ЛИТУРГИЈСКЕ НОВОТАРИЈЕ "ПРОРОКА" ИГЊАТИЈА МИДИЋА

Помаже Бог браћо и сестре
После овога текста остадох запрепашћен,волео би да га прочитате и прокоментарише.

Дали је ово реално станје СПЦ??

ЛИТУРГИЈСКЕ НОВОТАРИЈЕ ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА
(поредак Свете Литургије епископа Игњатија и њему послушних свештеника)


1. Не узимају време – не читају молитве:

- Царе небесни,
- Трисвето,
- Оче наш,
- затим молитве: ''Господе пружи руку своју..., Ући ћу у дом твој... ''(наведене молитве свештенослужитељ изговара до облачења).

2. Литургију служе са непрекидно отвореним дверима.

3. У Великој јектенији, на почетку Литургије, не помињу душу. Уместо исправног: ''За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо'', говоре: ''За вишњи мир и спасење наше, Господу се помолимо''.

4. Не певају блаженства, већ произвољно изабране антифоне.

5. Уместо исправног: ''За оваj свети храм...'', изговарају: ''За ову свету цркву...''

6. При изговарању: ''Помињући, пресвету, пречисту... и сав живот свој Христу Богу предајмо'', свештенослужитељи се, уместо икони Христовој, клањају епископу.

7. У Прозбеној јектенији после Великог входа, уместо: ''Оно што је добро и корисно душама нашим од Господа молимо'', изговарају: ''Оно што је добро и корисно нама од Господа молимо''.

8. При изговарању речи: ''Горе имајмо срца'' подижу руке у правцу запада, а на речи: ''Заблагодаримо Господу'', клањају се у правцу запада.

9. Не дозвољавају да народ пева: ''Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, троицје јединосушчњеј и нераздјељњеј'', већ само: ''Достојно и праведно јест''. За то време свештенослужитељ чита гласно молитву: ''Достојно је и праведно Тебе певати...'', која се по правилу чита тајно.

10. При изговарању речи: ''Узмите, једите, ово је Тело моје...'', не показују руком према светом дискосу, а приликом изговарања речи: ''Пијте из ње сви...'' не показују руком на свети путир, како је исправно.

11. Изговарају наглас молитву: ''Сећајући се дакле ове спасоносне заповести...'', која се по правилу говори тихо.

12. Не дозвољавају да народ пева: ''И молимтисја Боже наш'' два пута дугачко и два пута кратко, већ само једно дугачко.

13. За време Епиклезе изостављају Тропар трећег часа као и стихове: ''Срце чисто саздај у мени...'', и ''Не одбаци ме од лица Твога...''

14. Читају наглас молитву Епиклезе: ''Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу...'' а треба тихо.

15. После претварања Дарова изговарају наглас, уместо тихо, молитве: ''Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују...'' и '' Још Ти приносимо ову разумну службу...''

16. Изговарају наглас, уместо тихо, молитву: '' Помени, Господе, град овај...''

17. Избацили су у целости прозбену јектенију испред “Оче наш”.

18. Избацили су молитву: ''Чуј, Господе, Исусе Христе, Боже наш...'', која се чита тихо и долази испред ''Светиње светима''.

19. Приликом служења више свештеника не причешћују се сами, свако за себе, већ најстарији по рукоположењу причешћује остале.

20. Свештеници се причешћују Крвљу Господњом само једанпут, уместо три пута.

21. Не читају молитве пред причешће верника: ''Верујем Господе и исповедам ...''

22. Причешћују вернике са сједињеним честицама уместо само са Ни, Ка.

23. Вернике причешћује ђакон уместо свештеника или епископа.

24. Не изговарају формулу, коју по правилу говори свештеник, приликом причешћивања верника: ''Причешћује се слуга Божји ( име ) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни'', већ само: ''Тело и Крв Христова'' ( као латини ).

25. После отпуста не читају благодарне молитве после Светог Причешћа, којих је пет на броју на крају служебника.

26. Не читају: ''Сада отпусташ у миру слугу твога, Господе...'', трисвето, Оче наш, тропар Светог Јована Златоустог, Слава: кондак његов, И сада: ''Непостидна Заштитнице хришћана...''Господи помилуј 12 пута, ''Часнију од херувима...'': Слава, И сада, и мали отпуст.

