Манастири

Ова тема свакако треба да постоји.

Пишите овде које сте све манастире посетили и какве сте утиске понели из њих. Реците шта вас је посебно одушевило на обиласцима наших светиња.

Само бих молио све чланове да не постављају овде сувопарне информације преузете са интернета и википедије, јер то и сами можемо да нађемо. Значи, ако знате нешто о неком манастиру, опишите својим речима. Ако се у неком манастиру налазе мошти неког свеца, реците који је то светац, једноставно - опишите своје доживљаје и препоручите нама осталима шта да посетимо.

Има једно две године да сам посетио манастир Острог,чуо сам чудесне приче у вези Тог Светог манастира,и заиста тамо када сам ушао по први пут,био сам некако просвећен,незнам како да то опишем,али осећао сам се у потпуности некако...сигурно...Заиста приче о Том манастиру,су ме оставиле без даха...ево да вам кажем за једну коју вероватно незнате..``Када су турци,османлије,хтели да сруше манастир Острог,сваки пут када би они запалили фитиљ од динамита,он би се угасио...`` незнам даљу причу,тако сам ја чуо...и заиста верујем у то...али то је тако чудесно...

МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА

Свима који живе у близини Фрушке Горе топло препоручујем манастир Велика Ремета.Ово је један од најгостопримљивијих манастира.Манастир је под духовним управитељством оца Стефана,недељом Света Литургија почиње мало касније,у пола десет,да би сви верни из околине имали времена да дођу.Литургија је прелепа,натенане,често буду гости за певницом.За почетак Великог поста,прве недеље је певао хор из Инђије,заједно са двоје људи оперских певача из Зрењанина.Искрена вера,и међусобна љубав,и појачки труд чине да Литургија заиста буде величанствена,онако како доликује,и за народ изузетно окрепљујућа.

Али нисам сигурна да ли тако буде сваке недеље,мислим да није баш сваке недеље.У манастирској продавници нема чега нема,од свих духовних потреба човекових.Књиге које продају су предивне,и свака по изузетно приступачној цени. :study: Примера ради,књижица коју сам тамо купила''Покајањем до спасења'' коштала је само 95 динара.А у локалној црквеној општини 200.(само кажем ради примера)


Након Свете Литургије заиста се одржавају ''агапе'' древне трпезе љубави.Свих око 150 људи некако стане у велику манастирску трпезарију,да се након духовног окрепљења,и телесно мало поткрепе и оснаже.На столу буду пите и погачице,домаћи кисели купус,шећер и сок.А домаћини нуде верницима винце и ракијицу,наравно умерено.Све буде скромно али предивно,и благословено.Након што људи мало поједу,отац Стефан започне беседу понекад везану за читање Јеванђеља тог дана.И кад заврши,увек буде људи са унапред припремљеним питањима духовне природе која их муче.Отац увек јако мудро одговори и погоди срж.

Након краће седељке,отац отпусти госте и све их испрати.Људи одавде стварно одлазе духовно ојачани и утешени,знам из личног искуства!Тако да то свима јако топло препоручујем! :flower:

Пре око четири године, док сам још био у средњој школи, ишао сам са одељењем и професором веронауке у обилазак манастира на планини Каблару. Има их девет. Посебно је занимљиво то, што су сви разбацани по планини, свако на своју страну, тако човек треба да буде добро утрениран, да би издржао сав тај напор. :bball: Не може до сваког да се дође возилом, тако да смо паркирали аутобус и кренули у обилазак свих манастира пешице! Требало нам је два дана да их све обиђемо. Преспавали смо у некој камп кућици, али није било места за све, тако да је нас десетак пробдело целу ноћ уз логорску ватру и гитару :pirat: . Тада сам поставио лични рекорд - тачно 41 сат без сна! :cyclops: Не могу да вам опишем колико је тешко бити толико дуго будан, и издржати сво то планинарење... Нема везе, провео сам се одлично. Немогуће је запамтити сваки од тих манастира посебно, али сваки од њих је заиста посебан и леп на свој начин. Било је ту чак и оних урезаних у стене, па да би се дошло до њих, мора се ићи неким уским стазицама, а испод нас - провалија! У једном манастиру се чува честица крста на коме је распет Господ. Нарочито ми је драго што сам то видео. Од насеља, чини ми се да у близини постоји само Овчар Бања, која и није нешто богата продавницама, тако да обавезно понесите храну од куће!

Свакако препоручујем Каблар свима који имају прилике да га посете. Али пре свега, тренирајте, трчите :bball: , јер ћете тешко издржати сав тај напор.

