Умрежавање

Двије ријеке

Живот срца, на борцу је да пажљиво посматра (духовним очима) која осјећања пролазе кроз срце! Вањска осјећања нападају на врата срца, са тежњом да се одомаће у срцу и тако створе ЛОШУ НАВИКУ! Срце борца осјећа нападе злих духова, који наваљују на врата срца; нападе гњева, таштине, и корпуса (војнички израз) осјећања од вани. Вањска осјећања су НЕПРИЈАТЕЉСКА ОСЈЕЋАЊА и као таква их борац препознаје и одмах приступа у борбу са њима! Бораца је мало стадо и они дају отпор на вратима срца, јер ако пропусте вањско осјећање, срце се пуни непријатељским осјећањем! Циљ непријатељских формација је напунити срце атмосфером пакла; гдје молитва губи своје дејство а тијело добија на својој тежини! И зато борац треба бити суптилан према покретима тијела, примијетивши покрете непријатеља; који чини тијело тешким, ако пробије одбрану срца и побједнички уђе у (небрањени) град. Небрањени град (духовни простор) јесте вјечни град душе. Кроз тај град протичу двије ријеке: ријека пролазности и ријека вјечности. Да би ријека вјечности пролазила кроз духовни простор (срце) борца, треба да се молитвено обраћа Богу у вјечности; а да му мисао не додирне ријеку пролазности, јер додир (пажњом) жели да се задржи на осјећају ког је пажња такла. Зато је пажња на срце, са страхом и трепетом да изађе из додира срца спасоносна; од утапања у ријеку пролазности гдје вирови немира односе душе милиона. Зато све што се дешава са нама треба дочекати на ВЈЕЧНОСТ СВОГА ВИЋА! Ту, у додиру срца је уска стаза до блажене вјечности; гдје пролазна мисао губи снагу јер... ''Бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље - да је закључаш у њих. И ако се деси да се услед своје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. '' Свети Јован Лествичник. Мисао пада у ријеку пролазности кад будност на (уским) вратима срца пређе у будност на широке стазе овостраног живота; а то је кад борац гледа себе у времену а не гледа себе у вјечности; јер да гледа себе у вјечности - видио би увијек смрт пред собом. А за смрт се ваља припремати постом и молитвом; молитва непрестана на врата срца са свјесношћу да све што ради човјек ставља печат смрти на то. Браћо и сестре, живимо вјечност у сваком трену; и немојмо живјети пролазност јер ћемо у зли дан (кад дух изађе из тијела) жалити за вјечношћу коју смо оставили у пролазности! Пред судом вјечности сваки наш поступак стоји, моје и твоје вјечности, драги борче; и ако ми увијек (у сваком трену нашег битија (постојања)), при сваком поступку држимо смрт пред собом - у себи чувамо живот! Јер људи заслијепљени тјелесним животом прилијепе се уз материјални осјећај живота. Борац пажњом прилијепљен за врата срца, вади свој духовни мач, што је молитва Господња, и чува вјечни живот од пролазних мамљења пажње; јер ријека пролазности је ту да љубав борца утопи у пролазне токове. Трпјети пролазне токове, те демонске вјетрове који су у служби да одувају смиреност борца; која је подлога срца преко које дјелује Господ! И ако истрпимо увреде,пресије, понижења ... и не дамо одговор како ђаво хоће (но како Бог) онда ћемо видјети и цијену трпљења! Цијена трпљења је радост и мир у Духу Светоме исто као што је цијена нестрпљења туга и немир у ђаволу. Срце је живо јер је жива веза са Извором живота у пажњи срца; насупрот томе је мртво срце у живом тијелу. Двије су ријеке а један ибор. Све зависи од наше воље, коју ћемо ријеку пропустити да пролази кроз наше срце; само док једна тече друга се празни.

Побједник дана

Сваки дан твог живота је величанствен и непоновљив; значајан у трчању за Богом цијели дан! Шта је то борац видио (духовним очима) у трчању за Богом? Осјећања која су у Богу су константна (непромјењива), видио је да је у пажњи срца (у сабраности) додир са вјечним животом. Драги борче, и ти си изузетан и непоновљив ЗА БОГА, ако чуваш своју личност од замки ђавола и МЈЕРИЛА овога свијета. Мјерила овог свијета су замка за будале, као што смо ти и ја умом у свијету (а не у Богу). Јер је речено; ''Јер мисао човекова исповедиће се Теби, и остатак по¬мисли празноваће Теби. '' Псал. 75,11. Мисао о овом свијету тиранише ум и осјећања чини нестабилним и релативним; зависним од спољашњих дешавања и тијела смрти ове. А ти борче, чувај своја осјећања од спољашње безосјећајности, чувај живот свој (што је срце у јунака) од спољашње смрти! Спољашња осјећања су она осјећања која нису повезана са Извором љубави унутар нас; већ отимају сабраност и срце чине празним љубави (која спасава). Срце празно љубави љубав према Богу и истини преусмјерава на љубав према тијелу и тјелесном. И онда долази да је тијело истина и да истину духа треба подредити тијелу (чулима) и тјелесном!? Зато због посла, угледа, статуса у друштву, мира и безбједности.. човјек спремно прихвата издају истине духа ради ''истине'' скривене у тијелу и грубог материјализма. Али живјети дан без осјећања Бога значи умирати дан са духом ван Бога. Коме ћемо се радовати ако Богу нећемо, Ономе Који спасава душу; нади којој се надамо да ћемо је видјети у вјечном животу. Моје срце куца радост благодатну, па зар није овај дан Богом дат за делање на спасењу душе; и ако тако доживљаваш живот, у Истини, ти си побједник дана! Поражени су они који трче за чулима по цио дан, којима смиреност чувају чула. Њима је истина духа непостојећи појам. Зато истину држе (чувају) у чулима, која се темеље у лутању ума. Ако истина није саставни дио људског бића онда човјек у небићу (напољу (ван себе) налази истину свог бића!? Наћи истину у небићу је потреба дана за безбожнике, који хлеба и отуђивања (од Бога) ради прихватају потребу као једини циљ и истину. Безбожник је човјек који нема Бога у себи и чија осјећања се чврсто вежу за тијело (чула). Док се борац борећи се у овом једном и једином дану обучава: ''А савршених је тврда храна, који имају осјећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.'' Јевр. 5, 14. А да ли човјек са удомљеним (у срцу) спољашњим осјећањима може разликовати добро и зло? Може... као Адам и Ева у Рају, као мала дјеца млијеком што се хране! Драги борче, ови и овакви људи ће те мамити да оставиш чување духа (Христовом молитвом) и да се прихватиш обезличавања, јер то је потреба, зар не? Али '''ја сам личност'', рече ми давно неко, који је био увјерен да је пут личности прави пут. За личност се ваља борити овога трена, чувајући истину свога бића Истином; јер лукави човјек креира своју истину по свом нахођењу и то се зове самоугађање, чија је мајка самољубље.

Конкретно мјесто

Када наиђу мисли које немире стварају у срцу испрати (избаци) их Христовом молитвом из срца! Ријечи које изговараш или које се врзмају по теби, прати сјећањем на изговорену или помишљену ријеч; да ријечи уведеш у ред молитвом у благодатном простору. Већ кад мисли и ријечи доведеш у ред и дјела ће ти смирено одговарати на мисли и ријечи, а то се зове самоконтрола. Присјећају и наговарају демони да борац у небудности прихвати њихову игру (осјећањима); већ кад борац не бди над собом, што се дешава у пажњи срца, ђаво ће му преусмјерити пажњу ван. Срце је поље (интересовања) које се не смије запуштати, јер ако се запусти одмах се рађа коров (небриге о вјечном спасењу); јер то је поље које се обрађује Христовом молитвом и пажњом у додиру срца, гдје, у тренутцима насртаја на вјеру борац гледа на Бога; не на спољашње демонске насртаје него на поље срца унутра. Свака изговорена ријеч, свака промишљена мисао пада на поље срца и рађа родове пшенице у Богу или корова ван Бога. Земља срца су месне таблице срца које немој напуштати да би ступио на земљу широких стаза; ту разноликост чулних доживљаја и бијег (пажњом) од духовног простора у нељубав. Видите, треба се чврсто држати духовног простора да осјећај Бога не залута у осјећај везаности за било што споља што раздваја од Бога и млитави дух. Јак дух јесте јак јер у вријеме снажних оспољавања (пажње) се снажно веже за сјећање на Бога у пажњи срца. Јесте, борац упечатљиво гледа Бога унутра док од споља маме (пажњу) неправде, увреде, злостављања... послушника ђавољих; тих душегубаца поганих, који бестидно са насилним амбицијама хоће да изваде љубав из срца борца. Али треба поднијети све дуготрпељиво гледајући Бога унутар себе: '' Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.'' (Преподобни Нил Сорски). Прво поднеси своје властито тијело (тјелесне жеље) када те присјећа: уморно сам, гладно сам, блуди ми се, жељно сам тјелесног простора итд; ти тјелесним сјећањима супростави сјећање на Бога и тјелесне жеље побиједи Христовом молитвом на једном мјесту (на вратима срца). Битка је за срце, коме ће припасти (Богу или ђаволу), и зато у пажњи срца борац гледа на Бога (очију окренутих ка Богу) тражећи благодатну милост. Срце је поље које треба (пажњом) додиривати; ту чувати љубав да не излети напоље, јер се тако љубав претвара у злобу и нељубав! Јер благодатни простор се не брани неблагодатним простором, нити се љубав Божија брани мржњом према отуђивачима! Зато према ђавољим послушницима треба бити незлобива мржња, мржња према упливу демонских послушања наших ближњих у срце. Увијек, али увијек пажњу треба скрити у дубину срца тражећи Господа; и све насртаје на личност борца од стране тјелесних и бестјелесних отуђивача одбити сјећањем на додир (пажњом ) срца. Кад хоће наше тијело да нас присјети на себе ми му одговоримо сјећањем на додир срца; јер сјећањем пажња се усредсређује на оно што нас демон присјећа на широким стазама; борац већ зна да примијети демона и брани се сјећањем на додир срца. Самим сјећањем на оно нашто смо пажњу усредсредили ту наша љубав и жудња иде; па ако иде ван - љубав претвара у нељубав, зато је пажња на вратима срца и Христова молитва - да љубав не изађе ван! И зато од јутра сјећај се пажње на вратима срца и да она чува љубав да изађе ван; и враћи је кад одлута од духовног простора. Зар не видите: духовни простор је простор гдје се чува љубав. Држање сјећања на додир (пажњом) срца је стражење на вратима; на том (конкретном) мјесту сјећања на мисли, ријечи и дешавања доводе се у ред благодатни.