+++

НОВОТАРИЈЕ У ПОРЕТКУ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ НА КОЈОЈ СЕ ВРШИ СВЕТА ТАЈНА

КРШТЕЊА ИЛИ ВЕНЧАЊА


1. Свету Литургију епископ или свештеници почињу са: ''Благословено царство...'', не у олтару како је прописано, већ у лађи цркве над столом за ту прилику постављеном.

2. Из Свете Литургије избацују у потпуности следеће делове: први антифон, молитву првог антифона, прву малу јектенију, други антифон, молитву другог антифона, другу малу јектенију, блаженства, молитву трећег антифона.

+++

ЈОШ НЕКЕ НОВОТАРИЈЕ ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА


1. Свештенике и ђаконе рукополаже без претходно извршене исповести и положене заклетве.

2. Вернике причешћује без претходно извршене припреме: постом, молитвом, покајањем (које се пројављује кроз опраштање свима који су нас на било који начин увредили - што представља у ствари чин помирења са Господом), исповешћу и молитвеним правилом пред Свето причешће.

3. Даје благослов за венчања у току поста.

4. Разрешава да се на црквеним славама и сахранама једе месо у току Сиропусне седмице.

5. Резање славског колача обавља пре почетка Свете Литургије противно досадашњој пракси, а приликом самог резања не изговарају ( епископ и свештеници који га следе у новотаријама ) прописану формулу: ''Господе Исусе Христе Боже наш благослови хлеб и вино...'', три пута, већ само говоре: ''У славу и част ''.

6. Уочено је, такође, да епископ Игњатије и свештеници који га следе у новотаријама , после обављене Свете тајне крштења перу руке над освештаном водом употребљеном у овој светој тајни.

7. На црквеним славама не обављају, у требнику прописану, литију око храма.


НАПОМЕНА:

Поред горе побројаних новотарија и противканонских поступања, епископ Игњатије шири и многа лажна учења, као што су рецимо: лажна учења о томе да је душа смртна и да Царство божије не постоји, да су светитељи Христови бајка, хули на Свете Мошти а и самом Господу Христу се смели да условљава постојање нашим веровањем у њега. Епископ Игњатије, изнад свега, бахато одбацује и не поштује одлуке Светог архијерејског сабора и у својој епархији служи противно типику ширећи противканонско учење да ''Сабор није изнад епископа''.

Ширећи ова лажна учења епископ Игњатије саблазни верна чеда Христова, а оне млаке и слабе у вери вуче у погибељ вечну. Прихватање лажног учења је убиство душе вели Свети Василије Велики. Колико је душа саблажњена оваквим лажним учењима Игњатија Мидића, а колико затрована у то нећемо улазити, али ако ми себе називамо православнима, на овакве отворене хуле не смемо више ћутати. У питању је наше спасење и спасење наше деце, према коме никако не смемо остати равнодушни.

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА БОРБА ЗА ВЕРУ
свако добро од Господа Исуса Хрсита

ово што је горе написано је врло ``јако``, да ли си ти сто посто сигуран да је то тако као што пише...???

Ако је то тако Браћо палице у руке и удри по марви :lol:

Борци за Веру Епархије браничевске

ИГЊАТИЈЕВА БУЛУМЕНТА*
Поштована браћо и сестре – посетиоци сајта „Борба за веру“,
Свесни смо да ће се многи од вас брецнути, прочитавши наслов овог нашег текста. Многи ће помислити да је ово напад на једног епископа Српске Цркве. Но, будите уверени да у овом тексту нема неистина. У тексту су изнете чињенице и све што ћете у њему прочитати јесте сушта истина. У њему нема ни умањивања нити увећевања онога о чему се говори, већ се износе чињенице онакве какве јесу.

Циљ нашег написа јесте да покажемо какву пустош и хаос у словесно стадо Христово уноси поменути епископ, заједно са својим послушницима. Његова лажна догматика већ доноси зле плодове, који могу да обрадују само оца лажи и његове слуге земаљске. Упорност еп. Игњатија у непослушности СА Сабору СПЦ, која се огледа у његовом истрајавању у безаконом служењу Свете Литургије, противно Типику и одлукама Сабора, довела је раздора у Цркви Божијој која је у Браничеву, и до великог страдања свештенства и верног народа који не желе да учествују у бесплодним делима таме.

У овом нашем напису, поштовани читаоци, изнећемо пред вас само један део безакоња безаконика браничевских.

Реч је, наиме, о појединим изродима честите и богомољачке породице Митровић из села Пољане, надомак Пожаревца. Говорићемо о злоделима новопостављене игуманије манастира Нимник, Теоктисте (у свету Милице Митровић) и њеног млађег брата јереја Мирослава Митровића, свештеника из Пожаревца.

Милица Митровић се својевремено удала за свештеника Чедомира, једног од најбољих појаца у Епархији браничевској. Са њиме је родила двоје деце, сина и ћерку. Због непослушности мужу, тврдоглавости и „дугачког језика“, често су између њих избијале свађе, што је резултирало и њиховим честим мењањем парохија. Најпре су били у селу Пољани код Пожаревца, Миличином родном месту. После тога су били у селу Сиракову, па у Коларима. Због непрекидних брачних несугласица, брак су разорили и отишли у манастире заједно са децом. Отац Чедомир је са сином отишао у мушки, а Милица и Јелица одлазе у женске манастире. Пошто је за нашу причу небитан даљи живот оца Чедомира и његовог сина, то о њима даље нећемо говорити. Причу настављамо догађајима везаним за живот Миличин и њене ћерке Јелице.

Милица Митровић је у манастиру Тумане (Епархија браничевска) замонашена 1998. године, од стране еп. Игњатија. На монашењу је добила име Теоктиста. У почетку је на себе узела образину врлина и доброчинитељства, како би обманула и придобила за себе стару и онемоћалу, честиту игуманију Матрону. Пре било чега другог, у своје руке приграбљује манастирску благајну. Ускоро јој се придружује ћерка, сада већ монахиња Антонија, замонашена у манастиру Прохор Пчињски код игумана Пајсија. Свој одлазак из Прохора Пчињског правдала је великом строгошћу игумана Пајсија.

Улагивање старој игуманији трајало све дотле док она није стекла толико поверење у Теоктисту, да је једном приликом потписала неки докуменат не знајући ни сама шта потписује. Радило се, међутим, о потписивању њеног тобожњег добровољног повлачења са места игуманије. Од тог тренукта наступа терор према старој игуманији. Теоктиста и њена ћерка, монахиња Антонија, затварале су је у собу, нису јој давале храну, нити су дозвољавале да контактира са било ким. Било је гласова да њих две чак и туку стару игуманију, но ово мати Матрона ни пред родбином, која је такође ово подозревала, није хтела потврдити као истинито. Страдање старе игуманије трајало је све дотле, док неки верници који су редовно долазили у манастир нису дојавили родбини да матер Матрону злостављају у манастиру. Због свега горе реченог, родбина одводи матер Матрону из манастира њеној кући.

Уз помоћ полиције, а са благословом еп. Игњатија, Теоктиста је из манастира Тумане протерала још неколико монахиња (имена нећемо помињати).

Мајка и ћерка, заједно са јеромонахом Марком, пустоше манастир духовно и материјално. Пошто поменусмо оца Марка, овом приликом нећемо износити његова безакоња која су везана за њега лично, јер ће за личне грехе Господ судити свима. Наш је циљ раскринкавање Игњатијеве булументе; циљ нам је да покажемо какав је духовни пород лажне догматике која одриче постојање раја и пакла; која одриче загробни живот душе и „учи“ да су заповести Божије променљиве и да се морални закон мења. Зато ћемо поменути само једно безакоње јеромонаха Марка. Наиме, он је наређивао присутним женама на богослужењу у храму, да улазе код њега у олтар и секу нафору. Уколико би нека од њих то одбила (а тога је било), он би им претио казном одлучења од причешћа.

Због очигледног злотворства и рушилачког деловања у манастиру Тумане, монахиње Теоктисте, монахиње Антоније и оца Марка, народ је слао петиције еп. Игњатију, у циљу премештања поменутих злочинитеља из манастира. Еп. Игњатије на крају попушта под притисцима народа и горе поменуте уклања из манастира Тумане.

После изласка из Тумана, Теоктиста и Антонија одлазе у своју породичну кућу у село Пољану, јер им је еп. Игњатије дао „годишњи одмор“ (то је било званично образложење), док им не нађе други манастир. Провевши неко време у својој породичној кући, одлазе у манастир Манасију, а потом Покајницу. Ни тамо се нису дуго задржале; свој одлазак правдале су „лошом игуманијом“. На крају су умолиле еп. Игњатија да оду негде где ће бити саме; он им излази у сусрет и шаље их у манастир Бељајку (метох манастира Манасије). То што је еп. Игњатије изашао у сусрет њиховом искању, сигурно је делимично плод својевременог служења у владичанском двору монахиње Теоктисте. Занимљиво је и то напоменути, због чега је монахиња Теоктиста (по њеној верзији) отерана из епископског двора. Монахиња Ирина, која је у двор дошла пре монахиње Теоктисте, утицила је на мајку владике Игњатија да издејствује мајчинским ауторитетом код свог сина, да се Теоктиста отера из двора. Монахиња Ирина је говорила мајци владике Игњатија како је Теоктиста попадија, а то „може бити опасно“ по владику.

У манастиру Бељајки догађа се нешто што је суза достојно (ми искрено жалимо због овога и не ликујемо, већ износимо чињенице). Наиме, монахиња Антонија се удаје за једног момка, који је радио неке послове у манастиру, и одлази из манастира у Деспотовац да живи са њим. Због њеног поступка еп. Игњатије је рашчињава. Међутим, провевши свега око годину дана у браку, она напушта мужа и враћа се у манастир Бељајку код своје матере. Узгред буди речено, по нашим сазнањима, муж јој је био изузетно добар човек; радио је чак и послове који су жени припадали, као на пример припремање хране. Но, ђаво је учинио своје. Јелица је говорила да не може трпети алкохоличара.

Почетком 2009. године упокојила се игуманија манастира Нимник, Ефросинија. Бог да душу прости честитој матери Ефросинији! До њеног упокојења, а на кратко и после тога, у манастиру Нимник држан је богослужбени поредак прописан Типиком Православне Цркве. Игуманија Ефросинија није била у милости код владике Игњатија. Чинио је својевремено и покушаје да је премести из манастира Нимник, но због протеста верника, који су то чинили знајући за домаћински однос према манастиру игуманије Ефросиније (што је било нашироко познато), он је оставља на миру.

Пошто се игуманија Ефросинија упокојила, остало је упражњено настојатељско место у манастиру. Сигурни смо, поштовани читаоче, да погађаш кога је еп. Игњатије послао на њено место. Никог другог до монахињу Теоктисту и њену ћерку, бившу монахињу Антонију, сада опет Јелицу. План је био јасан и циљ је оправдавао средство. Јер тако је то код безаконика! У манастир Нимник требало је послати неког ко има повелики „досије“ злочињења иза себе; требало је таквима дати својеврсну награду – настојатељство једним великим (добар извор прихода за епископа и лагодан живот за игуманију) и духовно значајним манастиром (манастир Нимник нашироко је познат због своје Светиње, над којом су многи болесници добили исцељење), а за узврат се, свакако, од њих добија апсолутна послушност. То се убрзо показало на делу.

Прво што су безаконице урадиле дошавши у манастир, било је истеривање из њега три искушенице (видели смо претходно у тексту да њих две „воле самоћу“), које су остале у манастиру после упокојења игуманије Ефросиније. У том злоделу, на жалост, имале су подршку мирјана који су појци манастирски. Знајући телесно порекло нове игуманије, наишла је на њихову подршку. Наиме, њен отац је био дугогодишњи парох у оближњим селима; деда јој је био јеромонах у манастиру Нимник, где је и сахрањен; баба јој је такође замонашена и сахрањена у Нимнику. Њена тетка, мати Јустина, била је дугогодишња игуманија манастира Нимник. Већина њених честитих предака били су богомољци и богомољке Св. Владике Николаја, што је нова игуманија нимничка нарочито истицала по свом постављању за настојатељицу манастира и тиме у почетку придобила подршку верника. Но, постепено се откривало право лице безаконица. Међусобне свађе за време Литургије између игуманије Теоктисте и њене ћерке Јелице, саблажњавале су, и саблажњавају, верни народ. Главну реч на Литургији, као и у управи самим манастиром, има Јелица. Она посебно воли да показује своју „моћ“ над тешко болесном матером Харитином, која тешко страда од безаконице.

И тако дан по дан, служба по службу, недавно је у манастиру Нимник одслужена прва новотарска Литургија. Одслужио је нико други до свештеник који је пензионер, и који је читавог свог живота служио онако како се у Српској Цркви свагда служило. Иако материјално не зависи од служења у Нимнику (коме не припада ни парохијски), своје напрасно "обраћање" правда говорећи да "мора да слуша игуманију". После тога, народ се почео повлачити из манастира, а такође и сви манастирски појци.

У честитој и богомољачкој породици Митровића има још изрода, осим поменуте Теоктисте и Јелице, а то је Мирослав Митровић, рођени брат игуманије Теоктисте, иначе свештеник у Пожаревцу и један од највећих улизица и следбеника еп. Игњатија. Но, хвала Господу Свемилостивом, има и честитих потомака честитих предака у овој породици, а то је свештеник Драгослав Митровић, такође свештеник у Пожаревцу. Отац Драгослав Митровић је једини свештеник који у Пожаревцу служи Свету Литургију по вековној пракси Српске Цркве. Он, као верно чедо Цркве светосавске и духовно чедо богомољачког покрета, истрајава у поштовању одлука Сабора СПЦ, тражећи од еп. Игњатија писмени акт којим му, као надлежни епископ, налаже да служи по његовом поретку - беспоретку, а притивно одлука СА Сабора. Као такав он је трн у оку еп. Игњатију, и зато је еп. Игњатије решио да сломије и ово једино духовно чедо Светога Саве међу Пожаревачким свештенством и уклони га са пута свог потпуног безаконовања у Пожаревцу. Наиме, оцу Драгославу је пре извесног времена саопштено из двора Епархије браничевске да му је служба у недељу 18/31. маја 2009. последња коју ће служити у свом храму (Св. Николаја), јер ће бити премештен у Саборни храм, како би тиме био онемогућен да служи по Типику, јер тиме „даје лош пример другим свештеницима", који беспоговорно следују свом епископу у безакоњу.

Но, догодило се следеће: на празник Светог цара Константина и Царице Јелене, 21.маја /3.јуна, послат је у храм оца Драгослава Митровића, као извршилац заповести еп. Игњатија, нико други до рођени брат (млађи) оца Драгослава, свештеник Мирослав Митровић! Он је дошао на Свету Литургију у храм Св. Николаја у Пожаревцу у пратњи једног свештеника, једног ђакона и једног појца. У храму је било присутно око 30 верника. На Литургији је началствовао отац Драгослав, старешина храма. Службу је почео по Типику, али је тада његов рођени брат, отац Мирослав Митровић, отворио бахато Царске двери скрнавећи тиме Свету Литургију и пројављујући тим чином кајиновски дух у себи: „Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га... А Бог рече: шта учини! Глас крви брата твојега виче са земље к мени“ (1. Мој. 4; 8,10). После отварања Царских двери (када по Типику треба да су затворене) настао је метеж у храму. Многи од верника саблажњени поступком свештеника Мирослава напуштају храм, док неки од њих остају у храму у знак солидарности и подршке свом надлежном пароху.

Како ће се све завршити, само Бог зна. Нека би дао Сведобри Господ да се сви покају и дођу у познање истине. Јер Бог не жели смрти грешнику.

Циљ овог написа није да се неко оклевета, нити да се туђи греси износе и разгласе. Но, зло се мора разобличити! Ми немамо право да ћутимо! Народ растрзавају духовни разбојници, који попут јеврејских фарисеја у време Христово, а по речима Христовим, сами не желе да уђу у Царство Божије, а пут затварају нама и нашој деци: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели... Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и када присвојите, чините га сином пакленим удвоје већијем од себе (Мт. 23;13,15).

Без праве Вере нема спасења и вечног живота! Без чисте Вере нема спасења и вечног живота! Примили смо праву и јединоспасавајућу Веру од наших Светих предака, чисту и неукаљану. И зато смо дужни да је као благо највеће предамо својим потомцима; исту такву - чисту и неукаљану. У томе нема компромиса! И нема одступања, ни за јоту!

________

*Булумента – гомила људи, руља; метеж, врева, урнебес, једном речју изазивачи хаоса – прим. аут.)

Борци за веру Епархије браничевске

ако је ово тачно онда ћу ја имати велику дискусију с професором веронауке...

Postoji za sve objasnjenje.....mozda je Ignjatije zaista krvi ili nije ali necemo da sudimo..

Посетите Игњатијев сајт http://www.eparhija-branicevska.org/

Све ће вам бити јасно.

Посетите Игњатијев сајт http://www.eparhija-branicevska.org/

Све ће вам бити јасно.

И овај човек пише уџбенике за децу...

Управо сам прочитао делове неких уџбеника Игњатија мидића и видим да лепо човек верује и говори о царству небеском. Запало ми је за око: Старозаветна црква је сенка Царства небеског, а новозаветна његова икона. Зар није старозаветна црква сенка новозаветне која је тело Христово?

Слушајте ово

Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас још више заглупљује у њих и ствара око нас врзино коло,те је погрешна вера прошлих векова која је бацила хришћанство на маргине цивилизације и историје и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву, не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се спомињу грех страдање крст искупљење опроштај морална чистота испуњавање заповести божијих,него ка будућности есхатону у којој ће се помињати само благодарност евхаристија.И у Православној цркви има епископа чија је вера окренута ка прошлости негативна димензија али срећом има и оних који су окренути ка будућности а то је позитивна димензија.Студенти богословског факултета требало би да буду на страни позитивне есхатолошке димензије,да би се што боље припремили за тај задатак нетреба понављати оно што је рекла црква то јест што су рекли Господ Исус Христос и свети оци него треба читати тумачења у савременој теолошкој литератури наручито у књигама митрополита Зизуласа .

То је Игњатије

ΟΡΘΟΔΟΞΙΑ ::Слушајте ово

Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас још више заглупљује у њих и ствара око нас врзино коло,те је погрешна вера прошлих векова која је бацила хришћанство на маргине цивилизације и историје и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву, не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се спомињу грех страдање крст искупљење опроштај морална чистота испуњавање заповести божијих,него ка будућности есхатону у којој ће се помињати само благодарност евхаристија.И у Православној цркви има епископа чија је вера окренута ка прошлости негативна димензија али срећом има и оних који су окренути ка будућности а то је позитивна димензија.Студенти богословског факултета требало би да буду на страни позитивне есхатолошке димензије,да би се што боље припремили за тај задатак нетреба понављати оно што је рекла црква то јест што су рекли Господ Исус Христос и свети оци него треба читати тумачења у савременој теолошкој литератури наручито у књигама митрополита Зизуласа .

ух.Брате ово је тешка заблуда.Ако тврдиш да је ово рекао тај епископ,молим те,наведи изворе из којих је овај текст потекао,да не би било лажног сведочења.Јер баш је ово тешко,ово личи на јерес какве нема...,,Не треба понављати оно што је рекла црква тј. оно што је рекао Господ...'' хм.

Ово не говори он, него демон који пребива у њему

уууууу брате немој тако, човек можда греши ал немој тако....... немој више тако да причаш о свештеним лицима ма колико да су грешни... Веруј ми кад тако нешто кажеш само себи штетиш.. пусти га можда се уразуми...

ух.Брате ово је тешка заблуда.Ако тврдиш да је ово рекао тај епископ,молим те,наведи изворе из којих је овај текст потекао,да не би било лажног сведочења.Јер баш је ово тешко,ово личи на јерес какве нема...,,Не треба понављати оно што је рекла црква тј. оно што је рекао Господ...'' хм.

Имате љегове изјаве на разним форумима,а моѕете погледати и филм борба за веру,тамо ће те чути ову изјаву,иначе изјава је са уводног предавања на БФ,чуо сам и тонски запис где он тврди да Јован Златоусти и није толики светитељ.

уууууу брате немој тако, човек можда греши ал немој тако....... немој више тако да причаш о свештеним лицима ма колико да су грешни... Веруј ми кад тако нешто кажеш само себи штетиш.. пусти га можда се уразуми...

Шта треба да пустоши Цркву Христову???
Пости сајт Борба за веру.

Да је он добар епископ, не би нико овако причао о њему и сви верници би били задовољни. Није он мирјанин па да зажмуримо на овакве његове изјаве. Он је ЕПИСКОП, који треба да буде духовни пастир, не само мирјанима, већ и свештеницима! Ако не обраћамо пажњу на то што он ради, онда ћемо и ми бити одвучени у дубоки понор заједно са њим. Јесте ли чули за геену?

За геену смо чули, али ово је превише ЈАКО. Знам ја за тај текст. Али виђа сам неке његове уџбенике за основне и средње школе које се слажи са црквеним учењем. Овај се одриче свих догми хришћанства и од свих јереси ниједна није ни 5% од овога.

Игњатије је ту да уништи СПЦ.

Данашњи вероучитељи су научени од Игњатија тако да његове заблуде и несматрају заблудама,поред Синода све ово пролази али узалуд,очигледно неком ово одговара,место да реше овако један велики проблем,они се баве туђом политиком,гледају како Истинским Епископима да науде,да им наметну екуменизам,рече Христос по плодовима ће те их познати.
"зна Господ пут праведних,
и пут безбожника пропашће."

Што се тиче Игњатија Мидића све је јасно, од њега не одмиче пуно Атанасије Јевтић, међутим они и нису тако опасни, јер кад чујеш њихове, а посебно Мидићеве, небулозе не можеш да их узмеш за озбиљно.Они који су много опаснији јесу епископи који их подржавају, а подржавањем сматрам јавно не осуђивање Мидићевих хула и будалаштина.

Дубоко сам увјерен да иза Мидића, Јевтића и осталих, стоји АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ.Како сам дошао до овог закључка, врло једноставно, на ова сва дешавања у СПЦ, он шути.Мидићеве хуле не осуђује, новотарце у СПЦ не осуђује, екуменизам не осуђује.Два плус два је четири, или си са јеретицима или си против њих, нема средине.Мислим да подло и мудро шути, не експонира се јер није сигуран како ће овај удар од стране свејереси ЕКУМЕНИЗМА на нашу СПЦ да прође, па ако екуменизам не прође и пропадне, да и он не пропадне заједно са њим, него да остане ту гдје јесте и да чека другу прилику за рушење СПЦ.Нема шта мудро и паметно ради (масонски), али не може се против Господа и цркве његове побједа очекивати, то нек знају сви који сатани служе.

mladenkovic ::Дубоко сам увјерен да иза Мидића, Јевтића и осталих, стоји АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ.Како сам дошао до овог закључка, врло једноставно, на ова сва дешавања у СПЦ, он шути.Мидићеве хуле не осуђује, новотарце у СПЦ не осуђује, екуменизам не осуђује.Два плус два је четири, или си са јеретицима или си против њих, нема средине.Мислим да подло и мудро шути, не експонира се јер није сигуран како ће овај удар од стране свејереси ЕКУМЕНИЗМА на нашу СПЦ да прође, па ако екуменизам не прође и пропадне, да и он не пропадне заједно са њим, него да остане ту гдје јесте и да чека другу прилику за рушење СПЦ.Нема шта мудро и паметно ради (масонски), али не може се против Господа и цркве његове побједа очекивати, то нек знају сви који сатани служе.

Мало смирите страсти са тим екуменизмом. Људи читајте нешто паметно не трабуњајте нешто што не знате... Опасне ствари износите, ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ КАКВЕ ВИ ОПТУЖБЕ ИЗНОСИТЕ? Врло велики утицај псеудо-зилота и међу православцима, јасно се види тај дух који осуђује и који нема љубави, а Апостол Павле јасно каже "Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи".

Друго, чуо сам за Владику Игњатија и Иринеја неке "оптужбе", али за Владику Амфилохија чак и људи који су при СПЦ, а анти-екуменисти, имају изузетно високо мишљење о Владици Амфилохију. Не осуђујте тако олако људи, знате ви шта радите, онај горе један брат каже "то демон кроз њега прича", аман људи па ви нисте свесни шта причате, освестите се мало, шта вам је. Бог јасно рече "Не судите да вам се не суди", или "Каквим судом судиш тако ће ти се судити", оо људи и браћо моја шта радите.

Ми смо православци, тако се и понашајте...Сви ћемо једнога дана пред Страшни Суд, ја најгрешнији да се усудим да кажем, браћо, неће нас оправдати осуђивање, но ће нас погубити, а спашће нас молитва и добра дела, ја видим да неки само траже замерку Владикама а да се Христос и љубав не спомињу, те ако се овако настави, мораћу да бришем коментаре, јер форум је свих нас, али није за празне приче и млаћење сламе, но за диалог браће у Христу!

definitivno je upravu admin...