Умрежавање

Богородица и сви свети нас гледају из дубине срца

Видиш дух се смрћу сели и са духом свијест и благо оном ко је имао свијест онострану! Споља држи на оку смрт Христа ради; унутра пуни срце молитвеним духом – пјесмом оностраном! Јер ако имаш духа имаћеш и даха да издржиш скоре муке. Јер муке које слиједе, издржаће онај који је пажњу везао за дух и коме пажња не претеже на страну тијела. Знам, рећи ћеш, тешко је. Ја ћу ти рећи да, за оне којима је тешка молитва и састанак са Богом у духу. Пријатељу, сад се моли да у духу дах призива име Божје; то је чудесна атмосфера (у духу), гдје се састају Господ и човјек. Јер знате, када наступи труба за почетак загушљивости, тјескобе, депресије, за почетак Трећег свјетског рата, требаће човјеку ваздуха да може да испуни своје унутрашње биће. Али свијете, чекају те муке неиздржљиве, јер ниси тражио Бога у духу, тијесно ти је. Ниси разумио да је у срцу живот, него си мислио да је тај и тај на мору и много му је лијепо, па је теби до тога да и ти идеш (од себе), да и теби људи кажу он се проводи као бог. Јер није теби, човјече свијета, до тебе, него до мишљења онога до тебе да је теби лијепо. О, свијете заблудјели, пост у животу је јако, јако битан а ти једеш јагњетину у вријеме поста и уживаш у тијелу. Куку теби са тобом! О, свијете ојађени, молитва у животу значи све, а ти си од молитве направио гађање с ријечима, што је ко, гдје је ко, шта ко мисли о мени и сличне глупости. Па због тебе, управо због тебе што имаш мисао пуну таштине, што имаш јело изузето од поста, што не желиш да приближиш себи (духу) Бога већ желиш тијелу да приближиш уживања ђаволоподобна, долази казна! Ево ти иде на тијело мука кад си већ хтио да приближиш тијелу уживања; доћи ће и мени та иста мука, невоља коју проузрокујемо због тијела, због приближивања тијелу ( а не Богу); Трећи свјетски рат је плакање и мука: нити воде, нити хране , ни за тијело угодности! А шта је рекао Бог за ове славне дане у којима ће човјек из свијета изгубити своје назначење!? ''А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.'' Лука 21,28. Запамтите, драги моји борци, велики је рат за душе. И зато, хватај дах у духу који слави Бога! Ту, у духу, молитвени дах ствара духовну атмосферу; молитвени дах пада (спушта се) пажњом на вратима срца и добија се унутрашњи уздах! Да, драги мој друже, молитвени дух прихвата молитвени дах; и ту у духу, дешава се молитва! И ту, у духу, стражите; молитвено стражите над собом, да се не поткраде која мисао која би оспољила пажњу на себе; да се не поткраде који уздах који није унутршњи уздах (уздах због 3. Свјетског рата, рецимо). Молитва је пјесма онострана да се сјећаш Бога, Богородице и светих СА СВАКИМ УЗДАХОМ! То сјећање буди осјећање умиљења које јесте благодатно јер смо у присуству Онога ком се молимо. И то је вјера која буди у нама благодатна осјећања која јесу онострана! Сусрет са Богом у духу је циљ свих наших подухвата; пажња на удах у духу указује на мјесто сусрета Бога и човјека; пажња на чело и очи указује на додир срца са горње стране (мјесто сусрета Бога и човјека). Анђели су у нама (у дубини срца) и гледају из нас, хоћемо ли их призвати у духу; Богородица, сви свети – нас гледају из дубине срца и чекају да их призовемо у духу да се заузму за нас код Бога. Док свјетски човјек не призивајући никога (у духу) из Царства Небескога са тиме каже: ''Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.'' Откр. 3,17.

Небеска храна

Христову молитву супроставимо сваком немиру; свакој врућини и хладноћи супроставимо Христову молитву у духу (у пажњи духа); сваком извлачењу, немоћи, провокацији која је у служби да узнемири дух супроставимо Онога Кога призивамо у духу; свакој глади и жеђи супроставимо Небеску храну која јесте Христова молитва. Људи у систему Антихриста долазе борцу да убаце своје смеће у дух; а борац да пуни дух Христовим именом, јер не постоји друго име.. '' Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.'' Дјела 4,12. И стој (пажњом) на вратима срца; ту се руше све непажње које као лавина наваљују на дом духа да га сруше. Живот у духу је стајање пажњом на вратима срца нон стоп (стражење); док је живот ван духа напуштање пажње са врата срца и одлазак пажњом ван себе. Осјећате ли радост кад у духу стојите, јер је ум на мјесту страже гдје дочекује све непријатеље духа. Та радост и мир је знак од Бога да смо на правом мјесту; и овдје је (у духу) поприште борбе, ту се дочекују отуђивачи пажње; јер, борче, двадесет је први вијек и створена је технологија вјечног отуђивања пажње! Зато у духу стално призивај Божје име. Споља су демоноподобни и они призивају оно што ти не би смио никако: јер њима је досадно и тако лијени духом призивају у помоћ гаситеља духа (телевизија, спорт, технологија, дух 21. вијека). Тако се вјечно губи моћ расуђивања и врло лако прихвата пажња на вратима система Антихриста. И радуј се у боју за душу своју; та радост је у духу гдје се мир крије; у духу је ревност за вјеру јер дух је истина и љубав. Несумљиво да и систем Антихриста има свој дух; који јесте дух лажи и мржње према Богу; то је технолошки уређен систем корака до врха (дна); први корак је битан за борца да пређе на супротну страну; јер систем Антихриста има своју ризницу и врата те ризнице се отварају узимањем Биометрије! Браћо и сестре, будимо озбиљни и побиједимо систем Антихриста! То вас ја зовем да се удружимо јер заједно смо јачи!? Не, ја вас не зовем на удруживање против звјерског система Антихриста! Систем Антихриста гута милијарде у себи; многи су већ прогутани, али и бивши борци су првим кораком ушли у систем. Систем Антихриста се може побиједити у себи, у духу, како да вам кажем- призивајући Божије име. Глобални мегагутајући компјутерски систем се побјеђује (у себи) водећи рачуна да не направимо први корак ка егзиту; егзит је излазак из себе дајући повјерење систему лажног ''Месије''. Појединац побјеђује духом ревности Христа ради. Стојећи у духу (пажњом на вратима срца) борац се моли да Бог отвори ризнице Своје благодати из дубине срца; да нас задржи у духу у доба кад се узимањем Биометриског отиска прста и чела отварају ризнице Антихристове. Да дух не одлети за умом у блага илузорна (коприве); јер ако хоћеш да једеш храну из система Антихриста требаш јелу тијело дати (тјелесне карактеристике); све што имаш мора бити под бројем Антихриста; а ти, ако хоћеш да имаш мораш се завести под број Антихриста (Антихристово имање). И тада постајеш оно што имаш (као Титов пионир (ми смо Титови – Тито је наш)); а престајеш бити оно што јеси (личност).

Слобода тијела (ропство духа под 666) или слобода духа.


Дух, све је човјеку благодаћу дато духу да годи. У духу је снага и зато је човјек усредсређен на дух цијелим својим бићем! У дух се улива дах; духу сваки поглед стреми; духу свака мисао хоће. А шта је мисао? Мисао је брига (заокупљеност) да свако дјело у пажњи духа чинимо; када гледамо избочину у стијени – да осјетимо дух у нама, бригом да пажња буде увијек у додиру срца са горње стране (мјесто становања духа владалачког)! Дух даје снагу ријечи, мисли и дјела: ''Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живљећете.'' Рим. 8,13. На све гледај у пажњи духа; слушај у пажњи духа ( а имаћеш што чути кад испред тебе стане вансебни отуђивач), јер тијело зове (мами) дух чулима. У пажњи духа смиреност се крије; смирена мисао и смирено дјело. У пажњи духа гдје се спајају ум и срце у додиру (пажњом) срца делатник борац испуњава све своје назначење призивањем Христовог имена. Јер основа духовног дјеловања је слободна воља да се приближимо Богу а за то је неопходна слобода духа, коју треба чувати од слободе тијела. Слобода тијела се противи слободи духа; слобода тијела која се у 20. вијеку насилно наметала уму полудјелог човјека 20. вијека. Ово ''полудјелог'' имате у пророчанствима светога Нила Мироточивог о особинама човјека 20. вијека. У име слободе тијела жена је добила слободу гласања, добила је 8. март у име слободе тијела, десила се сексуална револуција у име слободе тијела; а шта ћемо са мушкарцем? Мушкарац је у име слободе тијела добио женске особине, он јесте остао јачи пол али је умно изгубио своје особине. И сада долазимо до онога што доводи у наш живот 666. Мушкарац је заборавио Бога, жена је заборавила Бога приклонивши се овом вијеку. Материјално је завладало духовним и тјелесна слобода духовном слободом. Везаност за овај вијек раскида везу са оностраним; и човјеком 21. вијека технологија влада, разни чипови који су повезани са тијелом. Тијело, о тијело пуно немира јер њему много треба када се нађе да духом влада; именом својим земље зове, а што то? Па тијело би хтјело вјечно да живи и зато се чврсто вежући за овај свијет и побједа тако схвата (побједа у овом свијету). Побједа тијела је пратити чула; бити у сагласју са чулима значи не слушати дух; јер духу годи тишина и чврста везаност са Небом (Царством духова). Духу годи безгранично уздање у Бога (Цара духова)!Али тијело претеже и слушајући га човјек упада у безвјерје, маловјерје, бива подложно (духовним) слабостима: '' Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.'' Мат. 26,41. Зато, не прати тијело у његовим жељама; прати дах (унутрашњи уздах) у пажњи очију и чела! Ту је твоја моћ, која није у немирима тијела, већ је у смирености духа! Моћ да будеш и останеш у себи – БЛАГОДАТНА МОЋ! Очи борца гледају испред себе оштро; али прате унутрашњи уздах у пажњи очију; борац није споља, схватате ли, већ је унутра; унутрашњи рај, мир и радост у Духу Светоме живот је борца. Смрт је излазак напоље (из себе) у тешки сан лењости очију и ума; гдје се дух предаје чулима да чулно расуђује; гдје туђе очи управљају погледом несабраним (у себе). Туђе очи гледају очима духовног слијепца.Туђе уши слушају ушима глувим за Истину. Безумни се не пита са својим умом! Слобода тијела у биометријско доба у немирима се огледа; тијело добија слободу под условом да се биометријски озвјери; јер је човјек система хлеба ради а није хлеб човјека ради; зато му је моћ расуђивања као у неразумних животиња. Зато чувајте благодат у пажњи духа не препуштајући се слободи тијела; јер за тијело је везан број а за дух је везано име; број безличан не може представљати личност; али кад се личност замијени за број звијери, е ту постаје проблем. Драги брате имаш слободну вољу па бирај: слобода тијела (ропство духа под 666) или слобода духа.

Молитвену помисао прати осјећање Бога

Молитва је живот духа, молитва је радост душе! Ко се моли у истини и љубави отвара му се небо. Борац чита Акатист – анђео се моли са њиме; радуј се Светитељу Божији, пуни врлина, чита борац Акатист; и анђео на крају сваког Икоса пјева: радуј се Светитељу Божији, пуни врлина! Молитва ствара испуњеност срца, да човјек добија и тјелесну снагу кад хода упоредо са молитвом у срцу. О, да молитва је духовна храна која ствара благодашћу Божијом ситост тијела; просто нешто као анестезија у доба биометријско. Вјера је та која молитви даје снагу да дође до Господа који даје благодат кад је то потребно души. Молитва је та која спаја људе, јер ако те волим изнутра те волим, благодашћу те волим. Јер знате, око нас су свуда демони који раде сплетке да умртве благодатну љубав борца. Систем Новога свјетскога поретка има демонску снагу да раздвоји благодатну љубав од љубави демонизоване; та технологија која је почела, од парне локомотиве уништава самоћу, тишину душе; јер човјек духом обавља своје дјелатности у славу Бога и радост сопствене душе. Човјек је створење које се радује али га спречава парна локомотива; свуда присутна оспољивачица пажње, оне пажње ка себи гдје човјек црпи благодатну енергију; да човјек небудни на миг технологије Новог свјетског поретка одлази на дуго путовање (од себе) брзином воза који нестаје у даљини. Како је настала парна локомотива? Бог је улио помисао проналазачу како. А ми и даље питамо себе зашто кад није за то назначен Адам. Па помисао као тежња за лакшим животом у одређено вријеме учини, допуштењем Божијим, све лакши живот лијеном духу за спасење. А ми се задржимо на помисао. Наиме сваку помисао људску прате осјећања. Зато води рачуна каква ти помисао долази на ум, брате мој. Систем Новог свјетског поретка биометријом прави свој систем размишљања чија граница је људско тијело. Борцу је битно да крстоносном пажњом буде унутра; Док га унутра задржава Христова молитва, иначе споља је савршено умрежени систем Антихриста. Љубав, љубав је та која треба да циркулише међу људима. Данас, у доба зависти, злобе, суревњивости (радовања туђој несрећи), мржње, зловоље, итд, само (молитвени) борац може да испољи праву љубав према ближњему! Јер и њему се појављују пасивна осјећања из оспољивачких помисли; али он призове у дом своје душе Бога и Богородицу који га бране од (оспољеног) себе. Велика снага је у помислима, рушилачка или изграђивачка; зато, пазите да вам помисао не поквари дан, здравље али и живот! Јер, браћо и сестре: ''Сав духовни живот заснива се на помислима.''(Старац Пајсије Светогорац). Борац унутрашњом (благодатном) снагом лако пролази замке Антихристове; све немирне (по)мисли које се јављају неутралише љубављу према умно – срдачној молитви, која циркулише унутар човјека. Зато, драги пријатељи, упростимо свој живот немајући оспољивачке мисли и имајући само једну мисао – мисао молитвену, односно како да молитвом убацимо Христа у живот свој (срце своје); смиримо се под моћном руком Божијом и немојмо давати себи простора да изазивамо због било чега немире у духу! Молитвом Господњом у пажњи очију и чела борац улива смиреност у срце молитвеним дахом у пажњи духа (унутрашњи уздах); молитвеном пажњом, пажњом на молитву у духу, боримо се против пажње на оспољивачке помисли.

Пажња, о та пажња ка себи – света пажња

Драги борче, буди мртав за оспољиваче пажње, за све замке новога светскога поретка; за доручак који нуди ђаво, умри за све оно што убија дух у теби и живи за молитву Богу унутар тебе! Буди мртав за мобилне телефоне 666, и све трговинске трансакције које ће се обављати преко проклетог безготовинског плаћања. Умно сакаћење то је прихватање система звијери у нашим животима. Човјек заиста постаје гоја, стока која води рачуна само о јелу и пићу и о тјелесним уживањима; то је оно што је у протокулу Сионских мудраца зацртано: заглупити човјека у име умног сакаћења животиње (тијела) зване ''нејевреј''. Унутрашњу љубав угасити у име спољашње љубави; унутрашња љубав је благодатна љубав која циркулише у нама призивањем Христовог имена; спољашња љубав је љубав према машинама, мобилним телефонима, компјутерима, шопинзима, модерности, итд. И спољашња љубав је ударила на унутрашњу љубав у овим последњим временима; и биће да систем Антихриста гони Цркву која се налази у поједицу. Немојте очекивати да ће Црква спољашња бити мјесто за састајалишта вјерника; али да Црква; хоће бити мјесто сусрета Бога и човјека у срцу људскоме. Јер долази вријеме кредитних картица, мобилних телефона 666 који плаћају оно што се купи; јер долази вријеме куповине отиском прста и челом који се скенирају у полицији вадећи биометриске документе. Због тога је монах Николај говорио: ,,Ставите прст на врелу рерну и изаћиће Вам нова кожа, јер тај прст неће бити употребљив у купопродајним односима безготовинске будућности. Вјера је нешто озбиљно чега се прави борци прихватају; то није партија кликера мале дјеце; десио се 8 сабор и издаја вјере! Ја лично више не идем у цркву и немам контакта са екуменистима. Молим се кући и чекам дан када ћу бити призван у Царство духова. И ви, ако можете, нађите свештеника, који није екумениста и исповиједите се и причестите. Јер када дође вријеме потпуног безготовинског друштва у том друштву за молитвеног борца нема мјеста. Онда нема једеш, нема пијеш само чекаш Божији промисао који ће трпељивом доћи. Већ ако будем нестрпљив онда ријечи Господње да ли што вриједе: ''И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.'' Мат. 10,22. Пажња на очи чува од туђег ока; пажња на чело чува од туђих (страних духу владалачком) мисли! Јер чујте ријечи Господње: СВИ ЋЕ МРЗИТИ НА ВАС! Сви око вас, који су прихватили систем Антихриста ће вас мрзјети; јер они мисле земљом, њихова љубав је отуђивачка; а то су СВИ насупрот ријетким којима ум није у партији кликера; што јесте РАВНОДУШНОСТ ЗА ВЈЕЧНО СПАСЕЊЕ: ''Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!'' Јер. 48,10. Ова ријеч је упућена и мени и теби да се оканемо игрица, телевизора, биометријских докумената, инплантата; екуменизма, толстојевштине, релавитизма и туђег мишљења (јер ту су СВИ). Заиста, мисао – ''не би било добро одвајати се од свих'' примамљиво звучи, да се не плашим од Судије Који ће раздвојити жито од кукоља! А ти, на граници ока гледај свијет отуђивачки испред себе (не буди пажњом ка споља него ка унутра); отуђивачи (пажње) мрзе на поглед ка унутра и молитвено делање; буди молитвени борац призивајући Христа у дом своје душе. Иначе бићеш дезертер који одступа од себе молитвенога и приклања се отуђивачком свијету. Свуда око борца, апсолутно свуда је умрежени отуђивачки систем Антихриста; једино слободно мјесто је у духу који призива Христово име. Све остало је терет за душу али Христос рече: ''Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем,'' Мат. 11, 28-29. Пажња, о та пажња ка себи – света пажња; Господ нам каже: будите свети; а како да будемо свети кад срце јури за пажњом по свијету? Али Господ каже будите непомични, а то не може да буде без пажње на граници ока и пажње на чело! Ето ми смо данас призвани да будемо у рову, а ти вичеш на мене јер мораш ићи у Америку јер ти је син тамо. О, драги борци ми морамо стајати у пажњи духа непомични у ставу мирно пред Богом у дубини срца!

Пажња, о та пажња ка себи – света пажња

Драги борче, буди мртав за оспољиваче пажње, за све замке новога светскога поретка; за доручак који нуди ђаво, умри за све оно што убија дух у теби и живи за молитву Богу унутар тебе! Буди мртав за мобилне телефоне 666, и све трговинске трансакције које ће се обављати преко проклетог безготовинског плаћања. Умно сакаћење то је прихватање система звијери у нашим животима. Човјек заиста постаје гоја, стока која води рачуна само о јелу и пићу и о тјелесним уживањима; то је оно што је у протокулу Сионских мудраца зацртано: заглупити човјека у име умног сакаћења животиње (тијела) зване ''нејевреј''. Унутрашњу љубав угасити у име спољашње љубави; унутрашња љубав је благодатна љубав која циркулише у нама призивањем Христовог имена; спољашња љубав је љубав према машинама, мобилним телефонима, компјутерима, шопинзима, модерности, итд. И спољашња љубав је ударила на унутрашњу љубав у овим последњим временима; и биће да систем Антихриста гони Цркву која се налази у поједицу. Немојте очекивати да ће Црква спољашња бити мјесто за састајалишта вјерника; али да Црква; хоће бити мјесто сусрета Бога и човјека у срцу људскоме. Јер долази вријеме кредитних картица, мобилних телефона 666 који плаћају оно што се купи; јер долази вријеме куповине отиском прста и челом који се скенирају у полицији вадећи биометриске документе. Због тога је монах Николај говорио: ,,Ставите прст на врелу рерну и изаћиће Вам нова кожа, јер тај прст неће бити употребљив у купопродајним односима безготовинске будућности. Вјера је нешто озбиљно чега се прави борци прихватају; то није партија кликера мале дјеце; десио се 8 сабор и издаја вјере! Ја лично више не идем у цркву и немам контакта са екуменистима. Молим се кући и чекам дан када ћу бити призван у Царство духова. И ви, ако можете, нађите свештеника, који није екумениста и исповиједите се и причестите. Јер када дође вријеме потпуног безготовинског друштва у том друштву за молитвеног борца нема мјеста. Онда нема једеш, нема пијеш само чекаш Божији промисао који ће трпељивом доћи. Већ ако будем нестрпљив онда ријечи Господње да ли што вриједе: ''И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.'' Мат. 10,22. Пажња на очи чува од туђег ока; пажња на чело чува од туђих (страних духу владалачком) мисли! Јер чујте ријечи Господње: СВИ ЋЕ МРЗИТИ НА ВАС! Сви око вас, који су прихватили систем Антихриста ће вас мрзјети; јер они мисле земљом, њихова љубав је отуђивачка; а то су СВИ насупрот ријетким којима ум није у партији кликера; што јесте РАВНОДУШНОСТ ЗА ВЈЕЧНО СПАСЕЊЕ: ''Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!'' Јер. 48,10. Ова ријеч је упућена и мени и теби да се оканемо игрица, телевизора, биометријских докумената, инплантата; екуменизма, толстојевштине, релавитизма и туђег мишљења (јер ту су СВИ). Заиста, мисао – ''не би било добро одвајати се од свих'' примамљиво звучи, да се не плашим од Судије Који ће раздвојити жито од кукоља! А ти, на граници ока гледај свијет отуђивачки испред себе (не буди пажњом ка споља него ка унутра); отуђивачи (пажње) мрзе на поглед ка унутра и молитвено делање; буди молитвени борац призивајући Христа у дом своје душе. Иначе бићеш дезертер који одступа од себе молитвенога и приклања се отуђивачком свијету. Свуда око борца, апсолутно свуда је умрежени отуђивачки систем Антихриста; једино слободно мјесто је у духу који призива Христово име. Све остало је терет за душу али Христос рече: ''Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем,'' Мат. 11, 28-29. Пажња, о та пажња ка себи – света пажња; Господ нам каже: будите свети; а како да будемо свети кад срце јури за пажњом по свијету? Али Господ каже будите непомични, а то не може да буде без пажње на граници ока и пажње на чело! Ето ми смо данас призвани да будемо у рову, а ти вичеш на мене јер мораш ићи у Америку јер ти је син тамо. О, драги борци ми морамо стајати у пажњи духа непомични у ставу мирно пред Богом у дубини срца!

Унутра је живот, споља је смрт!

Зависнику од туђег мишљења туђе мишљење влада његовим сопственим. И он прихвата све што му сугестијом наметну (шефови здраства, рецимо), јер му је тај неко рекао да је ПАМЕТАН!? А ти, ако нећеш да будеш зависник од туђег мишљења – своје чело гледај (пази); и ако нећеш да будеш зависан од туђег погледа (туђих очију) – своје очи гледај! Енергија чела мисли и погледа је усмјерена пут себе; ту од границе ока енергија погледа стреми ка духу владалачком; енергија мисли стреми од додира пажњом чела ка духу владалачком. И све је подешено да служи духу владалачком унутар човјека који јесте личност. Лично мишљење и личносно гледање налази свој ослонац у Христовој молитви. Осим личнога постоји туђе и страно духу владалачком: ''И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.'' Јован 10, 4-5. Тако се борац одваја од атмосфере напољу која је загушљива, та злокобна атмосфера вјетра гдје станују духови зла у поднебесју; то је оно што је туђе духу владалачком у нама; а блиско је подешавање пажње на очи и чело; блиско је усмјеравање погледа од границе очију ка унутра. И ето вам драги моји борци како да се односите са отуђивачима пажње: све наштимујте да се пажња задржи унутар вас и призивајте благодат у пажњи очију и чела. На једну страну су ђавоље понуде у виду безброј мрежа у служби антимолитвеног дејства; на другој страни је молитва и пут молитве до самога Логоса; због тога је штимовање пажње на себе јер ако пажња одлута од границе ока рецимо ето нас у простору туђих очију! Знате, Сунце је као очи у борца; сунчани зраци су као поглед из ока борца; видите, суштина погледа не излази из ока као што ни из Сунца не излази његова суштина са зраком. Пуноћа топлине је у Сунцу, зрак је као благодат из ока, пуноћа благодати је унутар човјека. На Сунцу је насеље Божије у Коме (Богу) је Извор Благодати; у оку је воља да пажњом (на очи) - дахом иде пут дубина срчаних одакле се Благодат осјећа. '' По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева васељене речи њихове. На сунцу је поставио насеље Своје,'' Псал.18, 5. Видите, човјек је чудесно биће, Бог је све у њему поставио на корист душе и тијела. Али човјек 21. вијека се запетљао у своју временску зону и он од времена не може да види вјечност. Видим дјевојку испред себе, на око лијепу, из перспективе тренутног; да, лијепа је али љепша је смрт од жеље за њом! Испред себе видим смрт, Божији суд надамном, док у себи пажњу држим на Христову молитву. Јер све осим молитве у Истини је празнословље и зато не губимо вријеме у вансебним (ван духа) размишљањима и радњама; не дајте времена демонским пројекцијама (нашаптавањима), јер од пасивног посматрача демонских визија до реализације демонског плана само је један корак! Не дајте да вам пажња изађе из себе и приљуби се за жене, дјецу, пријатеље, паре, спољно богатство! Јер се из набројаног не црпи благодат; док се ми боримо призивајући благодат на себе не излазећи пажњом из себе, против блуда, гордости, злобе, празнословља, туђег мишљења, итд. Споља оштро гледам природу, људе, а шта видим? Видим смрт! То ће ми бити јасно кад заувијек склопим очи за овај свијет! Зато пажњом на очи идем ка унутра гдје се благодатни живот види (осјећа)! Унутра је живот, споља је смрт; то ће молитва открити ономе који тражи живот; живот је у Богу скривен (у осјећању Бога), смрт је у туђем гласу и хладноћи туђег ока.

Поглед треба да трчи за молитвеном пажњом на себе

Пажњу на чело прати унутрашњи уздах; ђаво све ради да макне борцу пажњу са чела да се не би бавио унутрашњим уздахом и увлачењем Христове молитве у срце. Пажња на очи увлачи поглед у себе гледајући (вјером) духовни дах како се улива у пажњи духа стварајући унутрашњи уздах. Ђаво све ради да извуче борцу пажњу из себе (сабраности) у расијаност вансебности (тјелесности). Вансебни човјек поистовјећује себе са тијелом: ''А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умрије и богати, закопаше га.'' Лука 16,22. У пажњи на чело имај сјећање на Бога па ће ти се пробудити осјећање Бога што је дух владалачки у човјеку. Очи упијају сјећање на Бога (''гдје год се окренем - ту Те видим''); тако се молимо Богу и Светитељима, у пажњи ока упијамо енергију сјећања на Бога и Светитеље који гледају из срца што дух ради. И ако призовете Бога, призвали сте благодат која из духа зрачи на цијело људско биће. Видите, човјек не треба да излази из себе ако хоће себи спасење јер: '' И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени),'' Ефес. 2,5. Док човјек 21. Вијека никада не улази у себе; ту му је забрањен простор, јер је опчињен љепотама спољашњости; јер му је забрањено сјећање на Бога, ко му је то забранио? Па ђаво, који га је истјерао из себе да трчи за својим греховима, за погледом за којим пажња трчи, а, не, поглед треба да трчи за молитвеном пажњом на себе (сабраношћу); ђаво зна како да печатира дух човјека и да му љубав осакати. Сада је створена технолија обезличавања; све је у служби да човјек изађе из себе и скраси се у наручју демона. Зато кажем добро је да гледате куда иде пажња ваша; драги борци, поглед упија свјетлост – благодатну свјетлост изнутра; благодатну свјетлост из духа владалачког од Бога. Рецимо, призивамо Марију Магдалену, и наш унутрашњи уздах, који се у пажњи духа ствара, осјећа Маријину пажњу на наше пажљиве (пажња на себе) ријечи молитвене. Да, борац се моли светој Марији Магдалени у духу и осјећа да је она присутна; чита Акатист светој Марији Магдалени и опет је у данима њенога тијела; она се успела на Небеса и слуша тебе борче како је ти славиш духом у доба свога тијела. Данас ти преживљаваш борбу са тијелом и ђаволом; и како проћи ту планину од тијела (чула) кад знаш да ако пређеш ту планину можеш са великом лакоћом наредити Алпима да се помјере с мјеста – и помјериће се! Еј друже, шта је то вјера? Али то није питање него да ли ми уопште имамо вјере као зрно горушичино? Борче, да ли ми стварно знамо да трпимо себе, ја сам на миг немолитвеног трена постао дезорјентисан и одмах сам плануо на провокацију трена. Како ћемо моћи да претрпимо да се помјери мало брдо без стреса и свјетовних доживљаја чуда. Ти Алпи о којима ми говоримо су биометрија и екуменизам; ти Алпи о којима ми говоримо су одвраћање од сјећања на Бога и приклањање успоменама; или приклањање тражењу новог тренутка за уживање од којега ће се створити успомена (која одвраћа од Бога). Еј друже у рату сјећања на Бога или на спољашњост кључ је рјешења куда душа путује после смрти; па онда ходај са два сјећања која буде здравље у души човјека. Прво сјећање је сјећање на смрт (која може наступити сваког трена); друго сјећање је сјећање на Бога у кога се уздамо у подвигу ревнитељства на путу до Раја.

Бјежећи од себе ти бјежиш од благодати и молитве.

Ријеч ''све је у Божијим рукама'' изузима мене – нешто је ваљда и у мојим! Заиста све је у Божијим рукама осим воље човјекове: којем ће се царству привољети! ''Воља'' је од ''вољети''; ако волиш то што радиш ти ћеш то радити са вољом; код духовности и није баш тако јер је у питању присиљавање себе на врлину; јер демони ометају борца да ради по Богу, они се противе борчевој Христоцентричности. Зато човјек ако хоће да се приближи Господу мора бити насилан према себи; значи да се приволи вољом за добро. Што човјек дуже остане пажњом у себи он ће ту навику завољети. Живот у молитви ограђује човјека у љубави; он у молитви свакога воли јер је смисао молитве љубав. Али ово је важно нагласити: човјек у пажњи ока упија благодатну енергију која из извора благодати долази. Прејемник Извора благодати је дух у човјеку који се вољом за молитву Богу активира. Господ преко духа излива благодат и њу упијају очи у пажњи очију. И сад што хоћеш: да путујеш на љетовање, зимовање, да идеш било гдје али да побјегнеш од себе; бјежећи од себе ти бјежиш од благодати и молитве. Приклањајући се овосвјетским ријечима, па умјесто навикавања на Христову молитву ти изговараш мантре: дај ми сок, види добре мачке, о, све је у Божијим рукама, оговарање неко, углавном овосвјетске мантре које чине вокабулар свјетовног човјека. Он је видио нешто споља и то споља му је задржало пажњу и мантра о том споља. То није љубав која у Рај води јер кажем вам љубав је молитва – задржавање пажње на молитву; све остало што у Рај води је подешавање пажње на себе. Ријечи у себи имају своју силу; свјетовне мантре имају силу одвраћања пажње од себе, одвраћања пажње од молитве; молитва у пажњи на себе САБИРА благодатну снагу у себе и штити од одвраћања пажње од себе! Управо тако, ђаво одвраћа пажњу од сабране молитве а ти обрати пажњу на ријечи молитве у пажњи на себе! Рушење личности је као бродолом на узбурканом мору; док брод плови по узбурканом мору питање је кад ће се разбити о хрид, али гле среће угледали су обалу у даљини! Поглед из ока угледао је спас и зато бацају сидра: ''И подигнувши ленгере, вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају''. Дјела 27,40. Видите, поглед има сидра (ленгере) која се бацају у дубину срца; сидра (молитва у пажњи духа) спречавају поглед да се откачи ван пажње духа. Подизање ленгера и бацање у дубину морску је бацање молитве у пажњи духа у дубину срчану. Видите, Христова молитва је задржавајући фактор (сидро) да се брод (душе) не би отпустио од обале (спасења). И сад се питамо; да ли је све у Божијим рукама? Или, да ли је живот твој у Божијим рукама (овдје мислим на вољу)? ''Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи. Јер умријесте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.'' Кол. 3, 2-3. Чудо је воља за живот у Богу! Од воље за живот нам зависи вјечно спасење; воља за земаљски живот доноси вјечну смрт, док воља за Небески живот доноси вјечни живот! Воља за земаљски живот у нашим ближњим (по тијелу) ће свом силином ударити на вољу за Небески живот борца! Јер ће Биометрија бити главни услов куповине и продаје! Ти буди у духу, невидљивом, јер ту је смрт за овај свијет; и баци сидро! У пажњи чела сабира се снага, дјецо Божија, јер тако скупљамо унутрашњу снагу; у пажњи чела свака молитвена ријеч се види; и зато отуђиваче са вољом за земаљски живот дочекајмо у пажњи чела и бацимо сидро!

Мисао на молитву у пажњи чела има ефекат репертираног пиштоља

Пажњом на очи – затварају се очи за лутање погледа; пажња на чело је кључ за стопирање лутања умом. И видите, пажња на чело и пажња на очи усмјерена је ка унутра; смирен дух је вир, који упија молитву чисту (у пажњи очију и чела); држите пажњу на очи (што је затварање за оспољивачке визије) и пажњу на чело (што је кључ за затварање за оспољивачке помисли) у току молитава, што значи увијек! Зашто оштар поглед у пажњи ока се формира или зашто се поглед задржава (не оспољава) у пажњи ока? Јер вир духа упија поглед гутајући (хранећи се) енергију визија и помисли. Пажња на очи и пажња на чело никад не излази из себе – у вансебни простор! Тјелесни простор није дом погледа или мисли, већ је духовни прстор за домаће (а не туђе) Богу! Пажњом на очи отвара се умни поглед; отварају се умне очи које стреме да се ум утопи у дух; јер су умне очи духовне очи, које пажњом на очи одвајају се од туђег ока! Тјелесне очи морају бити у служби умних очију иначе ће умне очи бити у служби тјелесних! Пажња на очи даје оштар (нерасијан) поглед; који улази у пору испред себе: ''Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.'' 2 Кор. 10,7. Заиста, гледате ли на оно што вам је испред пажње на очи? Поглед ван пажње очију је расијан; гледаш лишће ван пажње очију, ти несабрано, просто изгубљено луташ (блудиш) очима! А ко блуди очима блуди и мислима; јер оно што се сабира у себи то је молитва из сабране пажње на себе. Погледом ван пажње очију ђаво добија моћ да дјелимично или потпуно влада тијелом! Модерни човјек (демон), што утапа очи у пажњу Новог свјетског поретка је у директном сукобу са борцем! Јер борац пажњу на очи утапа у дух унутра. И да знате свуда испред себе гледајући борац обавезно гледа са пажњом на очи; и у тишини и у нападима модерних људи (да прихватимо њихову модерност у доба лишавања) одвојимо себе пажњом на очи и пажњом на чело и онда вриједи оно – ''Гледате ли на оно што вам је пред очима?'' И ето, кад смо већ одвојили пажњом на себе благодатног од непажње на себе неблагодатног шта нам ту још фали? О да, то је молитва која спаја човјека са Царством Небеским а одваја га од земље и без молитве ми не можемо причати ни о љубави ни о личности ни о одбрани Царства Небеског у нама од Новог свјетског поретка. Ево неко ми каже не може се без хљеба и без хране, а ја кажем не може се без Бога а без осталога се може; ево неко ми каже не може се без спорта ( паганизма), без телевизије, разних серија, филмова; ево неко ми каже не може се без обезбоженог друштва које пажњу предаје систему звијери; ево неко ми каже, а шта ми каже, ништа ми не каже, јер отуђивачка ријеч није Богу угодна. Свети апостол Павле је много обраћао пажње на ово вријеме, гдје се ум човјеков утапа у море спољашњости. Ум треба да буде утемељен у пажњи на себе, браћо и сестре немојте се лако помјерати од пажње очију и пажње чела ( ума): '' Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.'' 2. Сол.2,2. У пажњи на очи човјек осјећа смиреност духа јер се одваја од спољашњоси гдје су духови зла у поднебесју. Пажња на чело ( ум) сабира молитвене мисли које гута дух унутра; сама мисао на молитву у пажњи чела има ефекат репертираног пиштоља; оружје борца је сабрана молитва и ако мислите да без молитве са уздањем у себе можете Богу на истину: ваша истина је лаж, и ваша моћ је немоћ. Свети апостол Павле је провидио стање 21. Вијека да се човјеков ум ласно (врло лако) покреће ка мору спољашњости и зато нам је поручио тада што нам је чинити сада.

Сама мисао на молитву у пажњи на себе одгони демоне (немире)

Живи са Богом и Бог ће са тобом; живи у Богу и Бог ће у теби! Све те мисаоне замке што је ђаво поставио су у циљу да се мисао људска ухвати у непажњи на себе. Јер у пажњи на себе отвара се духовна атмосфера; сама мисао на молитву у пажњи на себе одгони демоне (немире); јер немири не могу да поднесу молитвену пажњу на себе, јер тај чин годи духу и прати га БЛАГОДАТНА смиреност духа! Осјети самоћу са Богом, јер ако ниси сам са Богом немир ће ти бити у мислима, ђаво ће ти водити мисао ван Бога; ван - то је напољу (од себе), гдје мисао заробљава дух немирима од споља. Ал' врати се себи и дај Богу Божије (смиреност духа) и Ћесару Ћесарево ( мир свима, колико до вас стоји). Дух је простор сусрета Бога и човјека; осјети самоћу са Богом у духу у пажњи очију и чела; да споља (осјећање спољашњости) бреме и мука везивања са вањским гласовима отуђивачким не отуђи пажњу на себе. Примијетите, у пажњи на себе човјек се одваја од отуђивачког свијета и уласком у себе у пажњи духа човјек остаје сам са Богом. Ти вањски гласови покушавају стресном тонотацијом да скину пажњу на себе борцу и да борац изгуби везу самоће са Богом и почне да лута по вансебној атмосфери. Али било како било што год да се дешава са нама пажња на очи и чело затвара прилазе отуђивача; док Бог брани душу од спољњег свијета осјећањем Бога и сталним призивањем Његовог Имена. Заиста, затвори се у пажњи на себе и тако призивај Име Божије свагда; то затварање је за вибрације из спољњег свијета а што могу људи од напољу – они могу тијело да нам узму, и то је све. Свијет отуђивачки каже: ''Он се затворио у себе, отуђио се од нас'', и то је као болест за овај свијет безумне медицине. А ја вам кажем обавезно се затворите у себе ; и кажем вам како: пажњом на очи и пажњом на чело! Господ Христос је рекао да се затворимо у себе али рекао је и циљ тог борбеног затварања: ''А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности, и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.'' Мат. 6,6. Да, овдје ми говоримо о затворености у духу, да дух не оде вани, јер би се онда спојио са духовима злобе у ваздуху. Али има затвореност у себи која је свјетовна и таква затвореност дезорјентише човјека и у њему ствара пасивна осјећања. Али није у томе проблем него за свијет не постоји спасоносна затвореност, а то је чување (пажење) духа у пажњи на себе; одвајање себе од свијета напољу пажњом и умно тражење Бога у дубинама срца. Да ли ја то причам да човјек треба да се осами са Богом? Да! У пажњи на чело и пажњи на очи се чувати од непажње на себе јер ако хоћеш бити сам са Богом мораш се пажњом одвојити од атмосфере вани. Понављам, зашто понављам? Јер у свијету битности битно је сачувати себе одвојивши се пажњом од расијаности; да би могли живјети у Богу и доживљавати све што се дешава са нама са Богом; јер немојмо заборавити да нас само дах одваја од смрти и уласка у вјечни живот. Јер ако хоћеш да шириш мир (у породици, рецимо) требаш саградити мир у себи а то можеш само и једино пажњом на себе одвојивши се од извора споља и осамити се у Богу, а то је у духу - сабирање богатства у себи. Тај притисак немира од споља, што демонске силе стварају, да нам вољу ломе ка добру или злу вољним притиском пажње на себе се руши; јер тако се отвара духовни простор да можемо дати Богу Божије, а Божија је благодат, зар не? Благодатни простор који се молитвом отвара, док се непажњом на себе затвара. Ђаво чека тај вакум у молитвама, како би напао; немолитвени трен је погодан за напад ђавола; а ти молитвено стражи на вратима срца и кај се за тренутке непажње на себе!

Правац пажње од ума до духа је битан

Молитва унутра покрива све немире од напољу! А немири су омамљиви у непажњи на себе. Правац пажње је битан и, ако хоћеш вјеровати, ОД ТОГА ТИ ЗАВИСИ СПАСЕЊЕ! Напади 21. вијека су напади на ум, да се оспољи и пажњом побјегне од себе. Безумље, о то безумље човјек држи за живот који ври; а њему је провод (тијела) живот и ван тога нема живота. И борцу ђаво тако напада ум да му пажња изађе гдје су духови зла господари. Правац пажње, запамтите, правац пажње од ума до духа је битан. Ено неки човјек ми мисли мори, ум је отишао вани да се расправи с њиме (премда је далеко од очију мојих); напао ми је ум у непажњи на себе. Шта ми је чинити...Немир уноси у мени енергију ми сатирући; а како и неће кад ми је пажња (ум) на тог човјека усредсређена. А треба пажња ка унутрашњости да стреми, и у молитви то се зове смиреност у љубави. Видите, борац треба да ратује на пољу смирене љубави која се однутра рађа; увјек ће бити напада с лијеве стране али борац не смије бити у тој причи, што значи да ум треба бити празан спољашњих прича, дакле МОЛИТВА УМА У ПАЖЊИ ДУХА је одговор сваком одвраћању пажње од себе; онда је сваки човјек добар и то је реакција на све што се дешава око нас. Код Христове молитве предајник је молитва у пажњи чела, пријемник је Господ у пажњи духа; код читања молитава предајник је молитва у пажњи очију, пријемник је онај ком се молимо у пажњи духа. Видите, правац пажње је од чела ка унутра, док је база пажње самоћа са Богом. Док унутра човјек живи у молитви, то је услов живота у Богу; и смртни страх од Бога унутра пажњу држи – да се не оспољи у страх од људи, временских непогода, глади, итд. Заиста је ужасна смрт ван Бога коју страх од било чега, газећи страх Господњи доноси! А ти не дај да молитва испари из тебе и претвори се у оспољивачке ријечи; јер оспољивачи маме ријеч из борца да пажњу на молитву (у пажњи на себе) претворе у оспољивачке ријечи ( у непажњи на себе). А да би сачувао молитвену ријеч борац се треба бавити Небеским мислима; и не задржавати се на земаљским (које отуђују од Небеских)! Радост, о радост, кад човјек уђе пажњом у своју унутрашњост; кад такне пажњом ума дух пажњом. Јер молитва у пажњи духа даје не земаљску радост; сусрет са Богом у духу, о то није сусрет са неким човјеком који самим његовим виђењем буди радост у срцу, то је радост са пуно овација, пијанства Духом Светим! Само помоли се у пажњи на себе и осјети Царство Небеско у себи ( дух), а то је мир а то је радост неземаљска, само уђи у себе са молитвом. Јер изашавши из себе неко нас је очигледно извукао, наша непажња на молитву сигурно; молитвено расположење борца је оно што борац унутра чува од нерасположења вани. Немој да се чудите све осим унутрашњег молитвеног расположења је дезертерство вјере; то што смо дезорјентисани у времену и простору приликом напада отуђивача је што смо изгубили молитвено расположење; а већ кад се изгуби молитвено расположење упада се у немолитвено расположење; то је мјесто у нама када мислимо о отуђивачима пажње, оном човјеку који ми мисли мори; јер сам ушао у простор непажње на себе (вансебни простор). Небеска мисао је мисао на молитву унутра; молиш се и мисао на молитву усредсређује пажњу унутра (у молитвени простор); смиреност, коју даје мисао на молитву савршава дјело, да не могу немири извући мисао на молитву напоље (у обесмишљавање молитве). Вратите филм уназад, на почетку књиге, Бог, Бог, у пажњи духа, приликом напада отуђивача значи – мисли на молитву кад обесмишљавачи молитве дођу по ''своје''! Мисао на молитву унутра је база (смирено дјеловање) за молитву (општење); као што је сликару база платно за сликање; ђаво удара на мисао на молитву у пажњи духа у циљу да преусмјери мисао на нешто ван (да узнемири мисао). И зато: мисли на молитву у пажњи духа; тако се отвара духовни простор а затвара тјелелесни (чулни) који извлачи из себе.

Мисао на молитву у пажњи чела буди осјећај молитве у пажњи духа

''А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га, Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.'' Лука 11, 53-54. У граји и вреви овога свијета многи су отуђивачи; то су ти које носи струја ријеке (отуђивачког) живота куда ђаво хоће. Напади су на ум, а ти на ум (у пажњи чела) држи мисао о молитви; човјече што год да се деси, какав год напад на ум или што ти ја знам, мисао о молитви у пажњи ума затвара простор дјеловања умних напада на борца! Видите, сав терет овога свијета треба дочекати на мисао о молитви у пажњи чела (на уму). Драги пријатељи, заборавите ли мисао о молитви у пажњи чела у току молитве онда ће вам мисао полетјети на свјетовна збивања, рецимо. Приликом умних напада на борца да узме биометријску карту рецимо, реакција борца на такво извлачење треба да буде мисао о молитви у пажњи чела; приликом умних напада непријатељских војски да промијенимо вјеру прађедовску на уму држати мисао о молитви. Видите ђаво напада на мисао и зато треба мислити о молитви када радимо молитве; мисао о молитви је база за молитву у пажњи духа. И зато док се молите не заборавите што радите јер ђаво мисао тјера на некога увредиоца рецимо. Мисао о молитви усамљује поред граје и вреве овога свијета; док човјек 21. вијека стално бјежи од себе да се не би сусрео са собом, Бог нам је дао дрво које доноси род да би указао човјеку да не треба да лута око себе да би донио род достојан покајања. Христос је био сам са Богом мислећи на молитву док су неки књижевници и фарисеји наваљивали на ум Господњи да промијени правац мисли; да не буде сам са Богом у мислима о молитви већ да се распростре ка свијету и бризи да у мисао о молитви убаци одговор који би био замка да Га окриве. У тој самоћи од свијета, од ближњих, од даљњих, од књижевника и фарисеја мисао на молитву у пажњи чела је нож; репетирани пиштољ упућен на отуђиваче пажње у циљу одбране смирености у духу. Еј људи, мисао о молитви која отвара молитвени простор ће вас сачувати од раштркавања пажње на мисли отуђивачке. Поред оспољивача пажње, што мисли одвајају од смирености духа, сјетимо се молитва, молитва ( као Бог, Бог с почетка књиге) указујући пажњом на дух; и Христовом молитвом ћемо одбранити смиреност духа од немирних мисли упућених нама! И док молитву обављамо мислимо на молитву, на то што радимо (молимо се); напади су на ум жестоки; да се пажња на чело претвори у непажњу на чело; да мисао полети у наручје духова зла у поднебесју. Мисао на молитву у пажњи чела зауставља ум да оде ван пажње чела ( у оспољивачку мисао) и смирује дух. У пажњи чела имати мисао на молитву (на почетак молитве) значи бити опрезан на сталне ударе на ум да изађе из пажње на себе и мисли на молитву; јер ђаво воли таму и бјежи од свјетлости молитве. Свјетлост молитве унутрашња је свјетлост, док мисао на молитву у пажњи чела освјетљује унутрашњи (благодатни) простор у пажњи духа; на другу страну је тама, кад ум блуди мислима одвојен од чела хотећи да мијења слике од вани слиједећи чула, тад прилази демон играјући се осјећањима. Не одвајај се пажњом од чела и мисли на молитву што је веза са Богом у унутарпостојању; УПОМОЋ ,мисли нам лутају по људима, стварима, нагонима, отуђивачким ријечима, по телевизији, мобилним телефонима, свјетовним успоменама, игрицама (покемонима, рецимо), коцки; по гњеву, злопамћењу, таштини, гордости; људи, стално смо у немирима, лудница, шта да вам кажем. Вријеме је да престанемо да лутамо умом и у пажњи чела зауставимо ум, да не лута; и у мислима о молитви отворимо умни простор живота са Богом, што је Христова молитва! Мисао на молитву у пажњи чела буди осјећај молитве у пажњи духа, зато се држи молитве, јуначе!

Свијест о молитви ће ми указати на пут ка унутра

Молитвена свијест, то је мисао о молитви у пажњи чела; смјер мисли гради свијест о дјелу, све осим свијести о молитви је несвјесно дјеловање! Несвјесно дјеловање је изазвано од пасивних осјећања; почиње од мисленог прилога па већ је дјеловање близу, кад се немолитвено мишљење претвори у вансебно дјеловање. Удар је на свијест човјека 21. Вијека, али авај међу људима има мало бораца који баштине молитвено мишљење у пажњи чела. Молитвена свијест гради свој сопствени простор који је изузет од времена у којем живимо. То је вјечно вријеме у питању кад се човјек гради молитвом, али прије молитве је увијек молитвено мишљење, односно мишљење о радњи коју канимо да вршимо или вршимо. Драги моји молитвеници дешава ли вам се кад док радите молитве да не знате што радите, но вам несвјесност о молитви савршава молитву? Радите молитву са мишљу о дешавањима са вама ван молитвеног расположења? Ако се то не дешава са вама, ви сте спознали значај смрти (умне) за овај свијет! Људи који су распели Христа нису имали молитвену свијест него незнабожачку и јеретичку! И зато им је Господ рекао: ''А Исус говораше: Оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.''Лука 23,34. А ја и ти који се молимо вечерње молитве, а не знамо шта радимо? Јер мислимо на дешавања у сусједном селу а немајући мисли о молитви коју '' вршимо''. Еј, људи, видите ли без свијести о молитви у пажњи чела ми лако покрећемо ум ка широким стазама непажње. И ево нас у 21. Вијеку у коме мисли вежемо за дешавања времена око нас и зато не знамо Бога; угодности живота замијенисмо за крст који нам нуди нови светски поредак; и узимамо биометрију јер нам гарантује удобност ако већ не буде ишло све на нашу руку први мост је близу да се бацимо са њега. Зашто, зато што смо постали тијело без душе, па опрости нам Боже јер не знамо што радимо. И биометријци (свјетољубци) и Христољубци биће спремни на смрт, у одређено вријеме; једни на самоубиство због немања мисли о лагодном животу, други, будући умно мртви за овај свијет, трпиће оскудицу, лишавања, прогоне, изгладњивање до смрти, ликвидације, мучења у мисли о молитви, што јесте база (подлога) за Христову молитву! ''Молитва, молитва'' у пажњи ума је присјећање на молитву; секс, секс је ђавоље присјећање за дјело ван пажње ума (безумно дјело); док глас отуђивача пажње има тежњу да извуче борца из себе (из свијести о молитви). У пажњи чела је сјећање на молитву, а шта је у пажњи ока? У пажњи ока је виђење (вјером) Бога у себи свуда испред себе; јер испед себе (напољу) је несигурност, немир, ако у себи Бога не видимо; док ако у себи Бога не видимо видјећемо бриге и све оно што можемо ''видјети'' у простору несвјесности себе (вансебности). Док у пажњи ока је смиреност духа, јер бистро око срца Бога види у духу. Испред мене је језа од отуђивачких прича; фреквенција осјећања висока, високоумље у мени буди гордост; ниска осјећања су решење за смиреност духа, она осјећања са којима се врши молитва; зато у молитвеној свијести дочекај свако искушење које наваљују на тебе људи или демони! Вибрација молитве јесте вибрација смирености, зато, молите се људи Христовом молитвом у духу; вибрација високоумља и сваке друге несмирености одговара демонским вибрацијама. Високо мишљење о себи је легло немира у нама, пакао у осјећањима; док мишљење о нама да смо нико и ништа даје простор (смиреност пред Богом) Небу да онебеси пакао у нама. Сад, пошто знам да сам нижи од свих људи на мени је само да се молим, штимујући пажњу на себе, само незнам оћу ли бити истрајан, мајсторе? Свијест о молитви ће ми указати на пут ка унутра: '' Него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено.'' 1. Пет. 3,4.

Лијечите се ријечју молитвеном коју прати осјећање те ријечи

Све ван молитве је безумље! Статус у друштву најбољи је – нико и ништа; већ ако желиш да будеш (или останеш) неко и нешто мораћеш бити зависан од туђег мишљења! Осјећање присуства Божијег у себи молитвом у пажњи чела (умном молитвом) на вратима срца (додир (пажњом) срца са горње стране) се осјећа: ''Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.'' Откр. 3,20. И енергија погледа храни се енергијом Божијом са врата срца која се отварају призивањем Христа; тако да визије однутра су праћене смиреним и радосним духом; несумљиво бистро око срца вуче енергију Божију из дубине срца! У пажњи на чело је воља за пут ка унутрашњости; зато је пажња на чело фиксна, што значи не помјера се пут вани (напољу од себе); напољу, гдје се дух веже са духовима зла у поднебесју. Пажња на чело заокупљена је Христовом молитвом, са којом храни дух; да, али кваритељ ума – ђаво даје духу покварену храну да, навиком, човјек постаје демоноподобан: ''Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.'' Откр. 3, 15-16. Пажња на чело значи мислити о свему, што отуђује пажњу, хладне главе; није важно споља, важно је језгро изнутра, што је дух; а дух је осјећај који прати сваку молитвену ријеч из хладне главе (у пажњи чела). Несумљиво да је у духу огањ, који се буди призивањем Христовог Имена! Већ, у супротном, кад глава није хладна она је, у непажњи на чело УСИЈАНА, док у духу пакао се крије! А за молитву треба љубав, у свако слово је уграђена љубав – осјећај ријечи у духу (пажњи духа); у пажњи чела мисао води до пажње духа, гдје врело осјећање гута у срце молитвену ријеч коју смо духом осјетили. Већ ако не осјећамо молитвену ријеч коју смо изговорили, то ми осјећамо ријечи шаптача тјелесних или бестјелесних који отуђују од осјећања молитвене ријечи у пажњи духа. Сурогат осјећања су хладна осјећања према Богу и Небеским житељима; и приклањање осјећања чулима која одвраћају од осјећања мира и осјећања љубави у Духу Светом. Треба бити весео, треба бити срећан, у срцу пјевати Небеске пјесме; а што пјевати, што ће ми то помоћи у мом животу питам се сад. Браћо и сестре, запамтите Небеску ријеч прати дух (осјећање) ријечи промишљене или изговорене. Небеска пјесма и осјећање које је прати буди у срцу дубоки мир и радост неизрециву. У пажњи крстоносној хладна је пажња на чело а топла је пажња на Дух, јер пажњу на дух прати осјећање из хладне или, не дај Боже, усијане главе. Долазе големе муке на овај свијет и ти који зависиш од мишљења свијета неминовно ћеш се сусрести сам са собом! Једини излаз из муке која нам слиједи је молитва! Крстоносна пажња дом је за молитву, осјећање молитвене ријечи у духу и помисао ''добро нам је овдје бити''; већ ако хоћете бити у свијету и пратити свјетски дух мораћете доживљавати муке из Откровења! А ми Христову молитву у пажњи на себе увијек да имамо; ријеч Христос у себи садржи огромну енергију, осјећање безграничне љубави; зато се држимо Христове молитве да се спасимо од отуђивачких ријечи! ''Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова, али ни један није без значења.'' 1. Кор. 14,10. Гласови који заробљавају дух у свијету уствари заробљавају осјећање Царства Небеског у нама, осјећањем овога свијета. Једино молитва, једино глас молитвене ријечи из хладне главе кога прати осјећање те ријечи јесте оно што нас одваја од отуђивачких ријечи овога свијета. Већ ако навиком баштините ријечи отуђивачке као ''секс'', ''гад'', '''лопов''... које прате осјећања из пакла, лијечите се ријечју молитвеном коју прати осјећање те ријечи која у себи садржи енергију из Раја!

У осјећању ока осјећање иде до свог изворишта у духу

Пажња на очи, пажња на очи, штити од туђих погледа (туђих очију), што би своје погледе (ријечи отуђивачке) да зарију у срце јуначко! Пажња на очи даје снагу да се одупремо непажњи на очи у моћи да гледамо својим очима! Пажња на очи даје орјентацију у себи и ван себе; јер не заборавимо ко стоји испред наших очију: онај који је упоран да отме поглед из наших очију; да немамо ту моћ да гледамо својим очима већ немоћ гледања туђим очима; човјече, савладаш ми очи и прихватам твоје идеје, твој поглед на живот отуђивачки; ђаволе, слуго Сотонин ти би да ми отмеш поглед ка Небу и преусмјериш га у поглед ка земљи! Поглед из ока види (вјером) осјећај (дух) у себи, и зато је пажња на очи; у непажњи на очи дух се узнемирује, јер непажња на очи разара сабраност у себе; кад човјеку пажња није сабрана у духу она је развијана у вјетар; кад не гледаш својим очима туђе очи демонске, упрте испред твојих очију, гледају за тебе. И зато, имај пажњу на очи и кад се изгуби у непажњи – врати је себи, да ти црви (црв сумње, рецимо) не би улазили кроз очи! Тако у пажњи на очи отвараш пажњу на чело, затварајући се за упаде демонских одвраћања пажње од себе ти духовно доживљаваш све, видећи путању Христове молитве у осјећај мира и радости на вратима срца. Значи, што ти ја кажем? Затвори се у осјећање Царства Небеског, што је дух кад умом призива Христово Име; а дух је љубав према Богу и кроз Бога, Који нам даје моћ да`волимо; сила духа огледа се у сили благодатне љубави која се излива на нас. Љубав је утемељена у срцу или осјећања падају у срце кроз небудан ум. Молитвено осјећање гута молитвену ријеч; а шта је молитвено осјећање него осјећање Царства Небеског у нама! ''Којему осјећају пажњу посвећујемо - то у нама живи.'' Отац Тадеј. Гледам твоје очи испред себе које хоће да владају мојом пажњом; ти би да утопиш мене скренувши ми пажњу са духа; а ја знам што хоћу: гледам те право у очи док ми је пажња утемељена у духу. Скретничару, ко си? Рат ли си или поплава (вансебних емоција, рецимо), човјек ли си или звијер бесловесна? Знам све можеш бити али отимач си сигурно, скретничару! Дође вријеме душа да се чува од свијета користољубивог, а како кад је речено да се не противимо злу? Да то је речено да се ми не боримо за себе, за своју правду; већ да пустимо Бога да се бори за нас, а ми Божију правду да гледамо. На сваку ријеч, гест, ударац одговоримо Христовом молитвом; на сваку отуђивачку мисао или ријеч одговоримо Христовом молитвом; скретничару, што испред тебе дође да ти поглед ка унутра оспољи одговори Христовом молитвом у пажњи духа! И предаваће нас њиховој безумној вољи: ''А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.'' Мат. 10.19. И загрлиће те пристрасни (егоцентрични) и пољубиће те Јуде биометријске, а ти загрли молитву и пољуби крст који те води у вјечност! ''И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.'' Мат. 10,38. Пажњу на очи удеси кад туђе очи испред тебе хоће да ти отму поглед у дубину себе! И имај пажњу на молитву у пажњи духа, не на скретничаре пажње испред себе! Умно- срдачна молитва или безумно - вансрдачна антимолитва, то су наше могућности избора; утемељење у духу или растемељење ван духа. И осјети очи испред себе јер демон је упро очи да борца уведе у осјећање демонских упирања (очију); осјећање очију улази у осјећање духа исто као што осјећање демонских очију улази у осјећање демонских вибрација; прво ти скретничар повуче поглед (на страну), па ти онда напане ум; а ти држи пажњу на очи и уђи у осјећање Царства небеског, а то је у додиру (пажњом) срца са горње стране! Ту, у осјећању ока осјећање иде до свог изворишта у духу који се тада стално моли.

Пажња на очи које страже смирен дух

Дешавања споља: издајници хоће да извуку дух изнутра и обиљеже бројем звијери борца против биометриске издаје! Борац треба да прати дешавања изнутра и у духу дочека дешавања од споља; када дође издајник испред борца и упери очи и наоштри језик да савлада ум борца, борац нека обавезно осјети очи и нека презре спољашња одвлачења пажње. Важно је унутрашње дешавање, молитва у духу; утемељење у духу; пажња на очи и пажња на чело је домет у коме се зауставља духовни простор да не изађе напоље од себе; а спољашња дешавања ће мамити пажњу која зауставља дух да изађе напоље; биће вике, граје, вриске, ударања све у циљу да ђаво измами дух напоље и убије Бога у човјеку. Дух вуче у срце пажњу очију и пажњу чела, зато је пажња на дух упијач пажње на очи и пажње на чело; и онда се дешава: ''Нико не може да достигне умирење помисли, без крајњег напрезања срца.'' Свети Јован Касијан. Ум прати дешавања у духу, као што је пажња очију усмјерена на дешавања у духу; док се у пажњи духа дешава молитва; упућеност ума и очију на дешавања у пажњи духа буди радост и смиреност! Упућеност ума (пажње на чело) на дух гради сагласност ума и духа; кад се молимо молимо се у пажњи чела упућеној пажњи духа; у духу је неко (ком смо молитву упутили у пажњи чела) ко слуша нашу сабрану молитву. Већ ако налазимо сагласност ума и закона звијери у срцу нам је страх од кршења тог закона. И пратимо смисао молитвених ријечи у пажњи чела које, као такве, дух упија завршавајући у дубину срца (тајни, тајном човјеку срца). Јер бесмисао ђавоља и људска напада свом силином ум борца 21. Вијека у циљу да поклекне у борби за душу. Праћење бесмислених (безумних, ван пажње чела) слика и ријечи немире буди у нама (духу); једино праћење смисла молитвених ријечи смирује дух и одгони таму безумља, коју наметљиви ђаво хоће да пратимо. Јер Христос је смисао, сви ти спортови, модерности, екрани... у праћењу њих у себи крију ВЈЕЧНУ ПОГИБЕЉ! А да не би пратили ометаче усрдне пажње испред нас, пратимо пажњу очију које виде смисао молитвених ријечи у пажњи чела! Како виде? Вјером, коју прати радост и смиреност духа! Духовна смрт - то је оно што нуди систем звијери; али гледате ли испред себе, гледате ли испред пажње на очи? И шта видите? Видите одвајање себе од утицаја звјерињих испред вас. Трпи се у пажњи на себе, у призивању благодати на себе; док у пажњи очију видимо (стражимо) смирен дух. Већ, ван пажње очију очи лутају, док то лутање прате пасивна осјећања. Човјек се споља празни у безумним повезивањима са злим духовима безумних; док се унутра пуни у пажњи на очи које страже смирен дух и пажњи на чело које прати смисао молитвенх ријечи. Напад на ум у циљу смућивања ума од стране демона је жесток; антимолитвене ријечи и тјерање своје правде (тјелесне); правда везана за тијело одваја од духа, који Божију правду тражи. Нормално је да борац губи тјелесну правду иако је прав; али, њему је важно да све ради у складу са смиреним духом; значи, да умно (у пажњи чела) прича у складу са смиреним духом, јер то је важно да молитву стално твори; пажња на очи стражи над смиреним духом (унутрашњошћу), пажња на чело мисли о смислу молитвених ријечи. Ја овдје причам о борцу, већ биометриски Јуда није издајник што је примио биометрију, већ што издаје оне које види да нису! Углавном сви кодирани имају звјерске очи, који немају пажњу на себе да би извукли благодат из себе; већ имају пажњу ка споља, зависећи од споља гдје им мир и немир зависе од спољашњих околности. Осјећање дубоке смирености – то је оно што пажња на чело и пажња на очи прати у пажњи духа; на другој страни је осјећање површинске узнемирености што непажња на себе прати у простору вансебном. А ти, ако хоћеш да задржиш мир унутра не одговарај немирима на немир споља, већ чувај унутрашњи мир под било коју цијену!

Пратећи смисао молитвенних ријечи у пажњи чела

Удар на ум од безумника испред нас је у циљу да између борца и безумника бјесови подгријавају ватру бесмисла. Борче, прати смисао молитвених ријечи у пажњи на чело, кад испред тебе дођу хотећи да пратиш безумне ријечи безумних! Јер то могу бити ђаволи шаптачи или људи скретничари пажње на себе. Праћење смисла молитве чува од бесмислених одговора, које кане да извуку скетничари; да у одговору борца нађу повода за нови напад на ум безумним надовезивањима. Дух гута смисао умних (мислених) активности, зато гледамо оштро испред себе док нам је пажња на дух усредсређена! Поглед оштар се уобличава у пажњи ока, исто као што јасна (смислена, умна) мисао почиње у пажњи чела; кад гледамо испред себе оштро ми видимо себе, будни на себе, на сваки наш покрет да не изађе ван себе (напољу од себе). Безумници, биометриске проповиједи су лукави и они ће ускоро да утопе пажњу у себе, небудне на себе; јер им треба наша имовина, која се у доба лишавања губи, а ми чувајмо оно што јесмо! Управо оно што јесмо је оно против чега се боре слуге Антихриста које прихватише број звијери на своме тијелу (биометријско обиљежавање). Цијели свијет антихришћански у лику домашњих отуђивача и људи звјероподобних око борца стануће пред борца, гледаће корист дишући злобом! И пружиће језике своје у циљу да улове жртву за жигосање. На нама је да гледамо оштро испред себе, будни на себе у тој оштрини очију; да, ми гледамо себе у молитви Богу и не видимо дисање злобе око нас. И пратећи смисао молитвених ријечи у пажњи на чело ми обавезно не пратимо бесмислене ријечи звјероподобних људи. Борац прича и дела све у складу са смиреним духом; смирени дух је смирен Богу и ту је тајна трпљења – у таквој смирености! Неблагодатне ријечи, о, неблагодатне ријечи пратећи их срце нам се празни мира Божијега а пуни мртвих ријечи; мука духу та несмиреност духовна и тражење мира тјелесног у мртвим ријечима отуђивача. Лијек за овакву биометријску болест је праћење смисла молитвених ријечи кад људи око нас хоће да трпају мртве ријечи у срцу јуначком. ''Не може се живјети без биометрије'' то кажу прваци биометрије; а што то значи, не може се живјети без хране и пића, без свега онога што омогућава биометрија! А што то омогућава биометрија? Заиста све у свијету је повезано са биометријом и једини отпор биометријском паду ума јесте праћење смисла молитвених ријечи које као такве гута дух, завршавајући у тајном човјеку срца. Видите ли браћо отпор систему звијери је неминован ако хоћемо у Рај! Знам да нас чека смрт не прихвативши биометријско обиљежавање, али то је услов за улазак у Царство духова – смрт Христа ради. Али ово је смиреност Богу, већ ако хоћемо да будемо смирени отуђивачком свијету морамо се одрећи Бога и прихватити биометрију. Човјек овога свијета је лукав и он ће нас гађати ријечима, мукама а на нама је само да не пратимо смисао њихових ријечи већ стално да пратимо смисао молитвених ријечи у вођењу рачуна на смиреност Богу у пажњи духа. И немојмо слушати вапаје отуђивача да примимо биометрију, презримо мртве ријечи бивајући свјесни смисла живих ријечи молитвених у пажњи чела; јер напад је на ум док ће сами осјећај Царства Небескога упити смисао молитвених ријечи. Они гледају да утопе борца у њихову мртву, неблагодатну причу; а ми да гледамо оштро испред себе, себе што чинимо: а ми се молимо пратећи смисао молитвених ријечи у пажњи чела не одговарајући ван себе, јер трпи се у пажњи на себе, одакле се и благодат призива. Пратећи смисао молитвенних ријечи у пажњи чела, које се у пажњи духа у срце уливају, борац са тиме води рачуна о унутрашњем миру; не пратећи смисао ријечи нападача ума, не прилаже срце приземним причама ван себе. Док молитва стално тече праћење ријечи које изговара пред отуђивачима добијају свој прави ток, јер анулирилају праћење ријечи ђавола или бјесомучних користољубаца.

Од унутрашњег уздаха бјеже демони!

Дишући злобом викаће и убијаће; жиг или промјену вјере хотећи издејствовати из борца, или друго што ђаволу угодно; борац да дише на вратима срца и настави пратити смисао молитвених ријечи како се топе из духа у срце ( то борац у доживљају осјети). Не давати повода отуђивачу да нас узнемири нашом небудном на себе ватром (језиком)! На нама је да будемо Богу смирени и са свима мирни, колико до нас стоји! Пажња не излази из ока и чела да би се споља повезала са дисањем злобе које емитују демони или наши ближњи, чији ђаво дише мјесто њих. Да, у непажњи на дисање на вратима срца (додир срца (пажњом) са горње стране)) ћаво дише за нас! Човјек дисањем на вратима срца стражи над собом; јер гдје дишеш – томе си живот дао! Користољубац дише онамо гдје корист види, блудник дише негдје испод стомака, изјелица дише са пажњом на стомак, јеретик негдје испод врата срца, итд. Осим живота у духу све је давање живота ђаволу да гони тијело на клање духа! Дисање Ада – када је ум заробљен скретањима пажње са дисања на вратима срца, гдје се призива Христово Име, на спољашња отуђивачка дешавања. А да не би дисао Ад диши на вратима срца, што значи диши (живи) у духу; из духа нигдје, из духа никуда! Свагда диши у пажњи на дух, у пажњи на дисање у духу! И пази што причаш, да случајно не оговараш брата! Јер не дишући на вратима срца ми дајемо живот ђаволу који нам узима енергију живота и улива у срце енергију смрти. Језик је ватра која запаљује Царство Небеско у нама и прави Пакао у срцу! Зато свјесно прати ријечи које изговараш у срцу свом! Или дишеш у вјетру, гдје енергија вјетра ствара немир духа, или дишеш на вратима срца и водиш рачуна да не изађеш из те пажње (док мислиш, радиш, причаш..), гдје од енергије мира Божијега бјеже демонске силе. Кад удахнеш ти си повезао са собом мисао, ријеч или дјело које баштиниш и садиш у земљу срца свог. Зашто си удахнуо живот мртвој ријечи, мисли отуђивачкој, дјелу безбожном? Људи бјежимо од лошег јер томе лошем смо удахом удахнули живот! Покајмо се, преумимо и водимо рачуна шта удахом увлачимо у себе! Са удахом ми увлачимо у срце мисао коју мислимо, зато имајмо пажњу на удах на вратима срца и то се зове унутрашњи уздах; јер уз дах иде и вођење рачуна што убацамо у срце! А то је молитва Христова која гради наше духовно биће, и анулира гомилу смећа из несмирене спољашњости! И, кажем вам, од унутрашњег уздаха бјеже демони! И зато дочекај ноћног демона на унутрашњи уздах и ако си био узнемирен страхом, удишући демонски страх, унутрашњи уздах смиреност духа одмах успоставља! Истрајност на унутрашњем уздаху све провокације људске или демонске распршиће у вјетар; провокације да борац изађе из себе и узнемири се унутрашњи уздах тјера градећи мир Божији у срцу! Јер доћи ће испред борца они који дишу злобом да узнемире, у циљу да наш одговор буде немиран на њихову насртљивост; а ми унутрашњим уздахом смириваћемо ријечи и дјела која од нас долазе! Ако си удахнуо мисао о ауту, ауто живи за тебе у духу; ако си удахнуо мисао о отимању туђег, живјеће у теби демон који те упутио на ту мисао; ако си удахнуо пакост у теби демон пакости живјеће за тебе...Зато води рачуна о удаху, удахни молитву, брате: ''Непрестано призивај у мисли име Христово''- старац Јефрем. Човјек је мисаоно биће зато пази што мислиш у удаху јер ћеш изњедрити мисао која је сјена акције: ''Мисао је сјена акције''- Емерсон. Човјек 21. вијека мисли, ради, гледа... немајући пажњу на удах на вратима срца који улива у срце мисао са којом је заокупљен. Борац нека очекује увреде, насртљива убјеђивања, насиље.. и нека у пажњи удаха на вратима срца призива Христово име! То је оно што стално треба радити, јер ако удахнеш дисање злобе из демона или својих ближњих, ти си са тиме унио у себе карактеристике отуђивача! И кад дођу испед тебе ДА ПОТРАЖЕ ТВОЈУ ДУШУ, да промијениш вјеру или прихватиш Биометрију или на какво друго зло те наведу... Ти пажњом на чело спријечи да мисли отуђивачке вршљају по теби! Пажњом на очи спријечи да поглед ка вани угуши поглед ка унутра! И пажњу на чело усредсреди на удах у духу; пажњу на очи усмјери на удах у духу; И УДАХНИ ПРИЗИВАЈУЋЕ ХРИСТОВО ИМЕ!

Који љубе душу на овом свијету – противници унутрашњег уздаха!

„Истински темељ молитве је: бити пажљивим ка својим помислима, препуштајући се молитви у великом спокојству, великом миру и не смућујући друге… За молитву нису потребни ни гестови, ни вика, ни ћутање, ни коленопреклоњења… Довољни су уздаси и плач; све што ми иштемо у молитви – то је долазак Бога“. преподобни Макарије. Истински темељ молитве је имати пажњу на чело, чело помисли као чело колоне мисли, препуштајући се молитви у дубини смирења и немати пажњу на ништа друго осим на чело молитвених помисли, не смућујући себе ни друге...за молитву су потребни унутрашњи уздаси, што је пажња на удах у дубини смирења (у духу (на вратима срца)) и очи усмјерене унутра; све што ишемо у молитви је свијест о присуству Божијем у нама... Очи несумљиво гледају себе (стање духа), и просто у виђењу себе (сусрету са собом) плачу; на сузе тјерају мноштво грехова у срцу угнијеждених и вапај Богу: помилуј ме! У овој ноћи живота свугдје је страх, јер тама је свуда а борац остављен сам; да брате и пријатељу: остављен си сам....

''да гинемо и крв проливамо,
да јуначки аманет чувамо,
дивно име и свету свободу.'' Његош

... да чуваш име и слободу духа, то је оно што јеси! Остављен сам пред онима у којима је свијет; а ти: осјети се сам са Богом увијек, нарочито у присуству људи који у име свијета делају на теби, у циљу да сруше твоју личност! Ноћ је, тама, свијетла нигдје у околини, само језа од крикова људи – демона, а борац сам! Не, он осим таме и демона, што наваљују на њега не види никога око себе; само борац у присуству тајне безакоња у акцији. Ближњи, вољени откривају своје наказно лице; ти унутрашњим уздахом призови име Божије на вратима срца (у духу) и брини се да дух буде Богу смирен! Разлика између борца и човјека - демона је у томе што борац јесте горд, али се молитвено бори против своје гордости; док човјек – демон, ђаволом инспирисан, брани своју гордост. Док је гордост 21. Вијека брањење свог положаја у отуђеном друштву. Како? Биометријом! Како је почела Биометријска експанзија? Од брањења своје гордости просјечног човјека! У човјеку је велика снага благодатна или рушилачка, благодатна из вјере, неблагодатна из удара на вјеру. Удар на вјеру је брањење своје гордости, преузношење над другим, кршење Божијих заповијести. Из брањења своје гордости дођосмо до тајне безакоња у акцији! Јер горди човјек – демон не види биометријски пад, није му интересу крст; јер крст је понижење, страшни пад у очима гордославног мноштва слијепаца. И добро, испред борца су гордославни отац, мајка, брат, пријатељ.. борац уздахом призива Бога у мислима спреман на крст; понижења, увреде, различита насиља су саставни дио крста; не бјежећи од пажње на себе борац брине да дух буде Богу смирен (за Христову молитву, рецимо); у пажњи чела (на уму) има смирен дух, док је напољу (испред борца) мркли мрак, умна тама.. борац емитује благодатну свјетлост! Поред безличних озвјерених лица борац крстом тражи своје ЛИЧНО СПАСЕЊЕ! Мркла је тама, пријатељу драги, јер около борца нема истомишљеника, али има противника његовог личног спасења! Јер Биометрија одваја најближе и они постају најдаљи, заиста какве везе има умно свијетло са тамом? Онај ко ум напада да прими Биометрију је стомак и пријатељи стомака; који љубе душу на овом свијету – противници унутрашњег уздаха (не живе унутра, у духу)! А очи су везане за унутрашњи уздах (док читају молитве, рецимо), а чело је везано за унутрашњи уздах док баца молитвену мисао у дубину смирења; поредите пажњу на чело и очи са чекрком који баца духовни дах у дубоки бунар да би извукао живу воду благодати. И да поновимо: ''Довољни су уздаси и плач; све што ми иштемо у молитви – то је долазак Бога“. преподобни Макарије.

Не бјежећи од себе живиш сам у себи (духу)

Смирен дух – он пече демоне и у мрклом мраку, без игђе икога тјера у бјекство демонске силе.. значи унутрашњи уздах и вођење рачуна на смирен дух! Ти буди у уздасима и молитва ће тећи течно, јер уздишеш за нешто унутра а не за спољњим манифестацијама! Са пажњом на себе одвојио си се од спољњег свијета и дах ти указује на дух унутра. Човјек се прилијепи пажњом (заљуби) у оно што види; који човјек? Онај који држи све што је Бог заповиједио споља, али је унутрашњост запоставио: ''Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.'' Откр. 2,4. И човјек око себе трчи у простор око себе не чувши духовну музику која се од духа чује! Ви знате да музика буди у нама осјећања уз ријечи које осјећај буде. И пјесма гради човјека или.. ви знате какве се данас пјесме пјевају и уз какву музику.. Струне борца, те гусле које се до Неба чују јесу дух који даје музику по унурашњем уздаху; док свете ријечи Господње молитве дају осјећање мира и радости. Борац својом вољом у себи (у духу) обитава пратећи уздах и издах на вратима срца. Својом вољом призива у удаху на вратима срца Христово име (ако је у мислима призивање) и унутрашње гусле гуслају. Борац својом вољом улази унутра да потражи Бога и света музика славе Божије буди најплеменитија осјећања славе Божије. У удаху и издаху у пажњи духа гусле траже ријеч коју би пробудило осјећање Бога у нама. Видите ли рат је за душу и унутрашње гусле дају звук Царства Небескога. Борац има своју вољу да ратује за душу; и он унутра гради свој бедем против отуђивачке спољашњости призивањем Христовог имена. Борац пјева Христово име у духу; гусле српске су биле извор слободе и инспирација за борбу против Турака. Карађорђе Петровић је тражио прије боја Филипа Вишњића, слијепог гуслара како би добио инспирацију за бој против Турака који су гушили слободни дух у човјеку. И ти борче у себи гусле запјевај на струнама духа призивајући Христово име; како би угушио људско-демонске нападе у походу на слободу духа. Борац има у себи благодатну снагу да претрпи и отјера људско-демонске нападе СИЛОМ ХРИСТОВОМ. Ти , човјече, у себи (у духу) садржиш све што је потребно за духовни живот и не треба да трчиш у простор око себе као мува без главе! Дакле ако си вољан бити борац Христов одрекни се свега зашто ти је потребна биометрија; буди оком слијеп за одвлачења вањска, видиш цвијет, као да не видиш цвијет, видиш птицу, као да не видиш птицу, видиш скупа кола, као да не видиш скупа кола, видиш паре, богатство, па што... немој везати пажњу за било што споља, јер то је прељуба која одваја од Господа. Али отвори очи унутра и гледај како се удах утапа у духу и ствара унутрашњи уздах који веже ум и дух призивањем Христовог имена; то гледање вјером ствара благодатни мир и радост. И обавезно гледај испред себе ОШТРО! Испред тебе видиш стање духа унутра и не видиш то што виде они што не виде себе (али осим себе виде све ван пажње ока). И диши на вратима срца: удах - издах, као повлачење гудала лијево – десно и запјевај (призови) Христово име; уживаћеш у миру и радости својих гусала! Човјек безуман трчи за чулима и у бесмислу налази смисао; радује се новим годинама и свему што забава доноси.. радост му је негдје тамо, свугдје, ал у срцу (молитвено повлачење у себе) није. Не бјежећи од себе живиш сам у себи (духу); ту призиваш умним дахом духовна бића из дубине (срца); сабираш у себи молитве за вјечност. Сам си, знам; али си у себи. Свијет је ван себе, и призива у себи бића ван себе: опсјенаре, глумце... све само далеко од себе.

Унутрашњи уздах одваја борца од злих људи и духова у ваздуху!

И тако из тог живота – сам у себи, хоће да извуку борца напоље (ван себе). Сам у себи си кад се молитвом бавиш у пажњи на себе (дух); али домашњи или ближњи озвјерени долазе да под сваку цијену извуку борца из његовог молитвеног повлачења у дух. Њихов мотив је љубав, велика љубав према себи! И покушаће да згазе борцу љубав према Богу из љубави према себи, према топљењу у себе! Јер љубав према тијелу је љубав према себи која гуши љубав према Богу! Тјелесне жеље + машта = Сатана. А борац се чува да због Биометрије не изгуби Бога и зато у молитви чека Јуде које воли, али њихова љубав према себи не види Бога ни ближњега свога! Радост и мир у Духу Светоме је највеће ДОСТИГНУЋЕ овога и онога свијета! То достигнуће налази се унутра, у духу, које се треба стећи са Духом Светим! Јер слободна воља је залог овога и онога свијета! Ти отуђивачи су рођени да угуше радост у борцу, радост у затворености у себе; да, то је њихова служба.. да извуку борца како би, у нестрпљењу, презрео мир у себи (што је услов контакта са унутрашњим (Небеским) свијетом)) и приклонио се тјелесном миру. А тјелесни мир значи прихватање броја звијери мјесто имена душе! Јер домашњи с бројем су робови тијела и јесу непријатељи оних који чувају лично име од безличног броја. Борац удахом у пажњи чела удахњује живот духа (молитвени живот), гдје упоредо са пажњом на чело иде пажња на удах, која указује на дух; драги моји, то су двије пажње једна је умна друга осјећајна. Два доживљаја, која одвајају човјека од широких стаза, тог пута смрти од непажње на ум ка вани (у безосјећајност); и лако је онда узети број и све из овог свијета отуђивачког кад си сам отуђен, кад тражиш рај тјелесни! Док пажња на очи гледа себе испред себе, оштро улазећи у сваку избочину; ако гледа себе онда у оштрини види стање (молитвеног) духа; и не топи никога у себе, као онај који не види себе у себи (духу) испред себе. Предаторски гледајући онај који је примио број звијери гледа кога да прогута (утопи у себе); ти, борче, гледај у оштрини погледа дух, коме удахом удахњујеш живот духовни призивајући Христово Име. У оштром погледу на некој стијени борац види дах који улази у дубину његовога срца; и зато удахни живот у духовном даху у оштрини и немој да ти се деси да као људима који испред себе не виде ништа, па деси се 3. Свјетски рат и деси се да због небудности у мутнини испред себе удахну 3. Свјетски рат. У оштрини погледа испред себе човјек удахњује дах кога види у оштром оку и обавезно у пажњи очију; у пажњи на очи борац у оштром погледу види (осјећа) дах у пажњи духа. Али ако хоћете да видите каквога сте духовног здравља ви уочите колико времена видите оштро испред себе. Демон забрањује било какву оштрину и у нападима (преко људи, рецимо) туп поглед, немолитвен и безличан, издејствује...небудноме (на себе) створу. И зато ми апострофирамо пажњу на чело и пажњу на очи да никад не изађе борац из себе јер у њему садржи све. Лутање ока и ума је из непажње на себе, зато се добро утемељи у пажњи на очи гледајући дах како се улива у срце у пажњи духа; тај унутрашњи уздах одваја борца од злих људи и духова у ваздуху! Требаће ти пажња на себе, сажали се и на мене и на тебе пригрливши пажњу на себе; да не побјегнеш од себе у ропство демонима поднебесним! У рату за душу немој изгубити из вида смрт коју увијек да држиш пред собом, брате! Ево долазе слуге ђавола да потраже твоју душу насиљем да прихватиш број! И зато те молим пажњом на себе призивај Име Божије у тајинском животу радости твоје; у мистичном сусрету са Господом у духу! Од споља ће бити мамљење, мржња, и ту си остављен сам; тражиће озвјерени твоје да се смире у ђаволу; и ако ми неко од вас каже: ''немам ништа своје'' зашто би ме ико гонио, гријеши, има слободу духа, а то је огромно богатство! И, кажем вам, радујте се што ћете страдати за Име Христово; ви смрт држите испред себе, јер гледамо смрт у Господу кад нам је једина могућност живот ван Господа!

Чулни живот пажњу на унутрашњи уздах претвара у пажњу на чула.

Дакле, браћо и сестре, видите ли молитвени дах испред себе у оштром, детаљном погледу? Ако мислите: ено га тамо, у избочини на стијени! Гдје? Ево га овдје у духу, то би био тачан одговор! Борац види оштро у пажњи ока али осјећа дах како се утапа у пажњи духа! И зато види дах испред себе у оштром погледу упечатљиво га осјећајући у пажњи духа! Трпи се у пажњи духа, али и живи у пажњи духа; што значи – проводи се вријеме у пажњи духа! Мисли се у пажњи духа, све, све у пажњи духа! То вам је на вратима срца, гдје борац држи стражу да у срце не пусти уљеза! ''Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.'' Марко 13,34. Све треба подредити осјећају Царства Небеског у нама (духу); када се молимо осјетимо ријеч у нама. Будно и трезвено срце је срце здраво (унутрашњост здрава), мућак срце не пази на себе, што значи да нема бригу о себи у Богу. Зато је пажња на дух, јер он даје осјећај ријечима које изговарамо, покретима које чинимо, животу који живимо; непажња на дух пропушта уљеза да дира у дух и да осмрти срце. У насељима вањским дом је уљеза, ропскога осјећаја живота у који су изагнани небудни (непажљиви) на дух. Пажња на очи и пажња на чело добијају животни смисао кад траже осјећај животни у пажњи духа. Уз молитвену ријеч у пажњи чела прикачи се осјећај те ријечи у пажњи духа; видите ли ту путању од пажње чела ка унутра, гдје дух загријава оно што мисао доноси, и ако је сабрана мисао – ето мира и радости! А ми призивамо Христово Име и припајамо осјећање те ријечи у пажњи духа; тако се борац напаја молитвом не излазећи из себе! У духу је право осјећање живота, ван духа је извлачење пажње из себе у насеља Кидарска: ''Авај мени! Јер се боравак мој продужи, настаних се у насељима Кидарским.'' Псал. 119,5. Дом духа је кућа утемељена на камену вјере, чији је Домаћин Онај Кога призивамо; ако је однутра Тај кога призивамо, осјећање припијајући уз ријечи призива, и кућа је стабилна; већ ако осјећања развијавамо у вјетар- уљез нам је господар... лажни цар Шћепан мали и дом духа се растемељује! Пажња на чело и очи прате удах гдје иде; у пажњи духа удах прелази у духовни уздах, који даје живот молитви. Удах указује на дух, на живот у духу, док издах на пажњу на чело и очи; видите, човјек не излази из себе, а ако изађе онда он бива извучен од демона или злорјеких људи; док он бива извучен јер није молитвено стражио над собом! Пажња на уздах каже да се дух неће оспољити са издахом него ће се задржати у издаху у пажњи на очи и чело. Чулни живот пажњу на унутрашњи уздах претвара у пажњу на чула. У тијело улази демон преко чула, и постаје господар тијела, јер је ушавши преко чула заробио дух. Проблем Биометрије је проблем заробљеног духа: он нема слободу, само онолико да једе и пије и то уз услов да зна колико је два и два а да није четири!? У ово доба извлакача духа унутрашњим уздахом се брани од оних који указују на убиство духа, на мјесто духа ван стана, гдје демони обитавају: ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Упоредо са оштрим погледом удахни Бога у себе, јер са тупим удахнућеш трећи свјетски рат, рецимо; пажња на чело (и очи) је подређена пажњи на дух, зато увијек ослушкује дух, који је осјећање Царства Небеског у нама

Не будите пажњом у ваздуху

Удах у пажњи духа (удах у духу) борац будно прати, већ у издаху он говори молитву у пажњи очију и чела. Удах у духу је унутрашњи уздах, који даје снагу да у издаху говоримо молитвене ријечи, које се изговарају у пажњи очију и чела (зависно од ситуације); пажња очију и чела је важна да молитва не изађе из нас у простор вансебности. И, ако хоћете вјеровати, СВЕ ЈЕ ПОДРЕЂЕНО УНУТРАШЊЕМ УЗДАХУ! И зато прати умом унутрашњи уздах; јер биће свирача и пјевача који ће позивати да их пажљиво пратимо! Антихрист ће бити толико заводљив да мало задржавање пажње на њему водиће поклоњењу том зликовцу! И пратите, пратите удах у духу; издах нек вам се заврши у пажњи очију и чела! Што значи: не будите пажњом у ваздуху, веч пажња на чело и очи нек нас одвоји од пажње вансебне, гдје обитавају зли дуси и људи који су се прикачили за зле духове! Зато, не пратимо ријечи отуђивача, нити чула која отуђују, већ молитвени дах гледајмо (ослушкујмо) у пажњи очију и чела како се улива у пажњи духа. Оштар поглед у пажњи очију и унутражњи уздах упоредо, молитвена ријеч у издаху у пажњи чела... тако молитва живи у нама. Молитвена ријеч у пажњи на чело ствара рогове, који боду отуђиваче пажње: обраћање пажње на унутрашњи уздах даје вјетар у леђа нашим подухватима. И издах као изњедравање из себе је подложан унутрашњем уздаху; у ствари – све је унутрашњи уздах, ако имамо у виду то да у издаху држимо сјећање на унутрашњи уздах! Унутрашњи уздах лијечи срце од небудног увлачеења у себе даха из ваздуха; савршени фалсификат унутрашњег уздаха је увлачење у себе дуванског дима. Јер унутрашњи уздах, та пажња на удисај у пажњи на себе, држи дух смиреним и радосним; само стално да имамо пажњу на удисај у пажњи на дух... и сјећање на унутрашњи уздисај у издисају у пажњи чела. Чежња за унутрашњим уздахом у издаху се огледа; то јесте чежња за смиреношћу духа који се вани (ван себе) не тражи; већ у смиреном срцу. Пажња на чело и пажња на очи јесу усмјерени на пажњу на дух јер тако угоде духу; човјек сам собом постаје кућа затворивши прозоре очију и врата чела. ''Сакрићеш их у скровишту лица Твога од метежа људскога; покрићеш их под кров од језика свадљивих.'' Псал. 30,21. Кад оштар поглед отиђе (пажњом) пут срца иде за осјећање; гдје радост пребива велика у споју погледа и осјећања, знате ли што је то... Не тражиш од споља ништа хранећи се однутра енергијама Божијим; пажња на чело затварање је врата за мисли које би се везале за бесмислена (безумна) осјећања. И све је подређено осјећању живота у нама: и пажња на очи, и пажња на праћење смисла молитвених ријечи у пажњи чела, и пажња на удах у духу). Човјек без умног праћења молитвених ријечи је мртав духом, који је прави осјећај; а то је због тога што безумно прати чула, вежући осјећај живота са тјелесним чулом, мртвацем у кога се ђаво скрио:
'' Чулни животе,гром те убио,
који заводиш духовни онај,
да човјек не види што би хтио,
но слијеп тражи прави осјећај.''
Биометријски (програмирани) човјек у ставу мирно стоји пред својим мртвацем (тијелом); његова главна битка је споља, на оковидом (чулном) плану: не изгубити ништа што чула (тијело) храни; па да ли је то посао, новац, забаве, туризам, сан, тјелесни мир итд; он унутра не види ништа!? Док унутра, у духу, личност је скривена, неко каже: ЈА САМ ЛИЧНОСТ! Ово слушам ријечи брата из прошлости неке; видите, није потребно пристајати на обезличавање програмирањем себе; већ се успротивити и призивати Христа у дом духа, са једином бригом, не шта ћемо јести и шта ћемо пити, или у шта ћемо се одјенути, већ да дух буде смирен за Бога!

Гледам исред себе у оштрини погледа – унутрашњи уздах


Гледам исред себе у оштрини погледа – унутрашњи уздах. Говорећи молитвене ријечи у пажњи очију (док читам молитву) – ја изговарам ријечи из унутрашњег уздаха. Зато пред собом изњедравам ријечи у издаху имајући пажњу на унутрашњи уздах. У доба губљења свега материјалног и никако бјежања у сан унутрашњи, уздах супроти се сну у који нас тијело, свијет и ђаво увлачи. Слобода духа се брани животом у Христу насупрот је смрт ван Христа у ропству духа зараженим Биометријом. Схваташ ли, са Биометријом си удахнуо духа лењости за вјечно спасење; он у гасном стању улази у човјека и запосједа тијело спавача (небудног)! Док је спавач онај који је затворио очи, да не види унутрашњи уздах у избочини испред себе. Спавач се предао чулима, живот у духу за њега је лудост; смисао гледа у чулном, ономе што годи тијелу и иде за њиме. Већ се будни предао вођству духа, пратећи смисао молитвених ријечи у пажњи чела гледа унутрашњи уздах испред очију; и стално гледа у правцу унутрашњег уздаха знајући да има само унутрашњи уздах, све друго није његово да се угради у то! Већ ако хоће нешто друго – он ће удахнути духа злобе и тиме се уградити у градњу Вавилонске куле Новог Свјетског Поретка који запосједа све друго. Дакле, борац у пажњи очију оштрим погледом прати унутрашњи уздах, док у пажњи чела прати молитвене ријечи. Борац у пажњи очију уочава ствари испред себе или слова која чита и обавезно има пажњу на унутрашњи уздисај и при издисају мисли на унутрашњи уздисај! Јер у бризи човјек не може уочити ствари испред себе; он види бригу удишући демона бриге, ташти не, гордодти, итд. И демон чини то да његов слуга осјећа глад, јер господар бриге о јелу и пићу је ГЛАДАН! Ово доба је такво да борац мора да се одрекне јела и пића кад поставе услов за то Биометрију! Имаћеш за храну молитву Господњу и добро ће ти бити; хранићеш се енергијом Божијом, човјече! Брате, све је молитва, на другој страни је твоја апсолутна немоћ без молитве; ако је Сунце Христос, гријање на Сунцу молитва, Александар (Македонски) је заклањач Сунца у питању: ''треба ли ти што...даћу ти блага многа!'' Помјери се мало, заклањаш ми Сунце, отуђивачу пажње са молитве! Видите, све треба подредити молитви у духу! Телевизор пред вама је Александар Македонски, у забавама ђаво је ушао да те скрене са молитве, отуђивач пред вама је Александар; то може бити отац, мајка, брат, сестра, ти, пријатељ.. тијело, свијет или демон; и сви они који отуђују од молитве у духу зову се Александар Македонски. Док је молитва све, човјек 21. Вијека тражи смисао у ничему; и умјесто пажње на оспољиваче, који могу бити људи, апарати, машине, демони –извлакачи (пажње), пажња на чело , која јесте мисао на молитву одвојиће те од праћења смисла у ничему! Јер ево их долазе испред (наспрам) тебе иследници, да траже ''њихово'', а ти шта имаш? Молитву и ништа више! И зато је чувај и када дођу иследници наспрам тебе одвој се пажњом на отуђиваче пажњом на чело! Удар је на чело! А то је ум! А то је мисао водиља! А борац у пажњи на чело има мисао на молитву! А то боли демоне.. о само то не! Мисао на молитву у пажњи чела пржи демоне, све друго им одговара! У пажњи очију оштар поглед, који уочава ствари или слова испред себе (зависно од ситуације... да ли читаш или гледаш у избочину на стијени) се поклапа са пажњом на унутрашњи уздах; јер ако не видиш (уочаваш) испред себе удахнућеш мисао из спољашњег уздаха! И зато, да не би сањали сан у који нас свијет, тијело и ђаво увлачи треба отргнути од тешког сна лењости очи и ум наш; значи обавезно имати пажњу на чело што је задржавање мисли о молитви... и уочити ствари испред себе у пажњи очију растјеравши сан са упоредом пажњом на унутрашњи уздах.