Повратак пажње
Ту, у пажњи срца, води се рат за душу. Јер ђаво све ради да избаци (пажњу) борца из себе и да се уподоби ђаволу; јер ђаво је избацио пажњу (чување стана) из себе. ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Нестрпљење избаца из себе, и већ пажња борца иде ка објекту његовог немира слатког или горког, али илузорног. Пут који води до Бога је пут од ума до срца. Сви други путеви су странпутице и не воде до спасења душе! Пробудиш се после сна у забораву Бога, једеш и пијеш у забораву Бога, причаш у забораву Бога, радиш и гледаш у забораву Бога, улазиш и излазиш у забораву Бога, болујеш у забораву Бога... Говори у себи ''Бог, Бог '' у пажњи на вратима срца, што значи - врати сјећање на Бога, кад пажња лута странпутицама вансрчаним (безумним), кад нестрпљење избаци (пажњу) из срца. Усиљено сјећање на Бога (Бог, Бог) је једини лијек од отрова који се зове заборав Бога у нестрпљењу. Куцај на врата срца сјећањем: Бог, Бог кад су напади на мисли људске у присуству или ван присуства људи. ''Сјетих се Бога, и обрадовах се; размишљах, и омалодуши се дух мој.'' Псал. 76,4. У буци овога свијета, који зна да одвуче пажњу на странпутицу само вјера и уздање у благодат смирује. Јер тамо гдје је свијет нема љубави и зато заборављамо Бога са мислима у пажњи вани. А заборављамо Бога јер нам је ђаво смутио ум и не пазимо куда идемо. Ум треба да прати ријечи Христове молитве са пажњом на срце али мисли стално да буду са Богом. Јер свијет мами са његовом лажном (чулном) љубави. Повратак пажње у духовни (благодатни) простор приликом најачих оспољавања пажње је као буђење из сна. Пажња из паклене атмосфере тренутно се враћа; Бог,Бог, што је указивање на плодну земљу срца (благодатни простор); гдје се сади племенито сјеме Христове молитве. Та снажна оспољавања пажње, гдје ђаво ради на томе да ум зацементира за неки феномен вани, захтијевају тренутно буђење из сна вјером. Рецимо, деси се рат, нагла глад, катастрофа; али и ударац на нашу личност увредама, пријетњама, приморањима да промијенимо вјеру, узмемо Биометрију, урадимо нешто против савјести. Вјера у промисао Божији смириће нас у срцу, гдје пажњом живи борац Господњи. Слободан од утицаја злога духа борац чува дух пажњом на вратима срца и тражи Бога унутра молитвеним вапајима. И тако трчећи за Богом дан и ноћ борац хита ка благоданом дару у благодатном простору да се избави од дарова ђавољих из неблагодатног простора. Слобода је велики дар. И тај дар Бог је дао само људима, слобода воље, еј! Животиње имају слободу нагона, али слободу ума има само човјек! И пут, који човјек бира је широки пут, пут слободе нагона или уске стазе слободе ума. Они који су прихватили Биометриски систем идентификације ушли су у систем ропства ума у име слободе нагона. Телевизија и прикованост ума за екран је симбол ропства ума, о коме је писао свети Јован Богослов у Откровењу, не без згражавања. А пут ума у дубине срца данас сасвим је опустио; замијењен је зацементираношћу ума за материјалне ствари; зато је Бог допустио све ово, што одваја од Бога, јер је настројење човјека 21. Вијека слава живота у царству земаљском; док рат...
''.. рат се давно свршио,
и мене је спржио,
сад ме води чудно стање:
забрањено ми сјећање!?''
Вријеме данашње је вријеме озвјеравања, гдје нагон добија на својој снази; док памћење слаби и тијело се надвило над умом. Памћење слаби до заборава Бога, али давно је прошло минут до дванаест; ово је сигнал борцима да снаже срце своје у сјећању на Бога!

Сабраност ума

Овај свијет је створен за трпљење; вањски без унутрашње пуноће, у празности ума свога. Хтио би човјек овога свијета да спусти борца на свој ниво, ниво ниских (приземних) осјећања; да би могао да му бије срце бичем антихристовим; да му се осјећања по земљи вуку, док у срцу злоба адске змије своје коло игра. Зато држи позорност на вратима срца и очекуј нападе пасивних осјећања; духа злобе, злопамћења, зависти, преваре, бојазни, туге, гордости и сваког другог зла; и силом Христове молитве одагнај зле нападаче који чине лице борца безумним. И ко ће нас сакрити од напада духа таме и рђавих људи... ''Сакрићеш их у скровишту лица Твога од метежа људскога; покрићеш их под кров од језика свадљивих.'' Псал. 30,21. Свему што напада на душу твоју претпостави молитву на вратима срца, јер ту се бије молитвени бој са немолитвеним садржајима; који хоће да уђу у срце и направе хаос у души; да нестане и мисао о молитви и тражењу Неба. А ти се уздај у молитву и пост, јер ово двоје веже човјека са Богом! Бори се дух таме да раздвоји човјека и Бога и чека тренутак да нападне, скрећући пажњу на немолитвени садржај. Ђаво хоће да обесмисли молитву, то централно дешавање у животу човјека. И да подметне периферне потребе људске као главни смисао људског битија. И удара на борца да обесмисли молитву скретањем пажње са ријечи молитве на нешто што чини ум празним молитве а пуним скретања пажње од врата срца. (Бес)смисао увођења новотарија у Литургији је одбијање пажње од молитве; а треба (сјећањем на изговорену ријеч) пратити ријечи молитве; јер освајати молитву није исто што и скраћивати у циљу да се што прије заврши (ослободити се молитве). Суштина је увести смисао у молитви а не обесмишљавати је увођењем свијета и његових лажи у живот молитве. Ђаволу је циљ да човјек постигне ослобођење од молитве; док је то већ ослобођење од Бога; јер молитва у пажњи срца (у пажењу на себе) је веза са Богом! Испред нас је свијет и сви дарови (замке уму) које ђаво нуди трчећи за нама; испред борца је бол непостојања, који одвлачи пажњу од унутрашњости (живота); и зато треба добро (оштро) гледати испред себе и бити спреман на трпљење спољашњости... ''А ја сам на ударце спреман, и бол је мој стално преда мном. '' Псал. 37,18. И зато немој тражити љубав споља, унутра је имаш или немаш; јер човјек је, ако хоћеш вјеровати храм осјећања; којега је ђаво, у неопрезности, спреман порушити; и данас је, тужно је рећи, свијет произвео огроман број рушевина од људи. А љубав се чува молитвом, која јесте смисао живота; молитва држи овај свијет да не пропадне у бесмисао непостојања. На једну страну таса је молитва, пажња на молитву; на другу страну таса је океан одвлачења пажње од молитве; на једну страну је отворена веза са Богом, коју се ђаво упиње да затвори; на другу страну тајна безакоња у акцији. У додиру (пажњом) срца је благодатни простор, а то је молитвени простор, гдје обраћамо пажњу на молитву (везу с Небом); ђаво шаље на борца океан узбуркан многим одвраћањима пажње од молитве; да учини молитву одвратном и непотребном; да, то је његов циљ – скрајнути пажњу са молитве на било што ван; јер све ван (срца) је његово, а и срце ће бити ако ум није у срцу! Док ако је ум у срцу он је сабран; и он се бави молитвом; већ ако је ум ван срца он је расијан и подложан демонским утицајима. Једини пораз демона је молитва на вратима срца; та молитва у сабраности ума на коју борац треба обратити пажњу; јер управо ту се чува смиреност, која је неопходна за успостављање (молитвене) везе са Богом. Јер ако је смиреност плодна земља срца онда и смирено мишљење о себи чува борца од несмиреног мишљења о себи у лажљивом свијету.

Рањен осјећањем Бога

Шта ради ум у срцу него тражи Бога свог; шта тражи ум ван срца него печат уму од стране ђавола. Битка је за освајање духовне територије (духовног простора) од стране ума који молитвено тражи Бога свог. На једној страни је молитва и са њом се сукоби огроман вањски простор одвлачења пажње на ђавоље замке. Духовна територија се осваја молитвом; зато се ђаво бори да прекине молитву и виком и галамом оспољи пажњу од додира срца; и уведе борца у своју замку плашљивости, гнева и осталих немира. Срце рањено молитвом и Божјом љубави усељава у себе благодатни мир и радост, која није од овога свијета. ''Јер онога кога си Ти ранио, они прогањаху, и на бол рана мојих бол додаваху.'' Псал. 68,27. Рањен љубављу Божјом борац молитвом и хвалом угоди Богу; Христос је био рањен љубављу Очевом; а и ти борче, ако си рањен љубављу Божијом очекуј нападе да будеш избачен (пажњом) из себе! Оспољавање пажње није ништа друго до извлачење пажње из молитвене атмосфере (унутрашњости); а ти, борче вежи осјећања за ријечи своје молитве и усредсреди пажњу унутра и тако остани у вјери Божијој; ђаво ће смишљати разна лукавства да те одвоји од молитве и привеже осјећања за нешто споља (свјетовно чувство); а ти савладај себе молитвеним вапајима да останеш у вјери! Непријатељ борца 21. Вијека је човјек рањен осјећањима овог (отуђеног) свијета, који ради на томе да га увуче у своју замку; али и борац самоме себи кад свјетовна осјећања овладају њиме и он у том тренутку саосјећа са демонима!? Ударац на тијело је данас, а ти се потруди борче да не саосјећаш са тијелом, него чувај душу од тијела (чула)! Упрљавши ум тјелесним помислима човјек постаје слуга тијела; еј, борче, слуга тијела никад не може бити слуга Божији! Када те нападну тјелесне помисли моли се, јер тјелесне помисли су у служби одвлачења пажње од молитве.. Јер човјек рањен љубављу према тијелу заборавља Бога; али се сјети егзистенцијализма; опстанка тјелесног, и ради њега продаје слободе и ''добровољног'' умног заробљавања у тијело (чула). Ума заробљеног у тијело човјек је уствари заробљен у замку ђавола; ум се секуларизује (посвјетовњачи) и постаје слуга система звијери. Посвјетовњачени човјек је непријатељ Божији и такав антихрист одобрава себи и другоме Биометрију. Одобрава јер му је ум свјетован, што значи отуђен од Бога; и таквога увлачи у депресију немогућност служења тијелу и рањава опијеност свјетовним радостима; рањен љубављу идолопоклоничком разапиње Христа у себи прихватајући лаж за истину. И он постаје борац на страни лажи, тијела свога ради, непријатељ Бога и људи. Оспољивач пажње, не би ли како придобио борца (човјека) за своје нељудске планове увија своју рањеност у обланде материјализма. Пажња на молитву задржава пажњу на вратима срца приликом различитих оспољавања пажње; и то се зове трпљење свих спољашњих насртаја, који нас задесе; као што је глад, жеђ, вруће, хладно, болест, демон, човјек оспољивач, изненадна ситуација, итд. Видите, пажња срца брани се оружјем духовним, које је пажња на Христову молитву; кад насрну зле помисли у циљу да угуше молитву и пажњу оспоље оружјем брани дом своје душе! Христос је Побједитељ твоје душе, само ако се препустиш Њему; а за то ти треба вјера, која испуњава твоју унутрашњост; већ ако спољашњост испуњава твоју унутрашњост вјера у овај свијет ставља печат уму од стане ђавола. И запамти, кад неки отуђивач хоће да нам скрајне пажњу са молитве, која јесте знак да се борац налази у заклону Божјем, пажњу не скрећимо са молитве на вратима срца НИ ПОД КОЈУ ЦИЈЕНУ!!! Значи, било што да се деси не излази (пажњом) из себе никад; на сунце или све спољње љепоте у САМОЗАБОРАВУ; да извириш главом да би видио свјетску или личну трагедију; прати молитву, рањен осјећањем Бога живи унутра; ум сабран унутра, гдје је вјера, благодатну снагу има за трпљење свих оспољавања, само вјеруј!

Уживање ума или уживање тијела

Ван нас је свијет, јак у својим магијским чинима да оспољи пажњу; просто, изгуби се човјек у том отровном магнетизму самозаборава; кад осјети укус опијености свијетом. И добије човјек илузију да је лијепо путовати по свијету и да се ту налази смисао живота; у угађању себи у спољњој атмосфери – у самозабораву!? Туризам - уживање тијела, хедонизам - уживање стомака, блуд – уживање чула... уживање као замка, која се крије у БЈЕЖАЊУ ОД СЕБЕ! Немојте бити (пажњом) у себи, него лутајте пажњом по свијету, око себе, и уживајте у благодетима која доноси свијет; то вам безумни свјетовни дух прихвата и одобрава, онај дух који мрзи на истину да је Царство Небеско у нама и да се за њега ваља борити молитвом и постом; насиљем над собом, да не прихватимо свјетовне замке које долазе мажењем себе. У нама је спас, у Господу Који је у нама, Који је побиједио свијет; јер Онај, Коме се непрестано молимо јачи је од свих! ''Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свијету.'' 1 Јов. 4,4. А у нама је љубав као дух, која се моли Богу као Извору љубави у нама да не изађе умом (пажњом) из себе (додира срца). Остати у вјери значи остати у молитви, ума сабрана у срцу; уживати ум у срцу (духовном простору) значи настанити ум у Богу, гдје је истина нашег бића и молитва се чује. Бити ван вјере значи тражити уживање уму ван срца, у недуховном простору гдје ђаво вреба. Уживање је бити умом (пажњом) у себи (срцу), и одатле се борити против тијела (чула) које би хтјело да завлада духом! Ту молитвени живот привлачи борцу благодат онолику колика му је потребна да пређе препреку у садашњости. Па тако, дремљив ли си – моли се у додиру срца; привлачи ли те свијет и свјетовно – моли се у уживању ума. Уживање ума је држање Божијих заповијести, док је уживање тијела (чула) кршење Божијих заповијести! ''Јер тијело жели против духа, а дух против тијела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.'' Гал.5,17. Молитвени простор је и благодатни простор, уколико човјек држи заповијести Божије; то значи, све што се дешава са нама треба прихватити у молитви Господњој, без коментара зашто или било каквог противљења, само слава Богу! Дух овога свијета се противи молитвеном духу у нама; молитвени дух је слуга Божији ако ум држи Божије заповијести; и он тражи благодат у себи гледајући на милостивог Господа. Сатана све ради да угуши молитвени дух у борцу; тјелесни дух је оно што Сатани годи, дух овога свијета који не тражи мир и радост у невидљивом. Без благодати не можеш побиједити себе у нити једном искушењу, које нагрће на борца; јер искушење у трпљењу Исуса Христа (духовно трпљење) утемељује у срцу молитвени дух; док искушење у предавању искушењу растемељује борца у духу овога свијета. И зато држимо пажњу (стражимо) на молитвени дух унутра, на вратима срца, јер ђаво само чека тренутак слабости борца; да зада ударац у нестрпљењу и да угуши молитвени дух изненадним нападом.

Гранична линија – контрола дисања Христовим Именом

Одвраћање од Бога, за које Бог суди погубљење (душе), је одвраћање пажње од молитве и гушење молитвеног духа претварањем у свјетовни дух. Ту, на том мјесту гушења молитвеног духа борац се мора супроставити; противити себи, који је наумио да изађе из себе, својега стајања пажњом у срцу, стајања Богу, човјече! Ако си дремљив – противи се дремљивости, ујутро снен – противи се уласку у сненост, ако си упао у мисли пасивне – противи се да их пратиш; противи се молитвом и уздањем блудном духу, духу преваре, малодушном и маловјерном духу; противи се а не сарађуј са својим слабостима, јер слабости људске демонске су побједе! Противи се молитвом и уздањем силовању разума, противи се плашљивости, таштини, свјетским забавама и играма; заиста, заиста противи се себи ван Бога молитвом и уздањем! Чула, посредством демона, одвраћају пажњу од молитве на вратима срца; врата срца су уска врата Јеванђелска на која се улази молитвом, излазак је већ на широка врата овостране расијаности. А да не би био расијан усредсреди пажњу на врата срца и брани се молитвом и уздањем. Молитвени дух (осјеђај) ђаво хоће да замијени са осјећањем потребе за овим свијетом, за његовим услугама; и свугдје је ставио свој број; ту је замка, да се и име душе стави под (безлични) број! Али са овим животом, драги борче те не веже оно што имаш; отац, мајка, жена, син, кћер, људи, животиње, материјално благо, здравље, итд; и зато се немој везати за ништа овострано! За овај живот те веже само дах, удисај – издисај и то је то. Немојмо заборавити ко је владар овостраног жилишта, владар везаности за хлеб и игре: ''У којима некада ходисте по духу овога свијета, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дјејствује у синовима противљења,'' Ефес.2,2. Неко од древних отаца је рекао да се Исусова молитва може спајати са дисањем, дисање умјесто бројаница. Осјети струјање ваздуха у удисају и издисају, и немој осјећати увреду, него контролиши дисање; што би била самоконтрола призивањем Христовог Имена. Дисање је помоћно средство одвраћања пажње од свудаприсутног обраћања пажње на овострано и обраћање пажње на умно – срдачну молитву. Самоконтрола дисањем.. води рачуна како дишеш да којим случајем не би мржњом дисао на било кога; да не би којим случајем блудом или каквим пасивним осјећањем дисао; јер дишеш себи, и зато гњевом, мржњом... диши прекоријевајући себе кад ти осјећај одлута од молитвеног осјећања и повеже се са кнезом који влада у ваздху. Када дух изађе из себе (срца) , он са дахом излази да би се повезао са духом унинија, лијености или којим другим недјелатним духом у ваздушној атмосфери. И зато борац дише Христа да не би дисао пакошћу, грамзивошћу, егоцентризмом, мржњом, закидањем, итд. Обрати пажњу на дисање које увлачи у срце молитву и уздање јер ђаво хоће да отме дах и усмјери брод душе на овострано жилиште; да дух не обитава у духовном простору (срцу) већ да несабрано лута. Осјећај молитве каже: осјети молитву на вратима срца срцем, гдје ум у срцу каже да срце куца вјечну садашњост; гдје вјера живи (у нама) и дах нас веже са овим свијетом; дах нека буде гранична линија између тебе и оспољивача; то значи да кад ти се оспољи пажња дах нека те присјети на молитву и улазак (пажњом) унутра. Заиста бројаница у овом свијету граје и галаме око нас није модерна; али има друго стредство присјећања на молитву, а то је обраћање пажње на дисање; осим пажње на дисање поред оспољивача све је свијет, за који смо, нашим поступком мртви; буквално за све у модерном свијету. Јер вођење рачуна на смиреност на овакав начин је гарант да ћемо у свакој ситуацији владати собом! Обраћањем пажње на дисање бићеш у самоћи поред било кога; и молитвом и богомислијем се бави да се не би бавио нечим што одвраћа пажњу од молитве.

Пажњу криј у вјери

Драги борче, ти си властан над својим дахом и ниси власник ничега споља да би се везао за ту удицу споља. Удах и издах, као бројаница, те подсјећају на молитву; молитву ти заиста имаш, сем молитве ништа није твоје; већ ако мислиш да имаш нешто твоје осим молитве, траво ливадска, ти немаш молитву! Јер главна је молитва и уздање, немоћниче немоћни; да се можеш похвалити самопоуздањем! Уздање је у Бога не у иједан покрет душе.. она може!? Не може она ништа, сво јој је богатство у сиромаштву духом! Па зар не видиш потурчењака море од Срба православних; трен рђаве одлуке донио им је блага земаљска, могућности, уважавање, али им је однио душу – заувијек! И ево дође Биометрија, прихвативши је ''разумном'' одлуком постајемо савремени потурчењаци, мислећи да нећемо бити (духовно) похарани; а у ствари промијењена свијест мијења унутрашњу садржину, тако да иако смо можда носили истину у себи, Која је Христос; истина наше унутрашњости се мијења из Христа који Јесте у христа који није; Да, да из Духовног Христа у секуларног христа, из унутрашњег Цара у спољашњег лажног цара! Молитва је имање борца, ограђено дисањем од оспољивачких звијери, које вребају (пажњу) да угуше духовни простор и устоличе секуларног христа, цара спољашњости... ''Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.'' Мат. 23,25. Видите ли како данашњи тјелопоклоници, који су идолопоклоници, грабе да што не пропусте; савременост и све новији и модернији проналасци отимају човјеку пажњу (на молитву) а са њоме и душу! Трчећи за тијелом човјек заборави да трчи за Богом; отуђен од Бога човјек се отуђује од себе (свог духовног простора) и постаје тијело. А тијело модерног човјека има мисао да је све ове идолопоклоничке ствари, зване модерна технологија, Бог створио за уживање само њему. Али све што отуђује од молитве Живоме Богу приближава мртвом идолу; а то је везаност (пажње) за било што споља; тв, компјутер, мобилни телефон, ауто, материјално имање, Биометријска карта ''слободе''. И ево вам дефиниција отуђеног човјека: ''Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својим преварама, једући с вама;'' 2 Пет. 2,13. А ти, борче, задржавај у себи атмосферу Неба! О блаженог жилишта (обитавалишта), кад живиш у себи (срцу), не у чулима, не у свијету, не са свијетом; него са Царем унутрашњости Живим Богом! Коме се обраћаш умом у срцу, гдје је духовни простор који је Божији простор дјеловања на човјека; али пажњу криј у вјери, у додиру (пажњом) срца, гдје су врата срца и приближавање (срцем) Богу; све је друго одвраћање од Бога у додиру са смрзнутом лешином око које се демони купе! А ти буди спреман да одбациш тијело, кад га звијер потражи да стави печат на њега; и немој прихватати Биометрију, јер ако прихватиш - ти си већ озвјерен; пиће и храну земаљску немој узимати, кад те буду за то условљавали Биометријом! У себи (у својој личности) се обраћај Личности Божијој као што би се обратио неком човјеку; само што ти саговорника видиш споља а Богу вјерујеш да се обраћаш Њему унутра. И Он ће подржати твој подвиг, јер ниси ради предавања тијела звијери, име душе замијенио за број тијела; број човјеков и број звијерин је исти, али човјек који чува личност (унутрашњост) нема број; број из Откровења означава масовно ОБЕЗЛИЧАВАЊЕ, гдје се име личности замјењује за број тијела (смрзнуту лешину); а да не би био смрзнута лешина, утопљена у мору лешева људи – бројева моли се дахом љубави према Цару унутрашњости; само пази, сваки излазак из умно – срдачне молитве може донијети много немира до погубљења душе!

