Хиландарски колач

Хиландарски колач – хиландарски квасац

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.
Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства“, а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави“. Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара“. У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач“.

У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац“. Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја.

Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач“, веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног“ колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост!

Веровање да справљање овог „Хиландарског колача“ и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац“ или „Хиландарски колач“ нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из манастира Хиландара.

Молимо православне хришћане да не примају „Хиландарски квасац“ и да не праве тзв. „Хиландарски колач“ и да тако спрече ширење злоупотребе наше велике светиње Манастира Хиландара.


Јерођакон Доситеј Хиландарац

ја сам за ово чула пре неких 5-6 година од неких жена које су се очигледно бавиле чудним стварима (у селу је то било)...не сећам се добро али упамтила сам тај назив...ваљда једна умеси тај хлеб и после дели осталим женама,пријатељицама...и дал то стоји неко време у кући а после се баца у воду.... :?: ...
п.с. мој дом је 'ово' заобишло...

И ја сам имао сличан случај кад сам био млађи. Не сећам се тачно али мислим да су биле године уочи бомбардовања '99. Сећам се само да кад сам се враћао из цркве нашао сам кесу закачену на моју капију, нисам је дирао већ сам обавестио мајку која ју је одмах скинула и бацила у Контиш Шоп. :cheers:
Колко сам видео и чуо у њој је било ваљда неко брашно и рецепт са насловом ''Хиландарски лебац'' (колач) :flower:
Сећам се добро да је тих 90тих година Жарковом човек често могао да на улици среће људе који нуде којекакве каталоге, проспекте и књижице. И сам сам имао прилику да ми понуде некакав рецепт за распоред намештаја за бољи живот, или шта већ заборавио сам, али нисам. наравно, прихватио. И добро сам прошао јер је пријатеља од мог оца чак једна жена и огребала а он је није чак ни погледао.
Који бедак, да се то мени десило... Значи одма крв у главу