ВЛАДИКА ЛАВРЕНТИЈЕ-ПРОДУЖЕНА РУКА СПЦ ПРЕМА ВАТИКАНУ

ВЛАДИКА ЛАВРЕНТИЈЕ-ПРОДУЖЕНА РУКА СПЦ ПРЕМА ВАТИКАНУ

У задњем броју ПРАВОСЛАВЉА од 15 маја 2003, на насловној страни је велика слика владике Лаврентија а на шестој страници његов интервју под насловом “ПОШТУЈЕМО ВОЉУ НАРОДА”. У интервју-у је мање више поновљено оно што је владика Лаврентије рекао у интевјуима НИН-у ( 13.4.2003) и НЕДЕЉНОМ ТЕЛЕГРАФУ (НТ) (6.2.2003). У интервју-у НТ владика Лаврентије, узимајући ваљда на себе “ризик”, изјављује: “Знам да ћу због овог интервјуа добити грдњу од Његове светости патријарха Павла, али ћу му рећи да ме је ИСТИНА повукла да јавно говорим, па зато нисам послушао ни Његову светост”.
Из овог интервјуа у ПРАВОСЛАЉУ , јасно је да владика не само да није добио “ грдњу” већ та “ИСТИНА “ владике Лаврентија изгледа да је и став СПЦ кад га истичу као гласноговорника и стављају на насловни страну ПРАВОСЛАВЉА. Та “ истина” не служи на част владики Лаврентију а још мање СПЦ. Дуго је постојала дилема да ли владика Лаврентије дела независно од осталог дела цркве или у сагласности са осталим архијерејима. Ту дилему је разјаснио сам владика Лаврентије кад је изјавио да све што је радио, имао је сагласност Светог Синода што овај интервју на неки начин то потврђује.
Да видимо о којим “истинама” владика слови?! Он каже:” српска црква је члан православне породице цркава и члан Светског савета цркава (ССЦ). Она никада није иступила из тих заједница.” Узгред да напоменем да је патријарх Герман био седам година председник ССЦ. У НТ владика каже то исто па додаје да је “ ССЦ основан 1948 године са циљем да се верске заједнице уједине у борби проти фашизма”. Много то лепо звучи, просто музика за ухо. О ком то фашизму владика говори кад се зна да је крај другог светског рата означио и крај фашизма. Истина , о више политичкој него верској активности ССЦ, изгледа мало друкчија. Познато је да је ССЦ финансирао револуције широм света, нарочито у Африци и обимно помагао “ослободилачке покрете” у неразвијеним земљама и подгревао либералне склоности и марксистичка решења. О кршењу људских права у комунистичким земљама, није се оглашавао иако су имали дугу листу тлачења и дискриминације у свим другим земљама. Зато, не треба да изненађује да је састанцима ССЦ присуствовао и руски митрополит Никодим који је био КГБ агент.
ССЦ , велики пропагатор екуменског покрета који није ништа друго до скуп светских јереси, различитих доминација, који жели да уједини све цркве, све народе, све вере, независно у шта верују. Јер, Бог је један. Свети апостол Јаков таквим одговара: “ Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш. И ђаволи верују и дрхћу.”(Јак;2,19) ССЦ је највећи заговорник екуменског покрета као и сам владика Лаврентије који у НТ каже: “Ми нећемо ићи екуменизам ПРЕБРЗО. Прво је потребан дијалог, затим теологија а потом љубав.”Шта то значи да нећемо ићи у екуменизам пребрзо? Значи ли то да ћемо у екуменизам ипак ићи полако?! Значи ли то дијалог, онда “компромиси”,што укључује даље гажење канона и јединство у некој лажној љубави у једној светској цркви и једној светској религији?!! Дакле, све у духу Новог светског поретка; једна велесила која колонизује слободне народе и дели правду по свом аршину и једна светска религија??!! Зар то није издаја Православља и Светосавља о коме владика лепо деклемује кад каже да “ са страхопоштовањем чувамо да душе своје не би огрешили пред Богом и Светим Савом”. Какво фарисејство??!! Да видимо шта о екуменизму и ССЦ кажу челници Православља. О. Јустин Ћелијски сматра за велику срамоту и издају Православља учешће СПЦ у таквим екуменским јересима и пита Св. Синод и патријарха Германа: “Колико дуго ћемо обесвећивати наше свето Православље и нашу Светосавску цркву са вашим кукавним и ужасним ставом према екуменизму и ССЦ који је директно супротан светом предању.?”