Стражимо вјеру на вратима срца

Чврсто се вежи за молитву, јер се преко молитве чврсто вежеш за Бога! Чврсто везан за унутрашњост, са пажњом на вратима срца, бори се против своје спољашњости; која све ради да одвуче пажњу од молитве; ђаво хоће да пазимо на (чувамо) гордост, да спољашњост завлада нашом унутрашњошћу; док је наш задатак чување смирености не везујући се за ништа споља. Спољашњост је немирна јер је нестална; унутрашњост се брани од спољашности сталним призивањем Христовог Имена; зато се обрати унутра Христу, Цару унутрашњости; јер од споља бију вјетрови зли да одвратиш пажњу од једино потребног. Стално се обраћај унутра јер од споља бију вјетрови да сруше темељ смирености у осјећању Бога. Молитва ума у срцу вуче ка унутрашњости, гдје је темељ осјећање Бога (љубав), као Камен темељац човјекове личности. У одвраћању пажње од унутрашњости леже безбројни лавиринти обраћања пажње на ђавоље замке уму споља. Обрати се (молитвено) Богу и својој унутрашњости (душо моја, јеси ли то жељела?) кад утицаји од споља навру да похарају унутрашњост; и оставе је несмирену и празну љубави према Богу (осјећања Бога). И зато поред људи оспољивача пажње обрати се Богу у својој унутрашњости (на вратима срца); остани у сили молитве у свим ситуацијама смућивања ума и мисаоних напада; простор смирености Бог ће чувати у молитвеној будности на вратима срца! И умјесто да се обраћаш демонима оспољивачима у људима или у ваздуху ти се обрати Богу у унутрашњости; и ту остани пажњом (у унутрашњости) и молитвом чувај дом своје душе ОБРАЋАЈУЋИ се Домаћину своје унутрашњости; тражиће оспољивачи да изађеш из унутрашњости, из свог молитвеног осјећања у пасивна осјећања; али одврати пажњу од оспољивачких утицаја и чувај дом своје душе (гдје дух станује) са пажњом на вратима срца. Молитвени осјећај је осјећај вјере да се унутра (у срцу) обраћаш Богу; док од вани вјетрови невјере бију одвраћања пажње од молитве (унутрашњости) и обраћање невјери; зато у контакту са оспољивачем (човјеком или демоном) обрати се Богу унутра и све ћеш радити у вјери! Унутрашњом вјером причај, ходај, бори се са спољашњом вјером званом унутрашња невјера; унутрашњом вјером немоћи подноси, зла и зле трпи, себе чувај од себе, у сваком трену искушења (да изађеш из себе); док је унутрашња вјера вјера да се (молитвено) обраћаш Богу (умом у срцу). И десиће се многи напади од простора спољње невјере, нагли и бестидни да пристанеш на Биометрију; а ти одврати пажњу од граје, вике и спољње логике отуђивача и обрати се Богу у вјери (унутра); одврати пажњу од спољашњости и ријечи вањских (мртвих) људи и приклони се вјери у молитву Живом Богу! Са вањским духовима или људима нема општења, борац општи са Богом будан на себе (своју унутрашњост) да не изађе из свог општења са Богом; и све што ради ради у славу Бога. Стражимо у молитви, јер ако будемо стражили у материјалним људима или демонима бити ћемо онакви гдје и стражимо! Стражимо вјеру на вратима срца општењем са Богом и са словесним људима; и у присуству људи непријатељски расположених према спасењу наше душе СТРАЖИМО У МОЛИТВИ!

Пребивај у вјечном простору

Материјализација борца, под теретом тијела, извлачи дух из простора трпљења (унутра) у простор нестрпљења (вани); уживање тијела претпоставити уживању ума значи ставити се на страну Антихриста; јер ради слободе тијела човјек овога свијета прихвата робовање ума антихришћанским вриједностима. А треба бити мудра дјевојка у мору лудих дјевојака; '' И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.'' Мат. 25,3. Мудре дјевојке умријеше слиједећи (пратећи) благодат која јесте уље живота; луде дјевојке (душе) умријеше пратећи токове свијета; јер, борче, или ћеш (ревносно) пратити благодат или ћеш пратити спорт, забаву, телевизор, трасу пута аутомобилом, ријечи лажне, итд. Врата срца (додир (пажњом) срца)) су она која треба огњем (молитвом) освјетљавати; врата срца су на врху срца и ту, мало изнад срца ум пажњом сведи и упали огањ (молитве)! Заиста, свијећа на врху има фитиљ и ту се ужиже да би горела; нека тако гори свијећа твога срца; нека суд твога срца буде пун благодатног уља да твој жижак гори благодатном свјетлошћу; '' Срце је фитиљ, молитва је огањ...'' Преподобни Анатолије. А ум борац пажњом своди на врата срца и одатле дјелује; да ли ћути ил се моли, да ли гледа испред себе ил размишља, да ли осјећа Бога или трпи оспољивачке нападе борац пребива пажњом на вратима срца! Искуство човјека који трпи (са радошћу) снажне оспољивачке нападе и зна која је мука у лутању ума приликом снажних оспољивачких напада у нестрпљењу, вам говори. На горњем дијелу срца су врата срца, одакле дух влада; већ кад дух напусти мјесто своје владавине то се ум прилијепио земљи, као свиња обрнувши главу пут земље, да се земља стара о духу!? ''Та разумна сила, тј. наш дух, има своје сједиште у горњем дијелу срца, као што ум, као духовна снага душе, има своје мјесто у мозгу. Стога у молитви ум треба усредсредити на тај горњи дио срца, дакле нешто изнад срца.''(свети Игњатије Брјанчанинов). И умјесто праћења оспољивачких мисли и ријечи наших тјелесних или бестјелесних непријатеља, које се прате кад ум пажњом одлута до центра праћења вани; пратимо молитву и духовне мисли у додиру (пажњом) срца, гдје срце одговара духовним покретима. Одговор срца на спољна мамљења пажње нека буде ниподаштавање спољашњости, која одвраћа пажњу од врата срца: '' Све што је под небом –игноришите.'' Старац Јосиф Ватопедски.
Улажење у суштину ријечи молитве, које пратимо, донијеће осјећај како молитва улази у срце; одговор срца биће (благодатни) мир и духовна радост. Ријечи молитве упути на врата срца, гдје си ум пажњом свео; и ту пребивај (умом) увијек, и кад ћутиш, и кад ходаш, и кад читаш, и кад си нападан; видиш, приликом молитве ђаво смисао молитве обесмишљава тако што пажњу упућује на широка врата овостраног живота; али или ћеш бити у расијаности са овостраним, које не спасава, или сам са Богом Који спасава! Пребивај у вјечном простору и презри пролазна мамљења пажње!

Поклањање пажње

Борац се бори за душу своју, и ако се бори за душу своју једино тако може да се бори и за душу твоју! Сабран у себе помаже и тебе, премда се не знате; борац бјежи у пустињу своје самоће да потражи своју душу, која је одлутала у расијаност (метафизику) мноштва; да нађе мир унутар себе, у својој духовној атмосфери, гдје се Божје Име слави. Бесмисао овостраног постојања се лијечи улажењем у смисао ријечи умно – срдачне молитве. '' И пријећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.'' Лука 18,39. Ово се говори о нама, драги борче, Јерихонским слијепцима; али свијет не воли Јерихонско сљепило па пријети ДА УЋУТИМО; да престанемо УПОРНО призивати Име Божије; и много се труди да буде свјетовно (овострано) у центру пажње; јер ми вапимо Богу имајући на уму да нам отвори духовне очи (очи срца). Јерихонски слијепче, ти жртвујеш вријеме Богу и не даш да ти дотужи умно – срдачно, упорно, стремљење ка Богу! Свијет и свјетовне мисли и бриге прогоне духовне мисли и молитву из срца; тијело и тјелесне очи (окренуте ка ван) прогоне дух и духовне очи; бесмисао овога свијета вани удара на смисао унутра; то бесмисао пролазности удара на смисао вјечности; јер спољашња (свјетовна) логика је логика безумља! Док је смисао стално гледање (духовним очима) на смисао ријечи Господње молитве. Јер тјелесне очи, ако не служе духовним очима, орјентири духовне истине прелазе у орјентире чулне обмане! Заиста, треба гледати право и оштро испред себе, али пратећи унутрашње, Јеванђељске, путе! Молитвом у вјечност, то је тајна молитвеног срца; не молимо се стално пролазном сну нити у пролазном сну, гдје је мука духу; молимо се вјечном Богу и светима у вјечности, у вјечној атмосфери која је духовна атмосфера и атмосфера Царства Небеског! Молитва је смисао, која се непрестано твори до задњег издисаја; ђаво удара на врата срца, која су додир пажњом срца са горње стране, са бесмислом овостраних смицалица у циљу да избаци борца из себе; и већ избацивши борца из себе избаца га из молитве, а треба све пролазне вјетрове трпјети молитвом у вјечност! Са молитвом у Рај, шта то значи? Молитву творити и до смрти се не уморити; смрти у очи гледати ал' ђаволу тренутка (простора за дјеловање) не дати; то молитвом темељ правити и себе из Пакла избавити! Један опрезан човјек поручује: ''Сотона покушава да ограничи твоје молитве зато што он зна да твоје молитве ограничавају њега.'' Неопрезни излазимо из молитве и ум пажњом преусмјеравамо на универзални, заједнички ум, чији извор је ван – у Сатани; тај униформисани ум је мука духу и предукус Пакла, а ти покриј молитвом свако отуђивање од себе и пажња ће бити спремна на поклон Богу!

Велики је ударац на молитву

Сваки тренутак повежимо Христовом молитвом, нека она буде мост којим прелазимо ријеку немирних тренутака. Времена које би дали Богу, али вријеме тече и у непажњи журимо да бисмо стигли вријеме. Зато у том времену оспољавања трчањем за временом убаци Христову молитву; изрека ''трчи полако'' у овом случају долази до пуног изражаја! Неконтролисани ток догађаја, временска непогода – стихија; то је оно чега би се борац требао чувати у малим стварима да би се сачувао у великим! Сваки трен дати Богу значи не одступати од Господа ради давања времена осјећању које невјеру гради ( страха, блуда, унинија, досаде..). ''Пазите на вријеме, јер су дани зли,'' Ефес. 5,16. Заробљен у времену борац слијепи вјечност унутар себе; видећи оковидо у времену затварамо духовне очи, које у вјечност гледају. Мислене очи, ако немирно гледају на дешавања око нас, прекријмо мишљењем на Христа са пажњом на вратима срца! Заиста, треба пазити на вријеме; коме дајемо тренутке свога живота, да ли пролазности (на вратима времена) или вјечности (на вратима срца). Дочекати сваки напад у времену на вјечност свога бића, јесте пажњу усредсредити на вратима срца, јер врата срца јесу врата вјечности. Тајна је у повлачењу у себе, у своју унутрашњост, у Царство Небеско; а није у извлачењу (пажње) из себе, у своју спољашњост, у царство чула. То молитвено повлачење је одлазак у вјечно сада, то је у додиру (пажњом) срца; гдје вољом остајемо, а благодаћу Божјом пребивамо. Уска су то врата, пријатељи моји, на која треба наваљивати, врата вјечне садашњости (у којој пребива Бог); на која удара ђаво из простора временске нестабилности да смути мисли борца; да уђе у срце са својим даровима из времена (атмосфере пакла). Да би био ближи Богу, не обраћај пажњу на збивања око тебе; све провјеравај молитвом, свако своје стање у сабраности ума у срце дочекај. Молитвом диши, да те не загуши атмосфера пакла око срца што вреба; а ти се упињи да уђеш у простор вјечне садашњости са својим жртвама, Богу угодним! У додиру срца су духовне очи, очи срца, које у вјечност гледају! Ђаво се упиње да борцу ослијепи духовне очи и уведе га у духовни дремеж; владавину тјелесног (чулног) ока гдје се тренутно претпоставља вјечном. Духовне очи које гледају у вјечност, су очи вјечног мира; и благо оном у коме владају духовне очи; које не реагују на тјелесна (чулна) извлачења! Али то блажено стање достижу ријетки. Да, унутра, у пуноћи свога бића, будно стражи молећи се непрестано; чувајући унутрашњу пуноћу, на вратима срца (унутра) ти се чуваш од спољашњег зла званог ОБЕСМИШЉАВАЧ! Не гледај на вријеме како протиче кад се молиш или на скретања пажње са молитве, већ на смисао изговорене ријечи! Кад уђе молитвеник у смисао молитвених ријечи – он плаче, јер се нашао у молитви; обесмишљавач ђаво, о, он то само не жели; његов циљ је да празни борца пуноће Христове! 21. је вијек, свуд око срца мамци за увођење у греховни сан; човјек 21. Вијека пасивно сања снове будних сањара; нереалност је стварност овог времена, а сан му је алиби. Велики је ударац на молитву, док се само ријетки моле Истинитоме Богу! Јер се многи моле, али мало ко од њих истину гаји у срцу да му и молитва дише Духом Божијим. Ђаво хоће да веже борца за било што вани само да прекине молитвену везу са Богом! Унутрашњу молитву да прекине, то хоће ђаво, и да обесмисли вјечност бесмислом временских стихија. Дакле, смисао је у вјечности, у гледању (духовним очима) на вјечност; јер је бесмисао лутање ума у времену, од немира до немира! Туге мора имати у обраћању пажње ван, и не препоручујем бјежање од туге због временских стихија; али суочавање са тугом не значи и стапање с њом, већ просто враћање пажње унутра; кад пажња одлута врати је себи.

Атмосфера скрушеног срца

Тјелесни напор нека се врши у мислима на Бога унутра, не у мислима на напор или тјелесну муку. Мислена сила која извлачи пажњу из молитвене атмосфере у вањску атмосферу је сатанска! Све борцу се налази у молитвеној атмосфери; то је атмосфера вјере, константног осјећања смирености, стабилности на Камену који зидари одбацише, то је унутрашња (духовна) атмосфера, то је атмосфера скрушеног срца... Ту нема промјене расположења која је толико заступљена код оних који су (пажњом) напољу. Е они који су напољу данас са ђаволом ушанченим у себи дјелују; чекају трен да испразне борца и испуне му унутрашњост својим смрадом; све што је проречено за човјека последњих времена данас јесте. То су готово сви око борца: ''Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.'' Рим. 1,31. Драги борче, бори се за своју душу и увијек нађи себе у повлачењу; кад причаш са отуђивачем причај у повлачењу (пажње) у своју молитвену атмосферу. Јер вањска атмосфера је загушљива и како дисати молитвом гдје је смиреност искључена!? Јер ако се не повучеш у себе, ума извучена из себе (срца) пажњом (пре)усмјереном на чулна извлачења бићеш отворен за различите демонске манипулације! Нема опуштености у присуству отуђивача већ се увијек сјећај пажње у молитвеној атмосфери; то ти је на вратима срца; док ђаво тражи моменат непажње да дјелује, убацујући неспокој у срце нетрезвеном мишљу. Знате ли какви су људи – заробљеници Биометријских система? Они у себи баштине звијер која спава; иначе то су фини, смирени и љубазни неки људи, све до трена КАД ИХ ЂАВО ПРОБУДИ НА АКЦИЈУ! И зато рекох – НЕМА ОПУШТЕНОСТИ у присуству Свевидећег ока у лику наших ближњих. Имати Биометријску картицу значи уздати се у систем Антихриста и бранити вриједности '' атомске технике и прашумске етике''. А да би се успјешно одбранили (Мачем Христовим) у доба оспољивачких искушења, прије напада сведимо ум (пажњом додирнимо срце на врху) на врата срца; да, то значи – нема опуштања, већ у највећем спољном миру чувајмо срце призивањем Христовог Имена! То је са десне стране: ''Провиђах Господа преда мном свагда, с десне стране мени, да не посрнем.'' Псал. 15,8. Већ лијева страна је вањска (напољу), тамо је (унутрашња) празнина и владавина чула; та страна ума одобрава Биометрију, у празнини ума свога лукавство се претпоставља мудрости; оправдање безумног дјела клања се срцу дрвеноме. Људе дрвенастих срца ђаво веже за било што споља само да га држи далеко од (унутрашње) сабраности. Борац држи пажњу фокусирану унутра (на вратима срца) и ту (на том мјесту) одржава сталну молитвену везу са унутрашњим Господаром. Ђаво удара на ум у циљу да прекине молитвену везу и пажњу преусмјери на спољња дешавања, али '' Сабрани човек гори, јер, слично сунчаним зрацима, све снаге сабира у жижи.'' ( из књиге ''Обитавање безграничног у срцу'') Неовисно од тога што се споља дешава борац одржава молитвену везу са тежњом да га смрт затекне у молитви; сабран у једној тачки (центар активне моћи) путује МОЛИТВОМ У ВЈЕЧНОСТ!

Систем вриједности

Ријеч у смирености је сила јер је ван временских стихија; смирена мисао је сила ван времена, у вјечности сакривена; ти и ја слуге смо Божије, ако заборављајући себе (као у туђем тијелу) сјетимо се славе Божије! Ово вријеме је вријеме валутних система и сукоба валутних система, што у себи што ван себе; гранична линија између спољашњости и унутрашњости је савјест; и зато је ријеч у смирености према споља велика сила. Валутни систем дрвенастих срца је новац антихриста и такви људи животом бране вриједност стеченог права на гријех. Валутни систем борца је духовни талант и он животом брани вриједност која се зове: чување личности од обезличавања! Живот борца је молитва која се одвија по свим правилима духовног војевања. Не заборавимо: ДУХ ЈЕ ЛИЧНОСТ; који има свој систем вриједности и уређење у Богу ван валутног система антихриста. Систем антихриста је систем зависности од тијела и тјелесних карактеристика; гдје је личност обезличена (материјализована); и тако обездуховљена душа држи вјеру споља реда ради. Данас углавном постоје мрзитељи душе своје; који у циљу да спасу тијело и материјалне вриједности су спремни на сваки злочин против борца! Борац чувајући своје вриједности сакривене у личности поставља границу душе преко које не прелази! Гранична линија погледа (визије) је оштар поглед који загледа у детаље. И у молитви са оштрим погледом и умом сведеним пажњом на врата срца (додир (пажњом) срца)) борац војује на крилима вјечности! Све нападе тјелесних и бестјелелесних непријатеља (спољњих визионара) лоцира оштар поглед. ''Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.'' 2 Кор. 10,7. Дакле, циљ је видјети испред себе, јер ђаво је упро пажњу испред очију борца у циљу да обори поглед и мисли преусмјери са неба на везаност на земљу. Видите, детаљан поглед који лоцира расијане визије је гранична линија између наше унутрашњости и отуђивачке спољашњости; и то све у циљу да молитва буде непрестана; и зато треба чистити молитвени простор од немолитвених садржаја. А то су визије од споља које су спремне унутра да се утисну и завладају унутрашњошћу борца; да молитву угуше и уведу тајну безакоња у срцу. Оштар поглед угоди срцу, јер је тјелесно око слуга духовног ока; тако је то код борца: ''Само ако будемо будно и свјесно живели, привезавши се за молитву, моћи ћемо да идемо сигурно, чистећи и украшавајући одају свог срца.'' (преподобни Филотеј Синајски). Пажња утемељена (фиксирана) на вратима срца, у додиру (пажњом) срца са горње стране, каже да духовно око има шест очију за самоконтролу; чулних сензора, јер су тјелесне очи чулне очи гдје је чуло вида предводник и зато нека буду бистре очи срца; а никако расијане гдје за тјелесним очима иде срце, духовно око за тјелесним оком. И за непредвиђене спољне догађаје будимо спремни; то је оно вријеме напада на чула, које несабрани дух није у могућности да контролише. Несабрани дух потиче од несабраног ума, али зато постоји вријеме мира да нас вријеме (спољних) немира не затече неспремне. Одржавати смиреност у мислима и ријечима за молитвено дејство значи све подредити унутрашњем човјеку, који јесте дух; јер човјек духом служи Богу, зар не?