На мене је највећи утисак оставио манастир Преображење на Метеорима у Грчкој... Он се налази на невероватно великој висини, када смо били тамо била је велика магла тако да нам се чинило као да је манастир у облацима... што се тиче изгледа самог манастира... немам речи, као из бајке, то не може да се опише...

Емисија о том манастиру се стално емитује на телевизији Наис али још нисам стигао да је одгледам.

еееее штета не хватам Наис, али ако неко закачи ту емисију на ЈТ обавести ме молим те....

хоћу.штета што је регионална телевизији има доста корисног ту да се види (а има и штетног)

стварно штета ја сам зајечарац па хватам само ТВ5 и Belle Amie.....

Место које је тешко дочарати речима, и покушаји фотографисања су бледа слика онога што се тамо осети и доживи...
(фотке стављам чим их скенирам-беше давно кад нису постојали дигиталци :) )

Острог...рећи ћу само овако - у колима укључено грејање, ја у џемперу, војној јакни и смрзавам се, магла и киша језива да се метар испред ништа не види, паркирамо аутомобил, излазимо из кола испред манастира, небо се разведрава, сунце почиње да греје, кишица јењава а мени топло не знам да ли више око срца или по телу. Непоновљиво, неописиво....Даће драги Бог биће још прилика да се обиђе ако заслужимо и коначи.

http://www.2shared.com/uploadCompleteFlash.jsp?sId=I9GmekNtemoD92iP


Месић (код Вршца) предиван женски манастир, спокојан, ушушкан, дивне монахиње, атмосфера која мами.
Има још један недавно изграђен, мушки манастир са друге стране града у близини села Средиште који се налази на брду, има диван млад виноград, воћњаке... и све у вези са њим је предивно.
Мушки манастир који се још увек гради

http://www.2shared.com/uploadCompleteFlash.jsp?sId=vvtn5hOpqKPj6OOL

Даће драги Бог па ћемо овог лета обићи манастире Овчарско-Кабларске клисуре.

Помаже Бог!!!
Ако вам се пружи прилика посетите манастире Војловицу и Баваниште у околини Панчева.
Војловица-посвећен св.архангелима Михајлу и Гаврилу јединствен манастир у сред панчевачке рафинерије право чудо да обитава и одолева.У њему је једно време током другог светског рата боравио и св.Николај Велимировић у манастиру су и мошти новомученика сланачког Стефана ђака а ради се и на испитивању још једних за које се сматра да припадају Григорију Синаиту.
Баваниште-посвећен рођењу пресвете Богородице у малој шуми на крај села са извором лековите воде.У манастиру су честице св.Јакова Персијанца.

ко год живи у близини Крушевца,нека неизоставно посети манастир светог Луке у Бошњанима,и ако може нека набави књигу ауторке монахине Макрине Мајсторовић-Старац Гаврило,пророк последњих времена.Она у овој књижици описује сва старчева страдања,као и поновно подизање древног средњовековног манастира,као и пророчанства старчева везана за српски народ.

А манастир је изграђен у 13.веку према предању,задужбина кнегиње Милице,која је срушена и нестала најездом турака.Монахиња сведочи да су она и њена мајка пронашле кандило и Крст на метар и по испод земље(има слика у књизи).На полеђини воском омеђеног крста је била угравирана година 1262.Ово је,као и гомила чудеса описаних у књизи а везаних за поновно подизање манастира,вредно пажње.

МАНАСТИР ТУМАНE

У манастир Тумане долази се да би се поклонио моштима светог Зосиме, уживало у прелепој природи, али највише због топлине којом зраче игуманија Серафина и њено сестринство, као и јеромонах Данило и отац Душан.



Манастир Туман, или Тумане, како се у народу чешће може чути, налази се на дестак километара југоисточно од Голупца, када се крене према долини Пека.
Препоручила бих вам да мало сачекате са доласком јер сам видела на телевизији да је пут напрсао и до даљњег је непроходан.

Кад сам пре две године посетила тај манастир и распитала се за настанак истог добила сам следећу причу ...

