Веронаука-духовна безбедност деце и одраслих

Има ли веронаука данас плода,каква је српска омладина,шта је помодарство у вери данас,и зашто су деца најбољи Христови ученици данас,треба ли је избацити из школе или срца,и каква је будућност веронауке у Србији?

Fickov ::Има ли веронаука данас плода,каква је српска омладина,шта је помодарство у вери данас,и зашто су деца најбољи Христови ученици данас,треба ли је избацити из школе или срца,и каква је будућност веронауке у Србији?

Ја мислим да треба да се веронаука уведе као редован предмет и да буду оцене, не да буду строги професори али да се оцењује, за будућност веронауке мислим да је нажалост све мање бити, са обзиром каква времена долазе, али отом потом....

Kod mene u skoli veronauka ima malo ploda.Ja sam 3. godina srednje skole i naravno na pocetku skolovanja sam izabrao veronauku.I kroz ove 3 godine slabo sam imao casove veronauke,a posebno u ovoj godini (nijednom nisam imao cas).A vise djaka ide na gradjansko vaspitanje nego na veronauku kod mene u skoli.
Uostalom sta je to "gradjansko vaspitanje",kakav je to predmet,da li je taj predmet suprotnost veronauci?

Имао сам је све четири године у гимназији и могу рећи да није баш уродила плодом. Скоро никога није занимала, са мном је било баш супротно, јер сам тада и почео да верујем у Бога. И мислим да не претерујем, када кажем да сам био најзаинтересованији за веронауку. Тај професор који ми је предавао је сада свештеник у мом месту и много је добар човек. Он ме је и увео у веру и отворио ми очи. Због тога ћу му бити вечно захвалан! Бог ће га наградити за све.

kod mene u ekonomskoj skoli nema mnogo interesovanja, imamo casove ali to se uglavnom svodi na slusanje price izmedju nas dvoje, troje sa verouciteljem svi ostali dolaze da odmore

Мене је у веру увела моја професока веронауке, у гимназији. Уђох у гимназију као атеиста, излазим као богослов. Хаха! :afro:

Верска настава дакле, има сасвим пуно смисла, но доста зависи од професора... као уосталом, и већина других предмета. Чуо сам свакакве приче - добре и лоше(изгледа да неки од њих свакакве ствари причају о Богу...). Једно знам - у мојој школи су оба професора јако добра. :) :)

..ne treba izbaciti veronauku iz nastave! meni su to omiljeni casovi...odnosno omiljeni cas :(....
iz mog odeljenja 7 nas ide na veronauku od toga pola veruje a pola ide samo zbog profesora!!!! i sta da se prica o danasnjoj omladini??

И код мене исто, свака част Μαθθαιος, слободно причајте искуства.....

И код мене је јако мало људи, али професоре поштујемо, па слушамо пажљиво. А и предавања су јако добра. Професори нам приближавају и прилагођавају теме. И однос је, свакако, прави однос између ученика и учитеља, топлији и приснији него иначе, а опет не превише.

Ево, ја ћу поделити своју причу са вама. Укратко само! Не брините се... :)

Као мали, ишао сам понекад у цркву, али далеко од тога да ми је то била навика, или да сам довољно разумео. Мало сам чак и на веронауку ишао... То је престало кад сам пошао у други разред, и моја вера(која је и тако била неразвијена) је замрла. Добрим делом и због(нешто касније) смрти особе која ми је била као мајка. После тешког догађаја, нисам очајавао, али сам се почео питати о разним стварима. Јако јако пуно времена сам проводио у размишљању. Могло би се рећи да сам се бавио филос(или пак ''з''? )офијом. Нисам се баш усрећио, но добро, то су били почеци мојих размишљања.
У гимназији сам одлучио да похађам верску наставу. Увек сам се трудио да будем отвореног ума према свему, а и тада сам сматрао да је хришћанство обмана, па сам хтео да се ''наоружам против непријатеља''. Из часа у час сам нападао(културно - аргументима) хришћанство, али аргументи су били побијани. Почео сам да прихватам веру и срцем и разумом и јако сам заволео православље. У другој години, мислим, из жеље да ширим истину и да помажем људима, добијам идеју да одем на богословију... и... ето мене!
много ја причам... важи да је било укратко, хаха!