У Сопоћанском Апелу којим се наши светосавски монаси, монахиње и свештенство, сабрано у манастиру Сопоћани, руковођени бригом и љубављу према светосавском наслеђу цркве, са молитвеним вапајем обраћају Светом Архијерејском Сабору СПЦ и “ потсећају Сабор на одлуку донету 1997 о иступању из свејеретичког ССЦ. ССЦ има чланице које уводе нове обичаје у праксу туђу хришћанском предању Истока ( рукополагање жена за “бискупине” и “ пасторине” , толерише у својим редовима заједнице које легализују противприродни блуд (хомосексуализам и лезбејство ).
Због свега овога безусловно тражимо да се што пре изврши одлука Св. Архијерејског Сабора о иступању наше цркве из ССЦ. Неодржива је као неистинита тврдња да ми то не можемо учинити, осим у заједници са осталим помесним црквама, обзиром да је свака црква понаособ ушла у ССЦ. Такође, није истина да је учешће православних у екуменском покрету засновано на Светом предању. Јерусалимска, Грузијска и Бугарска црква ССЦ су напустиле, а московска патријаршија се повукла у статус посматрача.”
Како одлука Св. Архијерејског Сабора од 1997 о иступању СПЦ из ССЦ није испоштована, то је владика Лаврентије у праву кад каже да СПЦ никада није иступала из тих заједница. Не изненађује што се о Сопоћанском Апелу не само не говори већ кажу да су и учесници Апела били прогањани а владика Артемије је морао много да се правда својој браћи у Христу. По непотврђеним вестима, претило му се и рашчињењем. Такође не изненађује што, кад се на Сабору у Новој Грачаници 5 и 6 новембра 2002 тражила подршка за Сопоћански Апел јер дубоко задире у срж Православља и Светосавља, владика Лонгин је онемогућио дискусију о томе, не дозволивши ни да се Апел прочита. Владика Лонгин је укратко објаснио Апел и саопштио да је то БЛИСКО нашем ставу али да нема потребе да се формално о томе доноси одлука. Као и владика Лаврентије, и он је лепо деклемовао о светосавском путу и хришћанској љубави али ни формално ни неформално не подржа Сопоћански Апел.
То је дакле “ истина“коју нам презентира владика Лаврентије и њему слични архијереји а све у име Светосавља и хришћанске љубави.
Било би преопширно освртати се на све “ истине “ о којима владика говори у ПРАВОСЛАВЉУ. Но, још једна “ истина“побуђује пажљу. То је његов однос са Ватиканом. На питање новинара:” од свих наших архијереја вас бије глас да сте близак Ватикану”, владика Лаврентије каже: “ Имао сам прилику и ЧАСТ, то подвачим да сретнем папу Јована Павла Другог седам пута.“ даље каже да су сарађивали “ на хришћанској и братској основи у Јеванђељу Христовом. Не стидим се тога.“ Он не само да је трчкарао и клањао се светом оцу где год је стигао, већ је са 36 својих свештеника отишао на поклоњење римском папи за интернационални дан младих католика у Риму у августу 2000 а десет својих свештеника послао у Торонто да поздраве светог оца за интернационални дан младих католика у Торонту у августу 2002. Хвалили су се да им је католичка црква платила пут. Свој хор је послао у Загреб да посети гроб Алојза Степинца и око њега прави “побожни мимоход.”





Имао је Част, подвлачи владика Лаврентије да сретне светог оца и да са њиме сарађује. У чему је Част једног православног владике да сретне једног јеретика и да са њим сарађује?!. У ово смутно време кад се губе не само моралне норме већ и духовни компаси, морални компромиси су карактеристика оних са пољуљаним моралним вредностима и нормама. Сви апостоли и сви свети Оци учили су нас 2000 година да Ортодоксија-Православље, православи истиниту веру Христову. Та истинита вера Христова- то су догмати. “ А кад је реч о догматима, онда је увек реч о Богоистинама, “каже о. Јустин Поповић. Могу ли се Богоистине мењати онако како људима падне на памет?!
“ Римокатоличка црква је догматски ближа“ нама изјављује владика Лаврентије. Ако је католицизам и папизам осуђен као јерес од Светих отаца као лучоноша Православља , хоће ли владика да каже да је јерес БЛИСКА правоверју?! Заборавља ли валдика Лаврентије, који се тобож боји да се не огреши о Светог Саву и “труди се да очува православље неокаљаним”, да је Свети Сава на сабору у Жичи говорио о латинској јереси и Правој вери Христовој? Има ли шта блиско између ХРИСТОЦЕНТРИЗМА И ПАПОЦЕНТРИЗМА? “Папизам , “свегрех, “ садржан у догмату о непогрешивости папе”, каже о. Јустин и сматра да је пад папин, прогласивши себе Богом непогрешивим по питањима вере, један од три највећша пада у историји човечанства. Ако тако говоре апостоли, ако тако говоре Свети Оци, ако тако говоре челници Православља, да ли је ли владика Лаврентије теолошки збуњен или се у греху толико отуђио да је спасење своје душе занемарио, кад међу верницима врши пропаганду такве врсте и кад му сусрети са јеретицима чине част?!
И, да се осврнем поново на Сопоћански апел у коме потписници траже “да се однос са римокатолицима (који сви Свети Оци и учитељи цркве, од Фотија Великог преко Мрака Ефеског до Јустина Ћелијског сматрају јересју, а не “сестринском црквом “) врати у нормалне оквире разговора о неопходном, и да се престане са било каквим молитвеним опшењем са римокатолицима и папом римским под изговором “ братске љубави.“ у овом општењу најдаље је отишао епископ шабачко ваљевски господин Лаврентије, који се са 36 својих свештеника у августу 2000 поклонио римском папи, тражећи његов благослов. Његови свештеници су на православном антиминсу служили у бенедиктанском самостану у Фиренци у коме је 1439. потписана срамна Флорентијска унија, што је догађај без преседана у новијој историји СПЦ. Оправдано очекујемо да ће Архијерејски Сабор, следујући Светим Оцима, испитати повод који је довео до саблажњавања верујућег народа.” По свему судећи Архијерејски Сабор не само да није узео у разматрање поводе за ” саблажњавање верујућег народа”, већ га и унапређује као гласноговорника и ставља на насловну страну иако су и канони и догмати погажени.
Политички, исто као и догматски, католичка црква је своју улогу компромитовала у сарадњи са усташама и тако постала саучесник геноцида над српским народом. У Јасеновцу је побијено 700 000 Срба. У околини Бања Луке, 6 фебруара 1942, за један “ радни дан“ поклано је или убијено из хладног оружја 2730 Срба од којих 500 деце. Они који нису имали легитимацију терали су их да се крсте и сви они који су се крстили са три прста легитимисани су као Срби. Врхунац монструозног злочина догодио се у школи, где је 60 деце искасапљено пред очима учитељице која је од тог злочина полудела. Према “ МАГНУМ КРИМЕНУ“ (“ВЕЛИКИ ЗЛОЧИН“) од Виктора Новака у покољу са усташама је учествовао фратар Томислав Филиповић из фрањевачког самостана Петрићевац. У учионицу је ушао са 12 усташа опонашајући 12 апостола и тражио од учитељице да му изведе једно српско дете. Кад је учитељица то учинила “ фратар је нежно прихватио дете, подигао га на катедру и онда полако почео да га натенане коље наочиглед остале деце, учитељице и усташа. Ужаснута деца су врискала и скакала. Фратар се смерно и језуитски достојанствено обратио усташама: “ Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде и ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједити и ријешити свих гријеха.“ Онда су наредили другој учитељици да децу изведе у двориште где је “на утабаном снегу , у круг поставио оних 12 усташа, па наредио деци да трче поред њих. Како које дете налети, усташа му извади око и угура у просечени стомачић, другом отсече уво, трећем нос, четвртом прстић, петом образе.. И све тако, док деца нису попадала. Онда су их усташе дотукле на снегу. Жупник Филиповић касније је постао управник логора Јасеновац и добио надимак фра Сатана.” (Глас Јавности 4.6.2003)
Владика Лаврентије каже у Н.Т. :” Свестан сам те улоге тадашње католичке цркве која није устала да спречи зло“ над српским народом али додаје; “ у последњем рату православни и католички свештеници нису носили оружје и нису ратовали.“ Може ли се говорити тадашњој и садашњој католичкој цркви? Постоји ли разлика између тадашње која је дала благослов за Павелићеву НДХ и ове садашње која је дала благослов за Туђманову НДХ? Те разлике демантује сама католичка црква кад је предвиђено да се за папину посету Бања Луци миса служи баш у самостану Петрићевцу . Др. Милан Булајић, председник Фонда за истраживање геноцида, изразио је огорчење и неверицу што још нико није осудио папину намеру да служи мису на стратишту. Да ли је то амнестија злочина? Руга ли се папа Војтила тим жртвама?. Руга ли се тим жртвама српски владика кад му чини част да се сретне и братски сарађује са онима који амнестирају злочинце? Руга ли се тим жртвама СПЦ кад избацује из православног календара 700.000 јасеновачких новомученика које је канонизовала и славила 13 септембра а све у циљу додворавања Ватикану? Руга ли се онима који пострадаше због крста са три прста? Кад се папа извинио или посетио Јасеновац? Папа је за 9 година три пута био у Хрватској али никад не посети Јасеновац. Приликом скорашње посете Хрватској обишао је Ријеку Дубровник,, Осијек, Ђаково и Задар али Јасеновац није био на репертоару. Отуда шаље “ братске поздраве “ патријарху Павлу али извињења нема у његовом речнику.
“ Покрштавање изрода“, милом или силом био је вековни циљ католичке цркве. иако владика Лаврентије каже да “ нико никада није покушао да врбује наше вернике. Идеја о неком Конкордату и унијаћењу није ником ни на памет падала. “ Како владика може да објасни да је двадесетак Срба из његове епархије прешло у католичку веру? Чије је то дело? У Загребу се 20 000 деце покатоличило? У Сплиту је 5400 покатоличено. Брине ли то српске владике? Али зато продекан Теолошког факултета, Радован Биговић изјављује: “ Највећи број најумнијих и најодговорнијих људи у СПЦ жели да дође до папине посете”.. Шта ти умни људи у СПЦ нуде верницима и какво решење имају за ово масовно покатоличење?
И, да се поново осврнем на Сопоћански Апел који свакако смета и господину Биговићу и њему сличним јер је далеко од њихових жеља и хтења, где кажу: “ Свим силама се противимо папином доласку у посету Светосавској Србској Цркви. У случају да се та НЕСРЕћА ипак догоди (што не дао Бог) и да дође човек који је покренуо распад Југославије меморандумом државама КЕБС од 26.11.1991, благосиљао бомбардовање Срба у Републици Српској и прогласио блаженим Павелићевог духовног оца Алојза Степинца, народ ће, као и 1937, у доба антиконкордатске борбе, умети да брани своје духовно достојанство.“
Ето, и такав епископ се истиче као гласноговорник који крши и каноне и догмате цркве онакве какве су нам оставили Свети Апостоли и Свети Оци. Нажалост, он није једини у СПЦ. Њему нико не прети да га расшини или уклони али зато прете да рвшчине владику Дамаскина хиротонисаног у Новој Грачаници, због “неканонских радњи које не приличе православном епископу.“ Као неканонску радњу наводе да се “ прикључио неканонској црквеној заједници грчких старокалендараца где дуже времена служи.“ Значи, старокалендарци су неканонска црквена заједница? Да ли је наша црква новокалендарска? Или ће то ускоро бити? И за то брину потписници Сопоћанског Апела кад кажу: “Настојавамо да се зауставе извесне тенденције ка увођењу новог календара у нашу Цркву. Треба да останемо верни Светоотачком календарукоји је у цркви присутан вековима, а потврђен је многим одлукама помесних Сабора. Питање календара није питање науке него питање канонског празновања Васкрса, очувања богослужбеног круга и постова Цркве, што би било поремећено увођењем новог календара. “
Дакле не прете рашчињењем ни владики Лаврентију, ни Пахомију, оптуженог за противприродни блуд, ни Филарету кога су моћници довели на власт и који је своје ктиторе обилато помагао и јавно пропагирао, ни осталим епископима изабраним од моћника или који су сарађивали са моћницима овога света. Сви они су “ достојни“ да буду епископи СПЦ само им владика Дамаскин смета. Е, он крши каноне??!!..
Свети владико Николаје, неумитан у борби против Конкордата, неумитан против безакоња, бескомпромисан у очувању ИСТИНЕ Христове, и кроз тамнички прозор си говорио и саветовао српски народ. Ни заборави га ни сада. Једино твоје усрдне и топле молитве Свевишњем Богу могу спасити народ Твој и цркву Твоју.. .која пође путем којим нас ниси учио...Учио си нас да идемо путем Светог Саве, “ Савин пут јесте пут националне цркве духом Божијим вођен и руковођен свети Сава је изградио нашу НАЦИОНАЛНУ ЦРКВУ. То јест; ни црквени ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМ ни протестантски субјективизам, него ЈЕВАНЂЕЛСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ.“ И, како рече: “ Ако неко каже; јуче је била опасност за нашу цркву, а данас је та опасност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану..“

Духови, 2003

Др. Десанка Крстић

Текст је одличан, али човјече ови наши отпали епископи одвдоше нам СПЦ у понор.Ајде њих и оно што их води схватам, али несхватам зашто ови остали шуте, кад треба на сва звона да звоне.

Ћуте јер су мање више саучесници!

tako je brate,da su oni cisti nebi cutali nego bi se pobunili....

Почињем да сумњам да уопште још увек има Светосаваца...
=(

ima ih brate ali ih na prste mozes izbrojati,na veliku nesrecu ovde u cg ja najvise ocu Joilu verujem,mozda gresim dusu jer verovatno ima jos dobrih svestenih lica ali oca Joila se treba drzati...