Док је тумарао густом шумом, Милош Обилић је, приметивши да се нешто креће, одапео стрелу и тако нехотице на смрт ранио преподобног Зосима Синаита. Видевши шта је урадио, понео га је на леђима према свом двору да га превије. Међутим, смртно рањени пустиножитељ замолио је да га спусти на земљу следећим речима: “Ту мани, остави да мирно умрем”.
У знак кајања због проливене крви, Обилић је на Зосимовом гробу почео да зида манастир. У време када су радови стигли скоро до прозора, турски цар Мурат је са великом војском пошао на српску државу. Окупљајући војску, кнез Лазар је послао поруку Милошу: “Ту мани, остављај зидање, скупљај Стижане и похитај на Косово да бранимо земљу”. Тако је, да ли по речима светитеља или кнеза, народ овај манастир назвао – Туман.

Манастир је саграђен 1924. године у српско-византијском стилу. Када се кроз мермерни, орнаментима богато украшен, портал закорачи у храм, живопис на зидовима просто опчини што се и види са слика које су тамо сликане.




Изузетно лепе фреске урађене пре једне деценије, захваљујући залагању тадашње игуманије Матроне, сликане су природним пигментима и по устаљеним канонима. Радили су их зографи Гаврило, Предраг и Славољуб из Београда.



Од оца Душана сам сазнала да је свети Зосим званично канонизован пре 15 година, а да су 1936. године, у време поправљања цркве, испод плоче, крај које се верници вековима моле, извађене његове мошти, стављене у ћивот и пренете у цркву, где се и данас налазе. У овом крају свети Зосим је изузетно поштован, а на његов дан, после службе, ћивот се отвара да би верници целивали мошти.

Манастир Месић код Вршца је толико диван да заслужује више пажње.Наиме,историја манастира није позната,тј.не зна се тачно ко га је изградио;постоје три различите хипотезе,али познато је да је изграђен у првој половини 11ог века.Посвећен је св.Јовану Крститељу.

Околина и ваздух са Вршачких планина чине лети овај манастир оазом мира...Била сам пар пута и стварно најискреније могу да кажем да сам тамо први пут осетила да ''нечег има'',тј. постала верник.То ми се десило кад сам стала пред икону ''Достојно Јест''.Ни сама нисам имала појма зашто се тако зове,и само тад сам чула и увек запамтила.После сам наравно чула и за молитву и за оригинал иконе на Светој Гори.Мени је ова икона измамила толико суза,ни сама не знам како ни зашто,ронила сам у сузама,сви су ме питали шта ми је и нисам знала да одговорим.А касније ми је било јасно да ми је сва душа вапила за покајањем,и Божјом Љубави.Нешто неописиво...

Стварно је треба доживети,јер је немогуће описати.А монахиње су јако добре и гостопримљиве,црква одише просто старином,верским ауторитетом и благодаћу,која нам је свима потребна више од ваздуха.

Јеленка ::Манастир Месић код Вршца је толико диван да заслужује више пажње.Наиме,историја манастира није позната,тј.не зна се тачно ко га је изградио;постоје три различите хипотезе,али познато је да је изграђен у првој половини 11ог века.Посвећен је св.Јовану Крститељу.

Околина и ваздух са Вршачких планина чине лети овај манастир оазом мира...Била сам пар пута и стварно најискреније могу да кажем да сам тамо први пут осетила да ''нечег има'',тј. постала верник.То ми се десило кад сам стала пред икону ''Достојно Јест''.Ни сама нисам имала појма зашто се тако зове,и само тад сам чула и увек запамтила.После сам наравно чула и за молитву и за оригинал иконе на Светој Гори.Мени је ова икона измамила толико суза,ни сама не знам како ни зашто,ронила сам у сузама,сви су ме питали шта ми је и нисам знала да одговорим.А касније ми је било јасно да ми је сва душа вапила за покајањем,и Божјом Љубави.Нешто неописиво...

Стварно је треба доживети,јер је немогуће описати.А монахиње су јако добре и гостопримљиве,црква одише просто старином,верским ауторитетом и благодаћу,која нам је свима потребна више од ваздуха.

Ију срамота, толико пута сам била у том манастиру а немам појма о тој икони. Морам да исправим ту грешку првом приликом кад одем поново у Вршац.

Икона у манастиру Месић је уствари копија,тј. репродукција оригинала са Свете Горе.А ево нешто о том оригиналу и песми ''Достојно Јест'' уопште,која се пева сваке Литургије...

''Бестелесно биће небеских ангела и земно биће људско,земља заједно са небом,дужни су да како приличи певају бескрајну песму и непрестане напеве Дјеви,Божанској Невести Створитеља света,Богомајци Марији''.Овако почиње похвално слово о Пресветој Богородици и њеној чудотворној икони ''Достојно Јест''.Прича о овој чудотворној икони стара је преко хиљаду ходина и задире у давна времена светогорске историје и њеног преплитања с вечношћу.

Историја говори да је средином десетог века у време Византијских царева Василија и Константина Багрјанородних и Цариградског Патријарха Николе Хрисоверга,на Светој Гори,у једној келији грчког манастира Пантократора у близини Кареје,живео старац монах са својим послушником.А вечност се уплиће у историјски ток или тачније,небо силази на земљу и уздиже је к себи,када једне јунске ноћи 963. године Арханђео Гаврил у обличју монаха долази у ту келију и пред иконом Пресвете Богородице отпева умилну песму у част Оне,која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима и која је достојна сваке хвале од свих земаљских и небеских створења,јер је својом непревазиђеном чистотом,смирењем и чедношћу уткала себе у божански домострој људског спасења.

Божански посетилац Арханђео Гаврил је својим прстом урезао у камену плочу текст те песме коју је претходно сам отпевао и при том је заповедио да тако певају сви православни.По његовом пророштву,а усрђем и љубављу светогорских монаха,као и ревношћу патријарха Сисинија који је окружном посланицом благословио употребу ове песме у православним црквама,ово ангеоско величање Пресвете Дјеве већ 10 векова краси црквена богослужења православних.

А ону икону пред којом је Арханђео Гаврил отпевао ту песму,светогорски Оци су пренели у велики храм Протата у Кареји да се тамо чува(отуда и назив ''Карејска икона Достојно Јест'').У спомен пак,оног чуда које се пред њом десило установљено је свечано празновање са свеноћним бденијем у ноћ између 10. и 11.ог јуна по новом календару,јер је по предању управо тада било то арханђелско јављање.

Постоји неколико икона на тему црквене песме ''Достојно Јест''.Једна од њих,која потиче из 1803. године и налази се у манастиру св.Јована Крститеља у Месићу.Насликана је у различитом стилу у односу на ''Карејску'' икону и назива се ''Месићка икона Достојно Јест''.Ко је и када донео ову икону није познато.Претпоставља се да је то био неки руски монах ходочасник на Светој Гори,који је инспирисан ''Карејском'' иконом и приче у вези са њом,насликао нову икону на исту тему,али је познато да и она као и њен светогорски узор точи исцељења свима који јој са вером прилазе...

Хвала Јеленче од срца, појма нисам имала о овоме, баш су ти добре инфо :)

Прошле и претпрошле године провели смо по недељу дана у Овчар Бањи, обилазећи(колико смо могли) манастире у околини. Верујем да су вам добро познате чињенице о најпознатијим манастирима Овчарско-кабларске клисуре, не бих да преписујем оно што се у информаторима може наћи. Желела сам само да се осврнем на лични доживљај - како мој, тако и целе моје породице, приликом прве и друге посете манастиру Успење. Први пут смо се успињали ка манастиру прилично дуго, не знајући ни колико нам је пута преостало- мој муж и ја са наше двоје деце. Дошавши напокон до манастира, ушли смо уз чудан осећај да се налазимо на необичном месту, посударали смо се тражећи централну икону (тек касније сам прочитала да се у оквиру храма налазе два олтара). Али, оно што је на нас оставило најјачи утисак је икона (копија) Тројеручице. Моја ћерка, која је тада имала 6 година, буквално је занемела, а затим је упорно понављала "Она гледа, види јој очи, кад се померимо, прати нас.." О личном доживљају нећу писати, сматрам да су њене речи довољне...Том приликом смо се устручавали да потражимо некога ко би нам нешто детаљније испричао о манастиру...А прошле године смо били са мојим родитељима и сестрићем. Моји родитељи су живели у "грађанском браку" више од 30 година, због чега је моја мајка почела да се каје и прижељкивала венчање у цркви (чему се отац у почетку јако противио).Међутим, пењући се ка манастиру по други пут, мој је отац изненада узвикнуо "Овде бих волео да се венчам напокон са својом драгом!" :lol: Након тога смо ушли у манастир и упознали јако младу монахињу која нам је укратко испричала о манастиру.
Многе лепе успомене смо оба пута понели са нашег малог ходочашћа, из манастира Јовање, Никоље, и пре свега из Преображења..Међутим, због нечега су моје мисли често усмерене ка овом малом, и у поређењу са познатијима, скромном манастиру..Пре неко вече је моја ћеркица, молећи се пред спавање, рекла:"Знаш, када се плашим, ја помислим на ону икону Тројеручице и онда ми прође нешто право кроз срце! И знам да ме она штити."
Нека је слава и хвала Господу на свему!