Поштовање свима!
Неки од нас нису имали веронауку. 1978. када сам ја кретала у школу није се говорило о вери. Ја сам само од пра баке слушала цитате из Библије. У Цркву се није ишло, није се постило. Крстила су се деца, славио се Божић, Васкрс, Слава (без свештеника) и поштовали смо 10 Божјих заповести.
Када сада све сагледам мислим да нас је неко смишљено одвајао од Цркве, да би нам пољуљао веру у Бога. Ја лично и даље верујем у нашег Творца, веру нису успели да ми избришу, али добар део традиције јесу.
Моје дете, ако Бог да креће за две године у школу. То ће и мени бити прилика да научим оно што су ми ускратили. Не смемо дозволити да се веронаука поново протера из школа, треба се свим силама одупрети таквим покушајима. То је моје лично мишљење.
Форум је одличан!

Μαθθαιος ::И код мене је јако мало људи, али професоре поштујемо, па слушамо пажљиво. А и предавања су јако добра. Професори нам приближавају и прилагођавају теме. И однос је, свакако, прави однос између ученика и учитеља, топлији и приснији него иначе, а опет не превише.

Ево, ја ћу поделити своју причу са вама. Укратко само! Не брините се... :)

Као мали, ишао сам понекад у цркву, али далеко од тога да ми је то била навика, или да сам довољно разумео. Мало сам чак и на веронауку ишао... То је престало кад сам пошао у други разред, и моја вера(која је и тако била неразвијена) је замрла. Добрим делом и због(нешто касније) смрти особе која ми је била као мајка. После тешког догађаја, нисам очајавао, али сам се почео питати о разним стварима. Јако јако пуно времена сам проводио у размишљању. Могло би се рећи да сам се бавио филос(или пак ''з''? )офијом. Нисам се баш усрећио, но добро, то су били почеци мојих размишљања.
У гимназији сам одлучио да похађам верску наставу. Увек сам се трудио да будем отвореног ума према свему, а и тада сам сматрао да је хришћанство обмана, па сам хтео да се ''наоружам против непријатеља''. Из часа у час сам нападао(културно - аргументима) хришћанство, али аргументи су били побијани. Почео сам да прихватам веру и срцем и разумом и јако сам заволео православље. У другој години, мислим, из жеље да ширим истину и да помажем људима, добијам идеју да одем на богословију... и... ето мене!
много ја причам... важи да је било укратко, хаха!

Да то је баш лепо што си нам испричао, своју животну причу, свака част и упиши богословију, само још да напоменем нешто, Патријарх Србски Господин Павле, тј. Гојко Стојчевић, је био лош из веронауке чини ми се да је има 2, али тебе је Господ преобратио, одазвао си се ризиву, јер да ниси уписао веронауку, ко зна да ли би икада веровао у Бога!

Даниела ::Поштовање свима!
Неки од нас нису имали веронауку. 1978. када сам ја кретала у школу није се говорило о вери. Ја сам само од пра баке слушала цитате из Библије. У Цркву се није ишло, није се постило. Крстила су се деца, славио се Божић, Васкрс, Слава (без свештеника) и поштовали смо 10 Божјих заповести.
Када сада све сагледам мислим да нас је неко смишљено одвајао од Цркве, да би нам пољуљао веру у Бога. Ја лично и даље верујем у нашег Творца, веру нису успели да ми избришу, али добар део традиције јесу.
Моје дете, ако Бог да креће за две године у школу. То ће и мени бити прилика да научим оно што су ми ускратили. Не смемо дозволити да се веронаука поново протера из школа, треба се свим силама одупрети таквим покушајима. То је моје лично мишљење.
Форум је одличан!

Нормално они хоће да угасе Православље, али немогуће је они то не схватају, они и да нас убију премештају нас тамо где нам је много лепше, а у томе се доста побринуо комунизам...