма ко био - мора имати свештенску (апостолску) благодат све док га нерашчине.
Рукоположењем добија,а рашчинавањем му се "скида".
Ако сматраш да било који од епископа нема свештенодејствену благодат онда слободно напусти Цркву Православну и иди у "зилоте" ,јер видим да ти нема помоћи.
Јер ако један епископ је јеретик или безблагодатан онда цела Црква нема благодат.
Јер смо сви у ехваристијском молитвеном општењу,па и са тим митроплитом Јованом Зизјуласом и Патријархом Вратоломејом (требао би имати бар основног поштовања и називати +Јована Зизјуласа - нормалним именом - јер се из истог путира причешћујеш са њим).Ја лично нити читам модерне теологе,нити ме баш интересују,поготово не учење +Јована Зизјуласа и осталих.
Али се све треба читати и упоређивати,а не падати у прелест и забијати главу у пресак.
А ако сматраш да Свети Арх. Сабор СПЦ није вођен Духом Светим (као сваки православни сабор) - онда си ти жестоки хуљитељ и јеретик - као што су "зилоти" који непрастано без имало страха Божије хуле и непрестано хуле на Духа Светог,а ако не сматраш онда је то сасвим нека друга прича.
А на крају си написао велику неистину,да не кажем лаж . Какви црни свештеници прелазе у "ИСПЦ" ???
Флоринци немају ни једног мирског "свештеника",осим Стефана (који је овде на форуму) и неколико "јеромонаха".
Ниједан свештенослужитељ из СПЦ не пралази у квази цркве и верске скупине,већ остаје у јединој спасоносној Цркви,да се бори за њу и чува је - јер је ни паклена врата неће надвладати.

Не лажем нити сам кад лагао Петре новотарче, кажеш ни један свештеник СПЦ није прешао у СИПЦ.Погледај и увјери се сам.Први је лед пробио, видјет ћемо шта ће бити даље.Збогом теби и овом форуму.

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/


За ово први пут чујем,мада ово је један "свештеник",а не свештеници као што си прво написао.Па добро пао човек у прелест,ништа чудно,сада ће да се забавља анатемисањем са матејевцима и осталима "ревнитељима",па да видимо доклен ће издржати,само да не падне у још гору прелест па да оде код матејеваца,па да нас све заједно анатемише као екуменисте. (добро знај да тебе и мене једнако Акакијевци и остали сматрају јеретиком и екумнистом),само фали да нас докрсте,пошто нисмо крштени
Жао ми је човека што напусти Нојеву Барку и одступи у секту,до сада сам виђао само покајане "зилоте" да се враћају у крило Мајке Цркве,мада ништа није чудно увек постоји маловерни и слабоверни,а ђаво само напада и напада,не може се свако добранити на прави начин.

Збогом брате Младенковићу ревнитељу стари.
Желим да те Бог сачува од сваке прелести и да те задржи у оквирима Васељенске Цркве Христове. Laughing Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења 469754
ppp
ppp


Назад на врх Go down

Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења Empty Re: Монахиња Стефанида Бабић - Царска средина молитвеног трезвења

Порука  Sponsored content


Sponsored content


Назад на врх Go down

Назад на врх

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму