Умрежавање

Вјечно сада је унутра, у смиреном духу

У пажњи очију и чела – смирен дух; да, то је вођење рачуна на смирен дух; очи су окренуте ка унутра и чело пази на унутрашњост ума да не изађе напоље. Јер сва пажња је у служби смиреног духа (унутрашњег мира). Пажња очију је на смирен дух и није на златно теле напољу. Пажња чела је на смирен дух унутра! Смиреност, ах та смиреност; људи будите горди, не штимујте своју пажњу на смиреност духа, то вам жели ђаво! Зато зашто у пажњи чела имати смирен дух; наштимован ка унутра, о људи, то није живот; изађите напоље; у сусрет Новом Добу, ево људи жељни расправа, узбуђења на сваком кораку, па једном се живи, каже ђаво. Јесте, али ако се једном живи онда се вјечно умире! Али гле, како је лијеп дух кад је смирен; то бистре очи окренуте пут срца (бистре очи срца) виде; и удах који храни срце Христовим Именом. Немојте удисати Христа и то још у пажњи на себе (крстоносној пажњи); немојте, немојте, пустите ђавола и људи – крвопије да дишу за вас; то су све наде демонске како би бацили у Пакао! Пажња на очи значи гледати својим очима; и то очима духа окренутих ка дубинама срчаним; пажња на чело значи мислити смиреним мислима окренутим ка вјечности. Када причамо о очима духа ми причамо о вјери: ''Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.'' Јевр. 11,1. Ум заокупљен Богом (вјером) неће бити окупиран тјелесним и бестјелесним окупаторима! А то је кад је у пажњи чела Божје Име Које даје смиреност духу. У пажњи очију је смирен дух који провиди Господа у дубини срца: ''Провиђах Господа преда мном свагда, с десне стране мени, да не посрнем.'' Псал. 15,8. А ко посрће него онај који се уплиће у замке пролазности; и ту је простор отворен за демонске упаде; али буди човјек – чела окренута ка вјечности; постави границу између пролазности (тренутних дешавања) и вјечности у пажњи чела! Видите ли простор трпљења свих пролазних вјетрова у пажњи чела окренутог ка вјечности (унутра); да, то је граница између славословља и празнословља; између тренутних пораза и побједа и вјечне побједе; са пажњом на чело борац поставља границу са отуђивачима пажње у име славословља. Чувај језик да се не уплиће у блато пролазности, пажњом на чело славослови; јер, борче, ти си сам, пун наде и радости у вјери; у пажњи чела имај Христово Име (вјечност свога бића) кад вјетрови пролазности хоће да отму вјечност са твог чела; и да ослијепе очи твоје пролазним оспољивачким (отуђивачким) визијама! Христова молитва у пажњи чела и вођењем рачуна на смирен дух (унутрашњост) даје то да се лако може трпјети сваки пролазни вјетар! Да, у пажњи чела је трпљење свега; а треба трпјети себе, да не изађеш из себе у тјелесни простор; у простор блуда, чулности и нечовјештва! Јер опет вам кажем: човјек је чело – вјек, биће које је челом окренуто ка будућем вијеку; и у пажњи на чело он отвара унутрашњи ум, ум окренут ка вјечности, а то је пут (пажњом) до дубина срчаних; гдје славословље побјеђује свако празнословље, које је својствено за овај вијек. Вјечност (вјечно сада) је унутра, у смиреном духу, немојте излазити напоље да је тражите!

Призивај Благодат на себе стално

Брате, Христос је снага твоја, којом ћеш побиједити Биометрију; и спремајмо се на мучеништво призивајући Христово Име у континуитету! Мученици су већ неки не хотећи пружити десну руку ђаволу – водичу мученички завршили; због тога што се нису хтјели Биометријски оскрнавити, живот су дали Христа ради; због тога што нису хтјели трговати душом умрли су вјечнога живота ради. Јер за ово (биометријско) вријеме је писано: ''И чух глас с неба гдје ми говори: Напиши: благо мртвима који умиру у Господу
од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.'' Откр. 14,13. Зашто је ово писано за ово вријеме а није за прошла времена? На удару је сваки појединац данас: хлеб или крст, па бирај; у прошлости један је одлучивао о судбини себе и народа (узмимо примјер Цара Лазара); а овдје је писано благо мртвима Христа ради јер је човјек условљен животом у систему звијери (у ђаволу). И призивај Благодат на себе стално; што значи буди у пажњи на себе (крстоносној пажњи) и призивај Бога из дубина срца (одакле је Господ)! И ово јесте славословље, кад видиш да непријатељи твоји падају Именом Христовим! Они траже твоју десну руку а ти си је дао Богу да те води: ''А ја сам свагда са Тобом, узео си десну руку моју,'' Псал. 72,23. Драги борче, призивај, призивај Благодат на себе, да те Име Божије заштити од себе оспољенога, од демона и људи који ти непријатељују; они хоће десну руку твоју ђаволу – водичу да дају; и чело мисли – водиљи, што се сачувавању душе поклања! Али у пажњи чела држи их на остојању! Удар је на ум да се оспољи и са тиме отме од унутрашњости; да се преда мислима које не служе смиреном духу који служи Богу; али пажња на чело задржаће ум да се оспољи. Чим изађеш из пажње на чело ти си изашао из пажње на себе; да ти мисли воде струје ван тебе; и ту су бриге, страхови, нервоза, злоба и сваки други немир; чим изађеш из пажње на себе и молитва бјежи од тебе! У пажњи на чело призивати Божије Име значи призивати Благодат на себе; да те штити од мисли оспољивачких; да мисао вјере угуши маловјерну мисао ( мисао у непажњи на себе). Јер тај ударац на ум у 21. Вијеку је жесток; јер су се стекли услови за то; народ је одавно обезбожио и данас на уму држи само помије (сплачине) којима се срце храни. А да се не би сплачинама хранио мани се телевизије, из које ђаволи гледају навијајући за тебе: гледај, гледај, оле оле оле! Мани се свијета и све што је у њему; не предаји чело и очи биометриском скенирању и ако јеси покај се, врати је одакле си је узео пишући изјаву одрицања од тог зла! Напад на ум је оправдано жесток, јер кад изађемо из себе (пажње на себе) ми са тиме и љубав губимо! Док около неблагодатне замке вребају, да ти ум наведу на мисли, ријечи и дјела безумна; безуман јесте без пажње на чело; док у пажњи на чело призива се Име Божије; да онима који славе Благодат Божију Господ ум облагодати! Неблагодатна љубав није љубав, већ љубав према ближњему из мржње према Богу! Та стока нељубавна, материјализовани користољубци, звијери са људским главама на ум насрћу указујући на себе: ''узми биометију или метак у чело'', ''затвор те чека''; па прекори, зле неблагодатне ријечи и дјела упућена борцу. На ум насртаји се дочекују не у пажњи на људе или демоне отуђиваче пажње; већ у пажњи на очи које не гледају Голијате, непријатеље нашег спасења испред себе, које (вјером) виде Сунце правде унутар себе! И у пажњи на чело које је окренуто унутра, ка благодатној вјечности; гдје као одговор нељубавним људима и демонима чује се само Христова молитва; а то је тражење благодати, зар не? А то што ће те људи клети јер си изабрао свој пут, који се коси са њиховим интересима користољубивим – нека куну! Нека чине шта хоће; твоје је да их благосиљаш не слушајући њихове оспољивачке ријечи; у пажњи чела призивајући Име Божије, јер удар је на ум да се обезблагодати!

Молитвена будност у пажњи чела

У пажњи чела је призивање Благодати на себе у молитви (тако је и у пажњи очију и срца); тако се ум чисти од свих прљавих утисака; од удара на ум, па ма какви они били! Јер, браћо и сестре, са Богом све је могуће; без Бога ништа није могуће! И зато на уму (у пажњи чела) имај молитву Господњу; и видјећеш прилоге проклетог и мрског сплеткароша како се развијавају у вјетар! Јер он (ђаво) те посјећа на тијело (чула) да би заборавио Бога! У пажњи на чело је свијест о призивајућој благодати; а дођу испред очију отуђивачи пажње, тјелесни или бестјелесни небитно; и ти умјесто пажње на њих, преусмјери пажњу у пажњу на себе; мисли о благодати у пажњи чела и Божије очи биће на теби, кад си се већ вратио себи: ''А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!'' Лука 15,17. У пажњи чела отварају се умне очи; борче мили, у пажњи чела ти се отвара ум за Божанске ствари; отвара се благодатни простор за уплив (у срце) Благодати Божије! Знам, нападају те са свих страна безумници тјелесни и бестјелесни! Ђаво зна циљеве, зашто нас нападају (наваљују на ум) слијепци тјелесни; ослијепљене очи ума и срца не виде властиту погибију! Али ако се наша пажња отуђи од чела ум почиње да лута по неблагодатном простору! И онда јесмо у домету наших неблагодатних нападача. Рат који се води (рат за душе) је духовни (умни) рат; рат је између тјелесног ума (ума оспољеног) и духовног ума (ума унутрашњег), јер се ово једно другом противи; битка је за чело човјека, да мисао водиља буде у пажњи чела (стабилна) или расијана по вјетру (нестабилна). У пажњи чела молитва креће свој пут до дубина срчаних; у непажњи чела ђаво води мисао твоју! Јер се стражи (бива будан) умом; да, то је молитвено бдење, које одгони сан мрзовоље. Улазак у греховни сан за борца је непажња на себе који призива благодат Божију призивањем Имена Божијег (сталним општењем). Ако пажња на чело зауставља осјећања да изађу напољу то значи да ако (у небудности) изађу изашла су у греховни сан! Што, па ја то кажем да не волите дјецу своју, жене своје, пријатеље? Па не волите кад ваша осјећања излазе у сусрет њима; јер ако изађу осјећања из вас срце остаје празно љубави Божије! И онда можете рећи: човјек би се турчио због дјеце (из љубави према дјеци)!? Али осјећања се чувају у себи и онда ће се прва Заповијест Божија потпуно испунити! А што ћемо са Христовом ријечју: ''А Исус рече му: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: љуби ближега својег као самога себе.'' Мат. 22, 37-39. Заиста, што ћемо? Осјећања се чувају за Бога у духу владалачком; Бог је Извор љубави Који храни наша осјећања; и зато се сва осјећања предају Богу, који нам даје (благодат) право (исправно) да волимо! И ми волимо све кроз Бога иначе наша љубав је грешна и прељубничка! Осјећања не излазе вани да се баве слободом, једнакошћу и братством; да слушају отуђивачке ријечи или шаптаче бестјелесне (који нас наводе на отуђивачке ријечи); како би унутрашње општење прекинули и отуђили наше ријечи. И зато постоји молитвена будност у пажњи чела; да би осјећања стремила Богу Коме смо, у пажњи очију, управили очи своје: ''Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје; у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.'' Псал. 140,8. И тако у пажњи духа, који су зенице што гледају у Царство Небеско (Царство духова) човјек осјећа мир и радост у Духу Светоме!

Тајна крстоносне пажње на себе је што се затвараш у Царство Небеско

У пажњи на чело смирују се мисли; зато увијек држи пажњу на чело кад те мисли хоће да смуте! Јутрос се пробудих и на трен ме узнемири мислени службеник Ада. Стављајући ми у главу акцију за смућивање ума; којим мислима, ријечима и дјелима да угодим својој правди. Знате оно, дође вам продавац пред врата и нуди да купите оно што продаје; овај продавац (ђаво) нуди мисли оспољивачке, ријечи и дјела која годе пасивним осјећањима; ви продавца сатова можете одбити, не интересује ме, не свиђа вам се и готово; али овај покварењак зна чему сте склони, шта вас боли, како да вам пакост направи. А ви да знате: у пажњи на чело смирују се мисли (ум) и самим тим дух запада у блажену смиреност; што ће вам и искуство само рећи! У молитвама је пажња на чело; а вама је, драги борци, заповијеђено: непрестано се молите! У пажњи на чело раздвој немолитвене мисли од молитвених и растјерај смрад адски Божијим Именом; молитвено општи са унутрашњим Небом да се не би бавио немолитвеним садржајима у непажњи на себе! Тајна крстоносне пажње на себе је што се затвараш у Царство Небеско (јер све докле благодат досеже јесте Царство Небеско) у унутрашњем човјеку; затвараш се (гард) за уплив тјелесних и бестјелесних непријатеља; који чекају твоју непажњу на себе; онда би дух био отворен за демонске нападе и немолитвена дејства (у питању је немолитвена (вањска) атмосфера)). Кад су ти јако узнемирене мисли, стицајем околности, пажња на чело умириће их; она пажња коју смо поклонили духу молитвеном ( у додиру (пажњом) срца с горње стране). Код пажње на очи: не излази из очију, погледу мој мили; да ти срце за очима не пође: ''Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,'' Јов. 31,7. Ни микрометар не дај да ти се оспољи поглед! И у молитвама држи пажњу на чело и води рачуна да ти се та пажња не оспољи за микрометар! Долази вријеме виђења обмана на небу; а ти да те поглед не би варао: држи поглед на граници ока! Ово упозорење старца Гаврила грузијског упечатљиво звучи, ко има уши да чује, нек чује: ''У последња времена немојте да гледате у небо: можете се саблазнити чудима која ће се тамо дешавати – погријешићете и погинути.'' И не тражите Христа (спаситеља) вани (напољу од себе); бићете одмах ухваћени од мисленог (умног) вука! Благодат се унутра (у себи) тражи и зато је пажња на чело и очи окренута пут унутра; јер ако тражиш благодат споља наићи ћеш на фалсификат благодати: ''спољашњу благодат'', везану за тијело. И ако причах о роговима (у једном од претходних текстова) мислио сам на унутрашње рогове. Чија снага је у унутрашњој Благодати, јер заиста Богом смо јаки! Пажња је корјен рогова који однутра штрче, споља су рогови од ђавола који снагу налазе у унутрашњим немирима (страстима). И припремајмо се за страдање; што значи: будимо увијек у пажњи чела призивајући стално Божије Име! То јесте мисао водиља, која води у пустињу унутрашњости: ''А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана.'' Откр. 12,6. У то мјесто Благодат Божија ће нас чувати од себе оспољенога, тјелесних и бестјелесних непријатеља! У пажњи чела борац добија (благодатна) крила да све лако подноси, да све лако дела у славу Бога! И молитвено општи са унутрашњим Небом (Христова молитва), стално општи у пажњи чела; у мјесту боравишта својега (у кући, рецимо); осјети Бога смиреним духом у дубини срца (и то је општење)! Јер, ево их (људи и демони од споља), што теже да прекинеш општење са Небом унутрашњим (покровом душе); долазе да милом или силом чело отму од везе са Небом унутрашњим; и предају га компјутерском систему Звијери! Да уђеш у антиопштење са спољашњим центром пасивне моћи; изашавши из крстоносне пажње на себе и непрестаног општења у пажњи чела. Благодатни поглед у себе да се претвори у неблагодатно лутање ока за храном и пићем; зато држи до благодатног погледа (пажња на очи) и трчи за Богом унутра, да не закасниш! Крстоносна пажња на себе је благодатна пажња, дакле пажња која доноси благодат да себе сачувамо од неблагодатних момената.

Благодатни поглед

Испуњен благодаћу човјек добија снагу трпљења али и Самсонову! Давно ми је речено (у сну са три крста) да та сила, која планине помјера у погледу (очима) се крије (али и созерцавајте крстоносну пажњу). Да, то је благодатни поглед, оштар, који не излази из себе да се тражи ван себе (напољу од себе). Унутрашња испуњеност благодаћу даје вјеру која помјера планине; а ми овдје говоримо о планини самог себе (бриге, нервозе, страхови..) коју треба бацити у море вансебности; да би се добило растерећење од самога себе и нашао спас у вјери. Уосталом: ''Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој : дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.'' Мар. 11,23. Унутрашња (благодатна) снага је супростављена спољашњим неблагодатним струјама. Затвори се (пажњом) у себе и благо тебе (благодат ће се борити за тебе)! Све што ти је потребно имаш у себи; ван себе борац је празна конзерва која звечи на вјетру 21. Вијека, на асфалту који изгледа тако модерно. Веза између ума и духа, у пажњи чела, зове се духовна мисао или десна мисао; док веза између очију и духа, у пажњи очију, зове се духовни поглед; циљ тих пажњи је заједнички, а то је смирен дух; који је мост до Царства Небеског у дубини срца. Штимовање пажње на себе, штимовање за вјечно радовање! Кораке упућене ка Небу душе молитва освјетљава; да видиш куда идеш, да ти кораци не зађу у поље вансебности (непажњи на себе)! Јер многи су и премноги који ван себе траже себе; траже себе бјежећи од себе!? Удар на ум је, браћо и сестре, жесток; у доба технологије никад жешћи; овакав удар на ум је је највећи у историји! Пажња на чело ће те сачувати од лутања ума по технолошком вијеку у људима; а њиме су омађијани сви око борца и ријеч Господња се испуњава пред нашим очима: ''А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.'' Лука 21,16. Лутање ума је оспољеност ума, на што рачунају демони; да се борац не сјети пажње на чело већ да лута умом (мислима) по ђавољем пољу; али пажња на чело усмјериће мисли пут дубина срчаних! И то је сабирање мисли. Мисли које не лете да се вежу са ђавољим прилозима; које позивају на налажење себе у немирној вансебности. Кад стане испред тебе Голијат или у самоћи од људи, или... у пажњи чела смирене мисли побјеђују немирне мисли! Рат је на чело за чело; да на челу твојих помисли буде свијест о призивајућој благодати или мисли које отуђују од благодати; поред Голијата тјелесног или поред мрава мисленог у пажњи на чело их туци; блажен си ако разбијеш дјецу Вавилонску о камен; те мисли отуђивачке, које хранећи их постаће џинови; зато док су дјеца разби их о камен вјере! ''Кћери Вавилонска, злонесрећнице, блажен је ко ти уз¬врати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. '' Псал. 136, 8-9. Пажња на чело чува од непажње на чело; зато држи пажњу на чело кад дође отуђивач пажње у циљу да ти макне пажњу са чела! Призивај благодат на себе у пажњи на чело; и не предаји чело бјесовима биометријским; јер то је свјесно предавање свијету нечега што је Божије; ако јеси покај се, ревносно одбаци све и ЗАМРЗИ ПУТ КОЈИ ОДВАЈА ОД БОГА! Само одвајање од пажње на чело ствара несигурност у Бога, и разне обремењености са планином од самога себе; али кад је ум предао себе биометријском скенирању чела како такав да у молитви призове благодат на себе?! Док поглед, о поглед, не излази из ока да се залијепи за патике у излогу; већ у пажњи очију, онако оштар, загледао се у себе, пазећи на дух!

Чело им је окренуто пут времена а није пут вјечности

У пажњи на себе Црква се гради; осми сабор је споља руши; али она постоји у крстоносној пажњи на себе до краја времена! Да се мисли не оспоље – држи пажњу на чело; да се поглед не оспољи – држи пажњу на очи; и молитва Христова у пажњи очију и чела да буде упућена у пажњи духа (додир пажњом срца са горње стране) Богу у дубини срца! Да, заиста, човјек је биће које у пажњи чела гледа у пажњи очију на вјечност свога бића у пажњи духа; човјек је биће које у пажњи чела гледа на вјечност унутар себе! У пажњи чела човјек зауставља пасивне покрете тијела; јер тијело нас наводи на револуцију против духа. Оспољивач пажње на чело, који хоће да чело мисли (мисао водиљу) подреди његовој вољи оспољивачкој, се дочекује у пажњи на чело. Али ако чело, одакле мисао почиње, предамо свијету преко Биометрије, ми смо мисао водиљу предали свијету да је води; тада Сатана управља нашим умом. Слобода ума је пут до умног Раја чија цијена јесте крст! Ево их.. једно виче, друго чупа косу тражећи твоју вјечну имовину (душу); јер траже твоје кад тебе хоће да Биометријски оскрнаве; ево га и овај, равно из Сибира, са ножем оштрим да уплаши и да месо откида са намученог тијела; битка је у ствари за чело; да ум борца прилагоде својим потребама користољубивим; ви знате, звијер кад је гладна туђег меса што је спремна да уради за свој тјелесни опстанак! Али у пажњи чела се добија ова битка; чела од кога почиње молитва Богу у вјечности твога бића; и благодат чува борца да му се ум заувијек оспољи! И уздајте се у (призивајућу) благодат, дјецо Божија; јер вас ништа не може раставити од љубави Божије; у пажњи чела је свијест о призивајућој благодати; док од споља оспољивачи грају, што све не раде да оспоље свијест; па физички насрћу да убију, док Бог рече: ''И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.'' Мат. 10,28. Потребно је молитвено трпљење у пажњи чела (тјелесног) себе и тебе; што хоћете да ме одвојите од пажње на чело; и да више не буде молитвена пажња, већ пажња на тјелесне потребе ван молитве у пажњи чела (мисао водиља)! Благодат коју призивамо у пажњи чела даје нам крила; а то је моћ да будемо изнад тијела (чула) и тјелесних карактеристика! У пажњи чела, брале, ту ти је центар мисли; док хоће мисли у пажњи чела да ти отму душмани тјелесни и бестјелесни (а и ти си душманин самога себе ако си тјелесан); ти чувај мисли своје у пажњи чела! Мисао у пажњи чела је смирена мисао; то је она мисао која тражи вјечну садашњост и никад се не приклања тијелу! Док Бог пребива у вјечној садашњости и гледа има ли кога да Га тражи, а оно нема нико: ''Сви застранише, уједно неваљали посташе, нема га који чини добро, нема ниједнога.'' Псал. 52,4. Чело им је окренуто пут времена а није пут вјечности; да, човјек Новог Доба је слуга времена споља а није вјечности унутра. Његови рогови хватају спољашње таласе да би их и емитовали у атмосферу вјетра; и на њих се надовезују људи, чији рогови од споља штрче. Што се тиче борца, он мора увијек бити у пажњи чела; водећи рачуна да му рогови буду са унутрашње стране чела; купећи благодатне инпулсе који су одговор Неба Господњега на молитвене вапаје борца. Јер и у најмањој небудности рогови борцу од споља израстају хвататајући и дајући таласе немира! Ево и антене телевизора роговима су назвате: ''И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.'' Откр. 13,11. У пажњи чела почиње свијест на благодат која свијетли из дубина срца; она је у нама и осветљава тијесни пут; ђаво нас наводи на широке стазе само да би унутра била безблагодатна тама!

Дух је осјећање Царства Небеског унутар нас!

Нас (бораца за душу) је мало; и зато се спремајмо за страдање; у пажњи чела (гдје је свијест) имај сјећање на призивајућу благодат на вратима срца (гдје дух станује). Корјен крстоносне пажње на себе је у духу; који црпи благодатну енергију живота из дубине срца. Али како црпи? Па молитвом дабоме! Молитва и осјећање Бога нас вежу са благодатним силама унутар нас (у дубини срца). Молитва у пажњи на себе одмах црпи благодат из дубине срца; затвори се за спољни свијет пажњом на чело и пажњом на очи и у пажњи духа призивај Име Божије; и Бог ће на молитву твоју одмах одговорити благодаћу; веза између ума и срца у молитвеном општењу је благодатна веза (сјетите се телефонске, рецимо). Приликом умно-срдачне молитве сва унутрашњост свијетли благодаћу; што се човјек дуже моли то му се све више унутрашњост пуни благодаћу (која га чува од спољашњих напада на ум). И ако се питаш ''зашто ја не осјећам испуњеност благодаћу''? То је зато што је испуњеност благодаћу унутрашњи феномен (појава); и ти се заиста ниси затворио за спољашњи свијет затворивши прозоре очију и врата чела: ''А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.'' Мат. 6,6. Пажња на чело (осјећај чела) затвара мисли за широке стазе; да, човјекове мисли не лутају по вансебности (напољу) да би се везале за спољашњи мамац за дух; гдје дух пребива у немирима тјелесног (чулног) живота; што је сан у односу на вјечност која га очекује и смрт за вјечни живот! У пажњи чела осјети дух у себи (на вратима срца); осјетићеш мир и радост, јер дух станује гдје треба (у додиру пажњом срца с горње стране); и није дух отишао да се веже за чулно (спољње имање, рецимо); и преко чулног за злога духа који се налази у том идолу (у патикама, одијелу, укусној храни, пићу, аутомобилу, новцу, живим бићима, итд). У пажњи очију је благодатни поглед; благодатни поглед је поглед у себе; то није поглед који се задржава на сјају злата, љепоти излога, модерности, илузији спољашњости; већ који пази на вјечност свога бића коју смирени дух осјећа. Ништа, важно је видјети (пажњом) смирен дух у пажњи очију (пажња на себе); ван себе (споља) све је илузија и то није ваше, јер нестаје обличје овог свијета! И зато не грабите од спољашњости (која је туђа) отимајући од унутрашњости: ''И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?'' Лука 16,12. Читам Акатист у пажњи чела (затварам се за спољњи свијет); примајући благодат из дубине (срца) од светитеља које призивам; осјећам мир и радост у пажњи духа. Сјутра кад несреће, глади, муке закуцају на ваша врата; ви не будите у спољашњости (вјетровима, олујама, земљотресима, ратовима, итд); већ будите у Богу и призивајте Га из дубине срца са пажњом на вратима срца; и бити ће ефекат Акатиста; прилив благодати реципрочан спољним ударима. А гдје је Бог? Не, Он није у земљотресу, торнаду, рату, вици, паници, злоби, похлепи, пожару, немирној спољашњости; већ је у тишини унутрашњости; јер је писано: ''А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.'' 1. Цар. 19,12. У спасоносном сјећању, а ми причамо о спасоносном сјећању, зар не? Држи сјећање на мјесто одакле благодат долази; а то је дух, на кога се сјећамо у пажњи чела сјетивши се благодати која преко духа долази! То је благодат од Бога и светих које призивамо; која даје ОДУШЕВЉЕЊЕ за борбу; а то је борба за спасење твоје душе бесмртне! Сјећање у пажњи чела на благодат која из срца извире преко смиреног духа (који јесте осјећање Царства Небеског унутар нас) и доноси мир и радост у Духу Светоме. На крилима благодати борац лети изнад чулних одвраћања пажње од сјећања на Бога. И ревнуј на твоме спасењу; сад, ''ко оће самном нека иде замном''; ко неће нека иде куд хоће! А гдје ћу ја? Па да ревнујем за своје спасење, дабоме!

Спасоносно сјећање

Сјећаш се Бога у пажњи чела; или присјећа те тијело или ђаво скинувши ти пажњу са чела. Присјећа те домашњи себе и својих потреба: ''узми број''; па виче и на силу хоће ''своје''; ти остани у пажњи чела, учини напор сјети се Бога; јер ако ти скине пажњу са чела и преусмјери у пажњу на себе (отуђивач пажње) крв ти пије (енергију ти узима)! ''Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.'' Псал. 139,19. А да те не би крвопијали тјелесни и бестјелесни непријатељи: пажња на чело и напор сјећања на Бога у унутарпостојању! Обрати пажњу на дух у пажњи очију и чела; живите у духу и пјевајте Богу умне пјесме! И немој имати људе у себи ни ствари земаљске; све што је трулежно нека је далеко од вашег духа (да не пријања за ваш дух); дух је осјећај Царства Небеског и ми се умом молимо у духу (као да се духу молимо); јер преко духа добијамо све из Царства Небеског! Тако призивамо благодат на себе; јер једино можемо призвати благодат на свој дух; јер си у молитви сам са Богом у осјећају Бога и Његовог Царства (што јесте здрави дух у човјеку); и нама је савјетовано да останемо у благодати; тако ћемо свуда и у сваком трену славити Бога. Можда се неком и учини да је ово превише егоистично, јер се једино благодат на себе призива, а гдје је ту ближњи? Молитва ближњем се преко нашег духа проноси; у пажњи чела призивајући благодат на себе молим се за тебе као за себе; кажем вам молитвеник је сам са Богом и међу многима око њега; то и моји стихови кажу: ''ја о теби, ти о мени, а у нама душа сама!'' И немојте заборављати пажњу на чело, ту се свијест отвара одакле почиње свака мисао; ђаво се упиње да смакне пажњу са чела у непажњи на чело, у циљу да свијест затвори; и онда човјек постаје прималац ђавољих сплетки (антиблагодат), у несвјесности духа умом лута напољу; а треба бити у пажњи чела свјестан осјећања Бога и Његовог Царства што је дух владалачки на вратима срца. Чула, о та чула, ако им дамо првенство над духом она ће и владати са нама; док се небудни ум препушта чулима да са духом раде како хоће; ум свјестан духа унутар себе непрестано призива благодат да би остао у благодати! Данас је све чулно и треба човјеку велика мука и невоља да би остао духовни борац (да би остао у благодати)! Нећемо се спасити конфором и комфорнистичким начином живота; друштвом, зарадом и срећним начином спољњег живота (испуњавањем времена празнином); ено Ад је пунан срећних крајева живота! Али хоћемо се спасити трпљењем прогона, не пристајањем са бројем звијери и мучеништвом Христа ради! И зато отворимо унутрашња чула тако што ће владар свих чула бити дух владалачки у нама; док се у пажњи чела активира дух владалачки у нама, спољашња чула се буде у непажњи на чело! Сјећање на чулни живот (гром га убио) дешава се ван пажње на чело; и оно разара духовно биће човјека водећи га по нечему што можемо да опазимо СПОЉАШЊИМ чулима. А ти у пажњи на чело дочекај све чулне нападе (вике, ударце, смућујуће представе); сва сјећања што наводе на вансебне одговоре, све те вјетрове што од споља бију; и у пажњи на чело чисти чело помисли (ум) од наслага које спољашња чула наносе; јер унутрашњим чулима владар је шесто чуло (дух). Потребама духа немојте претпоставити тјелесне потребе; човјек од кад се зачео почиње и да тјелесно умире; зато одрекнимо се себе (не везујмо се за тијело (чула)) да би задобили вјечни живот!

У пажњи очију и чела се смирује дух од непажње на очи и чело!

Осјећањем чела у пажњи чела затвори се за осјећање овог оспољивачког свијета; и уђи у молитву у осјећању Царства Небескога у теби (што је дух на вратима срца). На осјећање чела дочекај сва осјећања из себе, људи и демона оспољивачка; и баштини однос између осјећања чела и осјећања Царства Небеског на вратима срца (додир (пажњом) срца с горње стране))! И немој затамњивати дух у себи духом овога свијета, о човјече; тако што ћеш осјећај чела замијенити осјећајем овога свијета (који сав у злу лежи). Ево, видиш вјетар оспољивачки како чело га осјећа; и на челу дува, у пажњи чела борац осјећа вјетар, олују, ураган; али у пажњи чела борац вјетрове зауставља, тако да дувају са спољашње стране чела; и не иду струје вјетрова унутра да срцем роваре! Исто као што је благодатни поглед поглед у себе и благодатна пажња је пажња на себе. Благодатни поглед је поглед од границе ока до дубина срчаних; то је поглед вјере који смирује од спољашње узнемирености; али ако смо поглед (очи) дали биометриском скенирању ми смо га дали у циљу да га никад не вратимо себи; очи предати Звијери из Брисела (компјутеру) значи гледати очима звјерињим! Гледати у себе значи пазити на себе; пазити на свој унутрашњи мир далеко од спољашњег мира или немира; јер све је у пажњи на себе, у држању духа у смирености! На пример, гледаш у птицу, цвијет, љепоту природе; не чини гријех и врати поглед себи (на границу очију); и ту, у пажњи очију гледај (вјером) Онога Кога у духу призиваш! Призивајући благодат на себе та благодат се шири и на птицу и све око тебе! У пажњи очију и чела ти чуваш благодат да не изађе у антиблагодат! Што, ја то велим да је у птицу и цвијет гледати – гријех? Оштро гледати испред себе птицу у пажњи очију, која иде до дубина срчаних значи гледати вјером. Кога? Па Бога, наравно, од Кога благодат тражимо! Зашто благодат? Због много чега, јер је речено: ''Јер тјелесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашто, имајући обећање живота садашњега и онога који иде.'' 1. Тим. 4,8. На сваком мјесту гледати Бога (гдје поглед стане испред тебе) значи гледати са страхом Божијим; страх Божији се остварује у пажњи очију; и тада се добија ОДУШЕВЉЕЊЕ за служење Богу! То је благодат која остаје у борцу и не предаје се широким стазама гдје се види немоћ расијаности; што значи да напољу (споља) нема благодати! Кад је гледати на цвијет ван пажње очију гријех (јер човјек очигледно прима енергије демонске), како ли је тек кад гледа телевизију, игра игрице и гледа људе ван пажње очију? Гледати у пажњи очију значи бити будан на себе, гледати ван пажње очију значи дух не стражити у свом стану (на вратима срца). У пажњи очију и пажњи чела је пажња на себе: јер није случајно молитва: ''отргни из тешког сна лењости очи и ум наш''. Е видите, ријеч је о молитвеном стражењу; све ван молитве у духу владалачком је ленствовање! Данас јесте пријатељ телевизор, човјек отуђивач пажње, градско свијетло; али коме? Демонизованим људима 21. Вијека, који не могу да замисле живот без оспољавања пажње, односно тешког сна лењости очију и ума. На борцу је да буде (молитвено) будан у пажњи очију и чела НА ОДГОВОР оспољивачима тјелесним и бестјелесним. Примијетите како се у пажњи очију и чела смирује дух од непажње на очи и чело! Несумљиво да трпљење себе од напољу, тебе од напољу, глади, жеђи, смрти, је у пажњи ока и пажњи ума ка Богу усмјереној. У пажњи очију гледаш (вјером) дух владалачки у себи; у пажњи чела сјећаш се духа владалачког у себи. А шта је дух владалачки? Па осјећање Бога и Царства Небеског у нама!

Њима очи иду за срцем а не срце за очима

Пажња на чело је затварање (гард) за безумне утицаје; ум усмјерава пажњу у духу владалачком; пажња на чело у ствари представља затварање врата ума за спољне утицаје и затварање могућности изласка духа вани. Пажња на очи представља гледање (вјером) свуда и у сваком трену Бога и светих; ако је пажња на чело затварање унутрашњег ума за сва оспољавања ума; пажња на очи је гледање (вјером) онога (рецимо светог Симеона мироточивог) ком се молимо. Молитва Христова врши се у пажњи очију, значи виђења вјером Онога са Ким молитвено општимо. Зашто нам служе очи? Да трчимо за њима, иначе ћемо нешто пропустити у животу!? Јесте, очи су орган чула вида; али духовни поглед из пажње очију не излази; јер да изађе изашао би дух за чулима и уградио би се у страсти напољу! ''И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.'' Откр. 4,8. Трчећи за очима (од себе) ми никад нећемо знати за духовни ход, ход када идемо право према себи; па су нам и очи у том правцу окренуте (значи унутра). ''И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.'' Језек. 1,12. Ти у пажњи очију читај молитве; и дуже, зашто да не, само знај што радиш: да се храниш са благодаћу, на вратима срца ти је Бог поставио трпезу; и духом се храниш призивајући Божије Име. И видиш (вјером) Бога унутра, Кога смирени дух осјећа приликом било којег богоугодног подвига. А треба тако (у пажњи очију) увијек управљати очи на Господа: ''увек управљајмо наше очи на Господа, верујући у Његову милост док се не смилује на нас (в. Пс. 123;2).'' старац Јефрем (филотејски и аризонски). А Господ је пажњом ка унутра, када идеш право према себи ти то можеш пажњом ка унутра. У нама је решење свих наших немира, призивајмо Божију милост! У пажњи очију борац треба да зна што ради: да стражи над духом, да не изађе из простора благодати; наиме, он је свјестан (будан) благодати која му додирује срце; те стога и сузе знају да буду одговор на молитвене вапаје рањеног срца! Срце рањено са љубави Божијом уништава сваку другу рањеност (рањеност у љубави према себи или стомаку, рецимо). Запамтите, борац у пажњи очију гледа на благодат: ''Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.'' Псал. 123,2. Дакле, у пажњи очију очи су упрте у благодат Господњу; која представља руке од којих тражимо милост. Бића из Царства Небеског што иду право према себи; њима очи иду за срцем а не срце за очима; и зато иду куда дух иде, а он иде да се напаја на Ивору Воде Живе. Ти, борче, у пажњи очију призивај Христа и Његову милост у пажњи чела чекајући смрт; ево једна узима пасош за који дан да отпутује у Америку чекајући Април; да, она иде у бољи живот са кодом и срцем што јој за очима трчи; а чело, о чело, на челу јој је срећа коју види у даљини (од себе). Умна ретардација ''суперчовјека'' 21. Вијека види се на сваком кораку; човјек 21. вијека спреман је на све изазове, узбуђења, уљуљканости, али није спреман да слиједи Христов примјер; јер за то је потребна жртва; а он неће жртвовати његову везу са модерношћу ради (отворене) везе са Богом! Значи ум неће да веже са духом владалачким у себи (веза је молитвена у пажњи чела); али оће да ум веже са прикованошћу за земаљске ствари ( веза је чулна ван пажње чела). И у пажњи очију, на граници погледа између унутрашњости и спољашњости, гдје борац стражи молитвени дух, тамо га нема; и умјесто молитвене везе између ума и срца незнабожачки ум тражи везу између ума и чула (тијела).

Пажња на очи и чело стражи над животом у духу

Дух се стражи на граници очију; ту у пажњи очију туђе очи не могу гледати очима борца. Јер кад пажња изађе из очију, дух се мијеша са духовима из телевизора, рецимо. Док је ђаво упро пажњу пред очима борца да му пажња на очи изађе из очију; не би ли он како гледао очима борца. ''Припремио си преда мном трпезу, насупрот угњетавача мојих. Намазао си уљем главу моју, и чаша Твоја напајајућа је као најјача.'' Псал. 22,5. У пажњи на очи гледамо својим очима, а шта видимо? Благодат у духу, који јесте трпеза која је унутра постављена насупрот угњетавача напољу (ван пажње очију). Јер ти угњетавачи су зли дуси који се упињу да оборе поглед и увуку га у расијаност овога (тјелесног) живота. А гдје су ти угњетавачи? Ето ти их испред очију; у лику човјека овога свијета, демона или тјелесног (чулног) тебе. Унутра је слобода, споља је ропство; и зато ако гледаш у пажњи очију, ти гледаш супротно од угњетавача твојих; који хватају твој поглед да би гледали твојим очима. И зато оштар поглед који се лијепи споља (у удубљењу у стијени, рецимо) у пажњи очију чини ефекат супротно од споља; да, он завршава у додиру (пажњом) срца са горње стране; ту гдје станује дух владалачки у нама! И шта мислите ту се обавља очно-срдачна молитва!? Молитва без ума је безумна молитва! Молитва се врши у пажњи чела, имајући на уму смрт за овај свијет! ''Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.'' 1. Кор. 15,31. У пажњи чела је држање на уму смрти за овај свијет; питајте било кога ''духовника'' јели мислио на смрт приликом биометриског скенирања чела; ја ћу вам рећи: можда јесте, ако је мислио да се убије! Чело, које зауставља вјетрове овога живота, прате очи; чија пажња ТЕЖИ једном те истом циљу: трпези благодатној у духу владалачком. И ту је храна коју лоцира поглед; јер тајна погледа је да је насупрот угњетавача, који су се дрзнули да овладају нама помоћу насиља нашег смртног тијела. Угњетавачи (зли дуси) се упињу да увуку човјека у тјелесни живот ослијепивши му очи; да не би случајно живио духовним животом, који јесте живот духа; и борац у пажњи очију лоцира тај осјећај Царства Небеског унутар нас. ''Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.'' 2. Кор 4,18. Магнетизам Христоцентричности усмјерава пажњу са чела и очију на живот срца; насупрот је магнетизам тјелоцентричности што усмјерава пажњу на живот тијела. И зато није поента у очноцентичности и челоцентричности; већ у духоцентричности; јер трпеза није на челу или очима већ у духу. Али пажња на очи и чело стражи над животом у духу, што јесте живот срца; пажња на очи и чело затвара врата отуђивачима пажње. Важно је бити унутра јер споља је напољу; значи у духу не (пажњи) у свијету; свијет нема Бога и ако има бога онда је то тијело. Тијело има очи, које пријете духу: ''И раширише на ме уста своја, и рекоше: добро! добро! видеше очи наше.'' Псал. 34,21. Видите ли сад да је свијет непријатељ Божији? Кад изађеш из пажње очију долазиш у простор вањског гледања; и онда ти се отворе очи да видиш све само себе не! А ти се сјећај у пажњи чела додира срца с горње стране; и гледај радост и мир у пажњи очију, на који те чело (мисли) упућује; и мисао водиља ће ти затворити очи за било каква оспољавања пажње (додир спољашњости).

Бол, ако га не видиш на оштром плану – зариће ти се у срце!

Бити на ударце спреман, да свака бол буде стално пред нама (а не у нама). ''А ја сам на ударце спреман, и бол је мој стално преда мном.'' Псал. 37,18. У нама нека влада мир; а тај бол, што јесте пред нама а није у нама је могуће доживјети у погледу; наиме, уочи ствари испред себе! Немири су испред ока у циљу да ослијепе вид; и видите ли мноштво слијепих људи међу неколицином што виде испред себе! Гледајте да уочите ствари испред себе; јер немири мислима узнемиравају ослијепивши нам очи; тако да од себе не видимо ништа испред себе! И зато, на нама је да гледамо оштро и продорно испред себе; али пажња да нам никад, али никад, не изађе из очију! Кад имамо бриге, кад нас таштина окупира, или страх кукавички хвата; кад нам се тијело буди а дух успављује... несумљиво да нам је ђаво ослијепио очи и ми не видимо своје пало стање. И зато, борци драги, не дозволите да вам ђаво окупира пажњу; да вам смути поглед отуђивач испред вас; овај вијек је и последњи зато су домашњи највећи отуђивачи; јер они мисле да имају право на оно што није њихово, а то је оно што ми јесмо. Јер оно што имамо губимо у ери глобализације; или лично (дух) ради безличног (својина) или безлично (новац, храна, кућа, итд) ради личног. И зато ће стати испред вас и оборивши ваш поглед ломити вам вољу! Ко? Било ко кога ђаво пошаље на ту нечасну работу! А ви у доба то потрудите се да уочите ствари испред вас и поглед вам се неће смутити; и у пажњи на очи (пажња не излази из очију) призовите Божије Име! У то доба, ах, у то доба; а што ћемо данас? Сад је вријеме да бринемо, да се нервирамо, да мисли смућујемо; да се сјекирамо, падамо у депресије; јер нам је ђаво стао испред очију и смутио поглед!? Од кад се пробудимо да гледамо да уочимо оно што је пред нама; у пажњи очију (пажњи на нас) да призивамо благодат на нас призивајући Божије Име! ''Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.'' Лука 11,34. Да, а ја сам на ударце спреман; било што да се предамном збива пред собом морам гледати да уочим детаље; и пажњом на очи призивати Благодат у пажњи чела; јер у пажњи чела је сјећање на дух који смирен привлачи Божију пажњу. Ђаво напада ум борца логиком овога свијета; логиком општеприхваћене тајне безакоња у акцији; у циљу да свијет свијетли оку борца; и то преко људи које је уловио у своје замке; и преко нас који смо закачили нешто ђавоље уз пут (што, мислите да нисмо... све што гордост изазива у нама - то је ђавоље што смо покупили уз пут). А ми гледајмо детаљно и оштро испред себе; јер испред нас су угњетавачи зли дуси који смућују поглед у мисли свакакве; у осјећања што срце пуне немирима; и то гледајмо у пажњи очију, да нам тијело засвијетли благодатном свјетлошћу! Оштар, продоран поглед приликом демонских напада треба бити упечатљив; тако да закуцамо демоне у удубљење у стијени напољу! Када су људи, демонима инспирисани, пред нама, закуцајмо њихове демоне на оштром плану (погледа) пред нама, у пажњи очију призивајући Благодат на нас. Све боли држати пред собом на оштром плану; у нама да влада мир, и то не ма какав мир, већ благодатни мир. А боли могу бити све што од споља покуша да уздрма унутрашњост нашег бића; а који се у детаљном погледу остављају споља не додирујући унутрашњост. Бол, ако га не видиш на оштром плану – зариће ти се у срце! Уђи (погледом) у избочину у зиду испред себе; тако одвој мир у духу од немира споља (осјетићеш пажњу на очи). Дух је сам и не мијеша се са злим духовима напољу, у односу: оштар поглед споља – дух унутра.

Будност која није будност на себе је извор сваког зла у нама!

Код читања молитава уочи слова која читаш; у пажњи очију водиш рачуна да ти се поглед не оспољи; јер не иде пажња за погледом него поглед за пажњом! И још, дјецо Божија, водите рачуна о оштром погледу испред очију, јер су исред вас сви непријатељи ваши; који у небудности страсти у вама ће пробудити; зато је будност која није будност на себе извор сваког зла у нама! Што значи, не тражите оштрину у конформистичком погледу; многи и премноги су изгубили вјечност тражећи поглед у љепоти пред собом; сво то цвијеће, алеје, декор, предивни пејзажи воде у лијеност духа; ти гледаш предивно цвијеће испред себе (дивиш се цвијећу), а не видиш змије како се легу у теби! Стражење над собом спречава бијег од себе: стражење над очима чува од оспољавања погледа; стражење над челом чува од оспољавања мисли. Стражење над собом је пажња над собом; јер призивамо Благодат на себе да би се штитом Благодати Господње заштитили од непријатеља испред нас (ван нас). Зато је врло битна пажња на чело (ум); ту је сјећање на дух у нама који прима Благодат; пажња на чело је кочница духа да не изађе у сусрет злим дусима (оспољивачима пажње на себе); и сјећање на благодат у духу чува од безумних мисли, ријечи и дјела. Духови извлакачи духа из себе (благодатног простора) маме ка неблагодатном простору; да не будеш у пажњи на себе, већ да дух извлакач преузме кормило пажње. А ти имај сјећање на дух у пажњи ума (чела) и дух неће лутати по безумним сјећањима: ''И да се обновите духом ума свог,'' Ефес. 4,23. Да, ријеч је о Благодати, која се призива у пажњи чела у сјећању на дух из кога извире Благодат. Сви од напољу су непријатељи твог спасења; то су они који не призивају Благодат (у пажњи) на себе, но се уздају у спољашње околности. И ти си ван пажње на себе непријатељ самог себе, јер идеш у сусрет немирима. Духовни мир је у благодатном простору у теби, зато одвој у пажњи чела (умом) благодатну унутрашњост од неблагодатне спољашњости! Јер ако је човјек вјечно биће, а јесте, није му тијело овострано вјечно, али дух јесте! Јер кад умре тијело пропадљиво дух не умире (јер је вјечан); зато водите рачуна да тјелесне послове духом морите да приликом ваше смрти дух настави живот у Духу; иначе дух опрљан тијелом одлази да настави своја (тјелесна) осјећања у вјечним мукама духа! Људи који су се поистовјетили са својим тијелом су окречени гробови; који не живе унутрашњи живот (живот духа), већ спољашњи (фасадни); који јесте живот глумца који глуми себе уљепшаног личином (маском) спољашњости. И зато их је ђаво обиљежио Биометријом као своје; Бог је ово допустио јер су људи постали тијела којима влада зли дух; претпоставити живот духа тјелесним потребама значи слободу духа мијењати за безбједност тијела; и данас су мисли људске само о злу, то их тијело води на погубљење душе. Али ваш одговор свакоме да буде из пажње на себе; од нутра, гдје је благодатни простор; то мислим и ваш одговор вама да буде из благодатног простора (из вас а не ван вас); благодаћу у нама сијецимо немолитвену неблагодат ван нас! ''Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.'' Кол. 4,6.

Ђаво духовном слијепцу обликује мисао

Споља је крст (прихватање крста) на оштром плану – унутра мир Божији у духу владалачком; бол(ест) нека изађе на оштром плану; видите ли сад да се поглед у пажњи ока стражи (да се не оспољи), што значи да је поглед (чуло вида) слуга духа. Док је суштина духа молитва; да, живот духа је молитва, а молитва је и осјећање Бога, што је дух владалачки у нама. У оштром погледу испред себе, а гледао је у неку набораност на стијени, осјетио је смиреност у себи.. то сам ја прије тридесетак година не сјећам се гдје; али се сјећам кад ми је поглед добио своју оштрину на стијени; и моментални одговор срца на тај поглед, а то је смиреност до тада никад доживљена. Да, то бјеше смиреност духа због гледања право испред себе; оштрог и детаљног погледа да је трпеза унутра смиреношћу одговорила да је спремна за молитву (убацивање ријечи молитвених у сасуд срчани). Оштро гледање право испред себе јесте борбени поглед: ''Чувај безазленост и гледај правоту, јер има останка човеку мирном;'' Псал. 36,37. Смирено прихватање свега што се испред нас збива оштар поглед испред нас тражи; али не и уобличавање погледа; јер би тада пажња из ока кренула заједно са погледом; и пробудила у нама душегубне страсти! Уобличавање погледа буди испред нас среброљубље, жељу за посједовањем тог дијаманта испред нас. Али борбени поглед значи трпљење свега испред нас у смиреном духу (коме пажњу поклањамо). Борбени поглед за ким пажња не иде (јер са пажњом отишао би и дух) пажњом на чело увлачи се у осјећање срца. Тако се држи ум у срцу; пријатељи, 21. вијек је вијек оспољавања ума; трагедије, у непажњи на чело (небудности на ум) савремени човјек ум држи у телевизору, у колима, кући, кади, у дјевојци, лимунади; жени, дјеци, новцу, послу; док се ум чува (држи) у пажњи чела да би са Богом унутра (у молитви) пребивао; да не изађе напоље гдје су они који би га растргли! '' А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.'' Откр. 22,15. Пажња на очи, чело и дух (крстоносна пажња) из истог центра извире – из ума; дакле, крстоносна пажња на себе је умна пажња. Док се ум бави мислима (које су покретач сваке акције, која гради или руши личност) ти држи мисли у молитви; а поглед кад се повуче врати га у своју оштрину; то значи упињи се да стално гледаш (видиш) оштро испред себе! Сад, какве има везе поглед са мислима?! Има животне: поглед у пажњи духа или ван пажње духа (поглед у духу или ван духа)! У оштром погледу вакум је (оспољивачких) мисли, само снажна осјећања мира и радости обликују молитвену мисао. Ђаво се упиње (упоран је) да ослијепи очи са својим мисаоним прилозима на оспољивачкој трпези; и да борцу повуче поглед у мисли бриге, страха, среброљубља, увреде, таштине; јер чим поглед изађе из оштрине ђаво је спреман да обликује нашу мисао. И онда се дешава да борац види мисао, коју је ђаво обликовао испред ока; не видећи оштро испред себе јер му је ђаво заслијепио очи. А треба стално гледати оштро испред себе; молити Бога за оштар поглед; и да се поглед не повлачи у серије, филмове, игрице; илузију овостраног живота! А знате она јабука бјеше услов да Ева прогледа звјерским очима, да јој се отворе очи за сатанске визије; да јој се повуче поглед у житејске страсти. ''И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.'' 1. Мој. 3,6. Ева је имала прост поглед, али кад је почела да гледа похотним мислима очи срца су јој постале мутне; а ти, брате мој драги, да не би гледао мислима – гледај оштро испред себе; мисли (брини се) да видиш оштро испред себе, да ти мисли не би лутале по ђавољим визијама јер је поглед повучен.

Планина, која се помјера Благодаћу

Енергија погледа од пажње на дух владалачки долази; поглед оштар држи се свуда испред себе, док у пажњи духа молитвом бијеш непријатеље твоје смирености. Јер свуда испред себе видиш Бога у себи; у тој оштрини погледа, што јесте улажење (погледом) у удубљење (набораност неку) испред себе осјећаш смиреност духа; да, дух је смирен јер пред Богом стоји Који однутра гледа. Поглед се пажњом на себе (очи) увлачи у себе; штимуј тако поглед, мајсторе; оштро гледајући испред себе и у пажњи на себе ти видиш огледало своје унутрашњости. И каква је унутрашњост твоја? Смирена, после гордости у непажњи очију; али буди истрајан, јер и ђаво се упиње да ти обори поглед и уведе те у непажњу очију. Улажење у гордост овога живота почиње кад човјек изађе из пажње на себе! Рећи ћеш ми, ја сам смирен и не треба да се упињем да би био смирен!? Па друже, смирен јеси али Богу ниси! Јер духовни слијепац је онај који не осјећа дух влададалачки у себи; коме пажња не указује на додир срца (гдје дух станује); што би рекли, не види дух у себи па се предао наркотицима ван себе! Јер да би видио духа невидљивог човјеку треба вјера; а ако данас вјером живи то ће бити спреман на све ударце што га снађу! Човјек живи духом, јер у духу је суштина; што значи, човјек живи суштином; и у тренутку смрти изаћи ће из њега суштина; и том суштином која излази из тијела човјек се моли и воли (јер дух је љубав од Љубави). Али већ кад суштина изађе из човјека, човјек иде да смирење тражи ван Бога! У слому (духовне) енергије, која јесте везаност за земљу, налази суштину онај који у унутрашњем небу не види ништа! И зато иде серијама, филмовима, спортовима, радостима овога живота који не маре за смрт и живот вјечни! О прелуди гледаоче серија; што се радујеш или тугујеш, али не Богу или због свога гријеха; него због љубави лика из серије са ким си се поистовјетио; јеси ли размишљао да можеш умријети током гледања серије? Сјети се ријечи Господњих: ''Како те нађем, тако ћу ти и судити'' (в. Јез. 33;20). Небудни ум је увијек спреман на гордост; слуша шаптаче бестјелесне или тјелесне ( из телевизора, рецимо); и не упиње се оштрим погледом у пажњи на себе смирени дух да има; но умјесто молитве покајничке отровни јед из уста сипа. Уста одају тежњу срца; или човјек тежи Богу или срце предаје магнетизму Сатане. Борац, гледајући право испред себе у оштрини погледа види дух унутар себе; јер пази на себе, па дела суштином која ће смрћу изаћи из тијела. Благодат је та која се види на оштром плану погледа, осјећајући је у пажњи духа; али пажња не излази из ока; јер дух се стражи унутра да не изађе у сусрет немирима споља. Дух иде у сусрет Богу у дубини, да испуни своје назначење; пажњом која не излази и из ока већ је привлачи унутрашњи магнетизам Господњи (из дубине срца); и ето, видите ли како се поглед увлачи унутра, док се очи управљају ка дубинама срчаним. ''Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје; у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.'' Псал. 140,8. Видите ли дух, који однутра гледа (у пажњи очију); не, он не излази из себе (духовни поглед не излази из ока) и оштрину обликује у оку; шта је то него пажња на себе и борац не излази из пажње на себе! Борац гледа оштро испред себе, али не гледа сам; са Богом гледа све око себе; јер Њему се обраћа и Благодаћу планине помјера; Биметрија, систем Антихриста, људи зли, демони, наше тјелесно биће, престављају планину која се помјера Благодаћу, не излазећи из себе: ''Пашће у мрежу своју грешници, а ја остах сам, докле не прођох.'' Псал. 140.10.

Технологија обезличавања

С унутрашње стране чела, с унутрашлње стране ока чува се дух у благодатном простору (у пажњи на себе). Дух исчезава кад човјек изађе из пажње на себе! Благодатна енергија циркулише у нама кад се затворимо у пажњу на себе: ''А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.'' Мат. 6,6. Са трепетним страхом да изађе из себе (пажњом), из простора трезвености, борац стражи над собом; они који живе около договарају се да исчупају душу борца; да, то су демони и људи – отуђивачи (пажње на себе), њихове вјерне слуге. Очи упијају Небеску Свјетлост однутра, из дубине срца; и зато је пажња очију и чела на унутрашње Сунце, Које свијетли у нама! Да, то је духовно Сунце, јер духовна свјетлост је унутрашња свјетлост. Док пажња на себе даје смиреност духа од спољашњих немира: ''Близу је Господ скрушених срцем, и смирене духом спасиће.'' Псал. 33,18. Трепетни страх да останеш у пажњи духа – то је Православље; да чујеш живот духа у себи; а ти га чујеш кад је смирен и радостан, смирен Богу и радостан Богу! Већ кад изађеш из пажње духа, ти идеш да се поклониш (поклониш пажњу) на другим (вансебним) олтарима; у коме духовни слијепци виде свјетлост у чијем језгру је таштина овога свијета. И хоће слијепац у свом посједу модерно, најмодерније; престиж је у питању; а ја вам кажем; бјежите од картица, биометријских докумената, мобилних, технологије за престиж; бјежите као што се бјежи од смртоносне замке! Замка за дух је видјети живот испред себе; везати се за живот, перспективу живота; али не, треба видјети смрт испред себе, перспективу смрти; унутра, у духу, је живот! Јер видећи живот испред себе узећеш све што ти живот испред тебе пружа; а то ђаво нуди замку за дух у облику технологије помијешане са лажима, лукавством, отимањима, углавном преваром; гдје се крије огромна љубав према себи (самољубље) и чврста везаност за овај живот. А ти се чврсто вежи (пажњом) за дух у себи; трепетним страхом да изађеш из пажње духа; слобода духа данас захтијева јунаштво одрицања од било какве везаности за овај свијет; већ оштар (продоран) поглед испред себе захтијева трезвену пажњу на себе! И ево нас у 21. Вијеку; добу кад савремена технологија заробљава дух заробљени материјализмом; приморавајући га да служи Антихристу преко антихришћанског система идентификације грађанина. Да би се лоцирали неподобни систему Звијери користиће се подобни; то су потказивачи, ближњи по тијелу (ближњи могу бити близу тебе, који те познају) а далеки по духу. Од борца се захтијева да буде јунак духа; да остане у духу, кад га свијет мами лажним чудесима и страхом за губитак свега што га веже за овај свијет; а веже га, како да не веже, храна, пиће, школа, струка, посао, ближњи.. Ко су у ствари ближњи, створе изранављени? ''шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.'' Лука 10, 36-37. Технологија обезличавања чини човјека хладним за друге а ватрено ревносним за утапање у себе сваког ко се може прогутати; јер је Бог допустио Биометрију видећи личине иза којих стоји све само не љубав Јеванђељска. Ђаво је везао сваки сегмент живота са технологијом идентификације личности; а пошто је личност дух владалачки у нама, онда је везивање духа за биометријску технологију идентификације личности заробљавање духа за Звијер из Откровења! На борцу је да гледа оштро испред себе, чувајући (пажњом) дух у себи; да дух не излази из себе, тражећи себе ван себе; јер дух је оно што јесмо а не оно што посједујемо!

Дух упија активности ума

Нови свјетски поредак је нови дух у човјеку; који није чуван у себи за Бога (у име Христа); већ избачен напоље у спољно имање, преко броја звијери; који веже све што имамо са компјутерским алгоритмом, у име Антихриста! Дух вежући са оним што имамо ми дух предајемо да се чува у систему Звијери; јер технологија поробљавања духа је спремна; модерни човјек је оно што има а није оно што јесте; он не може бити Христов кад се опредијелио за његово (посесивност). Видјети (оштро) Бога испред себе значи осјећати Сунце у себи; стане човјек пред борцем да замрачи Сунце, Које је Христос, и језиком прави сјенку; у циљу да не види борац Бога но да умом прати безумнога контролора ума. Пажња на чело је пажња на ум, ту је чело помисли (у пажњи чела скривено); и тако се одваја мисао усрдна од мисли вансебне, мисао умна од безумне мисли; мисао смирена од несмирене мисли. Пажња на чело је одвајање ума од свих земаљских помисли; то је чување ума од безумних покрета тијела (језика, рецимо); али, молим вас, Христос је Онај Који чисти унутрашње Небо душе; које без штимовања пажње на себе чини то да молитва наша лети у вјетар! Не заборавимо сабраност ума у срцу; јер расијаност ума ван срца чини од нас контролисане умове нечистог срца. Када причамо о сабраности ми говоримо о сабраности пажње; пажње у духу владалачком на вратима срца (додир срца с горње стране). Борац призива Христа, јер се у Христовом Имену (у име Христа) радује; весели се весељем Неба! Јер кога привлачи земља земљи се радује у виђењу ствари овога свијета; зато држи осјећања у стварима овога свијета и у људима који га за ствари вежу; сад је створена технологија која је створена у циљу да вјечно отуђи пажњу са врата срца; да се мало стадо не радује Богу у духу, већ да тугује због лишавања ствари и имовине (јер се све веже са бројем Звијери); да се преда нестрпљењу и да узме број који га веже за земљу и земаљска блага; и да се одрекне радовања у Христу (које је у духу) ради радости у свијету. Дух упија активности ума; зато смо болесни, браћо моја, што ум у свијету прави од нашег срца немирни ад; нема радости и правог весеља без умног призивања Имена Божијег и молитвеног слављења Бога Живога у духу владалачком; духу који упија молитву, срце да се радује: ''служите Господу у весељу, уђите пред Њега у радости.'' Псал. 99,2. Око упија свјетлост однутра или од споља; чело упија дјелатност умну или безумну; док дух упија службу ума и очне дјелатности. И борац зависно од умне или очне дјелатности добија муку или радост духа; мука је духу безумно бављење собом у свијету 21. Вијека; свијету Новог Доба – савршене отуђености од додира пажњом срца. Додир пажњом срца, ту гдје се дух налази... знате, имате лопту и ставите на лопту кутију; сад, простор између лопте и кутије - то је додир предмета са горње стране лопте; зашто с горње, зар то треба питати. Тако и у додиру пажњом срца са горње стране дух владалачки обитава. Да би у овом свијету борац одржао смиреност он се мора затворити за (отуђивачки) свијет; а за то му је потребан умни напор да остане у пажњи духа. Да, пријатељи, дух је љубав који умном пажњом одржавате; а одржава га љубав према Христовом имену кога призивамо. Браћо и сестре, волите себе у духу, јер ако та љубав изађе из духа улазимо у вансебни простор самољубља. А то самољубље потиче од пажње према оковидом; да, драги пријатељи, према нечему споља зашто се срце залијепило; и из те љубави према спољном објекту човјек губи расуђивање; и он не зна шта је добро а шта је лоше; његово расуђивање зависи од материјализма којега је у срцу сакрио. За ову слабост људску ђаво је добро упућен; и он хвата душе људске на удицу спољнога имања; и извлачи им дух и тако га заробљава. То је дух новог свјетског поретка, а удица за дух се крије у 13. глави Откровења Јовановог: ''И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног.'' Откр. 13, 16-17.

Јунак трпљења

Прилијепи се умом за срце; за додир срца са горње стране; ту се пажња крије од оспољивача пажње: у духу који слави Бога. Борац се упиње да буде (и остане) у пажњи духа; пажњом на чело и очи затвара прилазне путеве до узрока немира духа; то сјећањем на додир срца (локација духа) у пажњи чела; и оштрим погледом који урања у пору испред себе у пажњи духа. Једина брига, драги пријатељу, нека ти буде ум (пажњом) сведен у срце; да пред Богом стоји с пажњом на вратима срца (у духу); дух је смирен када је ум (пажњом) у духу. Док напољу демони грају, бестјелесни или они из људи; у циљу да надгласају молитвени вапај твој, молитвени брате мој. Да надгласају молитву ума у духу; духу који стоји у ставу мирно пред Богом у срцу и зато је смирен: ''Погледа на молитву смирених, и не понизи молење њихово.'' Псал. 101,18. А треба ум доћи до срца док напади безумника на ум трају; да уочите оштро оно што је испред вас и да уједно будете у пажњи чела; осјетићете смиреност, јер се ум вратио себи; а ум се вратио себи да би се уздао у Бога. И ово јесте благодатни живот у неблагодатном окружењу технолошког вијека. Да вам откријем; то је јунаштво по Богу! Када гледате оштро испед себе и уједно имате пажњу на чело; што је чување благодатне енергије унутар себе; и у пажњи на чело имате сјећање на дух коме молитва у пажњи чела полази. Борац технолошког доба живи од благодати; да, да, борац живи по милости Божијој; и зато има пажњу на себе (чело и очи); као да каже с тиме (а каже): Боже помози ми благодаћу својом да у себи живим благодатни живот! Јер око мене као борца све су неблагодатне замке; енергије нечастивог које су спремне да уђу у мој унутрашњи живот. Борац у себи чува благодат јуначким трпљењем технолошких притисака да изађе из пуноће свога бића (благодати). Антихрист долази; позивају га наши небројени грехови, али и криво схваћен значај покајања! ''Ја се кајем за све моје небројене грехове, али се не могу покајати и за оне грехове које каним да не одбацим од себе! Јер, опростите, ја волим комфор, скупа кола пред кућом и могућност да слободно шетам улицама града; да ме не би зауставио службеник и довео у питању моју слободу јер немам личну карту; и рећи ћу свештенику: ја се кајем зато што имам биометријску карту! И људи, шта ми можете ја сам се покајао зато што имам технологију обезличавања са собом!'' Тако то умује самоувјерени вјерник самог себе; коме слобода кретања и трговања нема алтернативу; и за ту слободу даје духовну слободу, заиста, ''сви ће све знати, али..'' Али ипак многи мисле да је боље ићи за обезличеним друштвом и купити енергију биометријског система Антихриста; него остати сам са Богом и купити благодатну енергију из дубина срчаних. Човјек Новог Доба радостан у ситости, не зна да је слијеп и го: ''Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.'' Откр. 3,17. И зато молим вас штимујте пажњу према себи и никада не бјежите од себе; вапите Богу да се смилује на вас; Господе помилуј и спаси да останем у простору трпљења; а то је у унутрашњости а то је простор гдје човјек вапи за благодатном енергијом према себи. А знате ли колико су људи, инспирисани од ђавола, дрски да изведу борца из простора трпљења; али борче, пажњу на чело, антене погледа развиј до оштрине испред себе; и моли се непрестано! Напољу је рат за срце јунака; он је гост и није одавде зато не разумије језик отуђивачки; али молитвени језик разумије; унутра је рат за срце јунака, да остане јунак трпљења, да одлучи да не изађе из простора трпљења у простор вансебности; а да не би изашао из пажње на себе он призива Бога у пажњи на себе!

Вежи се (пажњом) за молитву

Бити спреман на смрт, то је једино што систем Антихриста нуди Христовом слузи. Молитва чува од нервне напетости због безосјећајног окружења; зато привиј уз себе молитву да не би држао змију у њедрима; ону мисаону јер су мозгови - оспољивачи око нас од којих се треба умно одвојити; док умно одвајање је са Богом спајање. Држи пред собом Бога да не би држао злога; јер Онај Који је у борцу јачи је од свих; као што светитељка Дарија рече лаву: ''Јер Онај коме си ти у мени одао поштовање, заштити ће те.'' И молитву држи између себе и оспољивача; јер он отима мир (смиреност духа); зато молитва у духу, тајном човјеку срца, нека умно одваја од безумих оспољивача; али и од безумних покрета срца. Јер управо безумни покрети срца убацују у срчани сасуд немире од споља; зато се вежи (пажњом) за молитву; јер план је ђавола да веже пажњу борца за било што осим молитве. Љубав према смиреном духу нека покрене лавину молитава, које отварају благодатни простор; који јесте простор радости и смирености духа; који се одржава Христовом молитвом. Бити спреман на смрт значи наћи отпор агресивном, лављем, систему Антихриста! А тај отпор наћи ћемо у трпљењу и жеђи и глади до смрти; свих видљивих и невидљивих непријатеља. Видљиви су безосјећајни људи, који ће временом постати све више нападни; видљиви су што их можемо видјети, чути њихов отуђивачки глас; и они ће једног дана агресивно наступати да примимо биометријски документ; они у себи носе оно што ван себе ''проповиједају'' а то су отуђивачке (безблагодатне) ријечи. Они данас у себи баштине безблагодатне ријечи у тежњи да их зарију у срце борца; а борац шта ради? Пошто су то видљиви непријатељи спасења борац оштро гледа испред себе и у погледу испред себе молитву баштини која му се враћа у срце јуначко. ''А ја, када ми они досађиваху, одевах се у врећу жалости и постом смиравах душу моју, и молитва моја у недра моја вратиће се.'' Псал. 34,13. Домашњи који имају број звијери временом ће постати предатори који ће канити да поједу борца; па одговор борца нека буде као и сада - молитва у оштром погледу која ће дати смирени дух; овдје причам о отпору према спољашњем отуђивачком свијету; како са видљивим тако и са невидљивим непријатељима треба поступати; нарочито онда када демони нападају, бранити се молитвом у оштром погледу која гради срце јуначко и даје смирен дух. Заиста није важно изгубити све на свијету него очувати љубав према смиреном духу; а Нови Свјетски Поредак лишава молитвеног борца свега; да би га принудио да прихвати биометријски систем Антихриста. Овдје наглашавам молитву у оштром погледу, јер Онај Коме се борац моли даје му снаге да превазиђе агресивни систем Антихриста. Важно је побиједити систем Антихриста, а ту побједу може нам дати Онај Коме се молимо! Молитвени борац има молитвени поглед, тај поглед - антену оштро зарива у пору испред себе (у пажњи на чело), и то је однос према отуђивачкој спољашњости; и то је одговор, отпор према свему злом што му се збива! У молитвеном погледу борац побјеђује себе оспољеног (вансебног); и шта да вам кажем.. Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешног!

Молитвени поглед

Рат, око борца ратници; мало ко носи штитове са препознатљивим обиљежјем на себи: ИсХс Ника! Око борца оспољивачи (пажње), са њиховим оспољивачким језицима: ''Разделише се од гнева лица Његовог, и приближише се срца њихова; умекшаше се речи њихове већма од масла, а оне су уствари стреле.'' Псал. 54,22. У срцу грије Сунце, зато је од срца топлота, тјелесна и, што је важније, она духовна; браћо и сестре, што се чудите, унутрашња Свјетлост Која јесте Исус Христос, однутра сија; однутра брани од спољашње таме која би да замрачи очи. А замрачиће их, ако борац не буде доживљавао поглед као зрак из срца; од Сунца правде, Које благодатно сија и чији зраци падају у оштрини испред очију. Оспољивачки језици, који су уствари стријеле које циљају у срце јунака; долазе из простора мрака духовног који дјелује да замрачи очи; зато пажњом на Сунце борац (из себе) оштро уочава и чини од погледа зрак из дубина (срца). Тако борац изњедри молитву, Свјетлост изнутра разбија таму од споља и борац Христом руши оспољивачке језике! Благодатна Свјетлост која однутра сија брани душу која хоће да се брани; јер равнодушном на унутрашњу Свјетлост прија тама хладног материјализма; зато се срца масе приближују да би се мало стадо оставило само и незаштићено; и бити ће незаштићено ако не призове Свјетлост из дубина (срца)! Рат на површини земље; сурови рат ако не знаш правила борбе, а главно је правило непрестано стражи испред себе (молитвено стражење над собом); зрак, знате, причали смо о благодатном простору унутар нас; али шта ћемо са спољашњошћу одакле демони нападају? Па рекох вам, зрак - то је поглед из ока који потиче од Сунца из дубина; однос са оспољивачима нека буде благодатни исто као и све што њедримо из себе нека буде благодатно. Човјече, поглед из ока као зрак од Сунца из дубина (срца) јесте благодатан, због поријекла погледа! Разлика између Божијих људи и људи слугу Новог Свјетског Поретка је: одакле црпе снагу; једни виде Свјетлост у дубинама срца која их брани од таме свијета отуђивачког; други виде свјетлост у спољашњим феноменима која осљепљује очи, па човјек не види унутрашњу свјетлост од љепота које су га споља привукле. Фасцинација свијетом и модернизмом свијета је ослијепљеност; онда кад зрак из ока изгуби везу са Свјетлошћу унутрашњом. Па, човјече, зар не видиш молитвени поглед има моћ од благодати Господње; који се враћа у осјећај Царства Небеског (дух); и у борби за душу са немирима из отуђивача, молитвени поглед штити од немира који би радо отели душу; и отели њену највећу вриједност - духовну слободу, а са духовном слободом отишла би и личност! Поистовјећење је љубав! Човјек Новог Свјетског Поретка се поистовјетио са тијелом; љубав према тијелу претпоставља духовно тјелесном; и тијело као животиња душе влада духом човјека који се поистовјетио са тијелом. Па, људи, тијело је мазга које реагује на сваки покрет страсти (ако га дух не спријечи)! Човјек, слуга свога тијела узима себи за право да крши Божије заповијести; јер је ум безумног ставио тијело за свога господара; ту ђаво чека борца, да у њему пробуди тјелесну правду; и тако заплићући се у чулном свијету борцу се отима молитва; а то је мука духа, кад изгуби пажњу на себе бивајући слуга тијела! У рату за личност, која је сва у духу скривена, молитвени поглед, као зрак од Сунца изнутра нека развијава таму тјелесног ја; и у пажњи на чело, што је упоредна радња, душа се затвара од отворености на утицаје из простора вансебности (небитија). Ви, који због болести очију сте слијепи имајте пажњу на чело; тако се отварају духовне (осјећајне) очи, да видите (осјетите) радост и мир у Духу Светом!

Молитвени притисак (пажње) на себе

Поглед из ока ако није молитвени онда је јалови; и ако није зрак из срца од Сунца правде (који се огледа у оштрини погледа), онда је ријеч о мраку из простора ваздушног! Молитвени поглед даје инспирацију, одушевљење, за борбу са непријатељима испред нас; значи, не боримо се од себе, него Бог из дубина (срца) се бори за нас! Тако да је слава Богу, а не слава мишици мојој: ''Јер нису мачем својим оци наши наследили земљу, и мишица њихова не спасе их, него десница Твоја и мишица Твоја, и светлост лица Твога, јер си благоволео у њима.'' Псал. 43,4. Док молитва, молитва је састављена од ријечи, које пуне срце молитвеним расположењем; то испуњавање праћено је радошћу и миром; тишином у души, недостижном за овај свијет отуђивачки! Али, ево их ловци молитвене пажње овога оспољивачког свијета; богови јесу али Божији нису; извлаче (пажњу на себе) борца оспољивачким ријечима (инспирисани од ђавола) и постављају замку; у циљу да борац одговори отуђивачким ријечима и тако испразни срце молитвене атмосфере. А ти, борче, молитвеним погледом оштрим стражи љубав према смиреном духу на вратима срца; јер смирени дух прима молитву ума (у пажњи чела) коју Бог чује и ђавола (немире) протјерује! Ограђујући се молитвом, борац прави од себе дом молитве; затворен пажњом на себе; упечатљиво држећи пажњу на очи, поглед ка оспољивачима пажње појављује се као зрак из ока; и то је благодатни зрак, који пажњом на очи одваја се од туђих очију; иначе ће направити од себе безлични објекат, који гледа туђим очима. И упечатљиво држећи пажњу на чело борац не испушта сабрану мисао. Већ у контакту са оспољивачима борац испушта пажњу на чело јер се гађе безблагодатним ријечима; и испушта пажњу на очи одвојивши их од Извора погледа; то се све збива ако борац није ОПРЕЗАН! Борац је затворени систем који чува у себи благодат; не отварајући се за систем Антихриста. Веза између очију и духа (љубав према смиреном духу) ствара благодатни зрак који одгони немире; то је молитвена веза према Свјетлости из дубине срца; веза затворена према отворености за неблагодатну спољашњост, отуђиваче пажње а самим тим и благодати. Притисак на борца врше отуђивачи пажње да изађе из пажње на себе; и да се отвори према стандардима свијета (да буде као сви нормални људи); па да узме Биометрију, ''гром у њу спржијо''. А ви извршите притисак пажње на чело и очи; што је супростављање притисцима оспољивача; и скенирању очију и чела (што је циљ узимања Биометријских докумената) супроставите притисак пажње на очи и чело - и нагон за кијавицу ће престати! Драги лудаци (живјела лудост Христа ради), притисак пажње на очи и чело нека што чешће, ако не и стално, буде предмет ваше занимације; и ту, у пажњи на себе молитвом освијетлите своју унутрашњост; ту ће дух пројавити свјетлост (благодатну) из срца; и, о среће, о радости, у сазнању своје апсолутне немоћи и биједе без Божије помоћи! Нападне те ђаво, знаш, присјети те на лоше навике; рукоблудије, угађање стомаку, гнев, мисли отуђивачке,итд. Нападне те ђаво, изврши притисак на ум да ум одвоји од уједињености са срцем (сабраност ума у срце); ти изврши притисак пажњом на чело и призови Бога; пажња је духовна рука, која дланом притиска чело! Нападну те људи оспољивачким ријечима и дјелима у циљу да одговориш како ђаво хоће; ти се направи луд, као Давид пред Авимелехом: ''Уздржи језик свој од зла, и уста твоја да не говоре лаж. Уклони се од зла, и чини добро; тражи мира и иди за њим.'' Псал. 33, 13-14. Јер тај додир (пажњом) срца, очију и чела је притисак на себе да останеш у себи; али тај притисак је јалов без молитве која освјетљава пут по уским стазама живота; мало скретање ка широким стазама је неопрезни излазак из ходања по себи; и кракање на стазу смрти. Молитвени притисак на себе чува од пасивних покрета срца; и нема опуштања мисли, нема давања сна очима, нема дријемања трепавицама, док мисао у пажњи на чело (гдје је ум скривен) указује на путању погледа до дома Господњег у дубини срца. ''ако ћу дати сан очима мојим и трепавицама мојим дремање и починак образима мојим, докле не нађем место Господу, насеље Богу Јаковљевом.'' Псал. 131, 4-5.

Унутрашњи човјек дише духом (у пажњи духа)

Ум лоцира дух, то је једно огромно саосјећање са осјећањем Царства Небеског у нама; питаћете ме сад, како то ум осјећа, ум ваљда мисли? Да али ум се гради у осјећању Царства Небеског, што је дух владалачки у нама! Притисак пажње на очи, шта је то? О да, па то је путања погледа према духу владалачком, кога је пажња на чело лоцирала. И ето радости кад се ум и срце споје у духовном виђењу. Да, али магнетизам оспољивача (пажње) неутврђенога у себи одвешће далеко од себе, тамо гдје станује мука духа. Тешко је то кад човјеку рат оспољи пажњу; мука је то кад се човјек залијепи (пажњом) за неки центар ван себе; а биће ратова, глади, жеђи, разних других притисака од стране отуђених људи; врућина, хладноћа, разних болештина, непријатности по тијело, али треба све то и много тога другог трпјети. Сва ова мука будућа је у циљу да човјек пажњом изађе из себе. А гдје наћи лијека против себе оспољеног када притисак од вани тјера човјека да бјежи од себе?! Али, браћо и сестре, молитвени притисак на себе супроставља се притиску од споља. Поента је у трпљењу свега што нас задеси молитвеним притиском на себе; иначе бићемо робови оспољивача који се упиње да нас остави напољу. Два су центра, онај спољашњи би да одвуче човјеку осјећање Царства Небеског и угради у њега осјећање од споља; рецимо страха од спољашнег центра, а како умирити тај страх него љубављу према смиреном духу лоцираном пажњом унутар себе. Пажња на чело врши контролу сваке друге пажње (пажња је феномен ума); пријатељу, од пажње (ком си пажњу поклонио) ти зависи вјечно спасење! Пажња на себе је крстоносна, и то је све што о пажњи можемо рећи, зар не? Пажња на себе је сила, ако призива Бога, Који у пажњи на удисај у пажњи духа хлади срце од страсти. Сваки удисај се дочекује у пажњи духа, док у молитвама дужим редовно изазива дубоки уздах; док издисај такође у пажњи духа се испушта – И ТАКО СЕ ГРАДИ ЧОВЈЕК! Контрола дисања врши се пажњом на дисање на вратима срца (мјесто гдје је лоциран дух владалачки); молите се у пажњи на дисање у духу и видјећете како издахнута (изњедрена) ријеч у удаху надовезује молитву у сјећању на ту ријеч! Пажња на дисање у духу смирује страсти које од споља бију (вјетрови); пажња на дисање чини то да борац осјећа циркулацију ваздуха унутар себе (удисај – издисај); али заједно са пажњом на удисај и издисај Христова молитва нека циркулише! Видите, унутрашњи човјек дише духом (у пажњи духа); духовни дах мирише молитвом у истини. Молитвени дах чисти срце у пажњи на додир срца са горње стране од свих прљавштина недуховних. Живјети унутра значи дисати на вратима срца; осјетити миловање духа у удисају и издисају. Притисак пажње на очи затвара очи за лутање очију ван; поглед са пажњом у себе чува од оспољавања погледа и чува од визија оспољивачких (за мислену обраду од ђавола послатих тјелесном ја); молим вас, бистре очи срца су у служби љубави према смиреном духу! Али у центру пажње није пажња на очи; нити је у центру пажње пажња на чело; премда те пажње требају упечатљиве бити! У центру пажње је дух владалачки, молитвени дах у духу! Пажња на себе врши се из љубави према смиреном духу; преко којега благодат се шири на читаво људско биће!

Пажња на дух и пажња на удах - унутрашњи уздах

Тјелесно размишљање гуши духовно размишљање (умовање духом). Под теретом тијела осјећања се ломе вежући своје постојање са чулима; стабилност човјека који је предао своја осјећања чулима је кућа саграђена на пијеску! Свако удахнуће је извор сваког надахнућа; само благо ономе ко удах дочекује са пажњом на вратима срца; и издах испраћа са врата срца! Православном хришћанину све се дешава у духу; свака борба коју свијет и ђаво отвара против њега у духу се дочекује. Ту, у духу, гдје свако удахнуће и издахнуће има смисао руши се човјек 21.вијека. Надахнуће је света ствар коју баштини молитвени борац, али трагедије - надахнуће човјека 21.вијека је деструктивно. Замислите, браћо и сестре, деси се рат истребљујући; и шта мислите, како ће то доживљавати човјек маштар о срећној будућности (човјек 21.вијека)? Модерни човјек – то је онај који данас стално бјежи од себе, да се којим случајем не би сусрео са собом. Јер са се сретне са собом срео би се са истином свога бића, а то је мука. Борац у удаху и издаху, у пажњи духа дочекује атмосферу хаоса Трећег свјетског рата; он неће бити у рату (пажњом), већ у духу, молитве ће уздизати Господу, као што то и данас ради. Деструктивац ће дочекати било какав вјетар без способности трпљења, јер трпи се само у Богу! Али, борче, нећемо причати овдје о човјеку 21.вијека, већ о теби и мени. Нама тијело и све што нас веже са тијелом и тјелесним, претеже на страну ада! Драги пријатељи, чврста веза спасоносна, за нас је веза са смиреним духом. Дух се одржава дахом (удах - издах) и зато пажњу, молим вас, дајте на дисању у пажњи духа. Ту се налази права стабилност, духовна равнотежа која чува од пада у деструктивна, пасивна осјећања. Јер уподобљавање модерном човјеку захтијева непажњу на дисање у духу. Модерни човјек живот даје модерним стварима – ту му је и дисање скривено. Модерни човјек је идолопоклоник, коме је суђено да плаћа порез на дисање; тај закон није прошао на самиту у Копенхагену 2009 године. А иначе је битан за испуњавање Агенде 21. и стварање свјетске Владе. Све је у симболици; Сатана наређује моћницима јер контролом дисања управља и оним човјеком коме контролише дисање! То моћници не знају, они само слијепо слушајући прате наређења духа таме. А, у ствари Сатана се бори против скрушености духа, смирености, шта да вам кажем; против удаха који указује на додир срца са горње стране. И кад се двије пажње поклопе (пажња на дух и пажња на удах) добија се унутрашњи уздах: ''Разуме се, смирену помисао треба да прати и унутрашњи уздах, унутрашња скрушеност.'' старац Пајсије. А шта је то смирено рамишљање, о Боже мој? То је мишљење кога прати унутрашњи уздах. И зато, води рачуна на удах – да то буде унурашњи уздах; јер промишљено удахом улази у срце и ствара скрушеност срца у удаху Христовог имена; већ ако удахнеш спољашњи уздах припремај се за рушење куће! ''И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.'' Мат. 7,27.

Немој да те здравље нађе у болести!

ИСТРАЈНО диши на вратима срца, привајући унутрашњим уздисајем Христово Име; нестрпљење је страст, које служи Богу и ономе што има: ''Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.'' Лука 14,33. Диши унутра, у духу пажња на дисање нека живи; ту, у додиру срца (пажњом) са горње стране трпи дисање Ада од споља (напољу) призивањем Христовог Имена! А данас је 21. вијек; пазимо се како удишемо ваздух, да са удисајем не удахнемо и дух 21. вијека; тај одвратни дух модернизма, срца хладног за вјеру, дух окречених гробова ''који се споља виде лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.'' (Мат. 23,27.) Мртвачке кости обучене по последњој моди, ДА ИХ ЉУДИ ВИДЕ; мртвачке кости, које своју снагу траже у противљењу Богу; мртвачке кости што улазе у интиму твоју и моју са циљем да нам тијело пробуде а дух угасе. Тај дух који се дахом удише и трује дубину срчану даје деструктивно надахнуће, са којим је надахнут човјек 21. вијека. Удахнуће је извор надахнућа, а надахнуће је објава онога са чиме си пунио срце уздахом (језиком, мишљу или дјелом). Зато борче чувај језик којим ријеч кажеш! Јер то што кажеш одмах ћеш удахнути у себе! Дух се одржава дисањем; дух који даје смисао живота надахнућем каже коме ти заиста припадаш. Јер човјек је слуга ријечи коју изговори, мисли коју промисли и дјела које уради. 21. вијек је вијек дисања ада; људи удишу дух мртве материје; материјализам у виду модернизма ствара бригу, тешки терет за човјека – који је изгубио своје назначење! А човјек је слуга Божији; и зато је будан на удах у пажњи духа, који је извор снаге духа; већ небудан на удах у пажњи духа даје живот (спољашњи уздах) алали и балали (технологији ''свевидећег ока'')! Јер скрушеност духа је стражење на удах – да буде унутрашњи уздах; притисак пажње на очи и притисак пажње на чело стварају притисак на удах у додиру (пажњом) срца са горње стране; и тако се борац затвара у свој духовни простор – да испуни своје назначење! Да, драги пријатељи, чувајући благодатни простор борац се затвара пажњом на себе; гледајући (духовним очима) у пажњи духа из кога стрпљиво чека изливање благодати на цијело своје биће. Све што човјека веже за овај свијет су уздах и издах. Док се човјек 21 вијека ломи да би вријеме провео у модерним стварима - дисање му откуцава вријеме тијелу. И док тако модерни човјек убија своје вријеме створено за пут ка спасењу, он се веже за све али не за уздах у духу. Драги борче, немој да те здравље нађе у болести! Док је здравље везивање пажње за дух који призива себи Христово Име; болест је везивање за било што осим Христовог имена! Док у духу призива Христово Име, борац у ствари призива смисао свега што говори, мисли или ради. Зато, пуните срце смислом, јер духовност је пнеуматичност: ''Православна антрополoгија види три спрата у човеку: телесни (соматски), душевни (психолошки) и духовни (пнеуматички).'' Отац Серафим (Роуз)

И пунимо дух Христовим именом, пажњу на удах и дух спојмо у Христовом имену

Жеља за мучеништвом, кад друге опције нема; а ти што желиш да се удаш, ожениш, купиш нова кола...обогатиш (оптеретиш) се материјално; па ти богатство језика јесте оптерећено том замком ђавољом. А шта Бог рече: одреци се материјалног, замрзи тјелесну душу па ћеш вољети Мене до бескраја. Шта, рећи ћеш гдје то пише? Па за површне хришћане нигдје али удубите се у ријеч јеванђељску: '' Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.'' Јован 12,25. Човјече, пред собом да видиш своју властиту смрт, кад ти је једина опција за живот у систему Антихриста! А видиш ли себе драги мој борче какав си? Подвига- нема, лијеност за молитву јесте (постоји), тиховање гдје је? И да има свега без мисли о смрти ништа је! И радуј се, преласку у други свијет; Павле се радовао, и желио своју смрт и прелазак у прави живот; то је због свих нас писано; а ми шта радимо - вежемо се за овај живот и његова блага и дајемо себе безрезервно пажњи на површини земље. О, да, па то је површност- безрезервно давање себе (духа) пажњи на површни земље. Друже, умријећеш било да ти ја то кажем или не; а ти ми кажеш '' што, па нико се није вратио отуда да нам каже како је''. Али, драги другар мој, поправи речник и духовно збори; јер ко има вјере зна и пут куда иду душе после смрти: '' Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.'' 2. Кор. 5,4. И зато, благо теби што дух храниш Христовим Именом! Благо теби у коме је Господ пробудио жеђ загробног живота, па се не вежеш за овај живот без наде у нераспадљивост: ''Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.'' 1. Кор. 15,53. Кревет – То је символ воље за мучеништвом човјека 21. Вијека! Кревет, као заклон од воље за мучеништвом, Христа ради. У Црној Гори јунака и витеза сви соколови су се одмах одазивали у рат, покретани љубављу према Србству и према србском имену! Сви, али међу свима било је и оних који нису били достојни црногорске коротне капе! ''Сви су ти у кревет умрли'', потомцима њиним су говорили не би ли пробудили у њима култ смрти живота ради; вољу за мучеништвом из љубави према браћи. ''Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.'' Јован 15,13. А данас је систем Антихриста отворио рат против душе оностране Православног појединца, хотећи да затре ИМЕ којим се православни позивају на вечеру Јагњетову. Али данас православни који јесу православни по имену (''православац''), али се изговарају на позив Господара: сањају неке друге снове у кревету од сатена. Њихова имена на Небу нису записана премда јесу крштени али нису умрли за систем Антихриста. Мани, мани (money) - то уздахом човјеку 21. вијека испуњава срце. Цркве се пуне мани, мани вјерника, само драги борче добро се пази да и ти не удахнеш у себе мани ,мани или дух овога свијета! А шта је то мани, мани? Богаство овога свијета које нас одваја од богатства Божијега у нама. Богаство Божије у нама је мир и љубав у Духу светоме које борац смрћу за Христа чува од живота у систему Антихриста! Бити спреман свакога часа на смрт кад се од борца захтијева биометријско обиљежаваље; свјестан тога да је живот сакривен у духу који има свијест онострану. Снагу духа за ту спремност тражимо благодашћу бивајући пажњом само на једном мјесту: призивајући у духу Христово име. И пунимо дух Христовим именом, пажњу на удах и дух спојмо у Христовом имену; јер у духу је снага за покретање душе на лијево или десно; јер заиста, не можемо два господара служити (или господара немира или Господара мира)!