Дал' ти мисли глава ил' ти мисли њушка

Дал' ти мисли глава ил' ти мисли њушка... добро води рачуна шта мислиш и ко ти мисли окупира; мисао на Бога у забораву себе - Лијек улива у срце који се разлива крвотоком на цијело биће; и човјек добија свијетао лик Богом осјењен! То је у пажњи на вратима срца, гдје борац добро пази на мисао која куца; да ли она подржава молитву или одвраћа од духовног мира и позива да је пратимо и тражимо тјелесни мир. Много је у овом свијету њушки, које мисле земљом, којима глава служи само за украс; да те срце заболи, а већ ако те заболи (мислећи земљом) то њушка се бори да савлада главу (богомислије) борца. Пророчанства светих људи, који су писали о земљомислећим људима последњих времена говоре о промјени тјелесне физиономије роба (''Људи ће постати толико лукави у души да ће им се и тијело смањити на пет педи (око 100 сантиметара)''); наиме, ја мислим да то нису пророчанства већ искуствено гледање на људе – заробљенике, оковане мишљу грубог материјализма. Људи оковани за окултно попримају изглед своје мисли; њихова глава попримила је изглед њушке, што се по гримасама (док се смију, рецимо) да примијетити. Али углавном људи ђаволом осјењени личином покривају своје право лице. У борби за тјелесни мир кукавица је спремна да духовни мир одбаци и прихвати лаж (ђавола) у срцу; кукавица постаје издајник духовног мира борца, када духовни мир борца засмета тјелесном миру користољубивог интерешџије; не сметнимо с ума: духовни мир је мир са Богом, тјелесни мир је мир са свијетом 21. вијека. ''Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.'' Јаков 4,4. Лична борба је молитвени подвиг издвајања из масе и од утицаја отуђивача; то је одвраћање пажње од чулних насртаја издајника духа и молитвено обраћање Богу духом владалачким. Издајник 21, вијека је човјек утопљен у масу, који не мисли својом главом, већ за своје лично мишљење узима мишљење масе; тако он оправдава своје лично мишљење које је уствари безлично. Немој повлађивати тијелу него духу, јер личност није у тијелу већ у духу. Јер ако хоћеш савладати свијет (мноштво) у лику појединаца близу тебе, прво савладај себе молитвеним подвигом! Једног старца упиташе: ,,шта сте добили кад сте се стално Богу молили?" Старац одговори: ,,Ништа... али да вам кажем шта сам изгубио: гнев, егоизам, похлепу, депресију, несигурност и страх од смрти". Све зло у човјеку је последица мисли отуђивачких; а то су мисли које отуђују од себе, од своје личности, а самим тим и од чврсте везаности за молитву. Утврђивање у молитви брана је против утврђивања у чулима; јер молитва све снаге бића утврђује унутра док чула утврђују ум напољу (ван срца). Тако да имамо двије врсте људи: чулни (они који су напољу) и духовни; чулни оправдава све чулима, духовни се моли да не отпадне од Бога и побјегне у чула! А побјећи ће онда кад обрати пажњу на демонске наговоре и застрашивања; на ријечи отуђивача умјесто сталног обраћања Богу поред њих; ма каква спољња дешавања борцу не смију да загуше Христову молитву! Чулна представа живота гуши духовну представу живота, и зато имамо двије врсте људи, који се разликују по својим мислима; једних су мисли да повлађују тијелу (чулима), других су мисли да се затворе за чула у своју клијет! Држите Христа стално у срцу, духом Га осјећајући и молитвом Га призивајући! Само и једино се обраћајте Христу а Он ће вам дати осјећање право да волите и снаге до побједе да се борите! Свијет је безличан и сви који су се уплели у његове замке; борац, који обрати пажњу на споља, заплео се у замку пролазности; пажња на врата срца (врата вјечности) и молитвено обраћање, мисао борца ће преусмјерити са земље на Небо.

Вјечност свога бића

Дочекај молитву на вјечност свога бића; то је мјесто на пољу гдје се осјећа близина Божија; мир и радост као предукус будућих блага што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође. То вам је у унутрашњем човјеку срца, гдје вријеме куца вјечну садашњост; зато на вратима срца (додир пажњом срца с горње стране) стална молитва хлади срце од ужарене чулности која буди страсти. Свијет представља страсти, дакле страствена размишљања, обраћања, дјеловања; док борац ратује молитвом да остане у духу и да се не преда страстима! Све осим вјечне садашњости у човјеку је пролазни сан; већ кад се човјек заплете у пролазност он губи свијест о вјечности на вратима срца; и тада у срцу пропушта пролазност као једини извор енергије. Али напајајући се енергијом смрти, човјек 21. вијека добија снагу за живот и борбу против борца сатанском страшћу. Да би избјегао стријеле лукавога, који сам или преко својих прејемника дјелује, борац пази на врата срца, стојећи у вјери. ''Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се.'' 1 Кор. 16,13. Утврђујте се унутра, у вјери, не у (чулном) гледању; јер човјек мноштва је уз човјека мноштва, док је борац усамљен, не види никога (што ко други ради), он је уз Бога Кога вјером созерцава. Тјелесно мудровање одводи борца у страсти, јер они који живе смрт (затворених очију срца) желе увући борца у заједницу смрти. Али борац по благодати Божјој живи на свијету, у ком (по неминовности) контактира са домашњим отуђивачем и отуђивачем близу тијела; они се дочекују на вјечност свога бића, са непрестаном Христовом молитвом; и мир са њима, колико до нас стоји. Систем антихриста преко својих слугу, којима је извор енергије у свијету (у чулима), је покренуо рат; да наговарањима и насиљем разбију темељ вјечности у борцу и вежу га за пролазни сан. Темељ вјечности јесте благодатни простор који се молитвом брани у пажњи на вратима срца, јер без молитвеног обраћања Дародавцу не може бити ни благодати. Али Бог не каже да само приликом напада тјелесних и бестјелесних непријатеља будемо молитвено будни са пажњом унутра; јер би то опустило позорност борца и ђаволу отворило простор за напад; него у миру и највећој самоћи очекујмо госте са лијеве стране, да их дочекамо на вјечност свога бића у молитви која стално тече! Духовне (побожне) мисли и осјећања, које буде молитву, ђаво хоће да преусмјери на недуховне мисли и хладна осјећања која емитују отуђивачи (пажње). У циљу да прекину молитву борца и уведу га у смућеност ума. У тој борби за молитвени простор борац ће добијати ране од стране отуђивача (срећне ти ране, јуначе); јер отуђивачи су се дали у службу ђаволу ради тјелесног опстанка; они су тијело и тјелесно мисле, стојећи усправно (војнички термин) пред тијелом, као што борац стоји пред Богом; отуђивач стоји споља пред кнезом који влада у ваздуху, борац стоји (пажњом) унутра пред Царем унутрашњости. Пребацивање духовне таласне линије осјећања Бога на душевну таласну линију рањеног срца – то је циљ ђавола; а твој циљ, борче, је молитва са пажњом усредсређеном на врата срца; улазак у срце (живот) је дјело благодати; зато, борче, не обраћај пажњу на непажњу, на смисао бесмисла из уста отуђивача; само обрати пажњу на молитву, јер је обраћање Богу – обраћање унутра, у сабраности ума у срце. Док у твом срцу станује Бог и сва вјечна жива бића , којима се молиш; већ ако се не молиш у твом срцу станују бактерије и црв сумље, јер је ум прикован за нешто споља (спољашња љубав). Обраћање ума ка споља зове се одвраћање пажње. Љубав утемељује, она унутрашња, духовна, права; али спољашња љубав растемељује, човјек баштини у себи антиосјећања. Плашљивост за тијело игнорише дух; док је у прошлости истина била светиња данас је тијело светиња; и примиће Антихриста отуђивач, јер љубав према тијелу поништава дух у човјеку. А ти гледај пут вјечности и не окрећи се назад, јер је љубав према пролазности свога бића ђавоља посластица.

Гледај у дубину срчану

И буди усамљен поред масе, која може бити сакривена у једном човјеку; а та јединка се дала у службу да извуче ријеч одобравања тами зловјерја. Борац просто не зна да ли ће бити смирен поред човјека масе (унификованог појединца); да ли ће бити храбар да побиједи било коју битку; да ли ће пристати на мучеништво Христа ради. Он види себе у Паклу и вјечним мукама, јер зна да је од његове слабости јачи само Господ и једино Господом борац може побиједити самог себе! Дакле никакво самопоуздање не може бити од користи у духовном животу, а оно што доноси штету нашој души одбацимо од себе! Бити усамљен са Богом значи пажњом бити на вратима срца, ума окренута ка вјечном простору у дубинама срца; и ту пребивати (душом) у сталној молитви и сјећању на Бога! У дубинама срца човјек се (молитвено) обраћа Богу, Богородици и свим Светим; молитва човјека вуче унутра; јер унутрашњост привлачи човјека, одакле се све благодатно добија као мир и радост у Духу Светоме. Не обраћај пажњу на спољна дешавања; да ти пажњу не одвуче злорјеки отуђивач - гледај у дубину срчану; да ти пажњу не одвуче било које дешавање у свијету - гледај у дубину срчану; да спољња дешавања не повуку очи, које су биле загледане у дубину срца, на површину земље - утемељи поглед у дубину срчану! Духовно око је пажња на вратима срца (додир пажњом срца са горње стране); духовни поглед је гледање (духовним оком) у дубину срца. Корјен (темељ) погледа је молитва усмјерена у дубину срца; и тако ће бити дом душе утемељен на Камену вјере. ''И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену.'' Мат. 7,25. Урањање у дубину срца духовним погледом (погледом ка унутра) је затварање за спољни свијет (свијет чула); али без молитве, која је корјен дрвета смирености све ове величанствене ствари не могу одбранити борца од крвопија! Борац сигурно зна да се неће одбранити од крвопија, у било којој ситуацији, осим благодати Божије; немојте се варати, најмању ствар и најнезнатнију не можете учинити без благодати Божије! И зато борац зна да неће побиједити Биометрију осим благодати Божије! Ослушни своју унутрашњост, и чуј Христову молитву на вратима срца; јер ђаво преко својих слугу, или.. хоће да изоштри чула за спољашњост, и да отупи чула која се Небу приклањају; да, ђаво хоће да удовољавамо (повлађујемо) тијелу и тјелесним жељама; да тјелесно око угуши духовно око, да нисмо пажњом гдје се отвара духовно око. Већ кад је духовно око отворено, борац прати ријечи Христове молитве упућене у дубину срчану и Небо душе одјекује славом Христовом! И ово је директна веза са Богом и светима Његовим, вјеруј да буквално Христос живи у срцу твом! Али јаки спољни магнетизам ради на извлачењу пажње са врата срца; и прекида молитве упућене у дубину срца. Извлачење осјећања у простор антиосјећања праћено је расијавањем пажње и извлачењем ријечи (што је губљење енергије); а ти ћути и не отварај уста на ђавољем пољу, само трпи ударце и моли се! Трпи ударце гледањем детаљним испред себе; а што видиш оштрим погледом испред себе, видиш исто оно што је видио Давид у 50. Псалму: '' јер ја знам безакоње своје и гријех је мој стално преда мном.'' Дакле гријех, то је оно што борац види у оштром погледу – СОПСТВЕНИ ГРИЈЕХ! Већ ако је ријеч о тупом (расијаном) погледу, човјек је доступан ђавољим нападима и ту о самоконтроли не може бити ријечи! Јер видећи свој гријех борац осјећа страх Божији на вратима срца, што је велики дар, и велику славу Бога у дубинама срца (гдје се жртва приноси). И зато ако ико (кога ђаво пошаље) дође да извуче грешну ријеч, која одвраћа од Бога, обрати се Богу са врата срца у дубину срчану. Уосталом, хоћете ли владати собом (самоконтрола), онда:

Мртав за свијет а жив за Бога,
добру тежим и бјежим од злога,
за почаст и укор злих не марим,
хоћу над собом да се зацарим.

Свјетовни злодух од себе тјеран,
каже да Богу хоћу бит' вјеран,
а то што хоћу – воља срца мог:
рећи да, не, и да бјежим од злог.

''Дакле нека буде ваша ријеч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.'' Мат. 5,37.

Трпеза

Трпеза је испред тебе као резултат унутрашњег стања. Контрола ума почиње од стомака, који даје енергију за лаж. Борац носи истину у срцу и зна да лаж није од истине; али може бити од пуног стомака. Човјек 21. вијека носи истину у стомаку и он за тјелесни опстанак и мир даје истину; јер се боји тјелесне смрти не разумијевајући духовну смрт. ''Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;'' Ефес. 4,18. Немојте се уздати у знање, дипломе, докторате... то код Бога не вриједи ништа! А већ у овом свијету за то вам је неопходна чипована лична карта! Ђаво контролише ум преко стомака док систем антихриста то ради преко новца, све зависи од комуникације за прилагођавање тијелу. Тјелесна (чулна) побједа нема алтернативу за прваке свијета, а то што ће многи први бити последњи није за причу; важна је тема која одваја од Бога а приближава се тијелу (чулима). А ти, да ли гледаш побједу испред себе, мислећи на успјех у свијету, па било какав да је? Или гледаш сопствени гријех на оштром плану; јер знаш да је ђаво упро очи да ти обори поглед и уведе га у расијаност по широким стазама овога свијета (што је све од таштине).... од тога ће ти зависити мјесто у вјечности! Јер они који се вежу за пролазне побједе и успјехе у овом свијету, вежу се унутрашњом таштином, е они су ти прваци свијета; прихватајући све што свијет налаже - живе по правилу свијета; написаном у тајни безакоња у акцији. На трпези испред њих стоји тјелесно уживање у јелу и пићу, духовност су замијенили забавом; абортусом замијенише рађање; Биометријом се придружише војсци равнодушних за вјечно спасење; и вапе да придруже борца отступничком табору. Таштином овог свијета замијенише Љубав оног свијета; сваки смисао им је тјелесном мишљу вођен – и ових се чувај! ''Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.'' Филиб. 3,19. Драги борци, да ли знате да ће вас праведници гонити и убијати на њиховом путу? Борац испред себе стално види свој гријех на оштром плану; непрестано молећи Бога (са пажњом на вратима срца) да га помилује! Али праведници гледајући своју правду, могу гледати на све, али никад не завирују да виде свој гријех; јер они су праведници, забога!? Праведник је велики поборник Биометрије, јер му она омогућава функционисање у друштву, да би могао да чини своју правду. И заиста, маса је иза њега, сви се заједно држе за руке и чине војску праведника. Грешнику је суђено да изађе из строја; јер гледајући испред себе свој гријех - пажњу скрива у дубину срца, молећи Бога да га помилује. И биће... ''Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.'' Јован 16,2. Удар је на слободну вољу борца, што је највећи степен људске личности; да рече ''не'' онамо гдје се руши личност; и рече ''да'' онамо одакле молитва почиње. И ту напомињемо комуникацију са праведницима; онима што су послушни систему антихриста. Трпеза је пред борцем: духовна храна и недуховна храна; духовна храна као виђење свога гријеха испред себе, који је иначе пројекција унутрашњег одговора срца; и недуховна храна као пуштање срцу на вољу да гријеши, што тупога погледа чини (не видећи ништа испред себе). Трпеза је и пред праведником (пред његовим очима), а то су благодети и сва материјална блага овога свијета; шведски сто, па да изабере: оће ли забаву, јело или пиће. Али, деси се тренутак кад се љубав пробуди из хладног срца праведника; и то је вријеме кад МОРА да општи са грешником; одбити од Бога присјетивши га на тијело и на овај свијет, то је циљ ђавола који је запосјео тијело отуђивача. Отуђивач је кодиран и самим тим му је тијело постало роба, чији је власник Звијер. Драги борче, не задржавај се много на земљи и не приближуј се пуно тијелу, кад те присјете на њега тјелесни прваци! И не заборави гријех је у одговору спољњег човјека у борцу, приликом комуникације са праведницима! Јер бићеш изазван да одговориш; ђаво тражи болну тачку да ти извуче дух на ђавољем жртвенику; као пуштање срцу на вољу да гријеши.

Вјечни смисао и пролазни бесмисао

Вјечни смисао и пролазни бесмисао; мртав за свијет а жив за Бога... Гдје ти слух иде... на звијук пролазног вјетра или у струјању тихог вјетра у нама, гдје се чује глас Божији? Убацивати смисао молитвене ријечи са врата срца у молитвени простор, који је вјечни простор, то је циљ борца. Општење са Свемоћним, то је циљ борца, јер Он је Онај Који даје благодат; и зато су нам очи окренуте у дубину срца! ''Гле, као очи слугу у руке господара својих, као очи слушкиње у руке госпође своје, тако су очи наше окренуте ка Господу Богу нашем, докле се не смилује на нас.'' Псал. 122,2. Умри за новац, за везаност за овај свијет; за идиотизам расијаности; за отуђиваче, који хоће да оживе пакао (спољашњости) у нама; за ријечи и дјела као одговор спољашњег човјека. А спољашњи човјек, као спољашњи човјек борца, језик му трчи испред памети; јер то су фреквенције на којим хвата и рањава га отуђивач (који је сав у спољашњости). Чули сте за навалице људи на материјална добра, туризам, путовања; шалтере, мјесто у болници, школи, за посао... али сте чули и за то како су Јудејци наваљивали на ум Пилатов да да наредбу да се разапне Господ. И сада смо ти и ја под навалом од Јудејаца (преко наших најмилијих) да своју вољу доведемо у велику невољу. Али на борцу је да сабрано трпи зло, као добар војник Христов; и да не расијава пажњу на оца, мајку, сина, кћер... Јер Биометрија је услов учешћа у животу 21. вијека, док прихватање Биометрије губљење воље за борбу! Већ, ако си своју слободну вољу дао на жртву глобалном идолу, оспољио си своју пажњу; стиме и ставио печат на своју одлуку: све са свијетом! То је већ други начин живота - конформистички; уз телевизор, послушање систему антихриста, што је вјечно оспољавање (пажње) и вјечни живот у чулима; то је лутање по чулима, уживање у тијелу и тјелесном простору науштрб духа и духовног простора. И онда би се уподобили нашим ближњим (онима који су близу нашег тијела); јер они имају своје најмилије (ствари) којих се никад неби одрекли; ПОД ЦИЈЕНОМ ЖИВОТА, туђег наравно. Самољубље отуђивача наваљиваће на слободну вољу борца; али они нека раде шта хоће (биће и убистава)! На борцу је да служи свом Господару и да он наваљује гдје их је мало (готово нико) што наваљују! ''Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:'' Лука 13,24. Навалите да уђете у дубину срца, јер је тамо бисер ради кога се све продаје, да би се купио тај бисер! Тај бисер је Царство Небеско ради кога се продаје царство земаљско; све те навалице ''за карту више'' у овом свијету, ту јурњаву да се што не пропусти у овом свијету; тај безумни пут за Ад. Заиста, вјечни смисао у вјечном (духовном) простору се тражи, гдје су ријечи молитвене; већ пролазни бесмисао у тјелесном простору се тражи, гдје су ријечи чулне. Чулне ријечи из празне главе се изговарају или промишљају; јер се не чува дух кад је језик слободан (млатара по свијету); зато се чува језик да би ријечи духу угодиле, а то је онда кад свака ријеч вјечном смислу тежи. А о смрти вам нећу говорити... у празноговорљивости је смрт: ''Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,'' Титу 1,10. Обрезање – хваљење тијелом, па да, ја сам тијело; то каже уживач у тијелу. Заиста, ко живи свијету – слуга је свијета и тај је непријатељ Божији! Борац брани невидљиво у себи, а то је вјера која се уселила у њему приликом рођења од Бога; тјелесни брани видљиво у себи, а то је престава ђавоља о овом свијету, за коју се везао спољашњи (фасадни) човјек.

Осјећање близине Божије

Занимајући се својом душом престајем се занимати за спољашње одвлачење пажње; и тако потчињавам свој живот молитви. Тада схватам и прихватам ријечи светог човјека; '' Ма шта човјек да чини, он то мора да чини тако као да се спрема за молитву.''Архимандрит Рафаил Карелин. Пазите, сваки корак у животу учинимо као да се спремамо за молитву! Удари су на душу са свих страна да одговори човјек како Бог неће; а ти гледај на циљ смрт своју и трпи спољне ударе тјелесних и бестјелесних непријатеља. Јер у нестрпљењу небудност се пројављује; а главни посао борца је будност и молитва; док без будности нема ни молитве! Будност на себе, на своје мисли, ријечи и осјећања; да би се борац уподобио Господу, Кога призива. Означавамо поље борбе за душу јунака, а то је срце које воли. Поље љубави, које је поље скривено у нама, оно се брани молитвом; јер без благодати ето мржње у нама, као госта, с тежњом да се одомаћи! Док је мржња усмјерена од споља – мржња према Истини у нама, Која је Љубав. Поистовјећење са вањским осјећањима у борцу чини да он добија особине ђавола и зато стална молитва Господња чисти борца од вањских осјећања. Видите, будност не искључује борца од рана, али молитва Господња исцељује ране у души. Јер систем антихриста хоће да присвоји душу и да је (оба)веже за нешто споља; и тако забрани борцу улазак унутра, у поље љубави. Антихришћански кукољ засадити у поље љубави – то је циљ Сатане и система који је прати; спољњим осјећањима загадити унутрашњу атмосферу; да човјек не осјети унутрашњи зов од зова споља - да изађе напоље и потражи душу у страстима!? Кукољ, то су сва пасивна осјећања која одвајају човјека од мира Божијег унутар нас. Пшеница – то је осјећање близине Божије; приликом молитава осјећати близину Божију и Небеског свијета у нама. Отуђивач који је метар од нас (нашег тијела) је далеко милијардама километара од душе, кад се душа бави осјећањем близине Божије! А већ бављење осјећањем близине Божије значи подређивати цијели живот свој молитви; то већ значи искључивање из система антихриста!

Основно људско делање

Чврсто се везујући за молитву, то основно људско делање, борац се одвезује од зле савјести. Човјек 21. Вијека прави компромис са својом савјешћу тако што умирује своју савјест богоодступничким разлозима. Док одступање од чврсте везаности за молитву материјализује душу (човјек постаје тијело (чула)). Вјешаствена корист је непријатељ невјештаствене користи у човјеку; и то толики непријатељ да призива дух антихриста у дом своје душе! Корист је ујед за душу, губљење моћи расуђивања по Богу и коначно призивање Антихриста да дође у овај свијет. Расуђивање по користи (по чулном) је непријатељски расположено према духовном расуђивању; љубав према користи мрзи на љубав према Истини. Кршење прве Божије заповијести ствара хладне људе; тијела без духа. И Бог допусти материјални прогрес; то је због пандемије хладних (мртвих) људи; још од проналаска парне машине. Човјек је модернизовао рјечник; и Ријеч Која је била у почетку, постала је све мање потребна од мора потребних (корисних) ствари, које језик слављаше. Што, чудно вам је што су људи умјесто да славе живога Бога почели да славе мртве ствари? Па мртве ствари (машине) су створене као додатак тијелу у рату против душе; да у човјеку пробуди нестрпљивост у лишавању истих. И ријечи модерног човјека пузе по земљи, подражавајући Змији из бездана; аутомобил, авион, машина, компјутер, телевизор, апарати... ; све је то створено, све те корисне ствари, за обезличавање; и у 21. Вијеку човјек који треба бити владар ствари које ПОСЈЕДУЈЕ постаје њихов роб; постајући ПОСЈЕДНУТ од безличних ствари. И можете чути: да се данас не може живјети без машина и апарата!? Драги борци, ваша ријеч ако не лети у њедра Богу пузи, као змија по земљи; и зато вас умољавам да се чврсто вежете молитвом за Бога! Јер ако се отпустимо одосмо у апарате и све што нас веже за овај варљиви живот (духовну смрт); надовезасмо се на обезличавајуће приче отуђивача; направисмо наше ријечи пузећим у облику рђавих помисли овог видљивог живота. Наши непријатељи, који нас гоне да примимо Биометрију, су чврсто везани за овај живот; и сви су се за руке ухватили у (биометријско) коло, које слави слободу, једнакост и братство. Сви су исти, унификовани – и ту лежи њихова снага, у ономе што је модерност направила од човјека: чулно приближавање човјека човјеку, уз обавезно удаљавање од Бога. Благодатном ријечју, ријечју која лети изнад пузећих (које бисмо могли изустити), и трпљењем људи, од којих се требамо чувати, чврсто се вежимо за молитву; и слава Богу за све, слава Богу за све! ''А кад вас поведу да предају, не брините се унапријед шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.'' Марко 13,11.

У перспективи спасења

Имати потпуно повјерење у Бога, утемељивши очи срца у дубину срца. Нестрпљење је излазак из унутрашње утемељености и ту се већ клима повјерење у Бога. А зашто се све излази из пажње на вратима срца и погледа на њиву Господњу? Што је то што буди нестрпљење у нама и тјера нас из простора трпљења? Неделатно стање душе, које буди неповерење у Бога, невидљиву борбу оставља и борбу сели на њиву ђавољу; ту се мијеша радост и туга у невидјелици Бога; ту се све ради због тјелесног ужитка и жеље очију. ''Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог свијета.'' 1. Јов. 2,16. Перспектива свакога човјека, на коју треба са радошћу да гледа, је смрт; и сусрет са Богом! Да, ту наду полаже онај који вјерује Богу! Већ онај који дела (ради) на њиви ђавољој, опчињен је љепотама свијета; свим достигнућима технологије и види своју перспективу у свијету; гдје не постоји смрт, већ само продужетак живота!? За такву перспективу коју неко види у животу свијета борац пита покојног Станислава; како он доживљава све љепоте свијета; величанствену побједу у спорту; филм ''Прохујало с вихором''; дипломе, докторате, стицања и материјална богаства; похвале и покуде, увреде и понижавања... Сва перспектива свјетовног живота борца у смрт се претворила, да би се нада остварила: ''Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.'' 1. Пет. 3,15. Сурови пријатељи су помагачи борца на путу до Неба, јер то су они који маме на ђавољу њиву; што борца тјера да стражи на њиви Господњој: ''Ко год нема Бога у себи, тај се труди, по неком пакленом нагону, да искорени Бога из душе оног ко га има.'' Владика Николај Жички.
Борац гледа сваки свој трен у перспективи СВОГ ВЈЕЧНОГ СПАСЕЊА; и зато осјећа трепетни страх Божији пред собом који хоће ван; да се бори на ђавољој њиви; у немирима гдје стан душе оставља. ''И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вјечним оковима под мраком за суд великог дана.'' Јуда 1,6. Путем палих анђела кренуше сви који се новцу клањају, телевизији клањају (поклањају пажњу), клањају било чему ван сем Богу унутра! У перспективи вјечног спасења душепогубно је све што тјера ван себе; у перспективи спасења држимо (чувајмо) осјећања; у перспективи спасења гледајмо наше тренутно стање; у перспективи спасења трпимо све, гледајући на плату! Док гледајући на плату, борац осјећа трепетни страх Божији да не изгуби вјечност! Чим изгуби (сабрани) поглед на вјечну плату борац се губи у пролазним лавиринтима; и тренутно стање око њега води кормило његовог брода; тај брод тоне, јер му компас показује пут на ђавољој њиви. Зато, гледајући на вјечно спасење свему приступај; са молитвом на вратима срца ка дубини срца; трпи своје спољно стање унутрашњим стањем; и не брини за следећи трен – само имај потпуно повјерење у Бога!

У фокусу

Уским стазама ходајући, пуним тијесних и преуских пролаза ограничених амбисом, борац мора бити опрезан! А бити опрезан значи пазити добро како и куда ходаш; пазити добро на СВОЈЕ КОРАКЕ; то значи не гледати на било кога када ходаш по ивици амбиса; нема ту сестре, брата, жене, дјеце, пријатеља... ту си само ти који ходаш по ивици амбиса. Ако скренеш пажњу са опрезности која указује на пажњу на своје кораке (куда идеш) на путе ближњих, ето те у паклу прије Пакла! Када свој духовни подвиг презреш из страха за своје тијело или ради тјелесних жеља својих ближњих, ти заиста ниси достојан Царства Небеског! А у питању је Биометрија; и ''духовник'' који даје благослов за узимање биометријских докумената – њега чека Ад! Монаси, који су из послушања узели биометриска документа нека знају да је ријеч о ПОСЛУШАЊУ ЂАВОЛУ! Усмјерити пажњу на себе значи пазити на своје кораке; фокусирати пажњу на додир срца са горње стране значи фокусирати пажњу на себе; и тако У ФОКУСУ разгоријевати срце у љубави према Богу.
Више воли Бога од икога свога,
више воли Бога од себе самога,
јер кад љубав у себи гушиш и затвараш,
после џаба куцаш, плачеш – не отвараш!
Љубав човјекова је блиско везана са спасењем душе; али спасење душе у 21. Вијеку је презрено од оних који су спасење тијела претпоставили спасењу душе. И то су наши непријатељи, који хоће да борца увуку у исто коло са њима; али и сурови пријатељи који својим отуђивачким дјеловањем чине то да борац буде стално на опрезу; да не отуђи пажњу и да буде стално у фокусу (пажње) на вратима срца; са погледом, који има своју енергију, у дубину срчану. Та синергија између духа човјековог и Духа Светог (Извором духова) назива се општење. Без труда и напора нема општења са Богом; а треба усредсредити пажњу на врата срца (себе); док су врата срца у ствари врата вјере од куда и благодат долази да би се брзо сакрила; осјећање благодати осјећају ријетки! Код чулног човјека ово је непозната територија; док има и духовних, који су имали ту радост да их ПОСЈЕТИ благодат, али пошто се брзо сакрила изгубили су вјеру! Благодат је лични доживљај и не бира мјесто на коме је нека личност може осјетити; просто то је посјета Божија! Али треба добро пазити гдје енергија иде борцу! Јер се она складишти у срцу или губи ван срца (напољу) ; јер ако трошимо енергију на спорт, гледање телевизије, игрице... забаву; расправе, свађе, мисли отуђивачке; страсти, које су код расколника – благодат (фалсификат благодати); ми трошећи, а не складиштећи, (животну) енергију лишавамо себе благодати; јер у пролазности трошимо енергију а не складиштимо за вјечност! ''Цијени вријеме. Оно је скупље од злата: њиме се купује блажена вечност. Не губи ниједан тренутак, а да не сабереш нешто за вјечност.'' Свети Василије Велики. Пази на себе, фокусирај пажњу на додир срца (додирни пажњом срце); врлине твори и никад се не умори! Јер, примера ради, твориш молитву, али ти пажња скреће на бриге овог свијета; у том тренутку не слушаш себе већ шаптача, којему је циљ да те одвоји од Бога; да деморализује војску Господњу и убије у њој вјеру.

Слушајући себе у молитвеном подвигу

Духовни јуначе, слушај себе у непрестаном молитвеном подвигу; кад је наспрам тебе тјелесни или бестјелесни отуђивач! Ти немаш ништа, осим молитве и немаш никог осим Оног Ком се молиш! Бестјелесни отуђивач већином шапуће, да би борац чуо и (у небудности) молитву прекинуо; прекидом (молитвеног) слушања себе борац прелази на несабрану варијанту слушања шаптача. Пратећи (умом) шаптача ми не тражимо Пастира у молитвама; већ смо нашли антипастира, који се намеће, да га слиједимо! Тјелесни отуђивач је продужена рука бестјелесног отуђивача; и он врши посао који му је од постанка намијењен; а то је да уведе у спољашњи (чулни) живот унутрашњег борца (борца да остане унутра (у духу)) у 21. Вијеку. Тјелесни непријатељ је сав у чулима, њега чула гоне, да их прати; и смета му неунификован човјек, онај који је ван система; јер нема чиповану личну карту, не прати телевизију, не прати спорт, не прати (слиједи) моду, не прати дух времена... али прати себе, слушајући себе у молитвеном подвигу. Борац чезне да што прије дође у Царство Небеско; та света носталгија, чежња за вјечним миром и радошћу, каже да смо ми гости у овој гостионици званој земља; значи они који одлазе са чулног попришта. Циљ борца је да се не задржава на чулима, која маме дух да изађе из стана; јер циљ злог је да не обитава унутра чекајући вјечност, већ на чулном попришту да троши драгоцјену енергију живота. Ово се зове небрига за вјечно спасење бригом за чулно удомљење; наћи стан својим чулима – то је тежња чулног човјека. Задржавајући фактор да дух не отиђе у чула је Христова молитва на вратима срца; шаптач ће да мами дух преко чула, зато тјелесни отуђивач чулно убјеђује, граје, указује на себе не би ли произвео ефекат страха или каквог пасивног осјећања; и извукао дух из стана борца придруживши га чулима. Док дух бјежи у чула кад се отргне од (молитвене) везе са Богом; на то рачунаше Турци у Косовском боју; имајући своје формације задужене да произведу ефекат страха својом виком (бозунџије, грлати људи плаћени да охрабрују турску војску); да срчаност и јунаштво Србске војске побјеже, заједно са духом, у чулност и кукавичлук. Повлачење духа у чула бива праћено прекидом слушања себе у молитвама; али, да, слушања шаптача и грлатог отуђивача, дрског у својим намјерама. Зато у царству самоће дочекај гомиле отуђивача; унутра се сакриј од спољашњега звијера и не обраћај пажњу на спољашњи отуђивачки глас! Јер тај глас потиче од мисли из овог свијета, многим замкама ђавољим окованих; и из срца привезаног за земљу (чула). Поистовјећењем са мислима овостраним, срца привезаног за земљу ми у ствари показујемо љубав према земљи; твари (тијелу), а не према Творцу. Саосјећањем са тијелом (чулима) борац гуши у себи осјећање Бога и претвара се у стуб од соли (као Лотова жена); што значи да у њему нема живота као ни у Мртвом мору. Чуло чулу помаже да изађе из духа као што и Дух духу помаже да остане у духу; јер без благодати Духа Светога дух бјежи у тијело (чула). И зато, обрати се Богу унутра, слушајући себе у ријечима обраћања; и нећеш слушати отуђивача, слиједити његове ријечи (сугестије), у ријечима одвраћања од сабраности! Јер Христова молитва смирује дух, док га чулни живот (слушање отуђивача) узнемирава.